MENISNC
Pretraga
17.4 C
Vancouver
Naslovna Blog Stranica 1156

Danas je Veliki petak, dan Hristovog stradanja

Od
miki
-
0

Pravoslavni vernici koji poštuju Julijanski kalendar obeležavaju Veliki petak, stradanje Isusa Hrista, dan kada je osuđen i razapet na Golgoti žrtvujući se za sve ljude i spasenje sveta.

Za hrišćane to je najtužniji dan, kada se sećaju događaja koji su prethodili Hristovom raspeću.

Pravoslavni tog dana strogo poste, provodeći ga samo na suvom hlebu i vodi, a mnogi tog dana i „jednoniče” – ceo dan ništa ne jedu niti piju, već tek uveče uzmu malo hleba i vode.

U znak tuge i žalosti, na Veliki petak ne smeju zvoniti crkvena zvona, počev od bdenija na Veliki četvrtak, već se na bogosluženja poziva drvenim klepetalima.

Na Veliki petak nema liturgije već se ujutru čitaju „Carski časovi”.

Veliki petak je dan kada je Isus Hrist osuđen na smrt od strane Rimljana, a na nagovor jevrejskih sveštenika i fariseja.

„Carskim časovima” se na jutrenju podseća na vođenja Hrista na sud ka Pontiju Pilatu, vreme osude, vreme krsnih stradanja i raspeća na brdu Golgota, a zatim i skidanja tela Hristovog sa krsta večernjom službom na kojoj se iznosi Plaštanica.

U svim pravoslavnim hramovima popodne se iznosi Plaštanica, koja simbolizuje platno u koje je Isus umotan nakon skidanja sa krsta i na njoj je prikazano Hristovo polaganje u grob.

Ona se stavlja na posebno ukrašen sto ispred oltara, koji predstavlja Hristov grob.

Nakon večernje službe se u nastavku služi jutrenje Velike subote sa Statijama (opelo Isusu Hristu), nakon čega oko hrama ide litija sa Plaštanicom, navodi Tanjug

Statije su pesme u kojima se opisuje žalost i patnja Presvete Bogorodice zbog raspeća i smrti njenog sina Isusa Hrista, ali i patnje koje najavljuju njegovo slavno vaskrsenje.

Velikom petku prethodi Veliki četvrtak, kada se Hristos sa učenicima vratio u Jerusalim, gde je na taj dan bila Tajna večera, kada je Isus ustanovio svetu tajnu pričešća govoreći: Uzmite, jedite, ovo je telo moje. I pijte iz nje svi, jer ovo je krv moja Novoga zaveta koja se proliva za mnoge radi otpuštenja grehova.

U većini krajeva Srbije na Veliki petak se farbaju jaja.

Farbanje jaja za Uskrs spada u najstarije hrišćanske običaje i simbolizuje dan kada je Marija Magdalena došla u Rim da pripoveda jevanđelje. Stigla je i do cara Tiberija kome je na poklon donela korpu jaja.

Car nije verovao u Hristovo vaskrsenje i rekao je da bi to bilo kao kada bi bela jaja u korpi promenila boju.

Marija Magdalena je na to rekla: „Hristos vaskrse” i sva jaja u korpi su postala crvena.

Prema drugoj legendi, stanovnici Jerusalima su se rugali hrišćanima da Hristos nije vaskrsao jer je to nemoguće, kao što nije moguće da kokoške snesu crvena jaja.

Sledeće godine, na dan Uskrsa, sve kokoške u Jerusalimu su snele crvena jaja.

Crvena boja je simbol radosti i vaskrsenja, a prvo crveno jaje se čuva do narednog Vaskrsa kao „čuvarkuća”, zaštitnik porodice.

Veliki petak je dan žalosti, ali i uvod i priprema za najveći hrišćanski praznik – Uskrs.

Solarni paneli i srpski investitori

Od
miki
-
0
Pixabay

Kako do struje iz sunca ako su kupci novih stanova potpisali da graditelj može da upravlja i koristi krov a on hoće da nastavi s nadogradnjom

Postavljanje solarnih panela na krovove zgrada kojim bi domaćinstva proizvodila zelene kilovate za sebe ali i za prodaju, što im omogućava novi zakon, ne podrazumeva samo da se pozove majstor koji će da ih instalira, nego mnogo više od toga. Pogotovo ako je reč o stanarima novih zgrada koji su potpisali kupoprodajni ugovor i dali investitoru pravo slobodnog upravljanja i korišćenja zajedničkih prostorija, pre svega krova. A da pojma nisu imali da zbog toga ne mogu da ugrade solarne ploče.

Upravo je to slučaje pojedinih naših čitalaca koji su se javili za dodatno pojašnjenje, jer su shvatili da sada ne mogu da postave panele zbog toga što krov nije njihov. Kako se može videti u njihovim gotovo identičnim kupoprodajnim ugovorima iz Beograda i Novog Sada, jasno je da je praksa investitora postala upravo to „da se kupac saglašava da prodavac slobodno može da upravlja i koristi krov, da menja njegovu namenu i da ga rekonstruiše, čime kupac stana daje neopozivo odobrenje prodavcu da može bez dalje saglasnosti kupca da upotrebljava tavanski prostor i zajedničke prostorije, i da pristaje da ova odredba ugovora predstavlja valjanu legitimaciju pred nadležnim organima”.

Upitani šta da rade stanari zgrade koji su rešeni da ugrade panele i proizvode zelene kilovate, a investitori im sada to ne odobravaju jer ove zajedničke prostorije zgrade žele da koriste za nadziđivanje novih stanova, u Ministarstvu energetike za naš list kažu da su ugovori o kupoprodaji stanova isključivo stvar odnosa upravo ugovornih strana – obligaciono-pravni i zaključuju se saglasnošću volja.

– Iz navedenog primera, napominjemo dve stvari. Zakonom o svojinsko pravnim odnosima propisano je da na zajedničkim delovima zgrade i uređajima u zgradi vlasnici posebnih delova objekta (stanova, poslovnih prostora…) imaju pravo zajedničke nedeljive svojine. Kako je krov zajednička svojina stanara, moguće je da su ugovorom o kupoprodaji investitoru dali pravo raspolaganja nad krovom. U tim slučajevima, investitor bi, zbog dokaza o pravu raspolaganja, imao mogućnost postavljana solarnih panela kao elektrane na solarnu energiju, a ne sami vlasnici zgrade – odgovaraju u resornom ministarstvu.

Prema rečima državne sekretarke u Ministarstvu energetike Jovanke Atanacković, u Srbiji ima oko 600 kvadratnih kilometara površine krovova koji mogu biti iskorišćeni za instaliranje solarnih panela. Ovo je, kako je, potvrdila, zvaničan podatak Republičkog geodetskog zavoda. U resornom ministarstvu još dodaju da se, na osnovu procenjene ukupne površine krovova (na privatnim, javnim, komercijalnim i industrijskim zgradama), predviđa da bi postavljanjem krovnih solarnih panela na oko 10 odsto ove površine potencijalno mogla obezbediti nova instalisana snaga od šest gigavata.

Kupci stanova koji su se obratili našem listu navode da u celoj priči možda do solarnih panela mogu da dođu i drugim putem, pošto dokažu da su ovakvi ugovori s prodavcem, ipak, ništavi. Ali to je sada predmet sudova i advokata. Jer, tvrde, prema Zakonu o obligacionim odnosima i Zakonu o stanovanju i održavanju zgrada, investitor ovakav ugovor ne može da zaključi s fizičkim licem – kupcem stana, već samo sa stambenom zgradom, kao pravnim licem koja u trenutku potpisivanja nije bila osnovana, dakle, nije ni postojala. Zato je taj ugovor ništav, tim pre što je po zakonu, da bi do zaključivanja uopšte i došlo, neophodno da prethodno „stambena zgrada” potrebnom većinom glasova svih stanara donese odgovarajuću odluku o sudbini krova.

Srbija i Srpska grade hidrocentralu „Buk bijela” na Drini

Od
Dara Milovanović
-
0

Premijerka Ana Brnabić najavila je danas da će 17. maja biti položen kamen temeljac za hidroelektranu „Buk bijela” na Drini, kao i da će tog dana biti održana zajednička sednica vlada Srbije i Republike Srpske u Banjaluci.

Brnabić je rekla i da bi sledeće godine trebalo da počne gradnja aerodroma u Trebinju, a da je Srbija izdvojila značajna sredstva za eksproprijaciju zemljišta.

Ona je to rekla u parlamentu na pitanje poslanika SNS Milimira Vujadinovića kada će početi radovi na izgradnji tog aerodroma, govoreći o pomoći i saradnji sa RS.

Brnabić je, takođe, navela da bi krajem jula ili u avgustu trebalo da bude otvoren most „Bratoljub” između Ljubovije i Bratunca.

„Iskreno se nadam da ćemo konačno krajem jula ili u avgustu otvoriti taj most, koji smo mi završili sa naše strane 2017. godine. Čekalo se otvaranje graničnog prelaza. Taj most će mnogo značiti za ljude sa obe strane mosta”, rekla je Brnabić.

Ona je najavila i da će 17. maja biti održana zajednička sednica vlada Srbije i RS.

„Pravili smo pauzu preko godinu dana zbog korone, a sada kada se situacija stabilizovala, 17. maja idemo u Banjaluku, na zajedničku sednicu, da pokrenemo dinamiku oko brojnih projekata”, rekla je Brnabić.

U tom smislu, navela je da će 17. maja biti postavljen kamen temeljac za hidroelektranu „Buk bijela”, što je, kaže, strateški projekat do kojeg nam je mnogo stalo.

Kada je reč o aerodromu Trebinje, koji je izuzetno važan, Brnabić je izrazila nadu da će se krenuti u izgradnju sledeće godine.

„Izdvojili smo značajna sredstva za eksproprijaciju. Aerodrom biće u vlasništvu Srbije”, rekla je Brnabić i dodala da je važan i projekat automatizovane protivgradne zaštite.

Jedna od tema zajedničke sednice vlada biće i otvaranje pograničkih industrijskih zona.

Podsetila je da Srbija podržava i četiri opštine u Federaciji BiH, Dubicu, Kostajnicu, Drvar i Nevesinje.

„Mnogo je urađeno i ponosna sam što sam bila premijerka kada je na inicijativu Aleksandra Vučića i Milorada Dodika ustanovljen novi praznik, Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, 15. septembar, u znak sećanja na datum probijanja Solunskog fronta. Ponosim se svime što smo uradili”, rekla je Brnabić.

Ona je istakla da je mir najvažnija stvar za nas u ovom trenutku i da ništa ne sme da kompromituje mir, koji je potreban za dalji razvoj i napredak.

„Dobro nam ide, to nije palo s neba, rezultat je hrabrog rada i ne smemo da stanemo. Jedina naša poruka je mir, koji je potreban čitavom Balkanu i naša politika uvek sledi te naše reči, a to smo mogli da vidimo i sada kada niko u regionu nije imao vakcine, nesebično i solidarno smo delili naše”, rekla je Brnabić.

Ona je navela i da je sa Vučićem skoro razgovarala o izgradnji Naučno-tehnološkog parka u Sarajevu, dodajući da bi volela da takve projekte radimo i sa nekim drugim narodima.

„Volela bih da smo sa Prištinom, kada su uvodili takse od 100 odsto, stavljajući etnički predznak namirnicama, mogli da razgovaramo kako da izgradimo park, da digitalizujemo škole, nešto što će značiti drugačiju budućnost. Ali, sa te strane nismo imali sagovornika”, rekla je Brnabić.

Ona je poručila da će Srbija nastaviti da širi politiku mira i saradnje, razumevanja, jer je to jedini način da se ide napred.

„Srbiji je u interesu mir, stabilnost, dijalog, razumevanje i saradnja”, zaključila je Brnabić, prenosi Tanjug.

Ministar infrastrukture Tomislav Momirović rekao je da su izdvojena sredstva za eksproprijaciju zemljišta, sa čime bi trebalo da se krene na jesen, dok, kako kaže, do kraja godine računa na građevinsku dozvolu.

On je naveo da je započela i komunikacija sa predstavnicima BiH, na centralnom nivou, o kontroli neba iznad budućeg aerodroma Trebinje.

„Ne želimo da mi finansiramo aerodrom, a da kontrolu neba ima treća strana, ne Srbija, ne BiH, nego Hrvatska. Želimo da podržimo BiH da kontroliše nebo iznad svoje zemlje. Ako ne, onda to može SMATSA. Otvorili smo kompleksno pitanje, koje je i političko i strateško i planiramo da ga rešimo u narednih godinu dana kako bismo zaštitili imovinu Srbije u RS”, rekao je Momirović.

Zvezda osvojila titulu – četvrtu zaredom, 32. u istoriji

Od
Dara Milovanović
-
0

Crvena zvezda je pobedom nad Vojvodinom (1:0) u 34. kolu Superlige obezbedila titulu prvaka Srbije, četvrtu zaredom, a 32. u istoriji.

Četiri kola pre kraja prvenstva, fudbaleri Crvene zvezde su obezbedili titulu šampiona.
Pobedom nad Vojvodinom u Beogradu, crveno-beli su došli do 32. titule u klupskoj istoriji, a četvrte zaredom.

Zvezda je na stadionu “Rajko Mitić” dočekala ekipu Vojvodine, i ostvarila pobedu koja joj je matematički osigurala titulu.

Zvezda je povela u 13. minutu, autogolom Siniše Saničanina, a nakon gola je tempo opao, pa nije bilo previše zanimljivog fudbala u Beogradu.

U 60. minutu igre je došlo do koškanja na terenu, posle grubog faula Đorđa Đurića, na sredini terena.

Đurić je isključen, trener Vojvodine Nenad Lalatović je dobio žuti karton zbog prigovora, a meč je nastavljen nakon što su se strasti smirile.

Vojvodia je, iako sa igračem manje, pokušala da napada do kraja, ali je Zvezda mirno i staloženo sačuvala rezultat i došla do cilja.

Stanković: Sve zasluge idu igračima

Trener crveno-bečih, Dejan Stanković, hvalio je sve svoje igrače nakon duge sezone u kojoj je ekipa “ostvarila maksimum”.

“Svi koji posmatraju Crvenu zvezdu vide da su ovo zaista sjajni momci. Hteo bih da se zahvalim klubu na poverenju i ukazanoj šansi. Ne želim da posustanem i neću odustati, jer ima tu još dosta toga da se uradi. Na odličnom smo putu, ali mnogo mi je žao što nije bilo navijača. Kada se budu vratili na tribune, ubeđen sam da će stadion biti krcat. Ovi momci to stvarno zaslužuju i nadam se da će navijači uspeti da pozdrave naše igrače, kao i da im kažu jedno veliko hvala”, rekao je Stanković.

On je iskoristio priliku da zahvali stručnom štabu, kao i svima koji su deo crveno-bele porodice.

“Želim da iskažem zahvalnost mom stručnom štabu. To su ljudi iz senke, koji rade danonoćno, kako bi sve funkcionisalo na vrhunskom nivou. Njihove zasluge su ogromne i hvala im na poštenju i lojalnosti. Uvek su uz mene. I kada sam ljut, kao i kada je sve na svom mestu. Imam njihovu punu podršku i razumevanje”, poručio je Zvezdin trener.

Terzić: Ponosan sam na sve što je urađeno

Generalni direktor, Zvezdan Terzić, smatra da četvrta titula u nizu govori o tome “šta je danas Crvena zvezda.

“Ponosan sam na sve ono što je urađeno, ne samo u domaćem prvenstvu, nego i u Evropi, pogotovo kad se uzme u obzir da smo izdržali i finansijske udare korone i superiorno osvojili titulu, a uz to se ravnopravno nosili sa ekipama poput Milana. Pokazali smo da smo najbolji tim u Srbiji i da o tome nema polemike. Uz to, srušeni su brojni rekordi i ovo je definitivno godina za pamćenje”, istakao je Terzić za klupski sajt.

Uprkos tome što je titula osvojena, nema vremena za odmor u Crvenoj zvezdi.

“Čeka nas finale Kupa i odmah potom pripreme za nove kvalifikacije za Ligu šampiona. Postavili smo najviše moguće ciljeve, a pokazali smo sposobnost da probijamo granice i nastavićemo to da radimo”, poručio je Terzić.

Smrt od predoziranja u Britanskoj Kolumbiji u mesecu martu i dalje na rekordnom nivou

Od
Dara Milovanović
-
0

VANKUVER – Gotovo 500 ljudi u Britanskoj Kolumbiji izgubilo je život od toksičnih ilegalnih droga u prva tri meseca 2021. godine, održavajući provinciju na putu da obori još jedan neslavni godišnji rekord u smrtnim slučajevima.

Mrtvozornička služba  BC-a zabeležila je 158 smrtnih slučajeva od predoziranja u martu, što je 41% više u odnosu na mart prošle godine, što je već bilo povezano sa prethodnim maksimumom za taj mesec u 2018. godini. Brojevi pomiču ukupan broj umrlih u BC-u do sada u 2021 godini na 498, ili oko pet ljudi dnevno, u poređenju sa 401 smrtna slučaja u istom periodu prošle godine.
Predstavnici centra Eastside, smatraju da će se to nastaviti ako ne dođe do temeljne promene u našem pristupu upotrebi droga.
“Isto je kao i prošli mesec, što znači da vidimo još veći neuspeh. Kakav neuspeh. Stalno govore da ćemo pitati federalnu vladu, ali ne. Oni to mogu sami učiniti ”, rekla je savetnica za politiku droga, grada Vancouvera Karen Ward.
Pokrajina je sa svoje strane objavila izveštaj, na kome se ukazuje, da su dodali pomoćne krevete i da imaju programe kako bi ljudima pružili, alternativu uličnim drogama.
„Nastavili smo ubrzavati odgovor na predoziranje u protekle četiri godine. Pored širenja dokazanih mera za spašavanje života, kao što su službe za prevenciju predoziranja, outreach timove, medicinske sestre i osposobili smo i široku dostupnost naloksona, popravljamo usluge lečenja i oporavka, dodajući nove krevete za lečenje širom provincije i praveći rešenja koja su jedinstvena u Kanadi “,- izjavila je Sheila Malcolmson, ministrka za mentalno zdravlje i zavisnost.
Ali Ward kaže da akcije provincije nisu dovoljne.
“Osećam se stvarno uznemireno jer se čini kao da pokušavaju učiniti da to izgleda neizbežno prirodno i normalno, čak i da svi ti ljudi umiru”, rekao je Ward. “498 za tri meseca, više od 2.000 umrlih ljudi u 2020 godini, veoma loše.”
Karfentanil je otkriven kod  18 smrtnih slučajeva u martu, čime je ukupan broj smrtnih slučajeva povezanih sa karfentanilom u 2021. godini porastao na 48. Upotreba benzodiazepina je takođe u porastu. Otkriven je kod 51% uzoraka u februaru, u odnosu na samo 15% prošlog jula.
” Dostava ilegalnih droga u Britanskoj Kolumbiji je nestabilna i nepredvidiva, a svako ko koristi otrovnu supstancu sa ovog neuređenog tržišta osetljiv je na ozbiljne ozlede ili smrt”, rekla je Lisa Lapointe u izjavi.
Većina smrtnih slučajeva i dalje su muškarci i to kod životne ljudi od 30 do 59 godina. Zdravstvena oblast Vankuvera je zabeležila najveći broj smrtnih slučajeva po stanovniku.

SERBIANNEWS/CANADA

Ontario pretpostavlja da će sve osobe starije od 18 godina imati mogućnost da se vakcinišu do kraja maja

Od
Dara Milovanović
-
0

TORONTO – Vlada Ontarija od petka će omogućiti svima koji imaju 55+ godina, da dobiju vakcinu protiv COVID-19 putem portala i nada se da će do kraja maja početi rezervisati zakazivanje vakcinacije za sve odrasle osobe starije od 18 godina.

Od 8 sati ujutro, 30. aprila, osobe starosti 55+ godina moći će rezervisati termin za vakcinaciju u klinikama za masovnu imunizaciju.
Pokrajina kaže da očekuju porast ponude vakcina, što će im omogućiti da pojačaju uvođenje i smanje dobni prag na klinikama za masovnu imunizaciju na sedmičnoj bazi. Zvaničnici predviđaju pomeranje starosnog praga na 50 godina tokom nedelje od 3. maja, nakon čega sledi prag starosti 40 godina u nedelji od 10. maja.
Do sedmice 24. maja, zvaničnici kažu da se nadaju da će moći otvoriti provincijske sastanke za vakcine svima starijima od 18 godina.
Pokrajina se takođe nada da će početi vakcinisati osnovne radnike iz prve kategorije ljudi „koji ne mogu raditi od kuće“ tokom iduće sedmice. To uključuje radnike u osnovnim i srednjim školama, radnike hitnih služb, ljude u izvršnim organima, inspektore, radnike u dečjoj nezi, radnici agencija za hraniteljstvo, poljoprivrednici, pogrebnici, ljudi koji rade u krematorijima i grobari.
Zvaničnici Ontaria kažu da očekuju da će početkom maja primati nedeljno oko 800.000 doza vakcine Pfizer-BioNTech, povećavajući do 940.000 doza sedmično do kraja tog meseca.
“Počevši od sledeće sedmice, Ontario će imati povećanu dostavu vakcina od savezne vlade,” rekla je ministarka zdravlja Ontarija Christine Elliott na konferenciji za novinare u četvrtak popodne. “To će provinciji i našim partnerima omogućiti da dodatno ubrzaju uvođenje vakcina.”
Govoreći na tehničkom brifingu u četvrtak popodne, zvaničnici su pozvali na strpljenje i rekli da vremenski raspored pruža mogućnosti za zakazivanje vakcinisanja. To ne znači nužno da stanovnici mogu dobiti vakcinu u tom vremenskom periodu.
Nakon preporuke naučnog savetodavnog odbora za COVID-19, vlada će takođe dodeliti 50% zaliha vakcina, njih oko 370 000 doza sedmično, na žarišta od 3-15. maja.
Pokrajina je, međutim, rekla da očekuju povratak na uobičajenu dodelu vakcina – 75% po stanovništvu i 25% na žarišta – nakon ovog razdoblja.
Naučni odbor je  takođe preporučio da se 50% dostava vakcinama raspodeli između 74 najugroženije zajednice u pokrajini.
Međutim, vlada je odlučila podeliti te doze na svih 114 područja u Ontariju.
Elliott je rekao da povećana dostava COVID-19 vakcinama znači da pokrajina “neće oduzimati vakcine iz drugih regija “, dok se više doza dodjeljuje žarištima.
„Povećana ponuda vakcina znači da nećemo oduzimati vakcine iz jednih regija i davati u druge. Njihova izdvajanja ostaće ista kao što je prethodno planirano i povećavaće se tokom maja. ”
Stanovnici stariji od 45 godina koji žive u žarišnim tačkama sada mogu rezervisati termin za vakcinaciju putem pokrajinskog portala. Očekuje se da će se ovaj dobni prag spustiti na 18 godina od 3. maja.
Mogućnosti za vakcinaciju takođe je dostupne na žarištima, za sve starije od 18 godina putem lokalnih javnih zdravstvenih jedinica na mobilnim klinikama.
Od četvrtka je pokrajina vakcinisala sa više od pet miliona doza vakcina, 363.403 ljudi je primilo oba doze i smatraju se vakcinisanim.

Pilot projekat  vakcinacije vakcinom kompanije Pfizer u odabranim apotekama počinje u petak
Pokrajina će početi da nudi vakcine Pfizer vakcine za osobe starije od 55 godina u 16 apoteka od 30. aprila. Osam apoteka nalazi se u regiji Peel, a osam u Torontu.
Svaka apoteka primaće oko 150 doza sedmično tokom tronedeljnog projekta.
Kako sada stoji, dobni prag za dobijanje vakcine AstraZeneca ostaje na 40. Zvaničnici su rekli da ne očekuju da će se taj prag promeniti dok pokrajina ne dobije daljnju dostavu vakcina.
U četvrtak su zvaničnici rekli da se čeka dalje dodeljivanje ove vakcine.
Zvaničnici su takođe rekli da će tri velika kompanije uspostaviti klinike za vakcinaciju na licu mesta, počevši od ove sedmice i trajaće do početka maja. Među kompanijama su Maple Leaf, Maple Lodge Farms i Amazon.
Te će klinike nuditi vakcine zaposlenima, kao i drugima u zajednici.
Pojedinosti o ispunjavanju uslova na ovim lokacijama uskoro će biti dostupne od strane kompanija i Peel Public Healtha, rekli su zvaničnici.

SERBIANNEWS/CANADA

Čukarički preuzeo treće mesto, Zlatibor i Voždovac trijumfovali na strani

Od
Dara Milovanović
-
0

Fudbaleri Čukarički savladali su na svom terenu Mladost sa 4:1 i preuzeli treće mesto na tabeli Linglong Superlige. Zlatibor kao gost bolji od Bačke 1:0, Voždovac slavio u Novom Pazaru 2:0.

Čukarički je ubedljivim trijumfom protiv Mladosti 4:1 uspeo, makar preko noći, da se domogne trećeg mesta na tabeli Linglong Superlige.

Po dva pogotka za “brđane” postigli su Đorđe Jovanović i Milutin Vidosavljević, dok su golove za Lučance dela Saše Jovanovića i Milana Bojovića.

Čukarički je stigao do 68 bodova, dva više od Vojvodine, koja u četvrtak igra protiv Crvene zvezde.

Mladost je sedma na tabeli sa 48 bodova.

Voždovac je u prvih pet minuta utakmice u Novom Pazaru rešio pitanje pobednika.

U drugom minutu Bogdanović je doneo prednost “zmajevima”, da bi samo tri minuta kasnije Purtić bio precizan sa bele tačke.

Voždovac je pobegao iz opasne zone i sada ima 44 boda, dok je Novi Pazar 16. na tabeli sa 39.

Zlatibor je takođe ostvario trijumf u gostima, savladana je Bačka sa 1:0.

Strelac jedinog gola u Bačkoj Palanci bio je Momčilović u šestom minutu utakmice.

Zlatibor je 18. sa 25 bodova, Bačka ubedljivo poslednja sa 16.

Linglong Superliga, 34. kolo:

Sreda:

Čukarički – Mladost 4:2

Bačka – Zlatibor 0:1

Novi Pazar – Voždovac 0:2

Četvrtak:

Mačva – Radnik

Metalac – Rad

Radnički Niš – Inđija

Spartak – Javor

TSC – Napredak (14.45)

Proleter – Partizan (16.55)

Crvena zvezda – Vojvodina (18.55)

Tabela:

1. Crvena zvezda 95
2. Partizan 83
3. Čukarički 68
4. Vojvodina 66
5. TSC 49
6. Radnik 49
7. Mladost 48
8. Spartak 47
9. Metalac 45
10. Voždovac 44
11. Proleter 43
12. Rad 42
13. Javor 41
14. Napredak 41
15. Radnički 40
16. Novi Pazar 39
17. Inđija 34
18. Zlatibor 25
19. Mačva 21
20. Bačka 16

DODIK SA MINISTRIMA IZ CRNE GORE: Sastanak o projektima od obostranog interesa

Od
Dara Milovanović
-
0

SRPSKI član i predsedavajući Predsedništva BiH Milorad Dodik razgovarao je danas u Banjaluci sa ministrom finansija i socijalnog staranja Crne Gore Milojkom Spajićem i ministrom ekonomskog razvoja i turizma Jakovom Milatovićem o potrebi jačanja regionalne saradnje u svim oblastima.

Na sastanku je razgovarano i o potrebi relizacije infrastrukturnih projekata od obostranog interesa, saopšteno je iz Kabineta srpskog člana i predsedavajućeg Predsedništva BiH.

Sagovornici su ukazali da je od velikog značaja i jačanje ekonomskih veza, posebno u oblasti turizma, i zajedničkom ulaganju u kapitalne infrastrukturne projekte koji su od interesa za Republiku Srpsku, BiH i Crnu Goru. Dodik, Spajić i Milatović razmenili su mišljenja i o aktuelnoj situaciju u regionu i borbi protiv pandemije virusa korona.

Baciš i zaradiš: Prvi RECIKLOMAT u Beogradu

Od
Dara Milovanović
-
0

Beograd je dobio prvi reciklomat, koji će zapravo plaćati građanima da ubacuju raznu ambalažu. U naredne dve nedelje u prestonici će biti postavljeno 25 ovakvih uređaja.

Zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić prisustvovao je u Knez Mihailovoj ulici postavljanju prvog reciklomata, rekavši da nas u narednom periodu očekuje proces u kojem bi trebalo podići svest građana o važnosti tretiranja otpada.

Vesić je istakao da je reciklomat koji se nalazi na početku Knez Mihailove ulice jedan od 25 koji će u naredne dve nedelje biti postavljeni u Beogradu.

“Postavljanje reciklomata je naš doprinos promociji reciklaže i sortiranju otpada. Građani ovde mogu da ubace razne vrste ambalaže i u zavisnosti od toga koja vrsta je u pitanju, zaradiće između tri i pet dinara.

Novac mogu da upotrebe kao dopunu na kartici za javni prevoz, kao dopunu za kartice mobilnog operatera Globaltel ili kao donaciju za jednu od dve fondacije – Fondaciju “Novak Đoković” ili Fondaciju za mlade talente Grada Beograda, te na taj način doprinesu da neko kome je potrebna pomoć dobije podršku.”

Nadam se da ćemo u bliskoj budućnosti obezbediti još reciklomata i mislim da nema razloga da građani ne prihvate ovu ideju. Reciklomati postoje u mnogim svetskim gradovima, napisao je Vesić na svom Fejsbuk profilu.

Vesić se zahvalio svima koji su učestvovali u ovom projektu, pre svega kompaniji Globaltel koja je donirala reciklomate, zatim Sekretarijatu za zaštitu životne sredine koji je učestvovao u projektu, kao i Fondaciji “Novak Đoković” i Fondaciji za mlade talente Grada Beograda, preneo je Beoinfo.

Snažan ekonomski rast očekuje se u drugoj polovini 2021. godine, kaže Bank of Canada

Od
Dara Milovanović
-
0

Banka Kanade očekuje snažan ekonomski rast vođen potrošnjom u drugoj polovini godine, kako se nastavlja vakcinacija protiv COVID-19, rekao je u utorak guverner Tiff Macklem.
U komentaru odboru za finansije Parlamenta, ponovio je da je značajna neizvesnost zaokružila prognozu centralne banke, da bi ekonomski zaostatak trebao biti apsorbovan u drugoj polovini sledeće godine.
Banka je prošle sedmice najavila da bi mogla početi sa povišenim stopama sa  rekordnih najnižih nivoa krajem 2022. godine, jer je oštro pojačala svoje izglede za kanadsku ekonomiju i smanjila opseg svog programa otkupa obveznica.
Macklem je rekao da je najveći potencijalni uzrok nesigurnosti napredak oko širenja koronavirusa.
“Ovo je loš treći talas i moramo to prebroditi … budući da se možemo vratiti normalnijim aktivnostima, mislimo da će potrošači, Kanađani, trošiti novac i to će voditi oporavku,” rekao je on predstavnicima odbora.
Macklem je primetio da je neke sektore jako pogodila pandemija i ponovio da je puna zaposlenost presudna za održivo održavanje inflacije na nivou banke od 2%.

SERBIANNEWS/CANADA

1...1.1551.1561.157...1.533Stranica 1.156 od ukupno 1.533

Designed by Miodrag Zivkovic

© 2022 Serbian News Canada by Miodrag Živković