Ove godine se dan primirja proslavlja skromno i drugačije u Kanadi
Obeležavanje dana primirja, odnosno završetka Prvog svetskog rata u glavnom gradu države Kanade, ove godine izgleda puno drugačije.
Generacija Z najviše pati od stresa tokom pandemije
Ako vam se mladi ljudi koji vas okružuju ili sa kojima živite, čine tužniji i preopterećeniji nego inače, shvatite ih ozbiljno. Od svih generacija, najmlađa ili takozvana generacija Z je najviše pod stresom tokom 2020. godine.
Istraživanje o stresu alarmira nas na uzbunu, zbog tinejdžerske krize oko mentalnog zdravlja, koja se naglo pogoršala zbog pandemije.
Studija koja se bavila mentalnim stanjem, populacije tokom pandemije, objavila je podatke, da je generacija Z, pod najvećim stresom od svih životnih doba. Pri čemu je polovina ispitanika rekla da ne može zamisliti planiranje budućnosti, što je razumljivo, primećeno je u istraživanju, sa obzirom na njihovu fazu razvoja.
Istraživanje koje je kreiralo Američko psihološko udruženje, napominje da su mladi i stari ljudi mentalno patili zbog višestrukih izvora stresa: uticaj COVID-19, blokade, izolacija, ekonomija koja se urušava i strukturni rasizam, negativni uticaj socijalnih mreža, a sve to je samo vrh sante leda .
Kako odrasli mogu podržati mentalno zdravlje tinejdžera?
Razne studije i istraživanja, kao i organizacije poput UNICEF-a toplo preporučuju iskazivanje ljubavi i uvažavanja tinejdžera.
Obeshrabrujuće “katastrofiranje”, kognitivno iskrivljenje situacije neće pomoći. Topla reč i optimizam o tome da se pretpostavlja da je najgore prošlo, veoma može pomoći u smanjenju njihovog stresa.
“Razmišljajući “ovo je sudnji dan … ovo nikada nećemo proći”, onemogućiće vas i okolinu da puno teže upravljate sa svojim, kao i sa tinejdžerskim mentalnim zdravljem i stresom u ovom određenom vremenskom periodu”, rekao je psiholog dr. Erlanger Turner.
Uputstvo kako treba pomoći deci i tinejdžerima, način koji je preporučio UNICEF, možete naći i pročitati ovde.
SERBAINNEWS.CA
Sećanje na heroje uz Dan primirja: iz rata izneo samo go život
Ostao je bez svega drugog zbog čega bi čovek imao volje i radosti da živi. Tri rođena brata poginula na frontu, majka presvisla od tuge, otac poginuo na kućnom pragu, a dva strica izgubila glavu negde na Ceru… Samo jednom je došao u rodnu Ljuboviju da vidi zgarište očinskog doma i upali voštanicu na grobu svoje majke. Zemlju je razdelio rođacima i komšijama, a on nastavio da se probija kroz život, beleži Milan Šantić u knjizi „Vitezovi slobode”, ispovest Milana Gačića, načinje ga pitanjem gde je bilo najteže za vreme rata i odgovorom ‒ svuda, pa niže sećanja na septembar 1916. i Kajmakčalan, kada Milan sa saborcima tera Bugare niz Rovovsku Kosu.
Opet mu palo u deo da ide u patrolu, da izvidim položaj, takozvani „Ferdinandov nos”, ogromnu stenu s neprijateljskom objavnicom. Pošli su on i narednik Blagoje Suzović iz prve čete, skinuli obuću i oko nogu obavili omotače. „Okolo umuknuli topovi i puške da nas naši ne bi ubili, a nisu pucali ni Bugari”, priča.
„Potrbuške sam se dovukao do njihovih rovova. Mrtva tišina, čujem kako mi srce udara, a noć vedra, zvezdana. Izmilio sam glavu, mislio da objavnica nema vojnika, ali kad bolje pogledam primetim da na vrhu rova kopaju i bacaju zemlju, spremaju ga za sutra. Kažem Suzoviću da mi da i svoje bombe i otšrafljujem paklene jabuke. Jednu, pa drugu bacio sam na gomilu, pravo među njih i nasta kuknjava. To mi nije bio zadatak, ali mi nije dao đavo mira. Njihova artiljerija poče da bije, probudi se i namah zapali ceo front. Poranjavaše se i neki naši, čuo sam kako zapomažu, mene nije ni okrznulo, a posle su svi čestitali, bio sam zverka, pa dobio tada francuski Ratni krst i Medalju militer, pričao je Gačić, pa se seli na početak avgusta 1918, kad je opet išao u izviđanje. „Bezimena kosa, ko će? Madžarević i Gačić kao i uvek”. Sa još dvojicom siđe pod same rovove sa ukopanim gnezdom kod Sokolca, do bugarske osmatračnice.
„Samo sevne kad puste šaržer. Prišao sam blizu, čujem ih kako razgovaraju. Ja opet bombe, pa bacam na njih. Planule su na samoj ivici rova. Njihovi mitraljezi otvorili paljbu, osuli vatru i rovovci. Sve zviždi iznad nas… sve ode dole, rasturaju drveće i džakčiće… Iz štaba telefonom pitali da li sam se vratio… a kad je front probijen, onda je bilo lako. Kao da smo išli u šetnju, jurili smo napred. Vardar prešli kod Velesa i izbili na Ovče polje, a kod sela Pavlešinaca, Bugari nas zadržali i napadali, ali sve im je bilo uzalud”, veli Gačić, koji za podvige zavredio Krađorđevu zvezdu sa mačevima i Pohvalnicu komandanta Treće armije, pa pruža Šantiću požutelo, izgužvano parče hartije koje je pre toliko godina dobio u rovu na Kajmakčalanu i kaže ‒ evo čitajte:
„Čast, ponos i poštenje, potpuna predanost radu, retko poimanje dužnosti, hrabrost koja ide do neustrašivosti, samopregorevanje, samopožrtvovanje – to su osobine ovog uzornog podoficira, ovog čelik-karaktera, koji je ljubio slobodu svoje domovine i za nju isuviše dao. Za njega nisu postojale prepone, on za njih nije znao. Teško je naći mesto, gde se naročito odlikovao. Svugde je bio među prvima, najhrabriji među hrabrima, s najveći ponosom, među onima koji ponosa imaju”, pa se nižu redovi Milanovih podviga… a kući se vratio tek pred kraj 1924. godine. Ranije nije išao. Otupeo.
„Jedno vreme klonio sam se ljudi i nikoga nisam mogao da gledam, govorio je Gačić, kasnije činovnik Poreske uprave u Carevu Selu, a po premeštaju dolazi u Ljuboviju, gde nalazi pustoš, zgarišta i zidine. „Nisam poznavao nikoga i od tada više nisam ni svraćao u svoj kraj, jer sve me to podseća na mladost, roditelje i braću i na sve što sam izgubio”, pričao je Milan koji se posle preseli u Sremsku Mitrovicu, oženi i dobi osmoro dece…
Cvet na reveru – Natalijina ramonda, simbol pobede
Dan kada je potpisano primirje u Prvom svetskom ratu, 11. novembar, Srbija od 2012. godine obeležava kao državni praznik, a određen je i amblem – dve zelene trake i jednog ljubičastog cveta sa pet latica. Natalijina ramonda – cvet koji se nosi na reveru govori o srpskom narodu, iskušenjima koja je prošao tokom i posle Prvog svetskog rata i o vaskrsnuću Srbije.
U tom ratu Srbi su podneli veliku žrtvu jer je poginulo oko 1,3 miliona građana, što je u tom trenutku predstavljalo gotovo trećinu ukupnog srpskog stanovništva.
Natalijina ramanoda poznata kao „cvet feniks” postala je simbol srpskog stradanja u Prvom svetskom ratu, kada je poginulo oko 1,3 miliona građana, gotovo trećina ukupnog stanovništva, budući da ima osobinu da se kada nastupi sušni period, pritaji i osuši, da bi sa pojavom vode „vaskrsnula” i ponovo ozelenela. Ponovno rađanje povezuje se sa činjenicom da je i Srbija uspela da „stane na noge”, nakon iscrpne borbe.
– Natalijina ramonda (Ramonda nathaliae) pripada familiji Gesneriaceae, koja uglavnom obuhvata biljne vrste rasprostranjene u tropskim i subtropskim oblastima. Natalijina ramonda je visoka do 10 cm. Tamnozeleni i eliptični listovi obrazuju rozetu koja leži na kamenitoj podlozi. Na vrhu stabljike nalazi se po nekoliko ljubičastih cvetova. Cveta u periodu od aprila do juna. Tokom sušnih perioda biljka je sasušena, smežurana i braonkaste boje, navode se u saopštenju Zavoda za zaštitu prirode Srbije povodom Dana primirja u Prvom svetskom ratu.
Fiorentina prijavila reprezentativce Srbije zbog odlaska iz Toskane
Fudbaleri Fiorentine Nikola Milenković i Dušan Vlahović doputovali su bez dozvole kluba iz Italije u Srbiju kako bi se priključili pripremama „orlova“ za meč baraža za odlazak na EURO protiv Škotske (četvrtak, 20.45).
Fiorentina je juče objavila da je dvojicu srpskih fudbalera prijavila nadležnim organima Italije zbog toga što su prekršili karantin, odnosno zabranu napuštanja regije u kojoj borave (Toskane) zbog pandemije.
Italija je od prošle nedelje delimično zaključana, pa su tako vlasti pojedinih regija zabranile napuštanje okruga koja se smatraju žarištima.
Novim talasom pandemije najteže je pogođen severni deo zemlje, dok je na jugu stanje još uvek pod kontrolom.
Fiorentina je tako delimično zaključavanje iskoristila kako bi zabranila svojim igračima da igraju za nacionalne timove, pa su osim Milenkovića i Vlahovića prijavljeni još i Pulgar, Kaseres, Martinez Kvarta i Amrabat, koji su takođe otputovali kako bi igrali za svoje nacionalne timove.
Ovi igrači zbog napuštanja Firence i odlaska iz kluba neće imati problem ni sa UEFA ili FIFA, već sa policijom Italije na kojoj će dalje biti da li će protiv njih pokrenuti postupak.
Inače, Fiorentina je imala i drugu mogućnost da spreči igrače da odu u kampove reprezentacija, a to je da se pozove na pravilo UEFA kome može odbiti da pošalje fudbalera u nacionalni tim ako putuje u kovid rizično područje.
UEFA je ovim letos ustanovljenim pravilom napravila pometnju zbog čega i FSS pred svako okupljanje nacionalnog tima mora da vodi pregovore sa klubovima kako bi pustili igrače makar na najbitnije utakmice, odnosno mečeve baraža.
Ovo pravilo najviše ide na ruku klubovima iz „lige petice“, a kako njihovim reprezentacijama nije bitno igranje u Ligi nacija, prećutno se odobrava masovna zabrana odlazaka u nacionalni tim.
Tako najveću štetu trpe zemlje poput Srbije, koje igraju baraž utakmice za odlazak na EURO, koje su takmičarski najbitnije ove godine.
UEFA je za sada odlučila da na sve ovo „žmuri“, dok ne dođe momenat da neka od elitnih reprezentacija ne može da sastavi tim za bitnu utakmicu.
A to se može desiti već sledeće godine kada krenu kvalifikacije za Svetsko prvenstvo, kada će i Nemačkoj, Španiji ili Engelskoj biti bitno da ima na raspolaganju ceo prvi tim.
VAR na „Rajku Mitiću“
UEFA je odlučila da se na finalnim mečevima baraža za odlazak na EURO koristi VAR sistem. FSS je tako dobio nalog da na stadion „Rajko Mitić“, gde će se igrati utakmica protiv Škotske, obezbedi neophodnu opremu koju će koristiti arbitri zaduženi za video asistenciju glavnom sudiji. Glavni sudija meča u Beogradu biće Španac Antonio Mateu Lahos.
IZVOR:DANAS.RS
Dan primirja u Prvom svetskom ratu: Godine koje je Srbija skupo platila
Dan primirja u Prvom svetskom ratu obeležava se sutra širom sveta, a kao glavni motiv za amblem tog praznika u Srbiji koristi se cvet, Natalijina ramonda, koji ima višestruku simboliku i govori o našem narodu i iskušenjima kroz koja je prošao tokom i posle tog rata.
U pitanju je ugrožena vrsta koja raste na istoku Srbije i planini Nidže na najvišem vrhu Kajmakčalana na kojoj je srpska vojska, pod komandom vojvode Živojina Mišića, vodila žestoke borbe tokom stvaranja preduslova za proboj Solunskog fronta.
Cvet je nazvan po kraljici Nataliji Obrenović, a poznat je kao “cvet feniks”, jer čak i kada se potpuno osuši, ako se zalije, može da oživi.
Upravo zato je Natalijina ramonda i izabrana za simbol obeležavanja tog važnog datuma – da ukazuje na vaskrs srpske države iz pepela posle Prvog svetskog rata.
Osim cveta Natalijina ramonda, u amblemu, koji se nosi na reveru, nalaze se i dve zelene trake, koje asociraju na lentu slavne albanske spomenice.
“Albanska spomenica je svima nama poznata kao jedna medalja, ali njen izgled nije baš bio u narodu toliko poznat i te dve boje, crna i zelena, dobile su svoje mesto i na znački koja se nosi povodom Dana primirja u Prvom svetskom ratu”, kaže za Tanjug ambasador Srbije u Etiopiji Aleksandar Ristić, koji je svojevremeno učestvovao u osmišljavanju amblema Dana primirja.
Podsetio je da je taj dan u Srbiji uvršten u državne praznike 2011. godine, izmenama i dopunama Zakona o državnim i drugim praznicima, a zvanično se obeležava od 2012. godine.
“Prvi svetski rat je veoma važan period za istoriju Srbije i smatrali smo da bi bilo prikladno da se Dan primirja obeleži na vidljiviji i upečatljiviji način tako što bi građani, državni funkcioneri, predstavnici medija… nosili nešto što ukazuje na taj praznik”, rekao je Ristić.
Primirje u Prvom svetskom ratu potpisano je 11. novembra 1918. godine između sila Antante i Nemačke, čime je taj rat okončan. U tom ratu Srbi su podneli veliku žrtvu jer je poginulo oko 1,3 miliona građana, što je u tom trenutku predstavljalo gotovo trecinu ukupnog srpskog stanovništva.
Osim u Srbiji, Danu primirja u Prvom svetskom ratu posebna pažnja poklanja se u Velikoj Britaniji i zemljama Komonvelta. I druge države se na taj ili neki drugi dan, sećaju palih boraca i nastradalih civila na sličan način.
Tako se u Velikoj Britaniji u periodu pred Dan sećanja, kako se takođe naziva Dan primirja, gotovo celokupno stanovništvo, a posebno državni zvaničnici, službenici, medijski radnici i druge kategorije građanstva na reverima nose stilizovani cvet bulke.
Crveno-crni cvet divljeg maka koji je, prema poeziji i predanju, prvi posle rata nikao na poljima Flandrije na kojima su stradali milioni vojnika, deli se i stranim učesnicima komemoracija na vojnim grobljima.
U Rusiji se na sličan način obeležava Dan pobede u Drugom svetskom ratu kada volonteri, po pravilu mladi, dele na ulicama gradova narandžasto-crne trake, georgijevsku lentu (u bojama sa Ordena Svetog Ðorda).
IZVOR:B92
Trudo poziva provincije da “deluju odlučno” i da pojačaju ograničenja oko COVID-19
Premijer Džastin Trudo pozvao je provimcijske premijere i gradonačelnike, da “učine pravu stvar” nametanjem ograničenja da zaustave širenje COVID-19, obećavajući da će savezna Vlada biti tamo sa financijskom pomoću, kako bi olakšala te teške odluke.
“Nadam se da nijedan lider u našoj zemlji ne umanjuje značaj usituacije u zdravstvu, jer oseća pritisak da ne zatvori preduzeća ili uspori našu ekonomiju”, rekao je Trudeau u utorak na konferenciji za novinare u Otavi. “Razumem tu zabrinutost, ali dopustite mi da vam kažem, na takav način ne činimo nikakvu uslugu poslovima, a ekonomija će biti još više oštećena.”
Trudo je primetio “zabrinjavajući” rekordni skok novih slučajeva širom zemlje, što kako je rekao, vrši dodatni pritisak na sve nivoe vlasti da ljudi budu sigurni i zaštite radna mesta.
„Stoga molim premijere i gradonačelnike, da urade pravu stvar, delujte sada kako biste zaštitili javno zdravlje. Ako mislite da nešto nedostaje u podršci koju pružamo vašim građanima, recite nam “, rekao je. “Radićemo sa vama kao i od prvog dana.”
Premijer nije javno imenovao nijednog provincijskog ili teritorijalnog čelnika. Ipak, njegove su tupe reči usledile nakon što je Ontario, koji je ublažio ograničenja uprkos drugom talasu ove jeseni, zabeležio rekordnih 1388 novih slučajeva u jednom danu.
Vlada Alberte takođe se suočava sa pritiskom doktora, koji su u javnom pismu pozvali premijera Jasonu Kenneyu u ponedeljak na “dvonedeljno, kratko i oštro zatvaranje” Alberte.
Dok je Trudo govorio, vlada Manitobe najavila je nova ograničenja, uključujući zabranu društvenih okupljanja, kako bi se uhvatila ukoštac. Premijer Trudo je rekao da će savezna Vlada osigurati više od 61 milion dolara, neposrednih sredstava za pomoć autohtonim zajednicama u Manitobi u borbi protiv pandemije.
Trudo je rekao da će, iako su ljudi “umorni i frustrirani zbog COVID-19”, ako ne zaštite zdravlje Kanađana, ekonomiji to dugoročno naštetiti. Iako su vakcine na pomolu, rekao je, Kanađani prvo moraju prebroditi tešku zimu.
„Želimo da ljudi izdrže ovaj izazov. Zbog toga pozivam sve, kako bismo podržali preduzeća i ljude širom zemlje “, rekao je.
“I zato mi svakako podstičemo provincije da brzo deluju na kontrolu širenja ovog virusa, merama sa kojima se više postiže, a koje su preporučili naučnici i stručnjaci širom sveta: ciljana zaustavljanja, ograničenja po potrebi.”
Trudo je više puta naglasio da Otava daje veliku podršku porodicama, radnicima i preduzećima zbog potencijalnih isključenja, uključujući “dodatna dopunjavanja” za preduzeća koja su prisiljena se zatvoriti, zbog lokalnih direktiva o javnom zdravstvu. Ipak, nije uloga savezne Vlade da odlučuje “ko se gde i koliko brzo zatvara”, rekao je.
Trudo je porekao da je vreme da se savezna Vlada poziva na Zakon o vanrednim situacijama, koji bi premijeru i kabinetu dao opsežne privremena ovlašćenja, poput mogućnosti oduzimanja imovine i zabrane putovanja u zemlju. Zakoni, koji se pre nisu koristili, omogućili bi saveznoj Vladi da bude dominantnija u odnosu na faktore iz provincija i teritorija, i da učini ono što smatra nužnim u vanrednim situacijama.
Trudo je rekao da je o Zakonu o vanrednim situacijama, nekoliko puta razgovarano tokom njegovih razgovora sa premijerima tokom cele krize.
„I dalje ih uveravam da trenutno, to nije potrebno ”, rekao je.
„Znam da svi provincijski premijeri misle na zdravlje svojih građana kao i na zdravlje svoje ekonomije. Zbog toga sam uveren da ćemo uspeti … nastaviti dobro sarađivati i raditi prave stvari. ”
Ford: “Ne znam da li se meni obratio”
Na konferenciji za novinare u utorak popodne, premijer Ontarija Doug Ford, nije direktno odgovorio na novinarsko pitanje da li bi trebao promeniti strategiju svoje vlade u svetlu Trudoovih primedbi.
“Pa, ne znam da li se odnosi ovo na mene direktno, ali ako je, želim mu zahvaliti na njegovoj stalnoj podršci”, rekao je Ford novinarima u severnom Yorku, Ont. „Ali treba nam veća podrška za preduzeća, to je ono što nam treba. Treba nam veća podrška – finansijska podrška. ”
SERBIANNEWS.CA
Inženjer koji dizajnira gelove a koji oponašaju ljudska tkiva osvojila je glavnu kanadsku nagradu za nauku
Profesorkа hemijskog inženjerstva u Torontu osvojila je zlatnu medalju Gerhard Herzberg iz Kanade, u iznosu od milion dolara, glavnu nagradu za naučne radnike u zemlji, za svoj rad na dizajniranju gelova koji oponašaju ljudska tkiva.
Kanadsko veće za prirodne nauke i inženjerstvo (NSERC) objavilo je u utorak da je Molly Shoichet, profesorka hemijskog inženjerstva i primenjene hemije na Univerzitetu u Torontu, ovogodišnja dobitnica nagrade, koja priznaje ” ukupni uticaj “istraživanja u Kanadi u prirodnim naukama ili inženjerstvu.
Shoichetovi hidrogelovi koriste se za razvoj i isporuku lekova i regenerativnu medicinu za lečenje povreda i lečenje bolesti.
NSERC je objavio da je Shoichet-in rad doveo do razvoja nekoliko aplikacija takvih materijala. Oni su “postigli presudan proboj” omogućivši da se ćelije uzgajaju u tri dimenzije kao u telu, umesto u dve dimenzije koje obično rade u labaratorijama.
Njena saradnja sa biolozima dovela je do poboljšavanja u lečenju raka, moždanog udara i degenerativnog slepila.
Hidrogelovi su polimerni materijali, materijali poput plastike, izrađeni od ponavljajućih jedinica,koji nabreknu od vode.
“Ako ste ikada jeli Jell-o, to je slično hidrogelu”, rekla je Shoichet. Sluz i upijajući materijal unutar pelena su takođe hidrogelovi.
Shoichetovi hidrogelovi su posebno dizajnirani da oponašaju tkiva u ljudskom telu.
“Većina naših tkiva je vrlo mekana, a to su hidrogelovi.”
Shoichet je rođena u Torontu, a studirala je nauku i inženjerstvo na Massachusetts Institute of Technology i Univerzitetu Massachusetts Amherst. Nakon što je diplomirala, radila je u biotehnološkoj industriji zajedno sa biolozima, rekla je. Primetila je da je istraživanje biologa ograničeno onim vrstama materijala koji su dostupni.
Kao inženjer, shvatila je da može pomoći prilagođenim dizajniranjem materijala za biologe. Mogla je napraviti materijale koji odgovaraju njihovim potrebama, kako bi odgovorila na njihova specifična pitanja dizajnirajući hidrogelove koji oponašaju određena tkiva.
“Ne postoji postojeći materijal koji ima svojstva koji nama treba”, rekla je. “I tako smo na kraju izmislili ove nove materijale … to je tako uzbudljivo.”
Shoichet je dodala da je bila veoma uzbuđenja sarađujuči sa biotehnološkim sektorom u Bostonu 90-ih, i da želi stvoriti takvu zajednicu u Torontu. Mnogi njeni studenti završavaju karijeru u SAD-u, rekla je. “Ali Kanada je toliko uložila u njihovo obrazovanje. I zar ne bi li bilo sjajno, kad bismo imali više prilika da studenti ovde dobiju posao?”
Tajna je čuvana 5 meseci
55-godišnja Shoichet bila je već najveća naučnica u Ontariju i osvojila je na desetine priznanja za svoj rad, uključujući nagradu za inženjerstvo. Proglašena je laureatom L’Oreala-UNESCO-a za žene u nauci. “Ali”, rekla je, “mislim da je ovo vrhunac.”
Sjajane vesti prvi je put čula telefonom u maju, tada je NSERC nameravao objaviti nagradu, ali je odložio zbog pandemije COVID-19. Shoichet, studenti i saradnici u njenoj laboratoriji, napokon su mogli podeliti svoju tajnu nakon pet meseci.
Novac će finansirati njihova istraživanja i pružiti Shoichet-inom timu mogućnost da postavlja i odgovara na naučna pitanja u širem obimu, jer nije vezan za određeni projekt, rekla je.
“Naša najveća otkrića i unapređivanje znanja čine najvećim kada imamo priliku razmišljati i biti kreativni”, rekla je Shoichet. “Divno je imati priliku baviti se istraživanjem.”
SERBIANNEWS.CA
Koliko još dugo kamatne stope mogu ostati ovako niske, šta će se desiti kada stigne vakcina?
Za one koji duguje novac bankama, dobre vesti su često loše vesti.
Likovanje zbog dobrih vesti o vakcini naglo je zauzelo tržišta.
Ubrzo nakon što je u ponedeljak izbila vest da je američki proizvođač lekova Pfizer postigao proboj oko COVID-19 vakcine, koja bi bila uspešna 90%, industrijski prosek Dow Jonesa skočio je više od 1.500 bodova, što je rast od više od četiri posto. Tržište u Toronta takođe se zaletelo.
Kanadske deonice nafte i gasa povećale su se, cena nafte porasla je za 10%.
Ali naravno, euforija nije bila univerzalnog tipa. Dok su se aviokompanije radovale, kompanije poput Zooma koje su profitirale od ograničenja, u očekivanju da će se posao od kuće nastaviti godinama, bile su rastužene vestima.
Negativno je uticalo i na plemenite metale, na koje se u vreme ekonomske neizvesnosti gleda kao na sigurnu luku.
“Postoji izvesno verovanje da će ovo biti pokretač ekonomskog rasta kad izađemo iz pandemijske situacije, tako da je to pozitivna vest za svet, ali negativna vest za zlato”, rekao je nezavisni analitičar Ross Norman, dok je zlato klizilo na vesti o Pfizeru.
Dobre vesti su u stvari loše za kamate
Ali postoji još jedna grupa za koju su dobre vesti često loše vesti, to su dužnici.
Kao što su kanadski dužnici i budući kupci kuća primetili tokom protekle decenije, loše vesti su bile dobre za kamatne stope. Dobre vesti imaju suprotan efekat.
Centralni bankari širom sveta, uključujući guvernera Banke Kanade Tiffa Macklema, snizili su stope, na ono što američka Centralna banka naziva “efektivnom donjom granicom”, drugim rečima, što je bliže nuli, kako bi pomogle ekonomiji da se bori kroz COVID -19 oko krize i zaključavanja.
“Monetarna politika ne može osigurati vakcinu”, rekao je Macklem na virtualnoj konferenciji za novinare krajem oktobra. “Ali može podržavati ekonomiju kroz pandemiju i, nakon što dobijemo vakcinu, osigurati da se ekonomija vrati u puni potencijal.”
Ali šta ako je pandemija bude kraće trajala? Iako je Macklem rekao da postoje optimistični scenariji u kojima će vakcina stići i biti široko distribuirana 2021. godine, to nije bio njegov najverovatniji scenarijo, koji vakcinu očekuje oko 2022. godine, a ekonomski oporavak bi usledio tek posle 2023. godine.
Ne razmišljamo o tome
U USA, predsedavajući Federalnih rezervi Jerome Powell takođe je najavio dugo čekanje na oporavak, rekavši da će on i njegov savet držati stope nižim čak i nakon što bi se inflacija popela iznad ciljane brojke od 2% i kad bi se ljudi počeli vraćati na svoja radna mesta.
“Ne razmišljamo o povećanju stopa”, rekao je Powell u junu.
No dok bankari u centralnim bankama, možda ne razmišljaju o povećanju kamatnih stopa, iznenadni nalet optimizma da bi se pandemija, za koju su ljudi mislili da je beskrajna, mogla završiti u razumno bliskoj budućnosti, znači da dužnici moraju misliti da kamatne stope neće zauvek ostati blizu nule.
U ponedeljak je publikacija The American Prospect, časopis koji tvrdi da ima duboke veze sa demokratama, sugerisala da je Powellovu prethodnicu u Federalnim rezervama Janet Yellen mogući predsednik Joe Biden razmatrao za posao sekretara te institucije.
Ona je bila u u Fed-u, dok se američka ekonomija postepeno izdizala iz prethodne recesije, Yellen zna mnogo o teškom poslu podizanja stopa nakon što su smanjene skoro do nule. Osuđen zbog prerano podizanje od strane predsednika Donalda Trumpa i mnogih trgovaca, malo je verojatno da bi iko želeo videti Powella kako podiže stope pre nego što oporavak krene.
Tržišna euforija se malo ohladila
Kao što je nekoliko finansijskih komentatora primetilo, nalet tržišne euforije zbog vesti o vakcinama mogao bi biti prenapumpan. Svakako, skok kada su se otvorila američka i kanadska tržišta, nestao je nakon što su prevladale hladnije glave.
Kada je reč o vakcinama, put je dug,ispitivanja još nisu završena. Distribucija vakcine koja zahteva skladištenje na niskim temperaturama može dovesti do komplikacija. Pa čak i ako sve bude u redu, nema izgleda da će zaustaviti trenutni talas infekcija izazvanih time, što se svi kreću ka zatvorene prostore tokom zime.
No, dobra vest da je vakcina na dohvat ruke , a s njom i povratak normalnom životu i zdravoj ekonomiji, pravovremeni je podsetnik da loše vesti i istorijski niske kamatne stope ne mogu trajati večno.
Ovo je možda i pogodan trenutak za Kanađane, da razmisle šta bi eventualna pobeda nad COVID-19 značila za stope koje će morati plaćati.
SERBIANNEWS.CA
Profesor Kavčić dobio spor protiv “Marvela” i 750 miliona dolara , sad osnovcima obezbeđuje knjige
Osnovno obrazovanje je obavezno, pa i udžbenici treba da budu besplatni. To je ideja profesora Aleksandra Kavčića. On je Beograđanin, đak Matematičke gimnazije, doktorirao je na Karnegi Melon univerzitetu, predavao na Harvardu. Njegov patent – čitač magnetskih memorija, nezakonito je koristila globalna kompanija “Marvel”. Tužio ih je i posle višegodišnjeg suđenja dobio spor i odštetu – 750 miliona dolara. Od dela novca želi da obezbedi besplatne udžbenike za osnovce u Srbiji.
Fondacija “Alek Kavčić” već godinama donira računare Matematičkoj gimnaziji u Beogradu. Ali tu priča tek počinje. Sledeći veći korak jesu besplatni udžbenici za školarce u celoj Srbiji.
Na tržištu udžbenika, tvrdi, obrće se veliki novac – oko sto miliona evra godišnje. A napraviti udžbenike za celu osnovnu školu košta najviše milion evra od naknade autorima udžbenika, do odobrenja ministarstva.
Ako sve bude po planu, kompleti knjiga za osnovnu školu, koji se već pišu, biće dostupni na internetu sledeće školske godine.
“Kome se sviđa može da uči sa pdf formata, da ga skine, odštampa i to je čitava ideja. Ovo što fondacija radi to bi trebalo da bude i pokazatelj da to isto može i da uradi i država. Fondacija je čak spremna da državi, ukoliko želi da preuzme ovaj model, jednostavno prepusti sve ovo”, kaže Kavčić.
Profesor Kavčić zna da ga ne čeka lak posao, ali ako ga podrže roditelji, nastavnici i sindikati, veruje da to neće biti borba sa vetrenjačama.