MENISNC
Pretraga
17.9 C
Vancouver
Naslovna Blog Stranica 1183

Subvencije za ZAMENU STOLARIJE: Država plaća 50% troška

Od
Dara Milovanović
-
0

Uprava za energetsku efikasnost biće formirana najkasnije do juna i imaće ove godine na raspolaganju fond od oko 15 miliona evra namenjenih za povećanje energetske efikasnosti domaćinstava u Srbiji, rekla je ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović.

Mihajlović je prenela da je želja resornog ministarstva da budući zakon o obnovljivim izvorima energije i izmenjeni Zakon o energetskoj efikasnosti budu spušteni na nivo građana i domaćinstava.

„Industrija i privreda nisu sporni, oni će se i te kako baviti energetskom efikasnošću i obnovljivim izvorima, ali domaćinstva sa jedne strane nisu obučena, a sa druge nisu imala alate i uslove da mogu da se bave energetskom efikasnošću“, objasnila je ona.

U skladu sa tim, Mihajlović je najavila tokom ove godine promene koje će to omogućiti, najavivši da će uprava za energetsku efikasnost biti formirana najkasnije do juna.

„Mi već imamo Fond energetske efikasnosti unutar Ministarstva i sav taj novac će biti prebačen na upravu. Ne samo novac iz budžeta, već od raznih međunarodnih organizacija i naših partnera“, precizirala je Mihajlović.

(BETAPHOTO/MINISTARSTVO RUDARSTVA I ENERGETIKE/ZORAN PETROVIC/MO)

Prema njenim rečima, novca će biti dovoljno i već se prave modeli kako da se iskoristi.

„Ukoliko neko hoće da promeni stolariju na stanu od 60 kvadrata, za šta je potrebno približno 1.500 evra, 25 odsto bi bespovratno finansirala uprava za energetsku efikasnost, 25 odsto bi trebalo da dođe iz jedinice lokalne samouprave, a 50 odsto od samog domaćinstva“, predočila je Mihajlović.

To je, kako je ukazala, jedan od modela koji bi mogao da pomogne da ljudi počnu da izoluju svoje zgrade i stanove ili da menjaju stolariju.

Ona je najavila da će država napraviti posebne programe za socijalno ugroženo stanovništvo kako bi i ono moglo da zameni stolariju.

Takođe, resorno ministarstvo daje mogućnost da stambena zajednica, odnosno cela zgrada, zaključi ugovor i sa upravom i sa jedinicama lokalne samouprave kako bi se uradila izolacija zgrade, pri čemu bi uprava učestvovala u finansiranju tog projekta.

Solarni paneli

Potpredsednica Vlade je najavila da će građani već od leta moći da postanu proizvođači električne energije, ako se odluče da instaliraju solarne panele, bez obzira na to da li žive u kući ili stanu, na osnovu čega će im se umanjivati računi za struju.

Pixabay

Vek solarnih panela je 25 godina, a investicija u njih može da se isplati za sedam do 10 godina, objasnila je Mihajlović, dodavši da svake godine pada cena panela.

„Putem solarnih panela moći ćemo da proizvedemo gotovo 10 odsto energije koju sada dobijamo iz termoelektrana“, istakla je ona, objasnivši da će to biti omogućeno usvajanjem potpuno novog Zakona o obnovljivim izvorima energije i izmena Zakona o energetskoj efikasnosti, čije bi predloge Vlada trebalo da usvoji već ove sedmice.

Prema njenim rečima, ako neko želi da instalira panele, prvo mora projektantska kuća da uradi projekat, zatim se trebaju dobiti lokacijski uslovi i rešenje o tome da li mogu da se izvode radovi na krovu ili na zidovima zgrade ili kuće.

„Morate dobiti uslove od Distribucije, šta postavljate i šta radite. To je prva stvar, a zatim distributivni sistem određuje tačno mesto gde se meri ta električna energija. Nakon toga se instaliraju paneli i priključuju na instalaciju koju već imate u vašem domaćinstvu“, navela je Mihajlović.

Izvor: BIZLife

I Kanada i Novi Zeland imaju vrela tržišta nekretnina, ali samo jedna država ima plan da to tržište ohladi

Od
Dara Milovanović
-
0

Činjenica da cene kanadskih nekretnina rastu neodrživim tempom, više nije tema samo za Twitter i razgovore unutar porodice tokom COVID-a. Međunarodni mediji su počeli obraćati pažnju.
New York Times je temu opisao kao “balon koji će skoro pući”. Reuters je pisao da se “usijano kanadsko tržište stanova pretvara u buktinju.”
Ali dok se mnogi Kanađani brinu, vlada Novog Zelanda, zemlja koja je često upoređena s Kanadom zbog visokih cena nekretnina, pokušava rešiti poteškoće. Nema sumnje da službenici Bank of Canada pomno upoređiju novozelandsko iskustvo. Postoje neki koji kažu da bismo trebali slediti njihov primer.
Upitan direktno na poslednjoj konferenciji za novinare prošlog meseca, hoće li Kanada usvojiti plan Novog Zelanda, guverner centralne Banke Kanade, Tiff Macklem izgledao je malčice nadmeno.

Ekonomiji je potreban rast
“Trebaju li nam mere trenutno u vezi sa nekretninama?” rekao je Macklem. “Trenutno je ekonomija slaba, tek smo izašli iz drugog talasa. Mislim da nam je potrebna podrška, potreban nam je rast koji moramo postići.”
Neposredno pre te konferencije za novinare, Macklem je rekao javnosti u Alberti da postoje “rani znakovi” pregrejavanja na tržištu nekretnina, jer se čini da neki ljudi kupuju na temelju pretpostavke da će cene i dalje rasti. Međutim, velik deo pritiska takođe je posledica, ljudi koji traže više prostora tokom mera zaključavana.
Najnoviji podaci kanadskog udruženja za nekretnine, prikazaće podatke o tome rastu li cene nekretnina .
Danas je centralna Kanadska banka objavila da drži kamatne stope na rekordno niskim nivoima, nešto što kritičari ovde i na Novom Zelandu kažu da pomaže u rastu cena kuća, i to ne samo u velikim gradovima. Sa znacima da se globalna ekonomija zahuktava, te zabrinutosti mogu se pojačati.
Strah od spekulativnog ulaganja u stanovanje, zasnovano na velikoj potražnji, niskim stopama i rastućim cenama, podstaklo je na akciju novozelandsku vladu i centralnu banku Novog Zelanda ( CBNZ ).
Nakon COVID-19, “dostupnost pristupačnog stana, to je pitanje broj 2, koje je identifikovano kao najvažnije”, rekao je prošlog vikenda Emanuel Kalafatelis za Radio Novi Zeland.
Ali, za centralnu banku je važnija briga,  učinak na celokupnu ekonomiju, ako se dozvoli da cene kuća nastave rasti, a onda se mogu urušiti kad kamatne stope počnu rasti.
“Sada smo zabrinuti zbog rizika koji oštra korekcija na tržištu stanova predstavlja finansijsku stabilnost,” rekao je prošlog meseca zamenik guvernera banke Geoff Bascand. “Postoje dokazi da se pojavila spekulativna dinamika sa velikim brojem kupaca.”

Strah da nekretnine ne dožive “prodaju usled požara”
U pokušaju da spreči rast spekulativnog balona, ​​CBNZ je 1. marta podigla minimum učešća potreban za kredit, a 1. maja će ga ponovo podići, uključujući još strožije zahteve za zaduživanjem investitora.
“Sve veći broj visokozaduženih klijenata, posebno investitora, sada je finansijski ranjiv na korekcije cena nekretnina i njihovu sposobnost da servisiraju dug”, rekao je Bascand, koji je takođe zadužen za finansijsku stabilnost u centralnoj banci. “Vlasnici imovine sa visokom dugom, posebno investitori, skloniji su brzoj ”  prodaji usled požara “koja potencijalno može pojačati pad.”
Od maja, većina kupaca koji planiraju živeti u svojoj nekretnini moraće imati učešće od 20%. Investitori će morati uložiti 40%.
Jordan Dupuis, Novozelanđanin koji je u Kanadu došao kako bi magistrirao politikologiju i ostao ovde raditi, vidi mnoge paralele između dve zemlje, uključujući problem cene za mlade ljude, koji nemaju nekretnine. Za razliku od Kanade, Novi Zeland je većini stranaca zabranio kupovinu na svom stambenom tržištu još 2018. godine.
Dupuis, koji živi u Torontu, rekao je kako se čini da je pristupačnost nekretina postala problem na Novom Zelandu. Međutim, postoji sličan veliki “jaz između prosečnih prihoda i prosečne cene kuća”, rekao je. Ovde u Kanadi, Dupuis je nekada bio vlasnik kuće, ali ju je prodao i sada iznajmljuje stan.
“Izgledi da ću ponovo nešto kupiti ovde su veoma mali,” rekao je.

Nije lako popraviti
Garth Turner, poslovni novinar, finansijski savetnik i bivši ministar savezne vlade, koji već dugo kritikuje kanadsko pregrejano tržištu nekretnina, kaže da veruje da će ova zemlja na kraju biti prisiljena slediti iskustvo Novog Zelanda.
“Moraćemo nešto preduzeti u vezi sa tim, jer prosečna porodica više ne može priuštiti prosečnu kuću, ne samo u Torontu i Vancouveru, već u Owenu Sound-u i Squamish-u i Halifax-u”, rekao je Turner, autor knjige i bloga pod nazivom Velike budale: problematična budućnost nekretnina,gde upozorava na potencijalni nagli pad cena nekretnina.
Do sada se veliki pad cena imovine nije dogodio u Kanadi, ali Turner kaže da bi, sa rastom cena i zaduživanja, eventualni rast kamata mogao imati takav efekt zbog kojeg je i CBNZ zabrinuta na Novom Zelandu.
“Ovo je trenutno tempirana bomba u kanadskom društvu”, rekao je Turner u intervjuu.
Jedan od problema sa planom za Novi Zeland je taj što, iako može delovati na smirivanje vrelog tržišta, veća učešća još su jedna prepreka koja mladim kupcima otežava kupovinu vlastitog doma.
Kao što je primetio Jordan Dupuis, bilo na Novom Zelandu ili u Kanadi, kontrolisanje cene kuća, kad su kamate tako niske, kada svi žele malo više prostora i ljudi koji imaju novac spremni su to sve platiti, nije trivijalan zadatak.
“Da je to moguće lako popraviti, do sada bismo to već popravili”, rekao je.

SERBIANNEWS/CANADA

Kanadski lekari su umorni i anksiozni, zbog pandemije i sporog uvođenja vakcine

Od
Dara Milovanović
-
0

Veliki broj kanadskih doktora, oseća visok nivo umora i anksioznosti, nakon čitave godine pandemije COVID-19, prema novom istraživanju Kanadskog lekarskog udruženja, a najveća zabrinutost je, zbog sporog uvođenja vakcine u zemlju.
Istraživanje CMA, sprovedeno na kod 1.648 lekara koji su anketirani između 18. i 22. februara, pokazalo je da je 69% osećalo porast umora u poslednjih godinu dana, dok je 65% njih doživelo anksioznost oko pandemije.
Rezultati istraživanja objavljeni su danas, obeležavajući gotovo godinu dana otkako je Svetska zdravstvena organizacija 11. marta 2020. krizu COVID-19 označila globalnom pandemijom.
CMA kaže da su ispitanici naveli kao izvore problema, duže vreme života sa socijalnim ograničenjima (64 %), kontinuirana neizvesnost o budućnosti (63 %) i zabrinutost zbog uvođenja vakcine u Kanadi (62 %) negativno doprinose njihovom mentalnom zdravlju.
Istraživanje je pokazalo da je 81% ispitanika, reklo da će efikasna strategija distribucije vakcina biti ključni prioritet u odgovoru na pandemiju. Preko polovine ispitanika ocenilo je trenutno vakcinisanje lošim ocenama.
Uvođenje vakcina u Kanadi zastalo je tokom februara, jer su kašnjenja u isporuci uticala na nabavku Pfizer-BioNTech i Moderne. Predstavljanje je naglo naraslo poslednjih sedmica kad je nabavljanje obnovljeno, ali Kanada i dalje zaostaje za nekoliko zemalja u vakcinaciji stanovništva.
93% lekara koje je anketirala CMA reklo je da je nabavka vakcina, ključni izazov prilikom uvođenju vakcine. Spomenut je i jasan smer o prioritetnim grupama (52%), te nedostatak angažmana lekara u uvođenju i isporuci vakcina (39 %).
Istraživanje CMA takođe je istraživalo vladine postupke sa pandemijom, a više od polovine ispitanika ocenilo je pokrajinske i teritorijalne vlade loše u upravljanju krizom, a 61% ocenilo je strategiju nabavke vakcine od strane savezne Vlade, lošom ili vrlo lošom.
Očekuje se da će nedavno odobrenje vakcina od Oxford-AstraZeneca i Johnson & Johnson omogućiti dalje širenje kanadskog plana vakcinisanja u narednim sedmicama.
Oko 5,1% kanadskih stanovnika primilo je barem jednu dozu COVID-19 vakcine od utorka popodne.
“Uvođenje vakcine je svetlo na kraju tunela za Kanađane, uključujući lekare, čije je mentalno zdravlje narušeno ovom pandemijom”, rekla je predsednica CMA dr. Ann Collins u saopštenju za javnost. “Uprkos herojskim naporima i smernicama naših kolega iz javnog zdravstva i zdravstvenih radnika, mi smo započeli težak početak uvođenja vakcina, shvatajući da ovde nema drugih opcija.”

SERBIANNEWS/CANADA

Olovo ubilo pticu sa srpskog grba

Od
miki
-
0

Mladi orao krstaš koji je pronađen iznemogao 30. decembra u ataru sela Prigrevica kod Apatina uginuo je nakon nekoliko dana u prihvatilištu za divlje životinje Zoološkog vrta „Palić“. Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije saopštilo je da je laboratorijska analiza utvrdila da je uzrok smrti trovanje olovom.

Mladi krstaš, koji se u proleće 2020. izlegao u Slovačkoj, nakon napuštanja roditeljskog gnezda krenuo je u pustolovinu koja se po njega završila kobno.

Do sticanja polne zrelosti mladi orlovi uobičajeno istražuju velika prostranstva, usavršavajući veštine koje su im neophodne za preživljavanje. Tako je tokom januara i februara ove godine širom Vojvodine i u okolini Beograda zabeleženo 13 mladih krstaša.

Nesrećnog orla na njivi su pronašli lovci iz Prigrevice, te obavestili ornitologa Nenada Sprema. Potom se u spasavanje, u Srbiji kritično ugroženog krstaša, uključio i Pokrajinski zavod za zaštitu prirode, a ptica je prebačena na pregled i lečenje u Zoološki vrt „Palić“.

Orao je na desnoj nozi posedovao metalni prsten koji je pomogao da se sazna vreme i mesto na kome je obeležen.

I pored velikog truda veterinara iz Subotice, orao je početkom januara uginuo. Rentgenski snimci pokazali su da je ptica u sebi imala predmete nalik na olovnu sačmu.

Obdukciju i ekotoksikološku analizu, na osnovu koje je utvrđen uzrok uginuća, uradio je Naučni institut za veterinarstvo „Novi Sad“.

Orlovi krstaši su ugrožena vrsta na teritoriji Srbije
„Orao nije upucan, ali je pojeo neku životinju koja je ubijena iz puške sačmarice i u telo je ishranom uneo olovne kuglice. Orlovi ne prezaju od hranjenja leševima, te su česte žrtve trovanja“, objašnjava Milan Ružić, izvršni direktor Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.

U tkivu jetre mladog krstaša sadržaj olova bio je pet puta veći od nivoa koji je smrtonosan za velike orlove, navodi se u izveštaju o ispitivanju koji je potpisao specijalista veterinarske medicine dr Radomir Ratajac sa Naučnog instituta za veterinarstvo „Novi Sad“.

Uginuće krstaša prvi je dokazan slučaj trovanja divlje ptice olovom u Srbiji. U mnogim državama trovanje olovom velika je pretnja po opstanak živog sveta, pre svih ptica.

Naučnici su procenili da svake godine u Evropskoj uniji više od milion jedinki divljih ptica strada upravo od posledica trovanja olovom.

„Olovo je visokotoksičan metal koji izaziva tešku anemiju i utiče na nervni sistem, krvotok, jetru i bubrege. Trovanje olovom izaziva letargiju, slepilo, paralizu pluća i crevnog trakta, napad i smrt, kako kod životinja, tako i kod ljudi“, navode u Društvu za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.

Prema rezultatima istraživanja koje su ornitolozi ovog Društva sproveli u Srbiji, godišnje se u ribnjake, jezera i reke ispuca oko 5,5 tona olovne sačme. Na ovaj način svake godine više od 20 miliona novih kuglica olova dospeva u životnu sredinu, čime se ugrožava javno zdravlje i bezbednost građana.

„Za nas koji radimo na zaštiti orla krstaša vest o gubitku svake jedinke je veliki udarac. Poražavajuća je činjenica saznanje da nam zbog trovanja strada kritično ugrožena ptica, koja krasi nacionalne simbole“, rekao je Maksim Karanović iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.

Podrška u zaštiti ptica putem sajta
U cilju rešavanja problema trovanja divljih životinja i drugih problema koji uzrokuju stradanje ptica u Srbiji Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije pokrenulo je portal poslednjilet.rs.

Pomoću portala građani mogu da se upoznaju sa najčešćim uzrocima stradanja ptica kao što su trovanje, krivolov vatrenim oružjem, nezakonito hvatanje, elektrokucija i kolizija. Pored informisanja, građani će putem portala moći da prijave slučajeve stradanja ptica.

„Ukoliko dođemo do pravovremenih podataka o stradanju ptica, to će nam pokazati razmere problema, a onda i pomoći u pronalasku, prijavljivanju i kažnjavanju počinilaca“, kaže Karanović i dodaje da je u tome Društvu za zaštitu i proučavanje ptica potrebna pomoć savesnih građana koji će putem portala dostavljati informacije o ugrožavanju ptica.

Grčka se sprema da u maju otvori turističku sezonu – koji su uslovi za odlazak na more

Od
miki
-
0
Evening in Santorini - Thira town and Aegean sea at sundown, Greece - Landscape

Ljudi koji su vakcinisani protiv koronavirusa, imaju antitela ili negativan test moći će na leto da putuju u Grčku, rekao je grčki ministar turizma Hari Teokaris.

Ministar turizma Hari Teokaris je istakao da Grčka planira da sredinom maja otvori turističku sezonu.

“Grčka ima spreman kompletan protokol za leto 2021. godine. Turisti će biti dobrodošli ako su pre putovanja vakcinisani, ako imaju antitela ili negativan test. Svi turisti će biti podvrgnuti nasumičnom testiranju”, objasnio je Teokaris, govoreći iz Atine za berlinski Sajam turizma.

Rekao je da će, nakon najugroženijih grupa građana, prioritet za vakcinaciju protiv kovida biti zaposleni u ugostiteljstvu i turizmu.

Turizam je jedna od najvažnijih privrednih grana u Grčkoj i grčke vlasti apeluju da se širom Evrope izdaju potvrde o vakcinaciji kako bi putovanja što pre bila moguća.

Turizam čini petinu grčke ekonomije i obezbeđuje radno mesto za jednog od četiri zaposlena radnika, ali je prošlog leta zbog pandemije doživeo potpuni kolaps.

Grčka je uvela “lokdaun” u nekim delovima zemlje kako bi zaustavila širenje koronavirusa nakon što je nagli porast broja zaraženih opteretio zdravstveni sistem, ali je ipak prošla mnogo bolje od većine evropskih zemalja, sa oko 7.000 smrtnih slučajeva.

Izašli novi besplatni udžbenici Fondacije „Alek Kavčić”

Od
miki
-
0

Do sredine marta na sajtu „besplatnabiblioteka.com” biće postavljeno 70 odsto školskih knjiga potrebnih za osmoletku

Fondacija „Alek Kavčić” ponovo je juče obradovala roditelje i đake koji iščekuju besplatne udžbenike jer je na svoj sajt za slobodno korišćenje postavila knjige iz biologije i fizike za peti i šesti razred. Kako najavljuju za naš list, u narednim danima za pomenute razrede kačiće na sajt po jedan ili dva udžbenika iz ostalih predmeta.

U pitanju su delovi školskih kompleta koje u PDF formatu na sajt „besplatnabiblioteka.com” postavlja srpski naučnik i inženjer prof. dr Aleksandar Kavčić, sledeći svoju misiju da svakom učeniku u zemlji omogući jednako pravo na besplatno obrazovanje. Ovaj profesor s Univerziteta Karnegi Melon u Pitsburgu za „Politiku” je rekao da će putem fondacije, koja po njemu nosi naziv, uložiti oko milion dolara kako bi srpskoj deci poklonio dva različita kompleta udžbenika za sve razrede osnovne škole.

Pre nedelju dana, takođe, postavljeni su i besplatni udžbenici za prvi i drugi razred, a predstavnici fondacije ističu da su to školske knjige koje se prvi put pojavljuju i, prema narudžbini profesora Kavčića, izradila ih je domaća izdavačka kuća „Nova škola”. Ističu da su to, praktično, izdanja fondacije i da ih roditelji mogu slobodno štampati, skidati na prenosivu memoriju, umnožavati i raditi s njima šta god im volja.

U Fondaciji „Alek Kavčić” otkrivaju da će do 15. marta na sajt za slobodno korišćenje postaviti i objaviti još udžbenika za treći, četvrti, sedmi i osmi razred osmoletke.

– Do sredine marta na našem sajtu biće postavljeno 70 odsto udžbenika potrebnih za osnovnu školu. Uz to, na primer, iz predmeta Priroda i društvo za treći razred biće objavljena dva potpuno različita udžbenika, i đaci će moći da biraju iz kog će da uče. Za kvalitet udžbenika u Srbiji zadužen je samo Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja (ZUOV). Svi udžbenici koji se nalaze na sajtu „besplatnabiblioteka.com” slobodno mogu da se koriste u nastavi jer u svojoj unutrašnjosti imaju „broj i datum izdavanja rešenja o odobrenju rukopisa udžbenika”, odnosno odobreni su od ZUOV-a, i samim tim su kvalitetni i potpuno prilagođeni nastavnom procesu. Tako da ne postoji nikakav „kvalitet iznad kvaliteta” koji neke inostrane izdavačke kuće pokušavaju da promovišu i time, mislim, dovode u zabludu roditelje osnovaca. Prema mom mišljenju, udžbenici su samo sredstvo za rad, a sve ostalo je u rukama dobrih i zanimljivih prosvetnih radnika – naglašava dr Aleksandar Kavčić.

Kako će izgledati istorija u Kavčićevim izdanjima, odnosno kako će u njoj, na primer, biti predstavljen najveći koncentracioni logor u takozvanoj Nezavisnoj državi Hrvatskoj, Jasenovac, u fondaciji juče još nisu mogli da preciziraju jer kažu da je taj udžbenik u izradi.

Roditelji iz Novog Sada se žale da im direktor škole preti

Aleksandar Kavčić je na „Tviteru” upozorio da prosvetni radnici i roditelji koji decu žele da podučavaju pomoću udžbenika koje im besplatno nudi trpe pretnje i zastrašivanje. Na svom profilu je podelio poruke koje su dobili roditelji od izvesnog direktora škole, a zatim se požalili Kavčiću. Iz Fondacije „Alek Kavčić” saznajemo da su u pitanju roditelji koji žele da ostanu anonimni, a da njihova deca idu u osmoletku u Novom Sadu.

U porukama stoji da je roditeljima koji „nisu sposobni da obezbede prave udžbenike” zaprećeno da će se njima baviti socijalna služba, kao i da učitelji neće predavati deci koja imaju udžbenike Fondacije „Alek Kavčić”.

– Ovo više ne liči ni na udžbeničku policiju. Ovo je udžbenički Gestapo. Zamislite, direktor preti. Po zakonu, nijedan direktor ne sme da zahteva od roditelja ni da kupi, a ni da drugačije nabavi udžbenik. Zar je neophodno zgrtati procenat na deci – zapitao se inženjer i naučnik Kavčić, podelivši poruke koje je dobio.

Od 15. marta štampanje knjiga u boji za dva dinara po stranici

Sem što će do sredine meseca đacima u Srbiji ponuditi besplatno 70 odsto školskih knjiga, profesor Kavčić od 15. marta priprema još jedno iznenađenje. Kako otkriva za naš list, od tog datuma će omogućiti i naručivanje udžbenika za koje je Fondacija „Alek Kavčić” otkupila autorska prava za svega dva dinara po stranici. U tu cenu, naglašava, ulaze bukvalno svi troškovi, a udžbenici će izgledati kao i ostali koji se prodaju u knjižarama širom zemlje.

– Za roditelje koji žele original štampana izdanja u boji, ukoričena od samog izdavača, fondacija ih obezbeđuje za samo dva dinara po stranici, što uključuje i porez na dodatu vrednost i distribuciju od onih izdavača s kojima imamo ugovore, poput „Infotehnike”, na primer. A ako neko misli da može za nižu cenu da odštampa knjige koje im nudimo, može to uraditi u sopstvenoj režiji. Ne smeta nam čak i da pokrene unosan biznis ako smatra da to može, ni fondacija ni „Infotehnika” se neće buniti. Bitno nam je samo da će roditelji udžbenik od 200 strana, koji sada kod drugih izdavača košta oko 1.000 dinara, da dobiju za 400 dinara – slikovito objašnjava naučnik Kavčić.

Bilgič: Siguran sam da će građani Srbije moći da putuju bez PCR testa u Tursku

Od
miki
-
0

Odlazeći ambasador Turske u Srbiji Tanžu Bilgič izjavio je da je više od 10 odsto turske populacije vakcinisano protiv koronavirusa i da je siguran da će građani Srbije ove godine moći da putuju bez PCR testa u Tursku.

„Naš cilj je da 2021. godine ugostimo što više turista. Kao što sam rekao, više od 10 odsto turske populacije je vakcinisano. To znači da će vakcinacija biti završena do leta. Siguran sam da će građani Srbije ove godine moći da putuju bez PCR testa u Tursku“, rekao je Bilgič u intervjuu za RTS.

Govoreći o poslovanju turskih fabrika u Srbiji, Bilgič je naveo da u ovom trenutku postoje fabrike tekstila, zatim pogoni komponenti za automobilsku industriju, kao i da ima još investitora koji razmatraju da dođu.

„Siguran sam da će se investicije stabilno razvijati i u budućnosti sve dok budemo imali odlične političke odnose“, istakao je Bilgič.

Upitan o stavu Turske o dijalogu Beograda i Prištine, Bilgič je ukazao da Turska podražava dijalog i da kakav god dogovor bude Turska će to podržati.

„Međutim, jako je teško uskladiti svaki deo spoljne politike, naravno postoje neki problemi, ali to ne bi trebalo da bude izgovor da ne razvijamo naše odnose. Mi se izuzetno trudimo u svim drugim oblastima da razvijamo naše odnose sa Srbijom“, rekao je Bilgič.

Za treći moratorijum prijavilo se više građana nego firmi

Od
miki
-
0

Najviše se traže pauze u otplati gotovinskih kredita, zbog kojih je podneto 64 odsto zahteva
Према подацима крајем јануара, 37.000 дужника тражи трећи мораторијум
Rok do kada dužnici, građani i privreda, mogu da se prijave za takozvani treći moratorijum polako curi. Prijave su mogli da podnesu još od 15. decembra što znači da je ova mogućnost na snazi već duže od dva i po meseca.

U slučaju ovog moratorijuma, olakšica u otplati obaveza podrazumeva grejs period od šest meseci. a poslednji dan za prijavu je 30. april. U narodnoj banci (NBS) kažu da, prema poslednjim raspoloživim podacima do 31. januara 2021. godine, ukupan broj dužnika koji su prihvatili upućena obaveštenja i podneli zahteve jeste oko 37 hiljada. Od tog iznosa do 31. januara 2021. godine odobreno je više od 65 odsto zahteva. Od ukupnog broja dužnika koji su prihvatili obaveštenja i uputili zahteve na sektor stanovništva odnosi se 87 odsto, zatim na sektor pravnih lica pet odsto, dok ostatak čine preduzetnici i poljoprivrednici. Najveći broj prihvaćenih obaveštenja i upućenih zahteva se odnosi na gotovinske kredite 64 odsto, zatim kredite po transakcionim računima, a to je dozvoljeni minus 10 odsto, na ostale kredite devet odsto, i po šest odsto na investicione kredite i kredite za likvidnost i obrtna sredstva.

„Konkretna mera, uključujući i njeno trajanje, pažljivo je odmerena sa aspekta potencijalnih poteškoća sa kojima se građani i privreda mogu suočiti u izmirivanju svojih obaveza, kao i sa aspekta potrebe očuvanja finansijske stabilnosti. Podatak o broju upućenih zahteva kako građana tako i dužnika iz domena privrede, govori u prilog tome da je i ova mera adekvatna podrška prevenciji potencijalnih poteškoća u izmirivanju obaveza prema bankama, kao i ublažavanju posledica pandemije”, kažu u NBS.

Da bi fizičko lice dobilo period mirovanja u otplati obaveza od šest meseci mora da ispuni jedan od predviđenih uslova. Ili da je 15. decembra 2020. godine bio u docnji dužoj od 30 dana u materijalno značajnom iznosu, a to je više od 1.000 dinara po bilo kom kreditnom proizvodu ili da je u momentu podnošenja zahteva imao status nezaposlenog lica. Olakšice može da dobije i dužnik koji je u poslednja tri meseca ostvario prosečan prihod (zarada ili penzija) ispod prosečne zarade. Takođe i ako mu stepen kreditne zaduženosti (mesečni anuiteti kredita, pet odsto limita dozvoljenog prekoračenja i limita za kreditne kartice) prelazi 40 odsto prosečnog neto mesečnog prihoda u poslednja tri meseca, dok je prosečan mesečni prihod manji za 10 odsto ili više u odnosu na prihode pre 15. marta 2020. godine i pri tome u poslednja tri meseca ne prelaze 120.000 dinara.

Pravna lica i preduzetnici ispunjavaju uslove ako su 15. decembra 2020. godine bili u docnji dužoj od 30 dana u materijalno značajnom iznosu, a to je iznos veći od jedan odsto potraživanja banke ili preko 10.000 dinara po bilo kom kreditnom proizvodu. Takođe, ako je u periodu do dana podnošenja zahteva poslovni prihod dužnika (promet za preduzetnike paušalce) manji za 15 odsto i više u 2020. godini, u odnosu na poslovni prihod iz istog perioda prethodne godine.

Grejs period se može dobiti i ako je došlo do dokumentovanog prekida poslovanja dužnika u neprekidnom trajanju od najmanje 30 dana usled pandemije kovida 19. Moratorijumom mogu biti obuhvaćeni krediti, kreditne kartice i dozvoljeno prekoračenju po platnom računu. Kada istekne moratorijum od šest meseci, nova mesečna obaveza neće moći da bude veća od prethodne već manja ili jednaka postojećoj obavezi. Za vreme perioda mirovanja otplate obaveza od šest meseci, glavnica se ne naplaćuje, banka obračunava ugovorenu kamatu, a dužnik može da izabere da plati kamatu u toku trajanja grejs perioda, ili nakon isteka. U ovoj drugoj opciji, kamata obračunata tokom trajanja grejs perioda će se pripisati glavnici duga i na tako uvećanu glavnicu će se obračunati novi plan otplate kredita, s tim da će ročnost kredita biti produžena tako da anuitet ne bude veći od anuiteta pre primene olakšica.

Kako se Beograd zahvalio NOVAKU ĐOKOVIĆU na rekordu (FOTO)

Od
Dara Milovanović
-
0
Beograd, 08.03.2021. - Povodom rekorda tenisera Novaka Djokovica za najvise sedmica provedenih na prvom mestu ATP liste na fasadi zgrade Skupstine grada Beograda veceras je od 19 do 22 casa prikazana je projekcija snimaka s njegovim najboljim potezima u karijeri. (BETAPHOTO/BRANISLAV BOZIC/MO)

Novak Đoković je sa navijačima proslavio rekord po najvećem broju nedelja na vrhu ATP liste u istoriji, a “zvanični” Beograd je, kao što je i najavljeno, na poseban način zahvalio najboljem teniseru sveta.

Kao što je zamenik gradonačelnika najavio dan ranije, Đokovićev rekord od 311. nedelja u vrhu svetskog tenisa na poseban način je obeležila i srpska prestonica.

U njegovu čast na fasadi zgrade Skupštine grada Beograda prikazana je projekcija snimaka sa njegovim najboljim potezima u dosadašnjoj karijeri.

Na fasadi su bile ispisane poruke: „Bravo Nole“, „Ponosni smo na tebe“, „Prvi na svetu 311 nedelja“, „Najbolji teniser svih vremena“. Projekciji je, sudeći po fotografijama, prisustvovalo nekoliko desetina ljudi.

(BETAPHOTO/BRANISLAV BOZIC/MO)

(BETAPHOTO/BRANISLAV BOZIC/MO)

(BETAPHOTO/BRANISLAV BOZIC/MO)

(BETAPHOTO/BRANISLAV BOZIC/MO)

Takođe, u Novakovu čast na bilbordima širom prestonice ispisane su poruke zahvalnosti Đokoviću, a na svim građevinama sa dekorativnom rasvetom, poput, zgrade Narodne Skupštine, Palate Albanije, fontane na Slaviji, Brankovog mosta, mosta na Adi, sinoć je osvetljenje bilo u bojama srpske zastave.

(BETAPHOTO/BRANISLAV BOZIC/MO)

Izvor:Bizlife

Pasoš imunizacije je ” duga, kompleksna stvar i tema međunarodnog dijaloga” smatraju stručnjaci u Kanadi

Od
Dara Milovanović
-
0

TORONTO – Kako se vakcinacija nastavlja širiti širom sveta, ubrzavaju se razgovori oko „pasoša imunizacije“ ili bilo koje druge vrste državnih dokumenata kojima se pokazuje da je osoba zaštićena protiv COVID-19.
Izrael je već objavio takav pasoš, iako ostaju pitanja o njegovoj sigurnosti, nekoliko evropskih zemalja sledilo je taj primer i izrazilo da razmišlja o primeni.
Danska i Švedska objavile su u februaru da razvijaju digitalne pasoše.
1. marta, predsednica evropske Komisije, Ursula von der Leyen objavila je da će predloženi „digitalni zeleni pasoš“ pomoći građanima EU da se sigurno kreću zbog posla ili turizma.
Von der Leyen je precizirala, da će propusnica sadržavati i rezultate testa COVID-19 za one koji se ne žele vakcinisati, i da će “poštovati ​​zaštitu podataka, sigurnost i privatnost”.
Kanada je takođe zainteresovana za imunizacioni pasoš, a federalna ministarka zdravstva Patty Hajdu rekla je da se razgovori “vrlo živo” vode s partnerima iz G7.
Ontario, Quebec i Manitoba rekli su da razmišljaju o pasošima imuniteta, ali direktorka škole za javnu upravu na Univerzitetu Dalhousie, Lori Turnbull kaže da je situacija “škakljiva”.
“Sve je u početnim fazama, jer nikada ranije nismo učinili nešto slično, mislim da će vlada morati da izda zaista jasne smernice svima o tome što je primereno, a što je neprimereno za korištenje ovih stvari,” rekla je Turnbull.
Turnbull je rekla da Kanađani mogu očekivati ​​određenu “zabunu u ranim fazama” razvoja pasoša vakcinacije, jer je pandemija COVID-19 takođe “situacija u razvoju”.
“Mislim da je ključ, da  vlada može biti jasnija u pogledu toga, koji je ispravan način, a koji nije,” rekla je.
Pasoši bi morali biti “zasnovani na podacima”, rekla je Turnbull, i dovoljno fleksibilni, da ljudi koji ne mogu dobiti vakcine, to mogu zabeležiti u sistemu i ako su “sve u redu da dobiju propusnicu.”
“Ljudi će biti zainteresovani za putovanja što pre mogu, i oni će se hteti osećati sigurno i mnogi uopšte neće imati problema, jer će hteti digitalni pasoš”, rekla je Turnbull .
Takođe je rekla da bi bilo “zanimljivo” posmatrati razvoj tog pasoša, od strane različitih vlada, kako ih zamišljaju, koje podatke koriste i ko će prihvatiti čiji pasoš preko granica.
“Ovo će biti dugačak, složen i globalni dijalog”, rekla je Turnbull, napominjući da se mnoge ideje šire, uključujući “standardizovani ” pasoš vakcinacije širom sveta.
“Mislim da bi to moglo poželeti puno ljudi”, rekao je Turnbull. “Ne biste želeli videti mesta na kojima se prihvaća jedan digitalni pasoš, a na drugima ne, to će dovesti do mnogih neravnopravnih situacija širom sveta.”
Međutim, Turnbull je rekla, da ostaje otvoreno pitanje ako će međunarodna zajednica usvojiti jedinstveni model, “ko će predvoditi tu inicijativu? A što će se dogoditi ako neke države nemaju digitalni kapacitet da to isprate? ”
Svi razgovori o vakcinacionim pasošima ili imunitetu takođe zavise i o dostupnosti i uvođenju samih vakcina.
“Ako vidimo neke delove sveta koji nisu u mogućnosti ući u ovu priču, jer nemaju pristup vakcinama, to je globalni problem sa kojim ćemo se morati nositi”, rekla je Turnbull. “COVID nikome izolirovano pitanje, to je globalno pitanje, koje svi moramo zajedno rešiti.”

SERBIANNEWS/CANADA

1...1.1821.1831.184...1.532Stranica 1.183 od ukupno 1.532

Designed by Miodrag Zivkovic

© 2022 Serbian News Canada by Miodrag Živković