Nedimović: Srpska FABRIKA VAKCINA po principu “ključ u ruke”
Hoće li Kanada koristiti COVID-19 vakcine iz Rusije i Kine?
TORONTO – Nova studija Lanceta pokazala je da ruska vakcina Sputnik V, koja je u početku naišla na već poznati skepticizam na Zapadu, ima stopu efikasnosti od gotovo 92%, gotovo u istom rangu sa vakcinama, Pfizer i Moderna, koje imaju efikasnost od 95%.
Prošle sedmice Rusija je potpisala ugovor o proizvodnji Sputnika V u Italiji, prvi ugovor za Evropsku uniju, a regulatori u EU traže odobrenje distribucije vakcine.
U međuvremenu, vakcine iz Sinopharma i Sinovac, dve kineske kompanije, široko su odobrene na Bliskom Istoku i u Latinskoj Americi.
Ali nema naznaka da se bilo koja od ovih vakcina nalazi na radaru radi odobrenja od strane kanadskih zdravstvenih vlasti.
Epidemiolog Raywat Deonandan kaže da je ruski Sputnjik V u početku naišao na skepsu zbog kombinacije politike i zabrinutosti zbog kvaliteta izvornih podataka koje su izneli ruski naučnici.
“Izvorni podaci kojima su Rusi licencirali svoju vakcinu za široku upotrebu, temeljili su se na 76 ljudi, na vrlo malom broju, a takođe nije bilo puno transparentnosti u njihovom procesu regulacije izdavanja dozvola,” rekao je Deonandan. “To je mnoge etičare zabrinulo zbog toga da su drugi koraci preskočeni, pa je izgledalo da je postupak regulacije bio malo ubrzan i haotičan.
“Mislim da smo sada na mestu koje dokazuje, da je vakcina prilično delotvorna.”
Sputnik V deluje slično vakcini AstraZenece, koristeći ono što je poznato kao virusni vektorski pristup, koji koristi adenovirus za isporuku proteina spiralnog koronavirusa.
“Razlikuje se od AstraZenece po tome, što AstraZeneca koristi virusni vektor šimpanze, a Rusi ljudski virusni vektor. Ali čini se da je prilično efikasan”, rekao je Deonandan.
“Mislim da ga na kraju nećemo koristiti, jer sada imamo druge mogućnosti, ali drago mi je da se ova vakcina probija širom sveta.”
Obe kineske vakcine jednostavno ubrizgavaju inaktivirani koronavirus u telo.
“Ono što su učinili je da su uzeli stvarni virus SARS-CoV-2 i učinili ga neaktivnim, onda se ubrizgava u osobu i uzrokuje imunološki odgovor”, objasnio je Deonandan. “Stvar u inaktiviranim virusnim vakcinama je ta da obično nisu toliko dugovečne sa imunološkim odgovorom i, često im je potrebna veća doza da bi se dobio taj imunološki odgovor.”
Stope efikasnosti za vakcine proizvedene u Kini pokazuju različitost, kaže Deonandan. Neke studije pokazale su stopu efikasnosti od 50%, dok druge kažu da je blizu 90%.
Deonandan kaže da će biti teško da ove vakcine dobiju dozvolu u Kanadi, dok istraživači iz kanadskih agencija ne otkriju kako su ih kombinovali i dok ne budu imali pristup svim podacima.
SERBIANNEWS/CANADA
BMO opisuje kanadsko “ključajuće” tržište nekretnina kao “divlji sever”
VANKUVER– Naše nacionalno tržište nekretnina sada se nalazi u stanju maksimalnog ključanja, prema mišljenu stručnjaka iz velike kanadske banke.
Procena Bank of Montreal ( BMO ) dolazi usled novih informacija, kako cene i prodaja nekretnina postavljaju nove rekorde.
Sektori sa radnim mestima gde je visoka zarada brzo su se oporavili, kamate na stambene kredite su na rekordno niskim nivoima, a u ovom je trenutku na tržištu verovatno je prisutna i spekulativna aktivnost, zaključuje ekonomista BMO-a, Robert Kavčić.
Kaže da je ovo izgleda kao savršena oluja za još veće cene kuća.
„Ako pogledate 2020. godinu u Kanadi, cene su porasle za 17% u odnosu na 2019. godinu, ali ako zumirate u poslednjih šest meseci, cene su skočile za to vreme izvanrednih 20%. Ako pogledate poslednja tri meseca, mi vidimo skok od neverovatnih 30 ili 40%, ako ih analiziramo na nivou cele godine “, objašnjava on.
A Kavčić napominje da je ovo u velikoj meri nacionalni trend, sa dvocifrenom ili većom prodajom na svim tržištima van Quebec-a.
Ali kuda ovo sve ide?
“Ako se ova situacija ne ukroti, onda ćemo u skladu sa brzinom kojom idemo sada, u drugoj polovini ove godine, videti cene još rastegnutije i veće nego što su danas”, upozorava Kavčić.
Nagoveštava šta bi se moglo desiti, napominjući da je ova situacija blizu rekorda postignutih u 2016/17 godine, perioda kada smo videli, kako su razni nivoi provincijskih vlasti, uvodili mere hlađenja.
“Na vrhuncu smo tada beležili rast cena nekretnina širom Kanade, oko 19% godišnje”, kaže Kavčić . „Tada smo videli kako Britanska Kolumbija i Ontario preduzimaju mere za rešavanje oko problema sa stranim investicijama, a videli smo kako Otava zaista pooštrava pravila za dobijanje stambenih kredita, posebno u neosiguranom prostoru. Trenutno, ako pogledate kratkoročni zamah cena, već smo blizu onoj situaciji iz 2016/2017. ”
Kavčić misli da će u roku od mesec ili dva rast cena nekretnina, širom Kanade, premašiti situaciju koju smo videli u 2016/17 godini.
SERBIANNEWS/CANADA
Trudo nas uverava je vakcina AstraZeneca bezbedna, dok evropske zemlje obustavljaju upotrebu
MONTREAL – Premijer Džastin Trudo juče je uveravao javnost o bezbednosti vakcine Oxford-AstraZeneca, dok se lista evropskih zemalja koje su obustavile upotrebu ove vakcine zbog sigurnosnih razloga produžila.
Nemačka se pridružila drugim zemljama Evrope, pauzirajući upotrebu vakcinu AstraZeneca, zbog izveštaja o stvaranju krvnih ugrušaka, iako evropski regulatori kažu da nema dokaza da je za to kriva vakcina.
Trudo je rekao, da stručnjaci u Health Canada neprestano analiziraju sve dostupne informacije o vakcinama i garantuju su da su one, koje su odobrene u Kanadi sigurne za upotrebu.
“Health Canada i naši stručnjaci i naučnici, su proveli puno vremena obezbeđujući da je svako vakcino odobreno u Kanadi i sigurno i efikasno”, rekao je na konferenciji za novinare u Montrealu.
“Stoga je najbolja vakcina, koje trebate uzeti prvo, je ona koje vam se ponudi.”
Premijer je rekao novinarima da nijedna doza AstraZenece koju je Kanada dobila, nije iz serije koja je povezana sa mogućim nuspojavama koje se dešavaju u Evropi.
Premijer Quebec-a Francois Legault, rekao je na istoj konferenciji za novinare da provincijski zdravstveni zvaničnici ne vide rizik povezan sa vakcinom AstraZeneca. “Sve vakcine koje se nude su bez rizika”, rekao je.
Odluka evropskih zemalja da suspenduju vakcinu protiv AstraZenece dolazi kada se očekuje da će kanadska nacionalna stručna komisija za vakcine ažurirati svoje preporuke o tome treba li proširiti upotrebu vakcine.
Kanadski nacionalni savetodavni odbor za imunizaciju, u početku je preporučivao da se ljudima starijim od 65 godina, daju vakcine sa mRNA-om, kompanija Pfizer-BioNTech i Moderna, koji su imali više dokaza o tome, kako deluju na starijim osobama, umesto vakcine AstraZeneca.
Predsednica odbora, dr. Caroline Quach, rekla je prošle sedmice da se još raspravlja o novim dokazima, o tome kako je vakcina AstraZeneca delovala na starije osobe u “stvarnom svetu” i rekla da se uskoro može očekivati ažurirana izjava.
AstraZeneca je tokom vikenda objavila, da pregledom kod 17 miliona pacijenata koji su primili injekciju u Evropi i Velikoj Britaniji, ne ukazuje povećani rizik od zgrušavanja krvi.
Trudo je bio u Montrealu kako bi obišao centar za masovnu vakcinaciju i zajedno sa Legault-om rekao je da je srećan, kad vidi kako se stariji vakcinišu, napominjući da je njegova majka Margaret primila vakcinu prošle sedmice.
Rekao je da nije siguran kada će dobiti vakcinu protiv COVID-19, ali da će ga sa zadovoljstvom primiti kada dođe red na njega.
Nekoliko provincija su u ponedeljak proširili uvođenje vakcine, uključujući Ontario, koji je lansirao svoj sistem rezervisanja za vakcinaciju, za osobe starije od 80 godina.
Sistem internet rezervacija pokrenut je u 8 sati, a stranica je prikazala više od 8.000 ljudi u sistemu samo nekoliko minuta kasnije, sa procenjenim vremenom završetka procedure čekanja od oko sat vremena.
Quebec je povećao broj lokacija za vakcinaciju, na sadašnjih 350 lokacija samo na području Montreala, za koje se očekuje da će početi vakcinaciju protiv COVID-19 sledeće sedmice. Pokrajina trenutno vakciniše ljude od 65+ u Montrealu, i 70+ širom provincije.
SERBIANNEWS/CANADA
Partizan “pregazio” Zlatibor – 17. pobeda u nizu
Crno-beli su drugi na tabeli Superlige sa 68 bodova, devet manje od lidera Zvezde, koja je ranije u toku dana pobedila Voždovac.
Partizan je uspeo da nastavi niz pobeda, čak 17 uzastopnih u prvenstvu i kupu, a ova je bila ubedljiva, 5:1.
|
Partizan je snažno otvorio ovu utakmicu, dok je Zlatibor svim silama želeo da odbrani svoj gol i tokom prvih dvadesetak minuta utakmice im je uspevalo.
Nizali su se napadi Partizana, nizali su se pokušaji, čak je u jednom momentu pogođena i stativa, ali do gola se nije moglo.
Posle prekida kod leve aut linije u 21. minutu je Jojić izveo slobodan udarac, Marković je glavom asistirao Joviću koji bez većih problema loptu šalje u mrežu i Partizan vodi sa 1:0.
Nastvio je Partizan da napada. Imali su nekoliko opasnih prilika, dok je Zlatibor slabo napuštao kazneni prostor. U 34. minutu je Takuma Asano lepo pobegao odbrani gostiju i usledila je kazna – 2:0.
U samom finišu prvog poluvremena, Partizan je imao i penal. Odgovornost je na sebe preuzeo Bibras Natho i vrlo sigurno izveo jedanaesterac za sigurno vođstvo od 3:0 u korist Partizana.
Drugo poluvreme je počelo mirno, ali je Zlatibor nekako krenuo ofanzivnije i u 52. minutu im se to isplatilo, kada su uz malo sreće postigli prvi i ispostaviće se jedini gol na meču.
Sević je sa velike udaljenosti želeo da centrira, a lopta prebacila sve u kaznenom prostoru, nezgodno odskočila ispred Stojkovića i završila u mreži Partizana.
Imao je Zlatibor jošn nekoliko dobrih prilika nakon ovog pogotka, ali nisu dali gol. Partizan, s druge strane, jeste. Prvo je Bajbek pobegao odbrani Zlatibora i sa desnog boka snažno šutirao i pogodio za 4:1.
A u 83. minutu je Urošević uz malu pomoć leve stative postavio i konačnih 5:1.
Ovo je bila 15. uzastopna pobeda Partizana u Linglong Superligi Srbije, a ukupno 17. u nizu, računajući Kup Srbije. Sjajan niz crno-belih pod komandnom palicom Aleksandra Stanojevića.
Izvor:B92
Srpski rast oslonjen na Berlin i Peking
Moguće je dugo balansirati između Istoka i Zapada, veoma je značajno to što se nismo svrstali ni na jednu stranu, a zemlja je stabilna, što je važno za svakog investitora, kaže Stevica Deđanski
I na Istok i na Zapad. Ovim rečima mogla bi se opisati ne samo spoljna već i ekonomska politika koju Srbija vodi u poslednjih nekoliko godina. To je nedavno ponovo potvrdio predsednik Aleksandar Vučić, poručujući da su iz korona krize Nemačka i Kina izlaze kao dve najveće sile u usponu. A činjenica je da naša zemlja i sa Pekingom i sa Berlinom poslednjih godina gaji veoma tesne odnose. Ove dve zemlje su i najveći investitori u Srbiji. Saradnja s Nemačkom pre desetak dana još je jednom krunisana, i to otvaranjem fabrike „Kontinental” u Novom Sadu, u kojoj će se proizvoditi napredni elektronski sistemi za upravljanje vozilima.
Po vrednosti ulaganja Nemačka je na prvom mestu kada su u pitanju strani investitori, podaci su Razvojne agencije Srbije. U stopu je prati Kina, u koju je srpski izvoz poslednjih godina povećan za čak 15 puta. A tokom nedavne posete Nemačkoj ministar spoljnih poslova Nikola Selaković naveo je da trgovinska razmena između naše dve zemlje iznosi 5,3 milijarde evra, uz uverenje da će moći da bude i viša. Takođe, u kompanijama nemačkih ulagača u Srbiji radi 67.000 ljudi, a cilj je, kaže, da se dođe do brojke od 100.000.
Inače, Srbija je prošle godine imala priliv direktnih stranih investicija u iznosu od 2,9 milijardi evra neto, što je više nego sve zemlje regiona zajedno. Iako pojedini zapadnjaci često šalju otrovne strelice ka našoj vlasti zbog ulaganja Rusije i Kine, investicije zapadnih zemalja i te kako su prisutne. Po broju pokrenutih projekata naš najveći investitor je Italija, zatim sledi Nemačka, pa Sjedinjene Američke Države, Francuska i Kina. Rusija je takođe jedan od najvećih stranih investitora u Srbiji sa preko četiri milijarde dolara. Srpski izvoz u Rusiju za prvih deset meseci 2020. iznosio je 750 miliona dolara, a uvoz 1,3 milijarde dolara.
Na naše pitanje da li je moguće balansirati još dugo između Istoka i Zapada, Stevica Deđanski iz Centra za razvoj međunarodne saradnje odgovara potvrdno, navodeći da Srbija u poslednjih pet-šest godina vodi ispravnu spoljnu i ekonomsku politiku. Deđanski smatra da je veoma značajno to što se nismo svrstali ni na jednu stranu, pa zato u Srbiju ulažu i kompanije iz Nemačke, kao i iz Rusije i Kine. Zahvaljujući stranim investicijama, dodaje, otvoreno je više stotina hiljada novih radnih mesta, kreditni rejting Srbije raste, kao i standard. Sprovode se infrastrukturni projekti, gradi se gasovod, a zemlja je stabilna, što je značajno za svakog investitora. „Stranci ne ulažu iz ljubavi prema našoj zemlji ili prema našem narodu, u biznisu toga nema. Zato je neophodno obezbediti što privlačniju klimu za poslovanje i podsticaje za ulaganje. Budući da imamo energetsku stabilnost zahvaljujući ulaganjima Rusije, Srbija i dalje zadržava stabilnost uprkos krizi koja je zahvatila ceo svet”, reči su Deđanskog.
Zbog subvencija stranim investitorima veoma često se čuju kritike na račun države Srbije, ali naši sagovornici napominju da podršku države imaju i domaći investitori. „Strane kompanije ulažu svoj kapital tamo gde su im ponuđeni najbolji uslovi za poslovanje. Naš je interes da imamo nova radna mesta, da se plaćaju porezi i doprinosi za radnike, a donacije i subvencije vraćamo kroz porez, a ujedno uvećavamo naš izvoz, BDP i zaposlenost”, poručuje Deđanski.
On dodaje da su nemačka ulaganja veoma značajna i da je zahvaljujući njima desetine hiljada ljudi dobilo posao, ali ne smemo da zaboravimo značaj Kine, koja je preuzela upravljanje RTB „Bor”, Železarom „Smederevo”, gradnju železničke i saobraćajne infrastrukture u Srbiji. Reč je o strateškim projektima i ulaganjima u preduzeća s čijim problemima država decenijama nije uspevala da se izbori. Takođe, predsednik Vučić je najavio da od sredine oktobra počinje proizvodnja vakcine kineskog „Sinofarma” u Srbiji, zahvaljujući sporazumu s Kinom i Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Tako će se u našoj zemlji proizvoditi dve vrste vakcina, jer od maja počinje i dugo najavljivana proizvodnja ruske vakcine „sputnjik V”.
Sve ovo potvrđuje da je Balkan oduvek bio privlačno mesto za najmoćnije svetske sile, a zbog nestabilne političke situacije ostao je neiskorišćen resurs kada su u pitanju strane investicije. Analitičar Ognjen Karanović iz Centra za društvenu stabilnost podseća da se, na našem prostoru, ukrštaju ekonomsko-politički interesi najmoćnijih centara u svetu. Balkanske zemlje bi tu priliku trebalo da iskoriste i usklade je sa sopstvenim interesima. „Tu su politički, ekonomski i vojni interesi EU i SAD koji se žele održati. S druge strane su Kina i Rusija. Sjedinjene Američke Države popreko gledaju na saradnju Evropske unije, pa tako i Srbije, s Rusijom i Kinom”, dodaje Karanović.
Ipak, on smatra da je Evropljanima ova saradnja veoma potrebna i podseća na plan Šarla de Gola o Evropi od Vladivostoka do Atlantika. U skladu s tim Rusija bi Evropi nudila energente, a zauzvrat bi dobijala tehnološke proizvode. Ipak, ovakav plan kosi se s američkim interesima koji stalno pronalaze razloge za pritiske na Moskvu.
Takođe, američka administracija nije bila oduševljena ni sklapanjem Sveobuhvatnog sporazuma o ulaganjima (CAI), koji su potpisale Evropska unija i Kine krajem prošle godine, a nakon sedmogodišnjih pregovora. Dugogodišnji dopisnik iz Kine i urednik u agenciji Tanjug Borislav Korkodelović podseća da je tako Kina postala najveći spoljnotrgovinski partner Evropske unije, uprkos protivljenju SAD. Još pre pandemije, kako dodaje, dnevna trgovinska razmena EU i Kine iznosila je milijardu dolara, a sada će ove cifre sigurno biti veće. Naš sagovornik napominje da bi ova činjenica mogla da bude argument kojim se Srbija može braniti od pritisaka Zapada zbog sve većih kineskih investicija. Ova zemlja postala je i treći najveći spoljnotrgovinski partner Srbije.
Inače, ukupna robna razmena između Kine i Srbije prošle godine iznosila je 2,12 milijardi dolara. Izvoz iz Kine u Srbiju skočio je za 57,3 odsto i vredeo je 1,62 milijarde dolara. Istovremeno, Srbija je u Kinu izvezla robu vrednu 500 miliona dolara, što je za 38 odsto više nego prethodnih godina. Tome je značajno doprineo i uvoz medicinskih sredstava koja se koriste tokom borbe protiv pandemije virusa korona. Reč je o zvaničnim podacima NR Kine, kaže Korkodelović, a oni se dosta razlikuju od naših jer Privredna komora Srbije u kineske proizvode ubraja sve koji su uvezeni iz Kine, a Kinezi samo proizvode isključivo kineskih firmi.
„Kina ulazi u ogroman proces razvoja, počinje petnaestogodišnji period do 2035, kada bi trebalo da postane moderno socijalističko društvo. Svaka saradnja s njima je investicija u budućnost. Ide nam u prilog što se otvaraju prema zemljama centralne i istočne Evrope i prema poljoprivrednoj proizvodnji. To bi mogla da bude velika šansa za nas”, kaže Korkodelović. Dodaje da je na sajmovima u Kini pričao s našim proizvođačima koji su poručili da ne bi trebalo da se opterećujemo veličinom kineskog tržišta jer Kina ima najveću srednju klasu na svetu koja obuhvata između 400 i 700 miliona ljudi i koja postaje sve bogatija.
Dovoljno je da naši proizvodi, kako dodaje, budu zastupljeni u jednom od velikih kineskih prodajnih lanaca. On podseća i da Kina sve više ulaže u razvoj visokih tehnologija, proizvoda namenjenih ekologiji i zaštiti životne sredine i medicine. To su, kako kaže, još tri područja koja su najznačajnija za uspostavljanje još čvršće saradnje s kineskim partnerima.
„Često se čuju kritike jer Srbija uzima kineske kredite koji imaju veću kamatu, a tako se zaduženost naše zemlje uvećava. Međutim, Srbija još nije na listi zemalja koje su opterećene dugovima, pa te kredite možemo koristiti dok god možemo da ih otplaćujemo. Pogotovo jer kineski projekti imaju trajniju upotrebnu vrednost. Njima uvećavamo svoje transportne i proizvodne kapacitete, a upravo to nam je i potrebno”, poručuje Korkodelović.
Korkodelović: Zapadne diplomate bunile se i zbog Pupinovog mosta
Još za vreme gradnje Pupinovog mosta 2014. godine, podseća Borislav Korkodelović, zapadne diplomate su se bunile zbog priliva kineskog kapitala u Srbiju. Ipak, dodaje da Evropska unija ne može da obezbedi dovoljno investicija čak ni za zemlje članice pa i njihova velika ulaganja dolaze s Dalekog i Bliskog istoka. Zbog svega pobrojanog ne bismo smeli da podlegnemo pritiscima Zapada kada je u pitanju saradnja s Rusijom i Kinom jer je pritisak na Srbiju još jedan primer upotrebe dvostrukih aršina. Antrfile
Karanović: EU i transatlantska solidarnost podbacili tokom pandemije
Ognjen Karanović iz Centra za društvenu stabilnost kaže da je pitanje vakcinacije kineskim cepivom veoma dobro rasvetlilo odnos politike, geopolitike i probleme ljudi u današnjem svetu. Na jedan dehumanizovan način smo videli kakav odnos imaju pojedine sile prema sopstvenim interesima, a kakav prema interesima celog čovečanstva. Svedoci smo i činjenice koliko su podbacili Evropska unija i transatlantska solidarnost.
„Zapadna Evropa se guši u pandemiji i vapi za spasom iz SAD, ali njega nema. S druge strane, Bajden je rekao da će svi Amerikanci dobiti vakcinu do kraja maja i nakon toga će EU moći da očekuje pomoć Amerike. A usred svega toga slušamo kritike na račun Srbije, koja je apsolutni lider po broju vakcinisanih i Zapad nam spočitava što koristimo kineske i ruske vakcine”, kaže Karanović, navodeći da za nas pitanje zdravlja nije pitanje geopolitike i da se na ovom primeru najbolje vidi koliko je značajno održavati neutralnu poziciju u potpuno polarizovanom svetu.
Izvor:Politika
Đukanović, nakon 28 godina, izgubio izbore u Nikšiću (VIDEO)
Milo Đukanović i njegov DPS, nakon 28 godina, izgubio je vlast u rodnom Nikšiću. Za to vrijeme, iako bez kampanje, Zdravko Krivokapić u rodnom Nikšiću slavi. Pobijedila je njegova koalicija s republičkog nivoa, potpredsjednika Vlade Dritana Abazovića i predsjednika Skupštine Crne Gore Alekse Bečića.
Iako je koalicija Mila Đukanovića, Evropski tim za Nikšić, osvojila 18 mandata, to je nedovoljno da formira vlast. Na drugoj strani imala je ljute protivnike – koalicije: “Za budućnost Nikšića” sa osvojenih 11 mandata i “Mir je naša nacija” sa 10 mandata. Po jedan mandat osvojili su “Crno na bijelo” Dritana Abazović i Narodni pokret Miodraga Dake Davidovića.
Osim plakata koji su oblijepljeni po cijelom gradu, ništa ne podsjeća da su se ovdje juče održali izuzetno značajni izbori. A što se tiče rezultata, stanovnici Nikšića uglavnom su zadovoljni. Anketirani su većinom pozdravili promjene, mada je bilo i onih koji su razočarani izbornim rezultatom.
U Nikšiću je potvrđena izborna volja građana sa parlamentarmnih izbora 30. avgusta prošle godine. Tadašnji pobjednici već su imali plan kako da u prošlost pošalju višedecenijsku vladavinu DPS-a. Čim su objavljeni rezultati iz Koalicije “Za budućnost Nikšića” najavili su da će njihov nosilac liste Marko Kovačević biti novi gradonačelnik.
– Mi sa koalicijom “Mir je naša nacija” da formiramo vladajuću većinu u gradu. Što se tiče Koalicije “Za budućnost Nikšića” mi smo spremni da pozovemo i ostale naše partnere sa državnog nivoa – rekao je Kovačević.
Kovačević je već najavio dogovor sa Momom Koprivicom nosiocem liste “Mir je naša nacija”, koji su najveće iznenađenje izbora. Momo Koprivica već sinoć je najavio smjernice djelovanja.
– Ovo je pobjeda koja je došla na onu veliku istorijsku pobjedu od 30. avgusta. Ovo je nova pobjeda, pobjeda za budućnost svih građana Nikšića, za bolje sutra svih njegovih stanovnika bez obzira na nacionalnu, vjersku i partijsku pripadnost – naglasio je Koprivica.
Politička bitka za Nikšić je okončana. Analitičari već pod lupu stavljaju novu vlast, njihova obećanja i koliko će im vremena trebati da poprave, kako kažu, ekonomsku štetu Đukanovićeve vladavine. Za početak, stabilizovati političku scenu!
– Zadovoljan sam što su izbori protekli u mirnoj atmosferi. Nadam se da će se tenzije i podjele koje su prisutne u Crnoj Gori, kao i radikalizacija političke scene prevazići i da se počne raditi na političkoj stabilizaciji – izjavio je politički analitičar Dragiša Јanjušević.
U narednim danima predstoje dogovori o formiranju vlasti. Izvjesno je da će biti okončani mnogo brže, jer im je test bio republička vlast.
Izvor:RTRS
Eksperti savetuju da Kanada treba pratiti evropske zemlje po pitanju vakcine AstraZeneca
VANKUVER – Broj evropskih zemalja koje su odlučile da obustave upotrebu vakcine AstraZeneca protiv COVID-19, zbog potencijalnih strahova od krvnih ugrušaka i dalje raste.
Italija, Francuska, Nemačka, Irska i Holandija najnovije su države sa liste država, koje su se pridružile Islandu, Norveškoj i Danskoj i, zasad prestale davati vakcinu AstraZeneca dok je istražuju.
Međutim, izgleda da Kanada još uvek neće prestati koristiti vakcinu, s tim što zdravstvena agencija u zemlji nastavlja ukazivati na to da nabavka, koju imamo nije jedna od grupa koja je pod lupom.
To se pitanje pojavilo otkako je određeni broj ljudi u Norveškoj pretrpeo ozbiljno zgrušavanje krvi nakon što je dobio vakcinu AstraZeneca.
Specijalista za zarazne bolesti dr. Isaac Bogoch kaže da je posmatranje situacije razumno, napominje da je i kontekst važan.
„Bilo je nekoliko negativnih slučajeva u nekoliko evropskih država i zvučalo je kao da se prave krvni ugrušci i mislilo se da postoji povezanost sa vakcinom AstraZeneca. Sada nije potpuno jasno koja je stvarna povezanost u ovom trenutku i koliki je broj događaja koji su prijavljeni, ali naravno, kao i bilo šta drugo, ne možete ništa gurnuti pod tepih. Ako postoje izveštaji o potencijalnom štetnom događaju, to treba istražiti i shvatiti ozbiljno “, objasnio je.
„Ali to takođe morate staviti i u odgovarajući kontekst. Doslovno su desetine i desetine miliona doza ove vakcine primenjeni u više zemalja i ovo je sada tek prvo nešto negativno što čujemo o njoj “, dodao je Bogoch.
Iako kanadski zvaničnici takođe kažu da ne postoje naučni dokazi koji podupiru vezu između vakcine AstraZeneca i potencijalnih ugrušaka, Health Canada primećuje da serije koje imamo u Kanadi nisu pod istragom.
Bogoch se drži toga, rekavši da doze koje Kanada prima ne dolaze sa istog mesta iz kojeg ih uzimaju evropske zemlje.
„Mislim da je pošteno da se ovo vrlo pažljivo pregleda. U ovom trenutku, zapravo ne moramo okretati i menjati kurs “, rekao je on.” Mislim da je važno to pomno pratiti i reagovati se ako je potrebno, ali trenutno mislim da to ne trebamo raditi sad.”
Kanada trenutno ima četiri vakcine koja su ovde odobrene za hitnu upotrebu: Pfizer-BioNTech, Moderna, Johnson & Johnson i AstraZeneca.
Krajem februara Health Canada je odobrio vakcinu AstraZeneca, kao i injekciju razvijenu u Indiji, koja je proizvedena u partnerstvu sa gore spomenutom farmaceutskom kompanijom. Health Canada ih tehnički smatra dvema odvojenim vakcinama, zbog čega neki izveštaji sugerišu da je do sada u Kanadi odobreno pet vakcina.
SERBIANNEWS/CANADA
Preminuo Dragoljub Đuričić
Poznati bubnjar Dragoljub Đuričić preminuo je nakon višednevne borbe sa koronavirusom, objavilo je Udruženje muzičara jazz i rok muzičara.
Đuričić je hospitalizovan krajem prošlog meseca zbog koronavirusa.
Rođen je na Cetinju 10. februara 1953. Svirao je u “Yu Grupi”, “Leb i solu”, “Kerberu”, bio je i bubnjar Zdravka Čolića i Đorđa Balaševića.
Pisao je muziku i za pozorištne predstave.
Aktivno je učestvovao u građanskim protestima 1996. godine predvodeći grupu od 30 bubnjara.
Zašto je BC još uvek u prvoj fazi vakcinacije dok Alberta već vakciniše ljude od 65+ ?
