Posle Kanade kompanija Airbnb i u USA zabranjuje iznajmljivanje mladjim od 25 godina
Ograničenja ove vrste su već testirali u Kanadi ranije ove godine i došlo je do pada nekontrolisanih kućnih zabava pa su istu stvar odlučili napraviti u USA.
Inspektori “češljaju” gradilišta, zatečeno 20 radnika “na crno”
Inspektori rada su, u nadzoru na gradilištima izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti u osam gradova širom Srbije, zatekli su više radnika “na crno”, među kojima je bilo i stranih državljana.
U 55 nadzora, obavljenih u petak, obuhvaćena su 202 radnika, od kojih su 20 na radu “na crno”, a među njima je sedam državljana Turske koji su zatečeni u Vranju, dok za šest državljana Turske, koji su zatečeni na gradilištu u Kragujevcu, nisu predate na uvid radne dozvole.
U Sremskoj Mitrovici je u osam nadzora bilo obuhvaćeno 26 radnika od kojih je pet radilo “na crno”, navedeno je u saopštenju Ministarstva ta rad.
Prva sednica novog saziva Narodne skupštine u ponedeljak
Izvor: N1
Predsednica parlamenta Maja Gojković sazvala je prvu sednicu Narodne skupštine u dvanaestom sazivu za ponedeljak, 3. avgusta, sa početkom u 10 časova.
U saopštenju se dodaje da će se na dnevnom redu nalazi potvrdjivanje mandata narodnih poslanika, izbor predsednika, potpredsednika i generalnog sekretara Narodne skupštine, kao i izbor članova parlamentarnih radnih tela.
Sednica će se održati u velikoj sali Doma Narodne skupštine Republike Srbije u Beogradu.
Halijard – kako je američki oficir Srbiju podsetio na srpsku hrabrost
Spasilačka misija koja se odigrala 1944. godine u selu Pranjani kod Čačka, misija Halijard, odnosno operacija Vazdušni most, se danas smatra jednom od nauspešnijih spasilačkih misija u Drugom svetskom ratu. Ove godine najavljeno je snimanje serije i filma o ovoj operaciji, a na mestu gde je tokom Drugog svetskog rata postojala improvizovana pista, biće napravljen Memorijalni centar.
Podsetimo, oko 500 savezničkih pilota koji su pali u ovoj oblasti Srbije uspešno su, bez žrtava, prebačenu i italijsnaku luku Bari. Operacijom je rukovodila Jugoslovenska vojska u otadžbini uz ogromnu pomoć meštana ovog kraja.
Za to što misija Halijard dobija na važnosti, pre svega je zaslužan Džon Kapelo, potpukovnik vazduhoplovstva u penziji. O tome je govorio za RTS.
Vratimo se malo kroz vreme, sećam se našeg razgovora od pre par godina. Tada ste mi rekli da o ovoj priči ni sami niste dovoljno znali do 2007. kada ste došli u Srbiju.
Da, došao sam 2007. kao vojni ataše pri američkoj ambasadi. Kao američki pilot, mnogo sam znao o misijama, onima iz Italije, kada su saveznički bombarderi išli da bombarduju naftna polja u mestu Ploešti u Rumuniji. To sam razumeo i to je bio deo mog nasleđa , kao američkog pilota. Ali nisam znao koliko je aviona oštećeno i uništeno, i da su posade završile u tom kraju Srbije. Kad sam saznao za taj deo priče, bio sam odlučan da saznam još više. Onda sam prvi put otputovao u Pranjane, 2007.
I šta se desilo kada ste tamo stigli?
Pa, duga je to priča… Ali, važno je da sam mislio – idemo tamo, da vidimo polje gde su avioni sletali kako bi spasili pilote. Srešćemo jednog, možda dvojicu meštana, popićemo rakiju, jer to se radi kad odeš na selo. Ali kada sam stigao, tamo je čekalo 40 ili 50 meštana, na poljani, sa američkom i srpskom zastavom. Tada sam shvatio koliko je priča važna. I koliko je bitno da ja pomognem da se ispriča i da se ljudi sa njom upoznaju. Od tog momenta sam bio posvećen da to uradim.
I kako biste opisali ovih 13 godina, šta se događalo do ovog trenutka, kada o misiji više znamo?
Naporno smo radili od početka. Dok sam bio diplomata pri ambasadi, uspeli smo nešto da uradimo. Tadašnji ambasador Kameron Manter, bio je vrlo aktivan kao i ja, da priču prenese. Dobili smo neke fondove i ja sam obilazio Srbiju u uniformi kako bih pričao o važnosti ove misije u školama, kulturnim centrima. Tokom godina smo pokušavali da podignemo obeležja, uradimo ponešto. Imali smo sreće 2009. kada smo dobili mogućnost da se uz podršku Stejt dipartmenta, vratimo u SAD i intervjuišemo neke od spasenih pilota. To je bilo izuzetno važno. Emocije koje su imali….
Šta su vam tada rekli? Verovatno ste bili prva osoba koja ih za to pita posle mnogo vremena.
Neki od njih su od početka bili posvećeni , kad su se vratili hteli su da ispričaju priču. Kao što znate, bilo je to geopolitičko pitanje, priča koja je godinama potiskivana, neispričana, nepopularna. Ali u svakoj narednoj deceniji, ovi piloti su pokušavali da priču ispričaju, da je proguraju do Kongresa, do predsednika. Uspevali su da naprave neki napredak, ali bi na kraju bili skrajnuti. Imali smo sreće da upoznamo oficire vojne obaveštajne službe OSS, Džordža Vojnovića i Artura Džibilijana koji su pomogli da se misija isplanira i izvrši. Kao i neke od pilota koji su oboreni. Svaki od njih je imao sopstvenu, emotivnu priču o tome kako je bilo, kako su se prema njima ponašali, o žrtvi koju su meštani podneli i prijateljstvu.
Možete li da nam ispričate neka od sećanja koja su vam bila najzanimljivija?
Neka se zaista izdvajaju. Na primer Čarli Dejvis… Ali prvo da vam ispričam za Čarlsa Vilsona. Iskočio je iz aviona, i možete da zamislite kakvo je to iskustvo, iskačete iz aviona kojim upravljate i sledećeg trenutka lebdite u vazduhu, ne znate gde ćete se prizemljiti. Kako se približavao zemlji, video je ljude koji trče ka njemu. Nije znao jesu li u pitanju prijatelji. Pao je na zemlju, bio je izubijan, i onda je video krupne muškarce , neki su imali duge brade, kako mu prilaze. Nije znao šta da očekuje. Kada su ga videli, povikali su :Amerikanci! Dali su mu nešto što je mislio da je voda. Pomislio je, super, popiću malo vode, i uzeo veliki gutljaj. Bila je to rakija. Tu priču je stalno prepričavao.
Ćerka Džordža Vujnovića je proteklih godina takođe bila u Pranjanima, rekla je da piloti nisu znali šta da očekuju jer je u tom trenutku Čerčil već okrenuo leđa ravnogorcima i okrenuo se partizanima.
Bio je to kompleksan period. Ako čitate dnevnike Nika Lalića ili priče Džordža Musulina, a obojica su bila oficiri službe OSS, koji su radili sa generalom Mihalilovićem, oni pričaju drugačiju priču. Mnogi piloti, a to se vidi u izveštajima, nisu bili sigurni šta da očekuju jer kada su brifovani pre poletanja, nekima su rekli da su snage Jugoslovenske vojske u otadžbini možda neće biti na njihovoj strani. A desilo se upravo suprotno. Bilo je to složeno vreme. Dok su Mihajlovićeve snage podržavale američke vojnike, tako što su ih nalazili i štitili, imali smo tu tranziciju kod saveznika, koji tada snabdevaju partizane. Jer Čerčil je proračunao da su oni više činili za ratne napore.
Rekli ste, piloti koji su se vratili pokušavali su da priču podignu na viši nivo u Americi. U stvari, nisu uspeli?
Video sam tone dokumenata. Piloti koji su se vratili u SAD su osnovali organizaciju kako bi rehabilitovali ime generala Mihailovića i ispričali priču. Svake godine, svake decenije, pokušavali su da pišu svojim kongresmenima, da podignu svest , i svaki put su pomalo napredovali. Video sam pismo Ronalda Regana kojim se to uzima u obzir, ali je opet inicijativa splasnula. Iz geopolitičkih razloga. SAD su bile u hladnom ratu, zapad portiv istoka, protiv SSSR-a. Jugoslavija je imala interesantnu i važnu ulogu kao nesvrstana zemlja. U geopolitičkom smislu obe strane , Amerika posebno, nisu želele da izazivaju Tita pokretanjem ovih pitanja. Šteta, jer nije to samo istorijski događaj, i to sam shvatio u razgovoru sa pilotima. Važna je činjenica da su Srbi toliko učinili i da su se toliko žrtvovali. Vi kao Srpkinja znate, Nemci su bili brutalni, za jednog ranjenog Nemca, pedesetoro Srba bi bilo pobijeno. Ili za ubijenog, stotinu.
General Mihailović je posthumno odlikovan u Americi…
Da, 1946. Predsednik Truman je odmah odao poštovanje onome što su učinili general Mihajlović i njegovi vojnici u podršci Amerikancima tokom spasavanja više od 500 pilota.
Čuli ste za planirani film i TV seriju?
Jesam
Jeste li upoznali reditelja, Radoša Bajića?
Jesam. Njega i njegovog sina. Lepo smo se ispričali o tome kako bi želeli da urade taj projekat, i pomoći ćemo koliko možemo.
On je nedavno rekao u intervjuu, da ne želi da to bude crno-bela slika, ni leva ni desna i da će se, ko god to očekuje, grdno razočarati.
To je istina. Nema tu jasnih nijansi, bila je to teška situcija tokom rata. Ako mu to uspe, to će biti sjajno.
Na čelu ste Fondacije misije Halijard od 2014. Konačno, kraj Pranjana počinju radovi za memorijalni centar i pravi aerodrom? To će biti funkcionano?
Jeste, bukvalno su juče počeli da kopaju. I biće to funkcionalan sportski aerodorm na tačnoj lokaciji gde je operacija izvedena pre 76 godina. Na tom mestu su sada spomenici, tako je od kada smo došao ovde. Ali imali smo sreće da dobijemo podršku kancelarije predsednika i Vlade da razvijemo memorijalni kompleks, uz samu pistu. Jedinstveno.
Misiju obično zovu najuspešnijom spasilačkom mislijom u Drugom svetskom ratu. Neki kažu čak u istoriji ratovanja, da li je to preterivanje?
Ne previše. Možda bi istoričari mogli da ukažu i na nešto drugo. Ja nisam našao takvu uspešnu spasilačku misiju izvedenu iza neprijateljskih redova.
Bez žrtava među pilotima…
Da, niko nije ni znao da se uopšte dešava. Bez žrtava.
Znate puno ljudi u Pranjanima danas, to su vaši prijatelji. Šta kažu?
Juče sam bio tamo da vidim početak radova. Ne preterujem kad kažem da su veoma srećni zbog toga gde smo danas. Nisu ovo očekivali, a nisam ni ja.
Ako možemo da izaberemo jednu dobru vezu između dve zemlje, Srbije i Amerike, čiji odnosi nisu uvek bili savršeni, da li je to ta veza?
Ja u to verujem. Ovakvi su bili pravi odnosi Amerike i Srbije. Često odnose gledamo kroz prizmu devedesetih, sa obe strane. Rekao bih da je to preterivanje. Kad pogledate ovu saradnju, to pokazuje kakvi su nam odnosi ili kakvi treba da budu.
Uz ovo, mislite i na druga mesta u Srbji, druga obeležja, veze…
Ima još mnogo priča koje odslikavaju tu blisku vezu. Prvi svetski rat je primer. Svi Srbi znaju da se tokom rata hiljade Amerikanaca srpskog porekla vratilo da se bori za Srbiju. Posle rata, kralj je onima koji su želeli da ostanu dao zemlju. Ima mnogo sela u Vojvodini koja su osnovali dobrovoljci. Ove godine je stogodišnjica osnivanja sela Banatsko Višnjićevo i proslavićemo je sa njima na jesen.
Od Lopatnice pa do Troglava najbolje se odmara
Domaćinstva koja dočekuju goste u Lopatnici kod Kraljeva već su dobro poznata na turističkoj mapi Srbije. I ovog leta, domaći turisti rado biraju da odmor provedu pored reke.
Prirodnim lepotama Lopatnice, kraja na šumovitim obroncima Troglava, pečat daje istoimena planinska reka. Jedna je od najbistrijih u našoj zemlji, stanište mnogih vrsta riba i rečnih rakova.
„Prilično je hladna, ali nije da ne može da se kupa. Što se kaže, proradi cirkulacija. Stvarno pun pogodak. Prelepa je i voda i priroda, smeštaj i hrana. Srbija u malom“, kaže Branko Barbara iz Beograda.
Uz slapove i domaću hranu tri dana dovoljno za odmor
Da je tako, uverili su se turisti koji su boravili kod domaćina u Lopatnici i susednom Bogutovcu. Pored tradicionalne gostoprimljivosti i zdrave domaće hrane, oni nude i dodatne sadržaje.
„Imamo i zatvoreni bazen sa neuro-vodama koji postoji više od 200 godina, a prvi pomen su iz 1.300 i neke godine o tom bazenu. To je neuro-voda za lečenje, slična voda kao u Bogutovačkoj banji“, objašnjava Dragan Milovanović, vlasnik seoskog domaćinstva u Lopatnici.
Domaćini kažu da je dovoljno i tri dana da se turisti odmore u ovom kraju. Za aktivnije goste, Lopatnica nudi i druge sadržaje.
„Mi obilazimo dosta pešačke staze. Juče smo išli do Bogutovačke banje. Sad ćemo ići do, kako mi zovemo Mali Kolorado, Kace je lokalni naziv, onako malo je uži deo gde je reka pa se prave onako dosta veliki slapovi kao vodopadi“, priča Teodora Živanić iz Beograda.
Nadomak Žiče, Studenice, Manastira Gradac
Danijela Soldatović Pavlović, vlasnica seoskog domaćinstva u Lopatnici, ističe da gostima koji se ne snalaze baš u prirodi, uvek pomaže i izlazi u susret: „ Da prošetam s njima po pešačkim stazama, da odemo do Žiče, Studenice, Krstovgrada, da im objasnim, da im ispričam o našim znamenitostima“.
Na tu listu dodajemo i studeničku Isposnicu koju je po povratku sa Hilandara sagradio Sveti Sava, ali i Manastir Gradac – zadužbinu Jelene Anžujske. Nakon obilazaka, neretko ih čeka ručak u ne baš uobičajenom ambijentu.
„Standardna praksa, da, nekada imamo roštilj, nekad prase. Svakako je slađe jesti pored reke“, priznaje Jovana Vučetić, iz Kraljeva.
Rafting na Ibru ili džipom do vrha Stolova
Posle predaha od ručka, mogu da biraju da li će otkrivati skrivene virove Lopatnice, voziti bicikl ili pešačiti planinskim stazama. I ne samo to. Organizovano mogu na rafting Ibrom i džipovima do vrha Stolova.
„Sa prelepim pogledom na Kraljevo i mogućnošću da se fotografišu sa krdom poludivljih konja. A oni malo hrabriji mogu da uživaju u tandem letu sa profesionalnim pilotima i da uživaju u tom paraglajdnigu sa planine Stolovi prema Meljanici“, navodi Pavle Pavlović, turistički vodič.
U seoskim domaćinstvima slobodnog kreveta gotovo da nema do kraja avgusta. Ali ako je suditi po prethodnim godinama, uživanje pored Lopatnice moguće je bar do kraja septembra.
Pogledajte kakva nas škola čeka od septembra po provincijama
U celoj zemlji se prave planovi kako u septembru sigurno poslati učenike u školu dok se nastavlja pandemija COVID-19.
Evo pregleda šta provincije pripremaju oko povratka dece u školu.
Britanska Kolumbija-Ministar obrazovanja Rob Fleming rekao je da se većina učenika od vrtića do 12. razreda vraća u škole koje počinju 8. septembra,takođe je rekao da će se učenici organizovati u grupe za učenje kako bi smanjili broj ljudi s kojima dolaze u kontakt.
Pokrajinski zdravstveni službenik dr. Bonnie Henry je rekla da grupe za učenike osnovnih i skola neće biti veće od 60 ljudi, a grupe srednjih škola će biti sa najviše 120. Školski okruzi trebaju objaviti konačne detalje o školama putem interneta do 26. avgusta.
Alberta-Pokrajina planira da ove jeseni u potpunosti otvoriti škole.
Premijer Jason Kenney rekao je da iskustvo u drugim jurisdikcijama, kao i pilot projekti u letnim školama, ukazuju na to da se od vrtića do 12. razreda može sigurno nastaviti škola.
Škole bez epidemije oslanjaće se na mere kao što su sredstva za dezinfekciju ruku na ulazima u škole i učionice, češće čišćenje i grupisanje učenika kako bi se smanjio kontakt.
Studenti i nastavnici će morati ostati kod kuće ako su bolesni. Maske će biti opcionalne. Mere će se pooštriti ako se dogodi epidemija i veličine razreda može se smanjiti na 20 učenika.
Saskatchewan-Pokrajina je saopštila da tim sastavljen od stručnjaka iz javnog zdravstva, stručnjaka za obrazovanje i predstavnika nastavnika radi na pružanju preciznijih uputa do avgusta.
Manitoba-Vlada Manitobe rekla je da će se većina učenika vratiti u učionice 8. septembra, ali postojaće nove smernice za smanjenje rizika od širenja COVID-19.
Svi učenici od vrtića do 8. razreda imaće nastavu pet dana u sedmici.
Učenici srednjih škola takođe će biti u učionici sa punim radnim vremenom, osim u školama u kojima nema dovoljno prostora za fizičko distanciranje, u tom slučaju će biti nekoliko dana učenja na daljinu.
Učenicima neće biti potrebno da nose maske, ali od škola će se tražiti da učenicima osiguraju dva metra distance što je više moguće.
Pauze za ručak i odmore moraju se organizovati kako bi se sakupljanje svelo na minimum. Autobusi će voziti smanjenim kapacitetom, a od roditelja će se tražiti da decu što više mogu voze u školu.
Ontario-Osnovci u Ontarija i mnogi srednjoškolci vratiće se u školu s punim radnim vremenom u septembru. Ali provincija je saopštila da će srednjoškolci njih oko 20 %, uključujući školski odbor okruga Toronto ,pohađati nastavu samo polovinu vremena, a maksimalna veličina razreda iznosi 15 učenika.
Ti će učenici dobijati “samostalni rad vezan uz nastavni plan i program” u dane kada ne budu u nastavi.
U međuvremenu, osnovnoškolci će biti u punoj školi, a nastava im neće biti podeljena u manje grupe.Roditelji će takođe imati mogućnost da svoju decu drže van nastave.Maske će biti obavezne za učenike od 4. do 12. razreda .
Quebec-Quebec ima za cilj da se ove jeseni svi učenici osnovnih i srednjih škola vrate u učionice, uz rezervni plan ako se poveća broj slučajeva COVID-19.
Učenici od predškolskog uzrasta do 9. razreda trebaju se vratiti potpuno u učionice koje će uključivati ”mehuriće” – grupe od šest učenika unutar razreda za koje uopšte neće biti potrebno distanciranje. U suprotnom, moraće se održavati udaljenost od jednog metra između studenata i dva metra razmak između učenika i osoblja. Postoji i rezevni plan u slučaju pogoršavanja stanja sa virusom
New Brunswick-Učenici od vrtića do 8. razreda trebaju pohađati školu sa punim radnim vremenom, a oni u razredima od 9 do 12 treba se podučavati kombinacijom online i uživo nastave.
Ministar obrazovanja Dominic Cardy rekao je da neke učionice mogu imati manje grupe.Javni pristup školskim zgradama bit će ograničen na učenike, školsko osoblje i one koji prethodno dobiju dozvolu .Studenti, osoblje i posetioci takođe će biti podvrgnuti pregledu, a svi koji se osećaju loše biće upućeni da ostanu kod kuće.
Očekuje se da će srednjoškolci u New Brunswicku imati svoj lap top ili sličan uređaj. Neke subvencije će biti dostupne.
Princ Edwarda Island-Škole će se ponovo otvoriti za nastavnike i osoblje 1. septembra i za učenike 8. septembra.
Škole će organizovati bezbedan ulaz i izlazak učenika iz zgrade. Pauze za ručak i odmore zakazane su kako bi se učenici zadržali u manjim grupama i izbegli okuplanja na zajedničkim prostorima.
Škole bi mogle imati različite protokole, o upisu, nivou razreda i fizičkom rasporedu
Od roditelja, učenika i osoblja tražiće se da provere da li imaju bilo kakve simptome pre ulaska u školu. Od osoblja i studenata tražiće se da ostanu kod kuće ako se ne osećaju dobro.
Nova Scotia-Pokrajina ima za cilj da svi učenici osnovnih i srednjih škola uđu u učionice do 8. septembra.
Ministar obrazovanja Zach Churchill rekao je da je cilj da se škole na jesen vrate sa 100% kapaciteta, plan uključuje mere za rešavanje mogućeg nastupanja drugog talasa COVID-19.
Samo će učenici i osoblje moći ulaziti u školske zgrade. Predavanja će biti reorganizovana kako bi se povećao razmak između stolova, a učenici će se podsticati da ograniče kontakt s vršnjacima učionice.
Kada je to moguće, od nastavnika će se tražiti da predavanja održavaju van. Od osoblja i studenata će se tražiti da nose maske u zajedničkim prostorima u kojima je fizičko distanciranje teško, poput hodnika i autobusa, ali ne unutar učionica.
Od učenika će se tražiti da u školu donesu vlastite računare. Pokrajina je rekla da je nabavila dodatnih 14.000 računara za podršku onima s ograničenim pristupom tehnologiji.
Deca bez interneta velike brzine trebaju primati zadatke putem telefona ili prinosnog uređaja za čuvanje podataka.
Ako se COVID-19 pogorša tokom godine, škole će preći na kombinovani model učenja s manjim razzredima i kućnim učenjem za starije učenike.
Newfoundland i Labrador-Pokrajinski plan se sastoji od tri scenarija: učenje u nastavi, učenje na daljinu ili kombinacija oba, zavisno o riziku COVID-19 u određenoj zajednici.
Okruzi će biti odgovorni za konfigurisanje učionica i drugih prostora za održavanje fizičke udaljenosti, izradu protokola za higijenu i izolovanje učenika koji se razbole.
U slučaju umerenog do raširenog prijenosa COVID-19, školski okruzi će prelaziti na online učenje s minimalnim brojem sati nastave svake sedmice na osnovnom nastavnom planu i programu.
Plan uključuje zdravstvene smernice koje škole moraju poštovati, uključujući redovno dubinsko čišćenje površina, fizičko distanciranje i grupisanje učenika kako bi se smanjila njihova interakcija sa drugima.
Pokrajina je rekla da će potrošiti 20 miliona dolara za kupovinu prenosnih računara za nastavnike i studente u razredima od 7 do 12 kao podrška daljinskom učenju.
Yukon-Teritorijalna vlada rekla je da planira za sledeću školsku godinu kao fleksibilnu oko broja učenika u razredima ako postoji drugi talas COVID-19 ili povećani rizik prenosa.
Yukon je rekao da će svaka škola odrediti kako će prilagoditi svoju nastavu u skladu s tim smernicama i jedinstvenim potrebama svake zajednice.
Serbiannews.ca / Srpski Poslovni Imenik
Prema podacima COVID-19 se vise pojavljuje kod siromasnijih gradjana u Torontu
Crna populacija i drugi ljudi u boji čine 83% prijavljenih slučajeva COVID-19, dok u isto vreme čine samo polovinu stanovništva Toronta , saznajemo prema poslednjim podacima grada Toronta.
Doktor Eileen de Villa, zajedno s gradonačelnikom Toronta Johnom Toryjem i drugim zvaničnicima, predstavili su u četvrtak poslepodne nova otkrića i trendove koji pokazuju da su ljudi iz ne belih zajednica i kao i oni koji imaju niži dohodak u gradu nesrazmjerno pogođene coronavirusom.
“Nažalost, [COVID-19] je imao veći uticaj na one u našoj zajednici koji se suočavaju sa većim nejednakostima u zdravstvu”, rekao je de Villa, koji je gradski zdravstveni službenik.
De Villa je rekao da podaci pokazuju kako crnaci čine 21% prijavljenih slučajeva u gradu, dok čine samo 9% ukupnog stanovništva.
Slično tome, arapski, bliskoistočni i zapadnoazijski stanovnici predstavljaju 11% slučajeva COVID-19 u gradu, dok čine samo 4% ukupnog stanovništva.
Podaci takođe ukazuju da su ljudi iz Istočne Azije i belci manje zastupljeni u odnosu na veličinu te populacije, rekao je de Villa. Ljudi koji nisu belci čine 71% onih koji su hospitolizovani sa COVID-19.
Ljudi sa nižim dohotkom,su takođe više pogođeni
Domaćinstva sa nižim prihodima i domaćinstva s većim brojem ljudi takođe su bila nesrazmerno pogođena COVID-19, pokazuju podaci.
51 % prijavljenih slučajeva u Torontu bilo je od ljudi koji žive u domaćinstvima sa malim primanjima, mada se samo 30 % stanovništva u gradu smatraju siromašnim . Ljudi koji žive u domaćinstvima pet ili više članova čine 27% slučajeva , dok sačinjavaju samo 20% stanovništva.
Ograničeni podaci
Podaci su prikupljeni od ljudi zaraženih COVID-19 i koji su dobrovoljno odgovarali na socijal-demografska pitanja.
Gradska zdravstvena agencija kaže da je započela sa prikupljanjem podataka o prijavljenom etno+rasnom identitetu, prihodima domaćinstava i veličini domaćinstva, “kako bi shvatila da li je stanovništvo Toronta nepravedno pogođeno COVID-19”.
Grad je počeo sakupljati podatke 20. maja, tri meseca nakon što se u Torontu pojavio prvi slučaj COVID-19 i obuhvataju period do 16. jula 2020.
Serbiannews.ca / Srpski Poslovni Imenik
Novi Zvezdin povratnik, Kanga ponovo u crveno-belom
Gabonski fudbaler Gelor Kanga pojačao je redove Crvene zvezde. Reprezentativac Gabona nakon isteka ugovora sa Spartom iz Praga stiže kao slobodan igrač, a potpisao je ugovor na dve plus jednu godinu.
Fudbaler koji je ostao u lepom sećanju navijača Crvene zvezde, ponovo će obući crveno-beli dres.
???? ZVANIČNO: Gelor Kanga je novi-stari fudbaler Crvene zvezde! ????????
????⚪#fkcz pic.twitter.com/CobSSkCOs6
— FK Crvena zvezda (@crvenazvezdafk) July 31, 2020
Pored Aleksandra Kataija, šampion Srbije je u svoje redove vratio Gelora Kangu.
Gabonac ima 29 godina, karijeru je započeo u lokalnom Mangasportu, a 2013. godine pojačao je ruski Rostov.
Tri godine nakon toga Zvezda ga, kao slobodnog igrača, prvi put dovodi u svoje redove. Kanga je bio jedan od lidera u sezoni u kojoj je srpski klub izborio grupnu fazu Lige Evrope.
Fantastičan gol protiv Sparte ga je preporučio češkom timu, a još lepše je postizao protiv Krasnodara i moskovskog Spartaka.
U praškoj Sparti je proveo dve sezone, u kojima je na 81 nastupu u svim takmičenjima upisao 31 gol i 16 asistencija.
Pored Kange, Crvena zvezda je za novu sezonu angažovala i Aleksandra Kataija i Srđana Spiridonovića.
Prvi meč u novoj sezoni Zvezda igra u subotu, protiv ekipe Novog Pazara u okviru Linglong Superlige Srbije.
Od Beograda do Novog Sada za pola sata od jeseni 2021.
Potpredsednica Vlade Srbije i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović, obišla je gradilište izgradnje železničkog vijadukta u okviru projekta modernizacije brze pruge Beograd-Budimpešta i istakla da će se na jesen sledeće godine od Beograda do Novog Sada putovati 27 minuta.
Zorana Mihajlović je podsetila da se prethodnih trideset i više godina nije ulagalo u železnički saobraćaj, da sada to popravljamo jer zemlja napreduje onoliko koliko ulaže u svoju železnicu.
Od Beograda do Novog Sada za pola sata od jeseni 2021.
“Naši ciljevi su da sledeće godine na jesen do Novog Sada putujemo za 27 minuta bez stajanja, da započnemo što pre radove na trećoj deonici od Novog Sada do Subotice, kao i da do 2025. imamo završenu deonicu od Beograda do Niša. Srbija je tranzitna zemlja i završetkom železničkog Koridora 10 postaćemo nezaobilazna ruta jer smo za 300 kilometara kraći od Koridora 4 koji prolazi kroz Rumuniju i Bugarsku”, rekla je Mihajlovićeva.
Dodala je da Koridor 10 znači povezivanje regiona sa jugom i Evropom, istakavši da će sledeće godine početi radovi na izgradnji brze pruge od Beograda do Niša.
“Pored toga, započinjemo razgovore sa evropskim partnerima za brzu prugu od Niša do Preševa, radiće se i nastavak rekonstrukcije barske pruge, u koju se nije ulagalo od njene izgradnje. Radimo sa najboljim svetskim kompanijama i ulažemo ogroman novac u infrastrukturu”, rekla je ministarka.
Nebojša Šurlan, direktor “Infrastruktura železnice Srbije”, rekao je da se na ovoj deonici trenutno izvode radovi na tunelu i vijaduktu Čortanovci, te da je stepen realizacije 92 odsto.
“Kao investitor zadovoljni smo napretkom, u dnevnoj smo komunikaciji i sve rešavamo zajedno. Ubeđen sam da ćemo radove završiti u ugovorenom roku”, rekao je Šurla, saopštio je Kabinet potpredsednice Vlade.
Mansurbek Sultanov, direktor ogranka “Ruskih železnica” u Srbiji, koji izvode radove, zahvalio je na poverenju koje je ukazano ovoj kompaniji i rekao da su ponosni što mogu da učestvuju u velikim projektima i važnom koraku napred u istoriji Srbije.
“Ovaj projekat je značajan ne samo za Srbiju, već i za Balkan i Evropu. Zapravo, reč je o integrisanju srpskih železnica u panevropski koridor. Napravili smo lepu saradnju srpskih i ruskih firmi. Radi se i dispečerkski centar i zajedno ćemo rekonstruisati i barsku prugu”, rekao je Sultanov.
Šta treba da radite da vam koronavirus ne ošteti mozak
Život nam je postao neizvestan, nemoguće je planirati, u glavi nam je košmar različitih informacija vezanih za pandemiju. Evo nekoliko korisnih saveta kako da sačuvate mentalno zdravlje tokom pandemije.
Ako Svetska zdravstvena organizacija kaže da je ovo Kovid maraton, to znači da kao maratonci moramo da trčimo trku u kojoj treba da pokažemo strpljenje, imamo manje ciljeve i budemo istrajni, rekla je Milica Vukelić, docent na Odeljenju za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, koja je na susretu „Pitajte eksperta” u organizaciji Srpske asocijacije menadžera govorila o tome kako da sačuvamo mentalno zdravlje u „novoj realnosti”, koja je usledila kao posledica epidemije korona virusa.
Razgovor sa psihologom dr Milicom Vukelić
Pojačana higijena, pojačane emocije, brige i stres, posao koji, ipak, nije kao u redovnim okolnostima, egzistencijalne tegobe, zabrinutost oko zaposlenih i održavanja biznisa, stvarnost su koja je mesecima izmenjena.
Pandemija korona virusa uvela je čitav svet u novu realnost, koja je višestruko stresna, ne samo u zdravstvenom, već je puna izazova na svim poljima.
Opterećenje je sve veće na naše mentalno zdravlje, pa se kao jedna od najvažnijih stvari u ovom momentu nameće kako da se očuvamo u stanju prolongiranog stresa.
Otpornost na stres
Veliki zadatak u ovom trenutku je je razvoj otpornosti (rezilijentnosti) za izlaženje na kraj sa stresom. Ne znamo koliko će ovo trajati, ne možemo da iskoristimo resurse odmah, trčimo na duge staze.
Otpornost na stres najbolje razvijamo kroz problemske situacije, učimo najbolje kad se nađemo u tim situacijama, tad je učenje najproduktivnije i za ceo život.
Učimo da budemo zadovoljni malim stvarima. Živeli smo u izvesnosti u odnosu na ovu situaciju. Ne možemo da planiramo sigurnost, već slučajnost, da uračunamo stres kao svakodnevni događaj.
Tolerancija na greške
Veliko pitanje za biznis je koliko prihvatamo greške. Moramo da razvijemo toleranciju na greške i sistem nagrađivanja prilagodimo onome što imamo.
Planirajte samo slučajnosti
Pokušaj pravljenja plana je pokušaj kontrole situacije, smatra Vukelić koja ističe da je trenutno na snazi životni i karijerni šok za sve i u ovom trenutku je gotovo nemoguće napraviti plan.
„Sada treba da planiramo slučajnosti, to je termin koji postoji u psihologiji i podrazumeva da planiramo da je budućnost neizvesna, da treba da planiramo slučajnosti i da računamo na stres kao na svakodnevni događaj. Predstoje nam razne krize, kriza talenata, uvođenje tehnologija je za mnoge stres, a mi sami moramo da razvijemo toleranciju na greške”.
Informište se, ali kontrolisano
Infodemija je odgovorna za značajnu dozu anksioznosti. To su pokazala istraživanja. Treba da budemo informisani, ali ne da samo to radimo po ceo dan.
Infodemija je reč koja je važna i ključna – pokazalo se u studijama u Kini da je izazivala veliku anksioznost, posebno kod tinejdžera – kojima je teško palo „zatvaranje”.
dr Milica Vukelić
„Problem je kad se to radi po ceo dan, moramo pokušati da pronađeno deo dana kad gledamo TV i čitamo novine i deo dana kad nećemo to raditi. U psihološkom smislu uvek treba da razmišljamo šta je ono što možemo, a šta ne možemo da kontrolišemo i u poslu i u privatnom životu. Moramo da naučimo da živimo sa rizikom, a pitanje ja kako možemo da pomognemo sebi svaki dan.”
„SZO kaže da treba da budemo svesni šta možemo da kontrolišemo, a šta ne. Treba da se okrenemo onome šta možemo da kontrolišemo, da peremo ruke, nosimo maske, da vodimo računa o higijeni, a ne da se nerviramo što ne znamo kada će biti kraj pandemije. To je pitanje kome treba da budemo posvećeni i da pomognemo sebi svakog dana”.
Biti lider u teškim vremenima
To podrazumeva hrabrost, saosećajnost, autentičnost i emocionalnu zrelost, ne znači samo imati beneficije, već i veliku odgovornost.
Preporuke za održavanje dobrobiti
Fondacije za mentalno zdravlje Novog Zelanda izdvojila je interesantne preporuke koje su važne za održavanje dobrobiti u ovoj situaciji.
To su pomaganje, odnosno davanje koje je u ovim okolnostima blagotvor, zatim povezivanje jer socijalno mi treba da budemo povezani, ali da držimo fizičku distancu.
Takođe, za očuvanje dobrobiti oni preporučuju održavanje aktivnosti u svakodnevnom životu kao i učenje, iskoristiti ovu situaciju da nešto naučite za sebe.
Kako da zaposleni izbegne novu vrstu hroničnog stresa
Stanje emocionalne iscrpljenosti prouzrokuje pad produktivnosti i gde ljudi postaju neljubazni je zapravo stanje „sagorelosti”.
To je kad se čovek oseća kao izduvan balon, kad zahtevi prevazilaze resurse.
Postoje pristupi u psihologiji rada koji kažu da ne možemo da izbegnemo stres, ne postoji lakši način u obavljanju nekih zanimanja, kao npr. što su lekari. Ali, možemo da vidimo kako da uskladimo odnos između zahteva i resursa i da napravimo dobar balans.
Mi smo nacija koja poslednja traži psihološku i psihoterapijsku pomoć
Ljudi se slabo opredeljuju za nju jer je to usluga koja nije široko dostupna svima zbog ekonomske i materijalne situacije, ali je važno da treba da potraže pomoć kad osete da ne mogu da se bore sami sa problemima. To nije sramota, to je benefit i može doneti samo dobro.
Napravite kutak za sebe, ne radite po celoj kući
Za rad od kuće Milica Vukelić smatra da je značajan benefit za zaposlene i to treba uvek podvući. Ali da bi produktivnost bila veća morate jasno da napravite svoj home office.
„Sad kad zatvorim ova vrata znači da me nema, to je ono što svi vaši ukućani treba da znaju.
Produktivnost je veća kada imate kutak za posao u svom domu. Ono što moramo istaći je i da su žene definitivno podnele veći teret pandemije, prema njima treba biti tolerantniji”.
Savet kompanijama kako da postupaju sa zaposlenima u narednom periodu
Ključno je uraditi dobro istraživanje stanja u kompaniji, napraviti intervenciju koja će biti kreirana u skladu sa rezultatima. Bitno je razraditi informisanje i uključivanje zaposlenih u procese donošenja odluka.
Šta je motiv kada je pred nama neizvesnost?
Moramo da prihvatimo da ne može sve biti optimalno, da ne možemo biti inovativni, kreativni u uslovima povećanog stresa. Potrebno je da se odreknemo nekih velikih ciljeva, da bismo održali „glavu iznad vode”. To je, smatra Milica Vukelić, realno u datim okolnostima.