Trudo kroz konsultacije sa opozicijom pokušava da obezbedi podršku za opstanak Vlade
OTTAWA – Premijer Justin Trudeau započeće danas konsultacije s liderima opozicije o svom govoru iduće nedelje, koji bi teoretski mogao srušiti njegovu manjinsku liberalnu Vladu ako ga nijedna opoziciona stranka ne podrži.
Najviše poskupeo šećer, a pojeftinile govedina i ovčetina
Proizvodnja junadi u Srbiji, zbog pada tražnje od 70 odsto na svetskom nivou, ali i prekida izvoza, jedan je od najugroženijih sektora u srpskom agraru.
Cene hrane ponovo su u avgustu porasle na svetskim tržištima i dostigle najviši nivo od februara, kada je virus korona počeo da se širi svetom. Ovakvu situaciju podstakla je jača potražnja i slabiji dolar, navodi se u izveštaju koji je pre nekoliko dana objavila Agencija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu FAO. Indeks cena potrošačke korpe FAO koji prati osnovne prehrambene proizvode porastao je u julu dva odsto u odnosu na prethodni mesec.
Proteklog meseca najviše su porasle cene šećera, za 6,7 odsto u odnosu na jun. Biljna ulja bila su skuplja za 5,9 odsto, a najveći uticaj na taj rast imalo je palmino ulje, koje se kao sastojak sve više koristi u prehrambenoj industriji. Prema rečima stručnjaka, sporiji tempo proizvodnje uticao je na cenu palminog ulja, ali su i cene sojinog, suncokretovog i ulja uljane repice išle nagore.
Kako se navodi, pad cena sira i punomasnog mleka u prahu neutralizovale su veće cene maslaca zbog smanjenih izvoznih kapaciteta u Evropi, povezanih s manjom proizvodnjom mleka u uslovima suše. U kategoriji mesa niže cene govedine, ovčetine i živine zbog smanjene uvozne potražnje bile su protivteža skupljoj svinjetini s obzirom na nagli rast potražnje iz Kine.
Kada je reč o Srbiji, prema trenutnom stanju na tržištu uljarice bi mogle da budu najveće ovogodišnje iznenađenje – cena soje povoljna je za proizvođače (prema poslednjim informacijama, 350 evra po toni) bolja nego prošlogodišnja i one očekivane od oko 300 evra, preneo je portal „Agrosmart”.
Posle mnogo godina ove sezone zbog manjka ovog voća na svetskom tržištu dobro su prošli i malinari, a prognoze su da će visoku cenu imati i ovogodišnja jabuka, još jedan od značajnih poljoprivrednih proizvoda Srbije.
Domaći proizvođači mesa nisu u tako povoljnoj poziciji, posebno uzgajivači svinja. Ponuda je velika jer nema izvoza, cene svinja stagniraju i pale su za 10 do 15 odsto u odnosu na prošlu godinu. Očekuje se da bi u narednom periodu moglo da dođe do poskupljenja (oko osam odsto u maloprodaji) zbog povećanja tražnje iz Kine za mesom iz Evrope.
Kao što je poznato, proizvođači junadi u Srbiji, zbog pada tražnje od 70 odsto na svetskom nivou, ali i prekida izvoza, jedan su u od najugroženijih sektora u srpskom agraru. Nedavnom odlukom vlade država će uložiti dva miliona evra za interventni otkup tovne junadi.
Dalja dešavanja na tržištu primarnih proizvoda voća, uljarica i žitarica, pa tako na kraju i ostale hrane, koju će plaćati građani Srbije, zavisiće od mnogih faktora. Jedan od njih je i i kako će se odvijati situacija sa naftom čija je cena na svetskom tržištu proteklih dana pala za tri odsto, najviše od juna.
Svakako na stanje na domaćem tržištu delom utiču i svetska kretanja ponude i tražnje hrane koja nisu imuna na dešavanja sa kovidom 19. Jasno je da je pandemija već delom promenila kupovne navike.
Da li će to u budućnosti izmeniti dostupnost i cene namirnica?
Kako je nedavno objavio Bi-Bi-Si, uticaj pandemije na globalni lanac snabdevanja do sada je bio relativno skroman. Ali takvo stanje moglo bi da se promeni, što bi dovelo do rasta cena namirnica i smanjivanja asortimana za potrošače, rekao je dr Peter Aleksander, predavač iz oblasti globalne bezbednosti hrane na Univerzitetu u Edinburgu.
– Istorija nam pokazuje da bi moglo da dođe do velikog skoka cena hrane. To se dogodilo 2008. godine, a pogoršale su je, ili su je možda izazvale, različite zemlje koje su uvele ograničenja na izvoz. Tokom ove krize bilo je samo nekoliko slučajeva kada su države ograničile izvoz, tako da se nije dogodio poremećaj međunarodne trgovine. Ali, za to i dalje postoji prostor – istakao je on i upozorio da bi rast cena mogao da dovede do povećanja broja ljudi koji se suočavaju sa nedostatkom hrane. Do rasta troškova, kako je objasnio, moglo bi da dođe iz nekoliko razloga. – Čak i ako hranu, poput mleka, mesa i žitarica dobijamo sa lokalnog tržišta, dakle sami je proizvodimo, njene cene su povezane sa međunarodnim tržištima – istakao je Aleksander. On svakako smatra da će potrošači sve više okretati lokalnim proizvođačima i ne očekuje da će u narednih šest meseci do godinu dana biti nestašica hrane.
Rokenrol i klasika – spoj za uživanje kroz „Rok operu” Srpskog narodnog pozorišta
Veliki muzički spektakl pod nazivom „Rok opera” izlazi ponovo pred publiku pod otvorenim nebom 26. septembra na Novosadskom sajmu, saopštili su organizatori.
Opera Srpskog Narodnog pozorišta i Novosadski „Big Bend” uz izvanredne soliste i dirigenta Fedora Vrtačnika pružiće jedinstveni muzički užitak kao zaista neobičan spoj rok muzike kroz operski i klasični stil pevanja.
„Izuzetno smo srećni što publika prepoznaje istinski kvalitet, jer je koncept Rok opere podjednako pristupačan za sve generacije, posebno za one koji žele da se otrgnu od nametnutih merila, a tokom ovog projekta, postavili smo nove standarde izrade muzičkih aranžmana, interpretacija i samog muziciranja, jer smo izašli iz pozorišnih i akustičnih sala”, izjavio je ovim povodom dirigent Vrtačnik.
Spektakl je tokom 2018. pred Novu godinu veoma lako i brzo rasprodao dva puta veliku salu beogradskog Centra „Sava”, a onda su imali i nastup na Beer festu 2019. pred skoro 80.000 ljudi, na Ušću.
Osim toga, imali su rasprodate nastupe i u velikoj dvorani SNP, Banjaluci, Nišu i mnogim gradovima Srbije kao veoma ambiciozna turneja u nastavcima.
Iz tog serijala produkcija ovog projekta je osmislila manje zapažen koncert Dens opera, koji je gostovao u Centru „Sava”, ali i nastavak Rok opera Vol. 2, kao potvrda uspeha originalnog koncepta.
Na sceni – 50 izvođača
Koncertom se odražava duh autora i jedne slavne epohe istinske rok muzike, sa snažnim imenima iz Rokenrol kuće slavnih, što publika svakim novim nastupom obožava, jer gaji uspomene muzike od 70-ih godina do danas.
Na sceni se nalazi čak 50 izvođača – solisti, hor i orkestar, koji izvodi muziku legendarnih grupa i solo umetnika: „Led cepelin”, „Dip parpl”, „Kvin”, „Bitls”, „Jurop”, Tina Tarner, „Dors”, Robi Vilijams…
Kao vokalni solisti vrhunski nastupaju Danka Adamov, Dragana Keler, Zoran Šandorov, Matia Zanata, Nikola Mijić i članovi Hora i Opere SNP-a iz Novog Sada.
„To nije repertoar koji očekujete da ume izvede Opera ili čitav hor i orkestar, i baš je u tome naša prednost, jer mi smo nacionalni teatar, imamo izuzetno iskusne, talentovane i školovane muzičare i pevače, tako i dolazi do ovako neobičnog spoja,” objašnjava Aleksandar Stankov, direktor Opere SNP.
U ovom dvočasovnom spektaklu podjednako uživaju i poklonici rokenrola i ljubitelji klasične muzike.
Završen mozaik u Hramu Svetog Save – jedinstven u svetu
U Hramu Svetog Save i oko tog sakralnog objekta radovi su u završnoj fazi, a mozaik koji se prostire na površini oko 15.000 kvadratnih metara, po čemu je Hram jedinstven u pravoslavnom svetu, a možda i u svim sakralnim objektima, završen je.
Mozaik, koji je ekipa Tanjuga danas ekskluzivno snimila u jednom od najvećih pravoslavnih hramova, rađen je u tehnici koja se primenjuje u Rusiji poslednjih 15 godina, a kako je ispričao starešina Hrama vladika Stefan, smatra se da je ta tehnika bolja od najpoznatijeg venecijanskog mozaika.
„Za tu tehniku Rusi tvrde, smatram sa pravom, da je bolja zato što se pravi od prirodnih boja i stakla i pečenjem tog stakla na visokim temperaturama dobija se idealna određena boja koja je potrebna za sam mozaik i buduću ikonu”, navodi vladika Stefan.
I po tehnici u kojoj se radi, mozaik je jedinstven, a ono što je za potpuni doživljaj veličanstvenosti mozaika potrebno, jeste adekvatna rasveta.
„Mozaik je i sada lep, ali njegovu lepotu u potpunosti ćemo moći da sagledamo tek kada rasveta, koja se trenutno ugrađuje, bude gotova”, ispričao je vladika.
U završnoj fazi radova su i tri ikonostasa, oltar u kojem se trenutno radi pod, a u kojem je ikona Isusa Hrista sa rasponom ruku većim od 17 metara, što takođe Hram čini posebnim.
U Hramu ima tri oltara, od kojih je glavni posvećen Svetom Savi, a desno od ulaza nalazi se oltar posvećen Ermilu i Stratoniku, prvim hrišćanskim mučenicima na teritoriji Beograda, dok je treći oltar posvećen Despotu Stefanu Lazareviću koji je Beograd učino prestonicom.
Za Hram Svetog Save, prema rečima vladike Stefana, Rusi kažu da ne postoji takav posle hrama Svete Sofije, kao i da im je sada žao što nije izgrađen u njihovoj zemlji.
Međutim, vladika Stefan navodi da Hram nije „naše hvaljenje i podizanje”, već smatra da je Bog tako dao, a i da je Sveti Sava zaslužio da imamo takav Hram posvećen njemu.
Ispod Hrama je Kripta – posvećena Svetom Lazaru, a kako kaže vladika Stefan, ako se govori o Svetom Savi i Svetosavlju, onda je car Lazar neko ko je na „nabukvalniji način” ispunio taj zavet posvetivši i dajući svoj život za bližnje.
„Ta četiri oltara, tri u Hramu i jedan u Kripti, simbolizuju zajedno Svetoga Savu i samoga Hrista pre svega, zbog kojeg Sveti Sava i postoji, tako da je u budućnosti važno na koji način ćemo pokazati ovaj Hram”, kaže vladika Stefan i naglašava da nije važno samo pokazati i prikazati njegovu lepotu, već da je i važnije pokazati smisao i značaj onoga kome je Hram posvećen.
„Mi znamo da će biti najposećeniji objekat, odnosno već je najposećeniji objekat u Beogradu, ali je važno da pokažemo ne samo lepotu Hrama, već smisao i značaj onoga zbog koga je Hram posvećen, a time i značaj i smisao svakoga čoveka”, navodi vladika.
Vladika Stefan govori da Sveti Sava nije samo nešto srpsko, već univerzalno hrišćansko, uopšte čovečansko te da zato i Hram ubuduće treba da posluži da sve posetioce vrati čovečnosti, a podsećajući na reči patrijarha Pavla „budimo ljudi”, dodaje da Hram treba da služi da svi postanemo ljudi.
To je i smisao ove građevine, smatra vladika Stefan i zahvaljuje se državi koja je u poslednje tri godine izdvojila veliku sumu novca kako bi Hram bio završen.
„Hram kada se završi, za sve nas, i verujuće i neverujuće, i Srbe i nesrbe, i hrišćane i nehrišćane, za sve stanovnike Srbije i uopšte ovog prostora je važan da pokažemo da želimo da podignemo nešto čoveku, odnosno Svetom Savi kao najvećem čoveku”, zaključuje vladika Stefan.
Radove su sinoć zajedno sa sveštenstvom Hrama obišli patrijarh Irinej, članovi Sinoda SPC i predstavnici države zaduženi za građevinski deo, a kako je naveo vladika Stefan svi su zajedno saglasni da će do kraja oktobra unutrašnjost Hrama biti u potpunosti završena.
Nema ni deset godina, ali je već napisala svoju prvu knjigu
Nina Vulić još uvek nema ni deset godina, ali to joj nije smetalo da na raspustu napiše svoju prvu basnu “Dogodovštine miša Morisa”. Roditelji, bake i deke su se potrudili da se knjiga odštampa i sad mogu i njeni drugari da uživaju u uzbudljivoj priči.
Nina mnogo voli životinje, a najviše one koje su najmanje zaštićene. Tokom letnjeg raspusta imala je previše slobodnog vremena i kada je počela da piše knjigu dani su joj postali kratki, pa je često na maminom lap-topu pisala i u kasne noćne sate.
“Mnogo volim da pišem i čitam. Mnogo volim životinje, a znam da ljudi ne vole miševe i namerno sam htela da napišem knjigu o mišu da bi ih ljudi zavoleli”, kaže autorka knjige Nina Vulić.
U knjizi opisuje dogodovštine miša Morisa koji živeći tajno u porodici Čistić odlazi u njihovom koferu u Italiju i tamo stiče nove prijatelje.
Na taj način Nina je prenela na papir i sve ono što joj je nedostajalo u karantinu tokom koronavirusa.
“Tokom ovog neočekivanog dugog raspusta jako su mi nedostajali drugari i zato sam odlučila da napišem knjigu o maloj grupi životinja koja se druži. To me je podsećalo na mene i moje drugare iz odeljenja kako se igramo”, ističe Nina.
Tokom svoje avanture miš je skupljao slova od kojih je na kraju sklopio reč “ljubav” koja je za Ninu najvažnija i najlepša reč.
“Za mene je ljubav najlepše osećanje koje me uvek čini veselom i nasmejanom i čovek može bez svega, ali bez ljubavi ne može, jer ljubav je nešto najvažnije u životu”, poručuje Nina.
Nina i njena sestra Ana uživaju u igri sa psom Noom Pikasom kojem će, kako nam je obećala, posvetiti sledeću knjigu.
Lakše je tutnuti detetu telefon nego se njime baviti
Šta je lutka? “Lutka je kô bajagi beba” – Ovo je moja drugarica pre 40 godina odgovorila školskom pedagogu kada je proveravao da li je spremna za školu sa šest i po godina. Simpatičnog odgovora setile smo se zahvaljujući komšinici. Pohvalila se kako je sina sa nepunih šest upisala u predškolsko da bi iduće godine mogao u školu. Znajući da je reč o detetu koje se ponaša i govori kao da mu nije ni pet, razmenila sam poglede sa prijateljicom.
Ona je čak nesmotreno i pitala “Zar je tvoj Lazar već u predškolskom?”. U prevodu: “Kako će dečak koji se nemušto izražava, ne sastavlja jasno ni proste rečenice i nikad nema strpljenja ni da sasluša pitanje – ići u školu iduće godine?!??
Komšinica je otišla svojim putem, a mi smo nastavile da se preslišavamo kakva su, po pitanju govora i komunikacije, ostala deca koju poznajemo. Krećem od sestrića koji ima dve godine i ne priča. Samo “da” i “ne”.
Setim se da ima i drugaricu-vršnjakinju koja takođe ne priča već za bubu kaže “bu” za kucu “ku” i slično. Prelazim na malo starije komšijsko dete od četiri i po godine koje niko ne razume osim njegovih ukućana.
Šta im je zajedničko? Ne fali im ništa, hvala bogu, jer kad ih pitate za cvet, vodu, nebo – pokazaće u tom pravcu. Ako zatražite štipaljku, doneće je. Ako pitate gde je mama, pogledaće ka kapiji. Ali jedva da će progovoriti. U najboljem slučaju dobićete “da”, “ne”, mimiku ili gest.
Šta je problem? Sva ovy deca ogromno vreme provode uz telefon i tablet. Ne znaju samostalno da hodaju i kažu “mama”, ali znaju da uključe telefon i prstićima dođu do onog što im treba.
Znaju gde su igrice i Jutjub. I satima, od ranog jutra, u pidžami, neumiveni gledaju ekran. Bude se s njim i ležu. Ako neko pokuša da im to otme, nastaje plač, bacanje, histerija. Da ga ne bi slušali, otmičari brzo igračku vraćaju – zarad mira u kući. I svog ličnog.
Ekrani su im omiljeni i u kolima, posebno ako je vožnja duga. Gledaju ga i u truckavim vozilima GSP-a. Dok čekaju pregled u domu zdravlja. Dok se voze kolicima za kupovinu u supermarketima. U pauzi plivanja. Kad roditelji žele još da odspavaju. Da se uteše ako plaču. Lista je duga, a iza nje stoji jedna stvar.
Linija manjeg otpora. Lakše je tutnuti detetu telefon u ruke nego se njime baviti. Odgovarati na sto pitanja, a umoran si od svega. I hoćeš na miru da popiješ kafu. A i jedva si uklopio termin s prijateljem kojeg dugo nisi video. I samo još malo da odspavaš. I da otkucaš još ovu poruku. Piše ti i šef. A tek što je omiljeni bend izbacio novi spot.
No, dete traži vreme, strpljenje, pažnju. I stvarno hoćeš da ih pružiš, al’ ne u kolima dok putujete na odmor, jer odmor je tek počeo, posvetićeš mu se kad stignete na željeno odredište.
A tamo ćeš već naći drugi izgovor. Opravdanje nađeš i dok sa detetom čekaš u redovima za bilo šta. Jer da te ne bi pitalo kad će, kad će, kad će – uvališ mu ekran i sve je u redu. Nema pitanja, nema problema. Ako te neko upita “Zašto se malo ne posvetiš detetu?”, krenućeš sa pričom kako radiš kao konj, maltretiraju te na poslu, trčiš u nabavke, plaćaš račune, kupuješ stvari za to isto dete – pa kad da stigneš!
A i gde si ti u celoj priči? Šta je sa tvojim slobodnim vremenom? A ovako, daš mu telefon i svi srećni. I ti i dete. Svako se drogira svojim ekranom. Ne daj bože da te neko priupita i “Kako ti nije žao da dete po ceo dan gleda u mobilni, jer to nije dobro ni za njegov mozak, ni vid”.
Ko iz topa daješ dva odgovora. Prvi je “Nemaš dete pa ne znaš”. A drugi “Drugačija su deca bila kad ste vi bili roditelji, sad su druga vremena”.
I dete kao dete, niko ga ništa ne pita, niko mu ne priča, daju mu ekran, a tamo šareno, veselo, brzo. Samo klikne, i eto mu crtani, muzika, šta hoće. Sve ima, bez muke. Ne mora da priča, smišlja, mašta, istražuje. Tu je pametna sprava. A koriste je i tata i mama. Daju i tebi. Kakve priče, igra u prirodi, čitanje, istraživanje.
Nema hiljadu zašto – hiljadu zato. I onda se čudim što mi sestrić i mala komšinica jedva odgovaraju na pitanja. I što ne pričaju. Pa nemaju potrebu.
Odmah da kažem da ja imam dete. Devet godina. Nema ni tablet ni telefon. Nedavno je došlo iz škole i reklo kako je učiteljica redom pitala ko u odeljenju ima pametni telefon jer će im on možda trebati zbog projektne nastave.
Kada je odgovorilo da nema mobilni, učiteljica je rekla kako može da radi u paru, ali da bi bilo dobro da ima svoj.
Istog dana smo otišli na igralište. Pažnju mi privlači devojčica koja sto puta ponavlja “Mama, mama, mama…”
Želi da joj pokaže kako se penje po spravama, ali mama neprekidno gleda u telefon i ne diže glavu.
Devojčica na kraju pritrčava telefonu i zaklanja šakom ekran. Mama je grdi i ljutito pokazuje prstom da se vrati na igralište. Prilazi joj drugarica i pita zašto plače.
“Htela sam da mama vidi kako sam kô bajagi velika kad se popnem.”
IZVOR:RTS.RS
ZVEZDIN PUT KA LIGI EVROPE: Evo ko su potencijalni rivali šampiona Srbije za utešno takmičenjo
CRVENA zvezda ove godine neće igrati Ligu šampiona.
Posle dva uzastopna plasmana u najjače takmičenje, šampion Srbije izgubio je u trećem kolu kvalifikacija protiv Omonije, jer je na Kipru eliminisan na penale.
Crveno-beli tako nisu iskoristili to što su bili povlašćeni na žrebu za treće kolo, a tu ulogu nosioca omogućili su im loši rezultati klubova sa kojima će se možda sresti u plej-ofu za Ligu Evrope, gde se igra jedna utakmica.
Ovo su mogući rivali Zvezde na žrebu u petak:
Seltik (Škotska)
Astana (Kazahstan)
Ludogorec (Bugarska)
Legija (Poljska)
Šerif (Moldavija)
Kluž (Rumunija)
Slovan Bratislava
Fola Eš (Luksemburg)
Dinamo Tbilisi (Gruzija)
Linfild (Severna Irska)
Tirana (Albanija)
Plej-of za Ligu Evrope biće odigran 1. oktobra.
IZVOR:NOVOSTI.RS
EU odlučila: Rampa za građane Srbije
Brisel — EU nije vratila Srbiju na listu trećih zemlja kojima je dozvoljen slobodan ulazak u EU, saznaje Tanjug u Briselu.
Iako je pitanje povratka Srbije na listu zemalja za koje se ne primenjuju restrikcije za ulazak pokrenuto u radnim telima Saveta EU, ambasadori zemalja članica skinuli su ovu temu sa agende današnjeg sastanka.
”Ambasadori nisu razgovarali o toj temi, tako da nema nikakvih promena na listi”, rečeno je Tanjugu iz nemačkih diplomatskih izvora.
Diplomatski izvori navode da su se pojedine zemlje članice, na čelu sa Grčkom, zalagale za to da se zbog poboljšanja epidemiološke situacije građanima Srbije otvore granice EU.
”Prevagnula je ocena da se situacija nije dovoljno stabilizovala, kako u Srbiji, tako i u EU”, rečeno je nezvanično Tanjugu u Savetu EU.
Dodaje se da poslednji podaci o epidemiološkoj situaciji u Srbiji, kojima Brisel raspolaže, idu ”malo preko” EU kriterijuma od 16 zaraženih na 100.000 stanovnika.
Revizija liste trećih zemlja za slobodan ulazak u EU obavlja se svake dve nedelje.
IZVOR:B92.RS
Falčineli i Degenek tragičari – Zvezdin san o LŠ pukao na penal ruletu! ( VIDEO )
Fudbaleri Crvene zvezde poraženi su od Omonije posle penala 4:2 (1:1) u trećem kolu kvalifikacija za Ligu šampiona
Tragičari meča u Nikoziji bili su Miloš Degenek i poslednje pojačanje Dijego Falčineli, kojima je brazilski golman Fabijano odbranio udarce sa 11 metara.
Kod domaćina sva četiri puta su pogodili izdvođači Gomes, Gomeš, Asante i Lecjaks, a kod Zvezde su bili precizni Gavrić i El Fardu Ben.
Zvezdin san o Ligi šampiona pukao je kao balon od sapunice na stadionu GSP, gde je pre osam godina bila bolja od istog kluba na “lutriji”, samo u borbi za Ligu Evrope.
Sada nije i ne može da se kaže da je nezasluženo, pre svega jer su oba tima priželjkivala ishod u penalima, a posebno tim Dejana Stankovića koji nije imao snage da, posle psihološke prednosti zbog gola u finišu prvog poluvremena, ode na preokret.
Posebno je to bilo uočljivo u produžecima. A bio je vidljiv kvalitet na njenoj strani.
Ipak, crveno-beli nisu na terenu pokazali da su bolji i moraće da nastave put u kvalifikacijama za Ligu Evrope i propuste prvu meč loptu za jesen u Evropi.
Za razliku od Omonije koja je napravila najveći uspeh u klupskoj istoriji, pokazavši da je tvrd orah jer je ranije posle produžetaka isekla još jednog favorita – Legiju, kao i jermenski Ararat.
Video pogledajte ovde.
IZVOR:B92.RS
Čak 64% kanadskih radnika se ne želi vratiti nazad u kancelarije
