Yukon prestao da usklađuje sezonsko pomeranje vremena
Kada je Yukon u novembru prestao menjati vreme, teritorija je preuredila rasporede letova i sarađivala sa tehnološkim kompanijama odgovornim za stvari poput sata u vozilu koje radi na globalnom sistemu pozicioniranja.
Preminula glumica Dara Čalenić: Mnogi je znaju kao “Žikinu Daru” iz čuvenog filma
Glumica Darinka Dara Čalenić preminula je noćas u 87. godini, nakon duge i teške bolesti, saopšteno je iz Kino-Teatra.
Ministarka kulture i informisanja Maja Gojković uputila je danas telegram saučešća povodom smrti glumice Darinke Dare Čalenić.
“Uživala je veliku naklonost publike, plenila je svojim vedrim duhom i energijom. Prepoznatljiva po svom izrazu i poštovana, biće upamćena po brojnim zapaženim ulogama koje će čuvati sećanje na umetnicu i ženu koja je zračila svojom pojavom. Darinka Dara Čalenić ostaje značajna figura u istoriji naše kinematografije. U ime Ministarstva kulture i informisanja i u svoje lično ime, upućujem izraze najdubljeg saučešća”, navodi se u telegramu.
Sahrana će biti održana u krugu najuže porodice, u Novom Sadu. Dara Čalenić rođena je 18. jula 1934. godine u Novom Sadu, gde je završila osnovnu školu, gimnaziju i Srednju glumačku školu pri Srpskom narodnom pozorištu.
Prvi angažman dobila je 1949. godine u Narodnom pozorištu u Kraljevu, zatim prelazi u pozorišta u Užicu i Somboru, a 1954. postaje članica Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu.
U Savremeno pozorište u Beogradu prešla je 1960. godine, a 1964. u Jugoslovensko dramsko pozorište. Godine 1974. prelazi u slobodne umetnike. Penzioniše se 1988. godine.
Na sceni je odigrala preko 40 glavnih uloga, među kojima su Puk, Hermija (San letnje noći), Izabela (Hajde da se igramo), Lizi (Bludnica dostojna poštovanja), Alison (Osvrni se u gnevu), Petrunjela (Dundo Maroje), Anžela (Iza zatvorenih vrata), Bobočka (Filip Latinović), Fineja (Mudra glupača), gospođa Šampinjon (Silom muž), Emili Dikinson (Lepotica Amhersta), Lizistrata (Lizistrata), Kolombina (Maskerata), Izota (Savonarola i njegovi prijatelji). Na televiziji je učestvoivala u mnogim dramskim emisijama, raznim serijama, zabavnom i dečijem programu.
Na filmu je odigrala veliki broj uloga (Kad budem mrtav i beo, Gospođa ministarka, Rafal u nebo, Mačak pod šlemom, Siroma sam, al’ sam besan, Vetar je stao pred zoru, Čuvar plaže u zimskom periodu, Silom otac, Put oko sveta, i drugi). Dobitnica je nagrade za glumačko ostvarenje na Sterijinom pozorju 1965. (Izota u Savonaroli i njegovim prijateljima).
Nagrađena je 2006. zlatnom plaketom i diplomom Sterijinog pozorja “za izuzetnu glumačku ličnost i pomoć mladima”. Godine 1975. godine dobila je nagradu Avala filma za najbolju debitantsku ulogu u filmu Pop Ćira i pop Spira. Od 1970. godine živela je u Americi (Njujork, Boston/Kembridž), gde je igrala u drami I. Bergmana “Persona”, koju je režirao njen suprug, ugledni profesor filma na Harvardu Vlada Petrić, koosnivač i Harvardovog filmskog arhiva (Harvard Film Arćive). U Beograd se vratila 2014. godine, gde poslednje godine života provodi sa svojim suprugom. Od 2004. godine, ustanovljene su dve specijalne (novčane) nagrade na Sterijinom pozorju, za najbolju glumicu i glumca do 30 godina iz fonda “Dara Čalenić”.
Jeftina malina je prošlost
Zbog deficita ove kvalitetne voćke na svetskom tržištu, cena je trenutno prilično visoka
Ako se dosadašnji trend rasta tražnje i cena na svetskom tržištu nastavi u predstojećoj sezoni, može se očekivati dobra cena maline u otkupu, rekao je za „Politiku” dr Aleksandar Leposavić, jedan od najvećih domaćih stručnjaka za voćarstvo.
Zalihe svih kategorija maline u hladnjačama nastavljaju da padaju. Prema poslednjem izveštaju američkog Ministarstva poljoprivrede, količine ovog smrznutog voća 31. januara, ove godine, bile su za 13 odsto manje u odnosu na samo mesec dana ranije.
A kakva je jagma za ovim voćem pokazuje i to da su u hladnjačama u Srbiji ostale tek male količine neugovorene robe. Hladnjačari trenutno na različite načine pokušavaju da poštuju ugovorene obaveze i obezbede nove količine u predstojećoj sezoni. Leposavić dodaje da je tek mali broj njih proizvođačima isplatio doplatu za predatu malinu od 0,20 evrocenti (23,5 dinara) po kilogramu. Pojedini, međutim, najavljuju da će za ovogodišnji rod plaćati 250 dinara pa čak i više. Istovremeno ima otkupljivača koji, zbog ranije potpisanih nepovoljnih ugovora, malinu prodaju po nižim cenama od one po kojoj smrznutu malinu plaćaju malim hladnjačama u Srbiji.
Zvezda bolja od Himkija
Košarkaši Crvene zvezde savladali su Himki 92:81 u utakmici 29. kola Evrolige i prekinuli seriju od osam uzastopnih poraza.
Zvezda je uspela da nadoknadi 11 poena zaostatka sa početka treće četvrtine i dođe do skora 8-21 u elitnom takmičenju.
Najefikasniji kod „crveno-belih” bio je Džordan Lojd sa 22 poena, Dejan Davidovac postigao je 16, a Kori Volden 15.
Kod Himkija najefikasniji su bili Erik Mekolum sa 29 i Džordan Miki sa 27 poena.
Zvezda u narednom kolu, 19. marta, gostuje Panatinaikosu, prenosi Tanjug.
RAPSODIJA GOLOVA! Zvezda bez milosti prema Mačvi!
Crveno-beli su zasluženo opravdali ulogu favorita u ovom meču. Dejan Stanković je na teren iz najjači sastav, a oni su se pokazali u najboljem svetlu.
Do prvog gola crveno-beli su stigli u devetom minutu, a radost delijama doneo je Aleksandar Katai.
Odmah posle prvog gola crveno-beli su nastavili da napadaju i da traže šansu da ponovo zatresu mrežu protivničke ekipe.
Novi gol za crveno-bele postigao je Milan Pavkov u 24. minutu meča.
U drugom poluvremenu obe ekipe sui male svoje šanse, ali mrežu je ipak zatresla Zvezda, a strelac je bio Aleksa Vukanović u 80. Minutu.
U 87. minutu, po drugi put na listu strelaca upisao se Aleksandar Katai, ukupno Zvezda-Mačva 4:0.
Zvezda je ovim trijumfom upisala 14. pobedu u nizu u Ling Long Super ligi.
Izvor:Alo
Neće biti vojnog bedema na granici sa Srbijom (VIDEO)
Neće biti vojnog bedema na granici sa Srbijom, ponovio je srpski član i predsjedavajući Predsjedništva BiH Milorad Dodik, nakon što je, u sklopu mjera za rješavanje migrantske krize, Ministarstvo bezbjednosti po treći put predložilo lociranje Oružanih snaga na istočnoj granici BiH.
Prijedlog je skinut s dnevnog reda sjednice Predsjedništva, na kojoj je odlučeno i da budžet institucija i međunarodnih obaveza BiH za 2021. godinu bude vraćen Savjetu ministara na doradu.
U Savjetu je, preglasavanjem srpskih ministara, utvrđen ovogodišnji nacrt budžeta, ali je zaustavljen u Predsjedništvu. Predložen je u iznosu od milijardu i 870 miliona KM, od čega je milijardu i 27 miliona namijenjeno za finansiranje zajedničkih institucija, a ostatak za servisiranje spoljnog duga.
Iako je u odnosu na prošlu godinu, planirana potršnja uvećana za tri odsto, niti jedna marka nije namijenjena za saniranje ekonomskih posljedica uzrokovanih pandemijom virusa korona. I to je bio osnovni razlog što, predloženo rješenje nisu prihvatili sredinom februara preglasani srpski ministri, a sada i Predsjedništvo BiH.
– Tamo nema ni jedne stavke vezano za borbu protiv kovida, a prošle godine je bilo. Iz Savjeta ministara, gdje su srpski ministri preglasani, došao je prijedlog da stavka vezana za borbu protiv korone bude usmjerena na povećanje plata. Mi smatramo da treba to da se vrati i da bude usmjereno isključivo za borbu protiv kovida – rekao je Dodik.
Za uvećanje plata zaposlenima u institucijama BiH, ili kako je to predlagač obrazložio – vraćanje osnovice za obračun, koja trenutno iznosi 475 KM, na 498 KM što je bila vrijednost prije dvostrukog umanjenja s početka prošle dekade, u nacrtu je bilo predviđeno 22 miliona KM.
Da li će isti, uvećan ili umanjen iznos biti preusmjeren za sanaciju pandemijskih posljedica, predlagač bi trebalo da odluči u narednih sedam dana. I da nacrt budžeta ponovo vrati ovlaštenom predlagaču. Ipak, članovi Predsjedništva konstatovali su veliki nesrazmjer u platama službenika i izabranih i imenovanih zvaničnika.
– U prvom slučaju postoji potplaćenost, a u drugom slučaju, kada su funkcioneri u pitanju, postoji preplaćenost i te plate treba da se smanjuju – istakao je bošnjački član Predsjedništva BiH Šefik Džaferović.
U tom pravcu, predsjedavajući Savjeta ministara Zoran Tegeltija, već je pokrenuo proceduru. Traju razgovori sa sindikatima u pronalaženju najpovoljnijeg rješenja, o čemu je informisao članove Predsjedništva. No, integralnog povećanja osnovice za obračun plata u pandemijskoj godini, neće biti. A neće ni pripadnika OS BiH na granici sa Srbijom, još jednom je ponovio srpski član i predsjedavajući.
– Borba protiv ilegalnih migranata mora da bude usmjerena na nekim drugim principima, a ne na principima uspostavljanja vojnog bedema između Srbije i BiH protiv čega sam ja i protiv čega je Republika Srpska – istakao je Dodik.
Članovi Predsjedništva bezrezervnu saglasnost postigli su o sporazumu između BiH i Turske u oblasti infrastukturnih i građevinskih projekata, kojim je obuhvaćen i projekat izgradnje auto-puta Beograd – Sarajevo – Beograd. Sporazum između dvije zemlje, uz još dva akta, potpisaće predsjedavajući Dodik tokom predstojeće zvanične posjete Turkoj najavljene za 16. mart.
Izvor:RTRS
Parni valjak “samleo” Voždovac – Partizan u polufinalu
Partizan je dočekao Voždovac u Humskoj, a iako publike nije bilo, ostvarili su ubedljivu pobedu i plasman u polufinale.
Već od samog starta je Partizan krenuo ofanzivno, ali se Voždovac nije povukao, već je tražio svoje šanse, da bi Lazar Marković imao neverovatan promašaj već u drugom minutu susreta.
Nastavili su crno-beli da nižu prilike, Asano, Holender i ostali su se odlično kretali, a Natho to čitao i posle niza prilika usledio je još jedan korner, posle koga Partizan postiže gol.
Bilo je tu odbitaka i najbolje se snašao Šćekić koji je otvorio stopalo i na asistenciju Asana pogodio za vođstvo 1:0 u 24. minutu susreta.
Partizan je svoju prednost uspeo da udvostruči već u 32. minutu, odnosno osam minuta kasnije, takođe posle kornera, kada je Vujačić pogodio mrežu Voždovčana za 2:0.
Nisu stali crno-beli. Nastavili su da igraju u istom ritmu, ali se na poluvreme otišlo sa 2:0 u korist domaćeg tima.
Znao je Aleksandar Stanojević da njegovi izabranici imaju veliku prednost i da su dva koraka ispred protivnika, ali to nije bio znak da sme da dođe do opuštanja, jer su Voždovčani u više navrata bili opasni.
Ipak, nije se dugo čekalo do Partizanovog trećeg gola. Već u 56. minutu je Takuma Asano uradio ono što nije uspeo tokom prvih 45 minuta i pogodio za velikih 3:0.
Samo dva minuta kasnije smo videli BIbrasa Natha u odličnoj prilici, kada je natrčao na odbitak i pogodio iz neposredne blizine za vođsvo od 4:0, a to je ujedno bio i konačan rezultat.
Usledio je veliki broj izmena na obe strane, ali golova do kraja nije bilo. Sejduba Suma je mogao da povisi na 5:0, pa je to Krunić odbranio, a i Vučić je sa polovine terena pogodio prečku.
Partizan je, ipak, zasluženo prošao u polufinale Kupa Srbije.
Izvor:B92
Proizvodnja „Sputnjika V” u Srbiji počinje do 20. maja
MOSKVA – Ministar za inovacije Nenad Popović izjavio je danas za Tanjug da će ruska vakcina protiv korona virusa „Sputnjik V” početi da se proizvodi u Srbiji, na Institutu „Torlak” do 20. maja.
To je, kako je rekao, potvrđeno danas na sastanku u Moskvi sa njegovim ruskim kolegom, ministrom industrije i trgovine Denisom Manturovim, na kojoj je potvrđena mapa puta za organizaciju proizvodnje ruske vakcine u Srbiji.
„Na taj način, Srbija će biti prva zemlja u Evropi koja će proizvoditi rusku vakcinu i moći da je izvozi po celoj Evropi”, naglasio je Popović.
Ministar je rekao da su u izradi mape puta učestvovali najkompetentniji instituti iz Rusije, pre svih, Gamaleja, Institutu koji je stvorio vakcinu „Sputnjik V”, te Ruski fond direktnih investicija, rusko Ministarstvo industrije i trgovine i fabrika „Gemerijum”, iz Vladimirske oblasti iz koje Srb danas dobija najveći broj vakcina.
„Kada je reč o količinama, ovo je prva faza, u kojoj će biti proizvedeno četiri miliona vakcina”, rekao je Popović.
Na sastanku predsednika Aleksandra Vučića i zamenika predsednika ruske Vlade Jurija Borisova, 15. februara u Beogradu, izdat je nalog da se u roku od mesec dana pripremi Mapa puta za uspostavljanje proizvodnje ruske vakcine u Srbiji.
„Uradili smo to i pre zadatog roka”, rekao je Popović, prenosi Tanjug.
On je naveo i da će do kraja marta biti potpisan Sporazum o transferu tehnologija sa ruskim partnerima a do 16. aprila u Srbiju bi trebalo bi da stignu manje količine supstance od koje će biti napravljene validacione serije vakcine u Institutu Torlak.
„Ove validacione serije, u roku od nekoliko dana, biće poslate nazad u Rusiju na analizu koju sprovodi renomirani Institut Gamaleja”, objašnjava Popović.
To ispitivanje, pojašnjava, traje 21 dan, a posle potvrde njihove ispravnosti, ruska strana započinje regularnu isporuku većih količina supstance koja se koristi za proizvodnju vakcina u Srbiji.
Popović je istakao da „prva faza” proizvodnje ruske vakcine u Srbiji podrazumeva transport supstance, punjenje bočica u skladu sa najvišim tehnološkim standardima, pakovanje i distribuciju vakcina u Srbiji i regionu.
„Nakon uspostavljanja prve faze proizvodnje, započinjemo izradu Studije izvodljivosti o proizvodnji u takozvanom ‘punom ciklusu’, koja podrazumeva proizvodnju supstance u Srbiji. To će zahtevati nabavku složene tehnološke opreme i proširenje proizvodnih kapaciteta Torlaka, ali verujemo da proizvodnja u punom ciklusu može da bude započeta do kraja ove godine”, rekao je Popović.
On je zahvalio ruskim partnerima na pomoći u lokalizaciji proizvodnje vakcine Sputnjik Ve u Srbiji.
„Ovo je istorijski trenutak za Srbiju. Uz pomoć naše ruske braće obnavljamo srpski suverenitet u proizvodnji vakcina, u čemu je naša zemlja nekada bila jedan od lidera u Evropi”, rekao je Popović.
Izvor:Politika
Kompanije i fizička lica u Kanadi duguju 1.3 milijardi dolara na ime raznih kazni
Prošlo je više od 12 godina, nakon što je u eksploziji propana u Torontu poginulo dvoje ljudi, srušeni veliki delovi grada i hiljade ljudi u strahu pobeglo iz svojih domova, oni koji su osuđeni još uvek nisu platili više miliona dolara novčane kazne koju je izrekao sud u Ontariju .
Ova se kazna nalazi među stotinama nenaplaćenih kazni u vrednosti većoj od 1,3 milijarde dolara kojima se treba platiti provincijskim i teritorijalnim vladama širom Kanade, koje nisu naplaćene. Neki od njih datiraju unazad decenijama.
“Bez zastarelosti provincijskih kazni za prekršaje, neke od tih kazni se vraćaju u 80-te”, rekla je Susan Garossino, direktorka sudskih službi za grad Toronto, koji u svojim knjigama ima više od 550 miliona dolara nenaplaćenih kazni.
“Naša najranija kazna, mislim, možda je čak napisana 70-ih.”
Istraga CBC News-a sprovedena u proteklih pet meseci otkrila je, da velika većina od preko 1,3 milijarde dolara dugovanih širom Kanade predstavljaju male novčane kazne, sa velikim nizom ljudi koji ponavljaju kazne.
Kazne se odnose na sve, od kršenja okoline do poreznih prekršaja i neplaćenih parking karata.
Neke su jurisdikcije pružale podatke o svim neplaćenim kaznama; druge samo o određenim prekršajima, tako da podaci daju samo delimičnu sliku ukupnog iznosa duga u celoj zemlji.
Čovek u Regini duguje više od 68.000 dolara za parkiranje
Na primer, čovek u Regini duguje više od 68.000 dolara za loše parkiranje, nakupljeno u samo četiri godine, od 2014. do 2018. godine.
U Regini ima 30 osoba koje zajedno duguju gradu 529.160 dolara kazne za parkiranje od januaru 2006. godine.
U Torontu ima više od 10.000 počinitelja kaznenih dela koji imaju po 25 ili više neplaćenih novčanih kazni, od kojih su mnoge povezane sa prekršajima za parkiranje ili vožnju, navodi se u izveštaju glavnog revizora iz 2018. godine.
“Šokantno je”, rekao je Jon Reid, predsednik policijskog udruženja Toronta.
“To je ogroman novac. I mislim da bi to uveliko pomoglo gradu u pružanju podrške svim budžetima i predlozima u kojima pokušavaju ići napred.”
Čak se i velike novčane kazne ne naplaćuju
Otprilike 16 % od 1,3 milijarde dolara su velike novčane kazne, gde pojedinci ili kompanije imaju kazne veće od 50 000 dolara.
Podaci koje pružaju ministarstva pravde ukazuju da postoji 890 novčanih kazni u iznosu od preko 50.000 dolara, čija ukupna vrednost iznosi više od $ 220 miliona.
Najveća pojedinačna neplaćena kazna koju je istraga otkrila nalazi se u Quebec-u. U 2019. sudija je izrekao novčanu kaznu veću od 13 miliona dolara.
Najstarija neplaćena velika novčana kazna datira iz 1994. neko u Newfoundland-u i Labrador-u kažnjen je sa 72 323,30 dolara zbog krivičnih dela koja uključuju prekršaje tokom vožnje.
Najveće novčane kazne u zemlji izrečene su prema pokrajinskim zakonima o porezu na duvan i saveznom zakonu o akcizama. Neplaćene kazne povezane sa duvanom činile su najveću kategoriju neplaćenih velikih kazni, u ukupnom iznosu od više od 105 miliona dolara. Većina toga se duguje u Quebec-u.
Quebec je takođe imao najveći ukupni ukupan iznos zbog neplaćenih kazni u iznosu od preko $ 50.000 , više od $ 162 miliona.
Nema odvraćanja od loših namera, ako sistem ne funkcioniše
“Izuzetno je zabrinjavajuće”, rekao je Ramani Nadarajah, bivši tužilac ministarstva zaštite okoline, koji je sada savetnik kanadskom udruženju za zaštitu okoline, besplatne pravne organizacije.
“Što se tiče prekršaja zbog zaštite okoline, primarni cilj izricanja presuda u slučajevima zaštite okoline je osigurati opšte odvraćanje. Ako ljudi znaju da se te kazne ne naplaćuju, tada jednostavno neće ozbiljno tretirati ove vrste kaznenih dela.”
Najveća novčana kazna za zagađenje okoline, dolazi od eksplozije Sunrise Propana u avgustu 2008. Eksplozija na skladištu goriva u području Downsview u Torontu stvorila je masivnu vatrenu kuglu koja se mogla videti širom grada i prisilila na evakuaciju 12.000 ljudi.
Ubijen je radnik Sunrise-a, Parminder “Rocky” Saini (23) i Bob Leek (55), vatrogasac u Torontu, umro je od srčanog udara boreći se sa divljim požarom koji je usledio.
Kompanija Sunrise Propane i njena dva direktora osuđeni su po sedam tački, prema Zakonu o zaštiti okoline i dva kršenja zakona o zdravlju i sigurnosti u Ontariju.
Ukupno su kažnjeni sa više od 5,3 miliona dolara plus doplata za žrtve. Apelacioni sud potvrdio je presudu nižeg suda 2017. godine.
Pored novčanih kazni, sud je 2014. godine odobrio nagodbu od 23 miliona dolara za ljude pogođene eksplozijom.
Nema podataka o bilo kakvom stečaju, koji bi uključivali Sunrise Propane ili povezanu kompaniju. Evidencije pokazuju da su obe još uvek tehnički aktivne korporacije, iako nema naznaka da li i dalje posluju. Pretragom imovine nije pronađena nijedna imovina u Ontariju u vlasništvu bilo kojeg direktora kompanije koji duguje novčane kazne.
“Jako sam iznenađen”, rekao je sin žrtve požara. “Pronašli su da kompanija radi pogrešno. Čak i nakon što to otkriju, nema pravde za moje roditelje .”
Državni tužioc Ontarija rekao je u izjavi da “opštine upravljaju sudovima u kojima se rešavaju pitanja zakona o provincijskim prekršajima”.
“Pitanja o naplati neplaćenih novčanih kazni trebaju biti upućena opštinama, jer su one odgovorne za izvršenje i naplatu novčanih kazni.”
Provincije ponekad preuzimaju naplatu od gradova
Grad Toronto ima različite metode naplate neplaćenih kazni. Upućuje ih na spoljne agencije za naplatu, dodaje ih na opštinske račune za porez, šalje obaveštenje ministarstvu saobraćaja da suspenduje vozačku dozvolu ili odbije registraciju vozila.
Grad takođe može preduzeti građanske mere izvršenja na Višem sudu pravde.
Sa Sunrise-om, grad je zaostale kazne uputio agencijama za naplatu. Međutim, nije započelo civilno izvršenje kod direktora kompanije.
“Većina ljudi svoje kazne plaća dobrovoljno”, rekao je Garossino.
Istovremeno, 100 miliona dolara neplaćenih kazni u Torontu stare su više od 20 godina.
“Mehanizmi izvršenja i računarski sistemi i pristup informacijama koji su bili dostupni sudovima pre 20 godina sigurno su se promenili u današnjem okruženju,” rekao je Garossino.
Sudske osude mogu potrajati godinu dana da bi se prošlo kroz sud, a zatim te informacije moraju doći do Ministarstva saobraćaja, kaže pravni zastupnik Mark Breslow, specijaliziran za pomoć ljudima u borbi protiv saobraćajnih kazni.
“Oni su ljudska bića. Ponekad dođe do prekida u komunikaciji”, rekao je. “Postoji beskrajan broj načina da sistem zabrlja.
“Da bi se sistem promenio, da bi se to dogodilo, morao bi se napraviti politički pritisak. To se zapravo neće dogoditi, jer takvi potezi zapravo odbijaju glasače.”
SERBIANNEWS/CANADA
Lice u Ontariju zvalo policiju u pomoć jer mu je majka promenila lozinku za Xbox-u
