Granica Kanade i SAD-a zatvorena je već godinu dana i nepostoji plan za ponovno otvaranje
Jednogodišnjica zatvaranja kanadsko-američke granice doći će i proći, iduće sedmice, a pritom se ne nazire kraj ovoj šteti, koja je pogodili živote, preduzeća i zajednice koje žive okolo najduže nebranjene granice na svetu.
Američki kongresmeni predlažu rešenje Beloj kući
Američki kongresmen predlaže da se granica delimično otvori do kraja maja
Auto sektor se ljuti: To sve je haos za nas
Predsednik kompanije za autodelove, Rob Wildeboer iz kompanije Martinrea International, rekao je da je zapravo sada teže preći granicu nego što je to bio slučaj na početku pandemije.
Američka horizont se brzo razvedrava
Granične zajednice sa nestrpljenjem očekuju vesti
Ana Mihajlovski prodala Instagram profil za lečenje dečaka
Voditeljka Ana Mihajlovski prodala je svoj Instagram profil zarad lečenja malog Mihaila kome je usled hemoterapije u potpunosti uništen sluh, piše Nova.rs. Krajnja cena na aukciji je bila 3.000 evra.
“Prodala sam ga za 3.000 evra, to je dovoljno porodici da pokrije troškove putovanja i smeštaja. Novac je upravo skupljen za lečenje”, govori Ana Mihajlovski za Nova.rs.
„Prosto je. Ljudima je bila potrebna Instagram stranica, a ja je imam. Pare sa druge strane u tim količinama nemam, to se nikada ne zadrži predugo kod mene. Da ostavimo šalu po strani za sekund, svakodnevno dobijam desetine takvih pisama i svako od njih me rastuži, ali i naljuti, a nikada ne mogu da učinim previše, ali ako imam nešto što može da pomogne, a meni nije toliko potrebno, zašto da ne. Instagram stranice ne mogu biti važnije od dečjeg sluha“, rekla je Mihajlovski ranije za Nova.rs.
Portal podseća da je voditeljka Ana Mihajlovski podelila na svom Instagramu Mihailove fotografije i obrazložila da će prodati svoj Instagram profil onome ko ponudi najveću sumu novca za lečenje ovog dečaka.
Mihajlovski na Instagramu ukupno ima više od šezdeset hiljada pratilaca.
Brnabić: Uvođenje kovid pasoša protiv svih osnovnih evropskih vrednosti
Premijerka Srbije Ana Brnabić ocenila je da bi uvođenje kovid pasoša sa vakcinama koje su odobrene u Evropskoj uniji bilo protiv svih osnovnih evropskih vrednosti i istakla da se to ne sme posmatrati kao geopolitičko pitanje.
Ono što je rekao predsednik Srbije Aleksandar Vučić je dovoljno, ja tu ne bih ništa dodala, rekla je Brnabić u selu Junkovac, gde je prisustvovala vakcinaciji građana.
Mislim da su i ljudi u Briselu i svim tamošnjim relevantnim zdravstvenim agencijama svesni činjenice da su i kineska i ruska vakcina efikasne i bezbedne. Ne mogu da verujem da samo zbog njihovog geografskog porekla oni mogu da diskriminišu sve ljude koji su te vakcine primili, kazala je Brnabić.
Ne mogu da verujem i ne verujem da će Evropska unija zvanično doneti takvu odluku, ali ako to uradi imaćemo i neke ekonomske koristi od toga, predvidela je premijerka.
Građani koji su vakcinisani Sinofarm i Sputnjik V vakcinom svakako će moći da putuju zato što će, najavila je Brnabić, država učiniti sve što je potrebno da obezbedi da testovi na antitela i PCR testovi budu završeni u rekordnom roku.
Brnabić je navela da je u Srbiji nešto više od 1,2 miliona građana primilo prvu dozu vakcine, a 740.000 ljudi je revakcinisano.
Više vesti o kovidu-19 i posledicama pandemije u zemlji i svetu čitajte na stranici Koronavirus.
Malinari nezadovoljni radom osiguravajućih kuća, traže pomoć Narodne banke
Članovi Asocijacije malinara Srbije nisu sklopili ugovore o osiguranju malinjaka nezadovoljni uslovima koje nude osiguravajuća društva, i očekuju pomoć Narodne banke Srbije (NBS), izjavio je za Tanjug predsednik Asocijacije Dobrivoje Radović.
„Nikakav dogovor za sada nije postignut sa osiguravajućim kućama o uslovima osiguranja malinjaka ove godine od mraza, grada i ostalih elementarnih nepogoda. U februaru mesecu krenulo je potpisivanje ugovora prvo za mraz, ne samo na malinu nego na svo voće u Srbiji, i mi smo tu naišli na jedan ogroman problem da se potpisuju ugovori u februaru, a da polisa osiguranja od mraza važi od 4. aprila” rekao je Radović.
Objasnio je da je to jedan od razloga što je do sada manje od jedan odsto članova Asocijacije osigurao svoje malinjake.
On je pohvalio Ministarstvo poljoprivrede koje je izašlo u susret proizvođačima i izmenilo pravilnik po kome su državne refundacije sa polise osiguranja povećane na 70 procenata njihove vrednosti i što je sugerisalo osiguravačima da polise važe do 1. marta.
„Međutim, pojedine osiguravajuće kuće i dalje sklapaju ugovore, iako je mart, sa važenjem od 4. aprila. Mi smo uputili dopis Narodnoj banci i očekujemo sastanak sa guvernerkom da vidimo da li su te inostrane kompanije došle samo da bi uzimale profit do koga im je stalo”, rekao je Radović.
Prvi znak da se ovo dešava, dodaje on dali su članovi Asocijacije iz Leskovca i Ražnja, jer su osiguravači najpre obišli taj kraj zbog toga što tamo ranije počinje period vegetacije
„Kad su nam javili da polisa važi od aprila, mi smo reagovali 10. ili 11. februara, i već 13. smo imali sastanak u Ministarstvu poljoprivrede, koje je uradilo izmenu pravilnika i dalo preporuku da polisa važi od 1. marta. Mislim da je sada vrlo bitan sastanak u NBS-u i da će dosta tih osiguravajućih kuća, koje ne budu radile po pravilniku izgubiti licencu”, smatra Radović.
Naglasio je da problema ima i kada se radi o osiguranju useva od grada i drugih elementarnih nepogoda, jer agenti osiguravača, kaže Radović kasno izlaze ne teren, kada su vlasnici plantaža veće delimično sanirali štetu.
„Što se tiče grada, požara, oluje, imamo isto problem niz godina unazad. Danas prijavite štetu od grada ili oluje, a oni izađu petnaestog ili dvadesetog dana. Vi da biste obradili svoju plantažu, morate primeniti agrotehničke mere, i za tih 15 dana je vratite 20 odsto u prvobitno stanje, ako vam je šteta bila 50 odsto. A oni znajući za to, dolaze tada i kažu navodno imali ste 10 odsto štete ili ispod toga”, tvrdi Radović.
On je ocenio da NBS kao institucija koja nadzire rad osiguravajućih društava treba da reaguje kako se ne bi ponovo dogodilo da mali broj malinara osigura useve uprkos izdašnoj državnoj subvenciji.
„Po pravilniku osiguravač mora da proceni štetu najkasnije petog dana od njenog nastanka, a da se do desetog dana isplati šteta”, napominje predsednik Asocijacije malinara Srbije.
Radović upozorava na još jednu pojavu koja utiče na visinu isplaćene štete u slučaju nepogoda.
On kaže da agenti osiguravajućih društava nude proizvođačima da se u ugovoru navede niža klasa zemlje na kojoj su zasadi malina, kako bi platili manji iznos polise i napominje da to kasnije može znatno umanjiti i visinu odštete ukoliko usevi stradaju u nevremenu.
„Osiguravači pišu da je sedma klasa zemljišta umesto četvrte da bi polisa manje koštala, ali ako se desi nepogoda, procene znatno manju štetu, jer na sedmoj klasi prinosi su manji”, navodi Radović.
Na pitanje zašto malinari pristaju na tu manipulaciju, on odgovara da „ne čitaju svi ugovore”, i da zbog toga Asocijacija mora da upozorava proizvođače i nadležne institucije.
Radović je zaključio da je Ministarstvo uradilo svoj deo posla i apelovao na NBS da i ona pomogne, dodavši kako će u suprotnom Asocijacija da se obrati predsedniku Republike.
Srpski naučnici osmislili genijalan proizvod: Sprej koji produžava svežinu hrane za 10 dana
Beograd — Velike hemijske kompanije stalno pokušavaju da nađu rešenje kako da voće i povrće što duže ostane sveže.
Ali, niko od njih nije došao do spreja na bazi biopolimera iz prirode, netoksičnog i potpuno bezbednog za ljude i životnu sredinu a koji sprečava razvoj bakterija, gljivica plesni kao glavnih uzročnika kvarenja hrane.
Tim Instituta za interdisciplinarna istraživanja Univerziteta u Beogradu došao je do novog i potpuno prirodnog načina koji pomaže da se svežina voća i povrća produži do deset dana. Originalnost rešenja je i u tome što se sprej ne prska na proizvode već na pakovanje.”To može biti karton, može biti papir, plastika, drvo, i kada se nanese na materijalu za pakovanje formira se jedan tanak, transparentan sloj čija je funkcija u stvari da zaštiti namernice koje pakujemo”, navodi Zorica Branković sa Instituta za interdisciplinarna istraživanja.
Ne zna se koliki su gubici zbog voća i povrća koje je izgubilo svežinu na putu od proizvođača kroz distributivne lance i magacine do rafova. Ili kada kamion ostane zbog neočekivane situacije dan-dva duže na graničnom prelazu.
“Kod skladištenja se obično koriste posebni sistemi čuvanja tog voća, odnosno povrća. Znači postoje komore koje imaju posebne mikroklimatske uslove, kontrolisanu atmosferu… Te uslove je teško obezbediti kasnije u njegovom daljem lancu. Ovaj novi proizvod na bazi biopolimera predstavlja jednu novu perspektivu s obzirom da i dalja tržišta se skraćuju”, navodi Aleksandar Bogunović, sekretar Udruženja za prehrambenu industriju PKS.
Prva stanica na tom putu gde planiraju da pokrenu i proizvodnju je, kako prenosi RTS, Kina.
“Nekako se pokazalo vremenom da postoji više interesovanja od strane investitora u inostranstvu nego na našem tržištu što mene zaista iznenađuje s obzirom na ogromne potencijale za korišćenje ovog proizvoda, tako da mi svakako nećemo zapostaviti ovo naše tržište i pokušaćemo i ovde da pokrenemo proizvodnju”, dodaje Brankovićeva.
U svetu jedna trećina hrane završi kao otpad što je gubitak od oko 1.200 milijardi dolara. Ono što ne vidimo jeste da taj prehrambeni otpad proizvede godišnje osam odsto emisije ugljendioksida. Doprinos daje i Srbija jer se kod nas godišnje baci 83 kilograma hrane po stanovniku
Izvor:B92
Mali “NIJE IZNENAĐEN” uspehom: Povećan kreditni REJTING Srbije
Rejting agencija Moody’s povećala je kreditni rejting Srbije na Ba2 sa Ba3, uz stabilne izglede za dalje poboljšanje, saopštilo je Ministarstvo finansija.
Kako je navedeno u saopštenju, odluka o povećanju kreditnog rejtinga Srbije doneta je na osnovu stabilne ekonomske politike usmerene ka daljem jačanju makroekonomskih pokazatelja i smanjenju javnog duga nakon pandemije.
Ministar finansija Siniša Mali istakao je u saopštenju da je Srbija jedna od retkih zemalja na svetu kojoj je pošlo za rukom da u uslovima pandemije koronavirusa dobije povećanje, a ne smanjenje kreditnog rejtinga.
Mali je dodao da će od rezultata koje ostvaruje Srbija, korist imati privrednici, jer će im kamate za kredite koje uzimaju od banaka biti znatno manje i moći će da uđu u jake investicione cikluse, bez straha od skupog zaduživanja.
“Tako će imati priliku i da ulože više novca u svoj posao i da otvore nova radna mesta”, kazao je Mali.
Mali: Ubrzano ka investicionom rejtingu
On je dodao i da dobre vesti nisu iznenađenje, već potvrda očekivanja i dobrih rezultata u prethodnim godinama, istakavši da se međunarodni investitori interesuju za srpsko tržište kapitala i obveznice koje, kako je ocenio, dobijaju predznak pouzdanosti i likvidnosti.
“Investitori nas već posmatraju kao investicionu destinaciju, pa i naše obveznice na tržištu već vrednuju na višem rangu. Ubrzanim tempom se približavamo investicionom rejtingu, što će biti veliko dostignuće za našu zemlju, ali i važna vest za naše privrednike i građane”, rekao je Mali.
Unapređenju kreditnog rejtinga doprineli su otpornost srpske ekonomije na posledice pandemije, stabilan nivo srednjeročnog rasta i očekivanja da će mere fiskalne konsolidacije Vlade Srbije nastaviti da budu iznad proseka grupe zemalja sa Ba kreditnim rejtingom, navedeno je u saopštenju.
I vakcinacija “diže” BDP
Prema oceni agencije, prosečna stopa rasta u periodu 2018. i 2019. godine iznosila je 4,4 odsto, dok je pad bruto domaćeg proizvoda (BDP) u 2020. godini dostigao svega 1,0 odsto, što je kako se dodaje, znatno bolje od svih zemalja u grupi sa Ba rejtingom.
Agencija ocenjuje da će trend rasta BDP biti nastavljen i u 2021. godini, uz realno povećanje BDP za 4,7 odsto, usled oporavka domaće tražnje, normalizacije ekonomske aktivnosti zahvaljujući brzom procesu vakcinacije, kao i značajnim kapitalnim investicijama planiranim u 2021. godini, dodaje se u saopštenju ministarstva.
Rast javnog duga u 2020. godini ocenjuje se kao privremen, jer je nastao kao posledica povećanja troškova usled potrebe finansiranja mera podrške srpskoj privredi i građanima kako bi se smanjio uticaj krize izazvane pandemijom kovid-19.
“I pored toga, učešće javnog duga u BDP-u ostaje na projektovanom nivou ispod 60 odsto”, dodaje se u saopštenju uz očekivanje da će ostati približno isti i u 2021. godini, dok se 2022. godine očekuje oporavak i vraćanje duga na “opadajuću putanju”.
Guvernerka: Potvrda ispravne ekonomske politike
Guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković ocenila je da je odluka agencije Moody’s o poboljšanju kreditnog rejtinga potvrda ispravnosti vođenja ekonomske politike za bolji životni standard građana i za pozicioniranje Srbije kao odlične investicione destinacije, saopšteno je iz njenog kabineta.
U saopštenju, Tabaković je navela da je agencija između ostalog prepoznala ekonomske rezultate koje je Srbija ostvarila u 2020. godini, i da su preduslovi za to puna makroekonomska, finansijska i fiskalna stabilnost, čiji je jedan od ključnih stubova stabilnost kursa dinara.
Ona je navela da je Srbija “čak i u godini kakva je bila 2020, značajno povećala robni izvoz ka Кini, SAD i Turskoj, kao i ka zemljama EU koje nisu članice zone evra, poput Poljske, Mađarske, Rumunije i Češke.
“Time je gotovo u celosti kompenzovano smanjenje tražnje za našim izvozom iz zemalja EU koje su najteže pogođene pandemijom, što potvrđuje opravdanost našeg strateškog opredeljenja za diversifikaciju tržišta, investitora i projekata”, istakla je guverner u saopštenju.
Izvor: Beta
Dodik: Srbija i Republika Srpska organizuju prvu zajedničku vojnu vežbu na Manjači
Srbija i Republika Srpska će ove godine organizovati prvu zajedničku vojnu vežbu na Manjači, najavio je srpski član i predsedavajući Predsedništva BiH Milorad Dodik posle sastnaka sa srpskim ministrom odbrane Nebojšom Stefanovićem.
Milorad Dodik je na konferenciji za medije rekao da je sa Nebojšom Stefanovićem razgovarao o više tema.
“Čim se stvore uslovi, a to zavisi i od pandemije, Oružane snage BiH i Vojska Srbije će održati vojnu vežbu. Mislim da će to biti prva vojna vežba”, rekao je Dodik, prenela je RTRS.
Stefanović je istakao da Srbija ima interes da investira u Republiku Srpsku, kao i da gradi bratski odnos.
“Plan je da ova vežba bude održana ove godine na Manjači i to je jako važno”, rekao je Stefanović i podsetio da je trebalo da bude održana još prošle godine.
Dodik je rekao i da su aktivnostima visokog predstavnika od Republike Srpske “otete 83 nadležnosti” i dodao da Republika Srpska te nadložnosti želi da vrati.
“Republika Srpska nudi koncept BiH predviđen Dejtonskim sporazumom”
Milorad Dodik je istakao da Republika Srpska nudi koncept BiH kakav je predviđen Dejtonskim sporazumom.
“Ako tako ne može, mi ćemo videti na koji način ćemo pokrenuti naše pravo predviđeno poveljom Ujedinjenih nacija, a to je pravo na samoopredeljenje. Nećemo od toga odustati”, ponovio je Dodik.
Istakao je da Republika Srpska traži da se poštuje aneks deset i Dejtonski mirovni sporazum.
Rekao je i da se predstavnici Zapada često pozivaju na vladavinu prava, a krše međunarodno pravo.
Stefanović sa Viškovićem
Stefanović se u Banjaluci sastao sa predsednikom Vlade Republike Srpske Radovanom Viškovićem.
Tokom sastanaka bilo je reči o realizaciji već započetih, kao i budućim projekatima, posebno u oblasti namenske industrije.
Sagovornici su izrazili spremnost za unapređenje međusobne saradnje Srbije i Republike Srpske u ovoj oblasti, u nastojanju da se očuvaju postojeća i otvore nova radna mesta u ovom sektoru, a Višković je predstavio mogućnosti fabrika iz sektora namenske industrije u Republici Srpskoj.
U obostranom interesu Srbije i Republike Srpske je da se sačuvaju radna mesta u namenskoj industriji, te da se ulaganjem u razvoj postojećih kapaciteta i njihovom modernizacijom otvori perspektiva za nova zapošljavanja u ovoj oblasti, konstatovano je na sastanku.
Izvor:RTS
Kanadska domaćinstva povećala već rekordna stambena dugovanja krajem 2020
OTTAWA – Kanadska domaćinstva nagomilala su rekordan iznos stambenog duga, drugi kvartal zaredom usred niskih kamatnih stopa i visokih cena nekretnina, objavila je u petak statistička agencija Kanade.
Vruća tržišta nekretnina u mnogim regijama pomogla su podstaknuti rast cena kuća, povećavajući potražnju za stambenim kreditima na 34,9 milijardi dolara u četvrtom kvartalu 2020. godine, nadmašivši prethodni maksimum od 28,7 milijardi dolara u trećem kvartalu, objavila je agencija.
Rast vrednosti nekretnina, takođe je povećao neto vrednost kuća, objavila je statistička agencija Kanade.
Vrednost nekretnina porasla je za 3,3%, drugi uzastopni kvartal, budući da su investicije u nove i postojeće domove ostale snažne.
Ukupna novčana neto vrednost porasla je na 357.955 dolara sa 343.172 dolara po stanovniku, a do kraja 2020 neto vrednost je porasla je za više od 1000 milijardi dolara od kraja 2019. godine, rekao je StatCan.
U međuvremenu, servisiranje duga i odnos duga i dohotka zabeležili su rast u četvrtom tromesečju, ali su ostali ispod nivoa pre pandemije.
Koeficijent servisiranja duga domaćinstva, meren kao ukupne obvezne isplate glavnice i kamata na dug na kreditnom tržištu kao udeo u raspoloživom prihodu domaćinstva, povećao se na 13,58% sa 13,18 %, navodi Statcan u svom saopštenju.
Udeo dugovanja domaćinstva u prihodu porastao je na 175% sa 170,8%, dok je dug rastao a raspoloživi dohodak domaćinstava opadao, rekla je agencija.
Drugim rečima, Kanađani su dugovali 1,75 dolara za svaki dolar raspoloživog dohotka domaćinstva, u odnosu na 1,71 dolar u trećem tromesečju, ali još uvek ispod 1,81 rekordne statistike, zabeležene u Kanadi krajem 2019. godine.
“Kanadska ekonomija nastavila se oporavljati, iako sporijim tempom, dok su domaćinstva i preduzeća ustrajali u prilagođavanju stvarnosti pandemije COVID-19”, navodi se u saopštenju.
“Kanađani su dalje smanjili svoje oslanjanje na mere državne podrške, jer su naknade za zaposlene povratile dodatno izgubljeno tlo.”
Povećanje finansijskog bogatstva pomoglo je kanadskim berzama da nadoknade svoje gubitke zbog tržišne panike ranije tokom 2020. godine, dok su Kanađani povlačili svoje ušteđevine, rekla je agencija.
U međuvremenu, savezna vlada nastavila je zamenjivati kratkoročna zaduživanja dugoročnim vrednosnim papirima, izdajući rekordni iznos obveznica u tromesečju, objavila je agencija.
Ukupna nacionalna neto vrednost Kanade, suma nacionalnog bogatstva i neto pozicija inostrane aktive Kanade, porasla je 602,9 milijardi dolara u odnosu na prethodni kvartal.
SERBIANNEWS/CANADA
Britanska Kolumbija je ublažila neka ograničenja
VANKUVER – Pokrajinski zdravstveni radnici ublažili su neka ograničenja za COVID-19 u BC, ali stiglo je i novo ograničenje, koje je na snazi za predstojeći praznik.
Barovi i restorani moraće prestati služiti alkohol u 20 sati na dan sv. Patrika, 17 marta 2021 godine.
Praznik, koji pada u sredu ove godine, obično je jedna od najboljih noći u godini za barove.
Ali dr. Bonnie Henry kaže da je ovaj potez namenjen zaštiti osoblja i mušterija, te sprečava eksploziju novih slučajeva u danima i sedmicama koji dolaze, kao što se moglo videti oko ostalih praznika prošle godine. Slična pravila su postavljena u BC-u i za novogodišnju noć.
“Ponekad kad se nešto rezerviše, kada se restoran, na primer, rezerviše, ljudi se mogu razočarati ako bi mi neposredno promenili odluku i to je ono što ne želimo da se dogodi”, rekao je Al Johnson iz WorkSafeBC.
“Podsetnik stoji, da ostanete dosledni svojim sigurnosnim planovima oko COVID-a, budite sigurni da dosledno pratite planove i budite na oprezu.
U poslednjih godinu dana odbor je izvršio više od 20 000 inspekcija povezanih s COVID-om i utvrdio oko 2200 kršenja pravila.
Plan uvođenja vakcine u BC-u ušao je u fazu 2 početkom meseca, a Henry se ove sedmice odlučila za ublažavanje nekih ograničenja uoči martovskog raspusta.
Pre njene najave, stanovnicima u BC-u bilo im je dozvoljeno samo druženje sa članovima vlastitog domaćinstva (porodicom), uz izuzetak samo za ljude koji žive sami.
Ali sada se mogu okupiti njih čak 10 ljudi, pod uslovom da ostanu vani tokom ovih druženja.
Henry je upozorila da se ljudi ne uljuljkaju u lažni osećaj sigurnosti, napominjući da zdravstveni službenici pažljivo prate u provinciji nove varijante virusa.
Dr. Bonny je rekla da ove varijante čine manje od 10% poznatih slučajeva u provinciji, u porešenju sa 40% u Ontariju u četvrtak, ali stopa se povećava, a smernice javnog zdravstva, uključujući nošenje maske i redovno pranje ruku, i dalje treba slediti .
SERBIANNEWS/CANADA
Ekonomija nas je iznenadila, u februaru pridodato 259.000 radnih mesta
