Sutra uručenje nagrade Stana Djurić Klajn Muzikološkog društva Srbije

Od

-

4. maj 2021. | 03:32

Godišnja nagrada “Stana Djurić-Klajn” za originalan doprinos srpskoj muzikologiji biće uručena sutra višem naučnom saradniku Muzikološkog instituta SANU Ivani Medić.

Nagrada Muzikološkog društva Srbije dobitnicima se uručuje na dan rodjenja prve srpske muzikološkinje Stane Djurić-Klajn (1905-1986.), i na dan tog udruženja muzikologa.
Medić je nagradjena za knjigu “Teorija i praksa Gezamtskunstverka (Gesamtkunstwerk) u XX i XXI veku, Operski ciklus SVETLOST/LIGHT Karlhajnca Štokhauzena”, koju je objavio Muzikološki institut SANU.

Nagrada će biti uručena dobitnici u Muzičkoj galeriji Zadužbine Ilije M. Kolarca u 18 časova.

Kako je najavljeno, laureatkinja dr Ivana Medić održaće predavanje na temu Srpska muzička dijaspora, a Muzikološko društvo Srbije predstaviće najnoviji zbornik “Muzikološko nasledje Stane Djurić Klajn”, posvećen dr Ivanu Klajnu.

Na dodeli nagrade nastupiće pijanistkinje Dragana Teparić i Marija Golubović sa programom srpskih kompozitora iz dijaspore: Nataše Bogojević, Miloša Raičkovića i Vuka Kulenovića.

Zbog pandemije broj posetilaca je ograničen, ali će zainteresovani svečanost dodele nagrade Muzikološkog društva Srbije Stana Djurić Klajn moći da prate uživo na Fejsbuk stranici https//w.w.w. facebook.com/serbianmusicologicalsociety/

Odbojkaši na startu Lige nacija sa Slovenijom, Poljskom i Italijom

Od

miki

-

4. maj 2021. | 03:25

0

Muška odbojkaša reprezentacija Srbije tokom prva tri kola Lige nacije igraće protiv Slovenije, Poljske i Italije, objavila je Svetska odbojkaška federacija (FIVB).

FIVB je objavila raspored i satnicu utakmica Lige nacija 2021. u konkurenciji odbojkaša, koja će se odigrati u “zaštitnom balonu” u Riminiju u Italiji od 28. maja do 27. juna.

Muška seniorska reprezentacija Srbije će tokom prva tri kola, od 28. do 30. maja igrati protiv Slovenije, Poljske i Italije.

Za razliku od prethodnih godina, utakmice se neće igrati samo od petka do nedelje, već će između “vikenda” biti samo tri dana pauze.

Mečevi će se igrati u dve dvorane Sajma u Riminiju, a na programu će u svakoj dvorani biti po četiri meča dnevno.

Svaka reprezentacija će odigrati po 15 utakmica, odnosno ukupno 124 utakmice.

Plasman u polufinale izboriće četiri najuspešnije selekcije, a polufinala i mečevi za plasman će se odigrati 26. i 27. juna.

Srbija na “zelenoj listi” zemalja za ulazak u EU?

Od

Dara Milovanović

-

3. maj 2021. | 17:29

0

Uzimajući u obzir epidemiološku situaciju u zemlji, možemo da vidimo Srbiju na listi država kojima će biti dozvoljena putovanje u EU na osnovu predloženih kriterijuma, poručeno je danas iz Evropske komisije.

Povodom predloga Komisije, koji će do kraja maja razmotriti zemlje članice, o ublažavanju trenutnih ograničenja za nebitna putovanja u EU, posebno za vakcinisane građane trećih zemlja, u Briselu su imali dobru i lošu vest za građane Srbije.

U Komisiji napominju da će se “kriterijum vakcinacije”, odnosno otvaranja granica za one revakcinisane protiv kovida 19, odnositi samo na vakcine koje su prepoznate od Evropske agencije za lekove ili kao “hitne” odobrene od Svetske zdravstvene agencije.

“Sputnjik i Sinofarmova vakcina nažalost nisu na tim listama, što znači da građani Srbije koji su primili te vakcine neće biti u mogućnosti da uđu u EU na osnovu’vakcinacionog kriterijuma”, objašnjavaju u Komisiji.

Istovremeno, u Briselu naglašavaju da postoji i drugi, tzv “epidemiološki kriterijum”, koji će biti “primaran” kada je u pitanju ukidanje restrikcija na putovanja u EU, a za koji se Srbija uveliko kandiduje. “Drugi put do ukidanja restrikcija na ulazak u EU je lista zemalja sa povoljnom epidemiološkom situacijom. Tu smo predložili da se prag inficiranih u poslednjih 14 dana na 100.000 stanovnika podigne sa 25 na 100 osoba”, naveli su u Evropskoj komisiji.

U Briselu napominju da će se trenutna lista od samo sedam zemalja kojima je odobren ulazak u EU uskoro “značajno proširiti” i da bi na njoj svakako trebalo da se nađe Izrael, ali i Srbija, i to na osnovu napretka u vakcinaciji.

Očekuje se da će zemlje članice EU do kraja maja razmotriti predlog Komisije i usvojiti novu, “proširenu” listu zemalja za čije će građane biti otvorene granice EU, uz eventualno poštovanje mera pri ulasku, kao što je negativan test.

RS NAPRAVILA SVOJ NON-PEJPER: Dodik objasnio – BiH neželjeni eksperiment

Od

Dara Milovanović

-

3. maj 2021. | 15:42

1

REPUBLIKA Srpska je već napravila svoj non-pejper, izjavio je danas srpski član i predsedavajući Predsedništva BiH Milorad Dodik.

– Svašta se piše, ali ako je to pomodarstvo, evo, ne šalim se, mi smo već napravili neki naš non-pejper, pa ćemo ga jednog dana, kada to odlučimo, isto tako poslati svima – rekao je Dodik novinarima u Banjaluci, komentarišući situaciju u vezi sa non-pejperom, koji je navodno upućen iz Slovenije u Brisel.

On smatra da u BiH nema nikakvog kohezionog elementa koji bi mogao da okupi konstitutivne narode i ocenjuje da će doći vreme mirnog razlaza.

Dodik je naveo da je ključna aktivnost Republike Srpske to što će na Narodnoj skupštini održati raspravu, sačiniti i artikulisati svoju platformu za pregovore sa Federacijom BiH i Bošnjacima i Hrvatima, kao konstitutivnim narodima, o tome šta i kako raditi u BiH. I to, kako je naglasio, bez učešća stranaca.

Dodik je rekao da su stranci dugo pokušavali da naprave njima željenu BiH, koja se, kako je naveo, pokazala kao neželjeni eksperiment.

Prema njegovim rečima, pre desetak godina niko nije smeo ni da pomene referendum, ni da priča o tome da BiH treba da se raspadne, “jer je ionako raspadnuta”, dok se o tome govorilo u Srpskoj.

– Sve se to govorilo ranije, a sada to neki i potvrđuju, ranije su nas krivili kao one koji remete nešto, a danas to čujemo iz usta važnih ljudi u svetu – rekao je Dodik.

Ocenjujući da će doći vreme mirnog razlaza u BiH, Dodik je rekao da Srbi nemaju razloga da se mobilišu prema bilo kakvoj ratnoj opciji i poručio da treba da se okupe oko politike “koja će dati snagu”.

On je dodao da u BiH nema govora ni o kakvom ustavnom patriotizmu koji bi mogao da se održi ili širi.

– To što u Federaciji BiH Bošnjaci govore da su BiH patriote, neka misle šta hoće, ali za BiH je potreban neki drugi patriotizam, a ne samo bošnjački, a srpskog i hrvatskog patriotizma, koliko vidim, nema i zato se tu ne može izgraditi ništa – rekao je Dodik.

On je kazao i da će sa evropskim komesarom za proširenje Oliverom Varheljijem, koji sutra dolazi u posetu BiH, razgovarati o donaciji EU, koja je krajem prošle godine odredila više od tri milijarde evra podrške investicijama zemljama zapadnog Balkana.

On je naveo da je za BiH, odnosno Republiku Srpsku, predviđena podrška za četiri projekta, od čega i za Koridor 5c – od Doboja prema Vukosavlju, odnosno Orašju.

– Tu treba da dobijemo znatnu donaciju, što je za nas veoma važno jer je deo trase kojom želimo da spojimo Banjaluku sa Beogradom – rekao je Dodik.

Dodik je zaključio da EU više ne radi na proširenju i da u njoj nema konsenzusa o tome da primi nove zemlje u članstvo, dok u BiH, kako je naveo, fingiraju priču o 14 tačaka za koje znaju da ne mogu biti sprovedene.

Odbrana donela Zvezdi trijumf nad Igokeom, crveno-beli poveli u polufinalu ABA lige ( VIDEO )

Od

Dara Milovanović

-

3. maj 2021. | 12:44

0

Košarkaši Crvene zvezde savladali su u Beogradu ekipu Igokee sa 76:61, u prvoj utakmici polufinalne serije Jadranske lige. Gosti bili ravnopravan rival u većem delu susreta, crveno-beli prelomili zahvaljujući odličnoj odbrani u poslednjoj deonici. Drugi meč serije na programu je u petak u Laktašima.

Zvezda se mučila protiv Igokee čitave tri četvrtine, ali je zhavaljujući fanatičnoj odbrani u polsednjih 10 minuta došla do pobede 76:61 (20:20, 19:22, 17:13, 20:6) i vođstva u polufinalnoj seriji ABA lige.

Crvena zvezda – Igokea 76:61

Ekipa Dragana Bajića pokazala je da je zasluženo u plej-ofu, dok su crveno beli opravdali ulogu favorite, ne samo u polufinalu, već i u celom takmičenju.

Prvo poluvreme proteklo je u izjednačenoj igri, pa nije čudno što je posle prvih 10 minuta bilo 20:20.

U drugoj deonici ekipe su igrale u serijama, dok je završnicu obeležio veliki broj slobodnih bacanja. Crveno-beli su bili neprecizni, Džeki Karmajkl na drugoj strani vukao svoju ekipu, koja na poluvreme odlazi sa vođstvom 42:39.

Velika borba viđena je i u nastavku. Igokea se trudila da zadrži prednost, ali je Zvezda na krilima Branka Lazića (tri trojke u trećoj deonici) ponovo stigla do prednosti – 56:55.

Stečenu prednost crveno-beli nisu ispustili, već je samo uvećavali kako se susret bližio kraju, a posle trojke Lojda iz faul Zvezda je prvi put stekla dvocifrenu prednost, na četiri minuta do kraja.

Samo šest poena postigla je Igokea u poslednjoj četvrtini, pa povratka u meč za ekipu iz Aleksandrovca više nije bilo – Zvezda povela sa 1:0 u polufinalu.

Najefikasniji u timu Zvezde bio je Džordan Lojd, koji je postigao 21 poen, Volden je dodao 13, Dobrić 12, dok je Atić bio jedini dvocifren u gostujućoj ekipi sa 15 poena.

Naredni meč serije, koja se igra na dve pobede, na programu je u petak u Laktašima.

U drugom polufinalu sastaju se Budućnost i Mornar.

Kada će Kanađani ponovo početi putovati širom sveta ?

Od

Dara Milovanović

-

3. maj 2021. | 12:30

0

Uhvatili ste sebe kako maštate o nekom putovanju? Niste sami.
Jedna turistička agencija iz Ottawe kaže, da ljudi sada rezervišu svoje odmore na Karibima i odmaralištima za ovaj septembar, a krstarenja i kruzeri se brzo pune za sledeću godinu.

“Mnogi ljudi sada rezervišu svoje odmore jer su primili prvu dozu vakcina”, rekla je Carolyn Pernari, predsednica Centrum Travel-CWT Vacations. “Svi koji su se vakcinisali, se sada osećaju lagodnije.”
U poslednjih mesec dana, rekla je Pernari, zabeležila je veliki skok u rezervacijama za odmor u inostranstvu, posebno za jesen i zimu 2021g. Krstarenja su veoma tražena za 2022. godinu, a Kanađani planiraju i domaća putovanja.
“To je sigurno povezano sa stvarnim uvođenjem vakcine. Ljudi samo misle da će se vakcinisati do septembra, tako da će nakon toga biti sigurni za putovanje.”
Ljudi uglavnom rezervišu pakete u Dominikanskoj Republici, Kubi i Meksiku, rekla je Pernari. Tu je i više rezervacija za kruzere i manja odmarališta, a neki parovi rezervišu mesta za venčanja.
“Jedan naš agent trenutno obradi oko 10 odmora na dnevnom nivou. Oni su vrlo, vrlo zauzeti”, rekla je Pernari.
Jednom kad se promene pravila putovanja oko karantina, Pernari misli da će potražnja za putovanjima još više skočiti.

Ali hoće li putovanja biti sigurna?
Raywat Deonandan, epidemiolog i vanredni profesor sa Univerziteta u Otavi, rekao je da ne predviđa velike planove za putovanja u sledećem periodu, dok ljudi ne dobiju drugu dozu vakcine.
U Kanadi, gde su razmaci između uboda čak četiri meseca, to znači da se neće putovati do jeseni.
“To bi trebalo tako funkcionisati. Ali ja nemam puno vere u kreatore politike da rade ono što bi se trebalo dogoditi”, rekao je Deonandan. “Pa me ne bi iznenadilo da nekako počnemo ponovo putovati čak i oni koji su primili samo jednu dozu.”
Čak i ako je populacija poprilično vakcinisana, i dalje će postojati rizici od varijanti od novih slučajeva COVID-19, rekao je Deonandan.
“Vakcina nije pancir”, rekao je. “Ako ste vakcinisani, to ne znači da ne možete postati prenosnik i dobiti infekciju.”
Važan je i nivo rizika samog odredišta, rekao je Deonandan, a putovanje u SAD moglo bi biti “prilično robusno” ako do septembra i oktobra ako obe zemlje imaju mali broj slučajeva i visoku stopu vakcinacije.
“Trebala bi postojati kontrola i nadzor javnog zdravlja,” rekao je. “Moraće postojati pasoši o vakcinaciji. Ne vidim drugačiji put osim tog puta.”
Putovanja širom sveta verovatno se neće događati slobodno barem do 2024. godine, kada vruće tačke mogu dobiti dovoljno vakcine za eliminaciju epidemije, rekao je Deonandan.

Amerikanci bi mogli putovati u EU ovog leta
Južno od granice, u SAD, čija je kampanja vakcinisanja daleko ispred kanadske, razgovaraju sa Evropskom unijom o planovima za razvoj neke vrste međunarodnog pasoša za COVID-19 pod nazivom digitalni zeleni certifikat.
To znači da će američki turisti koji su u potpunosti vakcinisani protiv COVID-19 možda moći posetiti zemlje EU ovog leta, navodi The New York Times.
Ministrka zdravlja Patty Hajdu rekla je na CBC radiju, da kanadska vlada prihvata koncept “pasoša vakcina” i da će izraditi oblik potvrde kako bi vakcinisanim Kanađanima omogućila mogućnost ponovnog međunarodnog putovanja.
Zvaničnici EU u ponedeljak su predložili ublažavanje ograničenja poseta. Prema predlogu, ulaz će biti odobren svima onima koji su u potpunosti vakcinisani vakcinama koje je odobrila EU.
U međuvremenu, Doug Manuel, naučnik iz bolnice u Ottawi, rekao je da se čini prerano razmišljati o putovanjima, čak i unutar Kanade.
“Ja sam sa istočne, atlantske obale. Ne planiram ići tamo ovog leta”, rekao je. “A to je druga već godina u mom životu da ne idem tamo na leto.”

SERBIANNEWS/CANADA

” Zdravstveni sistem će se srušiti’: Alberta sada predvodi i u Kanadi i SAD u slučajevima COVID-19 po glavi stanovnika

Od

Dara Milovanović

-

3. maj 2021. | 11:31

0

TORONTO – Alberta u ovom trenutku prijavljuje najveći broj slučajeva COVID-19 po glavi stanovnika u celoj Kanadi i Sjedinjenim Državama.

Prema CTVNews, u poslednjih sedam dana bilo je u proseku 423,8 dnevnih slučajeva na milion ljudi, više nego bilo koja druga provincija ili teritorija u Kanadi, kao više nego koja američka država. Slučajevi su počeli rasti od početka aprila i nastavljaju svoju uzlaznu putanju.
Pokrajina je treći dan zaredom u subotu oborila svoj dnevni rekord, kada je prijavila 2.433 nove infekcije. U nedelju je dr. Deena Hinshaw, glavni zdravstveni direktor provincije, prijavila 1.731 novi slučaj.
Michigan je ranije bio glavno žarište COVID-19 u Severnoj Americi tokom trećeg talasa, dostigavši vrhunac u sedmodnevnom proseku od preko 783 dnevnih slučajeva na milion ljudi sredinom aprila. Od tada slučajevi padaju. Od ponedeljka je ta država na drugom mestu sa 405,9 prosečnih dnevnih slučajeva na milion.
To je zabrinjavajući trend, rekla je u ponedeljak dr. Christine Gibson, porodični lekar iz Calgary-ja.
“Trenutno imamo najveći broj slučajeva po glavi stanovnika, pa će, kad se zdravstveni sistem sruši, svi strahovito patiti “, rekla je Gibson.
U nedelju je pokrajina izvestila i o 155 prijema na ICU, što je još više od najviših 152 pacijenta prijavljenih u petak.
“Mislim, sistem je već nategnut, postoje određeni regioni u kojima su odeljenja intenzivne nege puni. Slušam od svojih kolega u bolnici da već primaju mlade ljude”, rekla je Gibson.

Doktor Noel Gibney, koji je kopredsednik odbora za pandemiju udruženja medicinskog osoblja Edmonton, kaže da je mešovita razmena poruka pokrajinske vlade kriva za eksploziju u Alberti.
“Verujem da se sada ovde nalazimo, jer naša vlada nije preduzela potrebne korake da spreči mešane poruke. Jednog dana premijer sugeriše da zaključavanja ne daju efekat, a sledeći dan sugeriše da ćemo morati uvesti nova ciljana ograničenja javnog zdravlja “, rekao je Gibney u ponedeljak za CTV News.
Prošlog četvrtka, premijer Alberte Jason Kenny najavio je nova ograničenja za zone u vrućim tačkama u provinciji, koja su isključila zatvoreni fitnes i premestila sve srednje škole na internet učenje.
Uprkos velikom broju slučajeva, ograničenja javnog zdravstva u Alberti bila su mnogo labavija od ostalih provincija poput Ontarija, koji je zabeležio u proseku 243,1 dnevnih slučajeva na milion. Za razliku od Ontarija, nigde u provinciji nije izdana naredba o zadržavanju kod kuće. Takođe je dozvoljeno otvaranje dvorišta restorana.
“Moramo se usresrediti na eliminaciju, a ne na ublažavanje virusa, jer on stalno iskače, i nastaviće to raditi sve dok ne budemo imali vrlo, vrlo stroge mere”, rekao je Gibson. “Nikada nismo imali zaključavanje u Alberti. Zapravo, trenutno su naša ograničenja prilično minimalna u u poređenju sa drugim regijama, i zaista to moramo pojačati i reći da to želimo shvatiti ozbiljno i ići na nulu slučajeva. ”
Relativno labava ograničenja i dalje su bila velika za hiljade ljudi koji su prisustvovali rodeu “Nema više zaključavanja” u blizini Bowden-a, AB u nedelju.
“Ja sam duboko razočaran i zabrinut, i iako je vani većina ljudi koji nisu nosili maske, ovo može ubrzati širenje,” rekao je Gibney na pitanje o rodeu.
Ako pokrajina ne donese jače mere slične onima koje su donesene tokom prvog talasa tokom pandemije prošle godine, Gibney očekuje da će se broj novih slučajeva udvostručiti u bliskoj budućnosti.
“Nema sumnje da će se do uvođenja snažnih mera stope eksponencijalno povećavati. I možemo očekivati udvostručavanje naših slučajeva u naredne dve do tri sedmice,” rekao je Gibney.

SERBIANNEWS/CANADA

Patrijarh sa beskućnicima i bolesnim mališanima

Od

miki

-

2. maj 2021. | 16:19

0

Njegova svetost patrijarh srpski Porfirije proveo je danas, najveći hrišćanski praznik, Uskrs, najpre sa beskućnicima sa kojima je zajedno ručao u crkvenoj narodnoj kuhinji, a nakon toga je podelio pakete bolesnim mališanima u Univerzitetskoj dečjoj klinici „Tiršova”.

U dvorištu crkvene kuhinje Verskog dobrotvornog starateljstva patrijarha je za stolom sačekalo 20 korisnika, većina njih bez krova nad glavom.

„Bog nas voli. I Bog je danas pokazao beskrajnu ljubav prema čitavom ljudskom rodu… Nema opravdanja za malodušnost, nema opravdanja za bilo koju vrstu odustajanja od života, svi imamo faze uspona i pada… I ovaj današnji dan pokazuje, ne samo da nismo izgubili nadu, nego da smo prepuni entuzijazma i sigurnosti da možemo biti ljudi koji su radosni. Radost neka bude ono što je naš cilj. Sledeći put da se nađemo da pevamo, narodne srpske pesme, možemo i strane”, poručio im je patrijarh.

Razgovarao je s njima o njihovim životima, kako su se našli na ulici, ali i o tome na koji način može da im se pomogne da imaju „sobu i kupatilo”.

„Mnogo mi je drago što je došao patrijarh Porfirije”, kaže za Tanjug volonterka Dragica Atanasković iz Vinče, majka desetoro odrasle dece, kojoj je, kako kaže, nedavno u požaru izgoreo dom, pa sada živi „privatno”. Kaže da su danas podelili 900 obroka.

„Pošto je sada pandemija, pakujemo u kese. Imamo ljude koji su na ulici, ima ih oko 150, oni su nam prioritet, a podeli se ukupno oko 2.000 obroka”, kaže Atanaskovićeva.

Nakon razgovora sa ljudima koji su na margini društva, patrijarh je otišao u dečju kliniku „Tiršova”.

„Videli smo da čovek može doći i u tom bezazlenom uzrastu u graničnu situaciju, između života i smrti. Poruka na Vaskrs nama ljudima je da je ljubav – ne biti ograničen na sebe, ne staviti sebe kao jedinu važnu vrednost u svetu, nego to podrazumeva osećanje da postoje i drugi i da mi postojimo samo po meri naše spremnosti da se žrtvujemo za drugog, tada smo Hristovi i tada razumemo tajnu vaskrsenja Hristovog”, rekao je patrijarh Porfirije novinarima nakon obilaska.

Kako je rekao, u bolnici se najbolje vidi ta najdublja tajna, da ljubav znači staviti sve ono što imaš na raspolaganje za radost, za život, za lepotu drugoga.

„Ja sam s jedne strane bio duboko pogođen susretu sa decom koja pate nezasluženo od najtežih bolesti, ali s druge strane i fasiciniran ljubavlju, požrtvovanošću i spremnošću svih onih koji rade u ovoj bolnici da sve što znaju i imaju stave na raspolaganje”, rekao je patrijarh.

„Ovde smo se uverili da ljubav ima smisla, da vaskrsli Hristos nije uzalud vaskrsao, da je pokazao, da je dobro vrlina žrtva za bližnjeg nešto što vodi u preporod, u put vaskrsenja, veoma je važno da na ovakvim mestima pogledamo u sebe, da pogledamo u druge i koliko smo spremni da jedinstveno nastupamo za boljitak svih nas”, koji je obraćanje završio pozdravom – Hristos vaskrse, vaistinu vaskrse.

Zahvalio mu je direktor Univerzitetske dečje klinike „Tiršova” Siniša Dučić.

„U ime osoblja, pacijenata i njihovih roditelja želim da zahvalim srpskom patrijarhu gospodinu Porfiriju što je našao vremena da dođe i obiđe pacijente. Priredio je veliku čast. Imali ste priliku da vidite kako su deca reagovala kada se pojavio patrijarh, kako reaguju roditelji, ništa lepše nam se nije moglo dogoditi”, rekao je Dučić a preneo Tanjug.

Ontario je zatražio obavezni trodnevni hotelski karantin za putnike koji ulaze u Kanadu kopnom

Od

Dara Milovanović

-

30. april 2021. | 08:38

1

TORONTO – Ontario je zatražio od savezne vlade da učini obaveznim trodnevni program karantina za ljude koji putuju preko kopnenih granica.

U pismu kanadskom ministru za javnu bezbednost Billu Blairu i ministarke zdravlja Patty Hadju, Fordova vlada se žalila je da postoje mnogi izveštaji o međunarodnim putnicima koji rezervišu letove do obližnjih američkih aerodroma, a zatim se ili voze ili prošetaju preko granice.
Kako sada stoji, svako ko putuje u Kanadu međunarodnim letom mora po dolasku proći test COVID-19 i mora rezervisati hotel na tri noći gde se može izolovati i tamo čekati svoje rezultate. Hotel je potrebno rezervisati pre dolaska u zemlju.
Ako osoba dobije negativni test za COVID-19, može nastaviti svoj 14-dnevni karantin negde drugde.
Pravila se razlikuju za one koji prelaze u Kanadu na kopnenoj granici.
Putnici moraju pokazati negativni COVID-19 test urađen u roku od 72 sata od dolaska i dokazati da imaju plan za 14-dnevni period karantina. Putnici će takođe dobiti još jedan test za COVID-19 osam dana nakon dolaska.
“Sa nekoliko kopnenih graničnih prelaza između Sjedinjenih Država i provincije Ontario, ova rupa predstavlja značajnu pretnju zdravlju Ontarijanaca zbog potencijala za daljnji ulazak COVID-19 u provinciju”, pismo , koju su potpisale javni tužioc Sylvia Jones i ministrka zdravlja Ontarija Christine Elliott.

“U protekle dve sedmice preko 150.000 ljudi, ne uključujući ključne komercijalne kamione, prešlo je kopnene granice Kanade. To uključuje desetine osoba koje su prešle između 24.i 26. aprila 2021. nakon putovanja iz zemalja u kojima su direktni letovi za Kanadu trenutno zabranjeni. Ovo nije problem samo Ontarija, to je problem koji se širi u celoj Kanadi. ”
Jones i Elliott posebno pozivaju na primenu obveznog tridnevnog karantina u federalno određenom hotelu na prelazima sa najvećim prometom, uključujući Niagaru, Windsor, Sarniju i Brockville. Oni koji putuju preko Duginog mosta takođe bi bili podložni karantinskim pravilima.
“Važno je da svi putnici imaju istim zahtevom za karantin, kako bi se osiguralo da su sve ulazne tačke zaštićene”, navodi se u pismu.
Nebitna putovanja zabranjena su između SAD-a i Kanade pre više od godinu dana.
“Ono što smo otkrili je da ljudi koriste zaobilazne načine kako bi ušli u Ontario, a mi se moramo samo setiti što se dogodilo sa samo jednom varijantom koja je u januaru opustošila dom za dugotrajnu negu u Barrie-u, ” rekao je Jones.
U januaru je više od 100 slučajeva B.117. varijante, prvobitno pronađena u Ujedinjenom Kraljevstvu, identifikovane su u domu za dugotrajnu njegu Robert Place u Barrie, ON. Više od 50 rezidenata i jedan negovatelj umrli su od bolesti.
Jones i Elliott takođe su ponovili zahtev upućen ranije ove sedmice da se testiranje COVID-19 obavi pre polaska na domaće letove.
Pismo je poslednje u nizu zahteva vlade Ontarija kada je reč o putovanjima.
Tokom vikenda, premijer Doug Ford pozvao je saveznu vladu da zabrani nebitna putovanja nakon što je u provinciji identifikovano 36 slučajeva varijante B.1.617 koja je prvobitno pronađena u Indiji.
Od 36 identifikovanih slučajeva, šest je povezano sa međunarodnim putovanjima i otkriveni su putem programa genomskog nadzora PHO-a.
Ostalih 30 otkriveno je putem programa provere aerodroma i kopnene granice Ontarija.
Pokrajina je takođe postavila kontrolne punktove na međuprovincijskim granicama kako bi kopneni put između Quebeca i Manitobe ograničila samo na osnovna putovanja.
Putnici koji u Ontario dolaze iz drugih razloga, osim radi posla, medicinske nege, prevoza robe i ostvarivanja autorskih prava, biće vraćeni na granici.

SERBIANNEWS/CANADA

Prva Vaskršnja poslanica patrijarha Porfirija: Veselimo se i pobedonosno kličimo – Hristos vaskrse

Od

miki

-

30. april 2021. | 02:22

0

Povodom najvećeg hrišćanskog praznika, Vaskrsa, patrijarh srpski Porfirije pozvao je duhovnu decu na radost Vaskrsenja kako bi odagnali od sebe tugu koja nas pritiska godinu dana i koja se uselila u svaku poru našeg života. Poručio je vernicima da uvek imaju pred sobom divne primere vere i rodoljublja dičnih predaka i velikana, i da budu dostojni naslednici njihovih imena i njihovih velikih dela. Poslanicu patrijarha Porfirija prenosimo u celosti.

Porfirije, po milosti Božjoj pravoslavni arhiepiskop pećki, mitropolit beogradsko-karlovački i patrijarh srpski, sa svim arhijerejima Srpske pravoslavne crkve – sveštenstvu, monaštvu i svim sinovima i kćerima naše svete Crkve: blagodat, milost i mir od Boga Oca, i Gospoda našega Isusa Hrista, i Duha Svetoga, uz radosni vaskršnji pozdrav: Hristos vaskrse!

Dođite na novi rod Vinograda,
na pobožno veselje,
poseban je dan Vaskrsenja;
uđimo u zajednicu Carstva Hristova,
pojući mu kao Bogu u vekove!
(pashalni kanon, prva strofa osme pesme)

Ovim rečima, draga braćo i sestre, slaveći Vaskrsenje Hristovo, Crkva nas poziva i sabira na pobožno pashalno veselje, veselje koje prevazilazi i nadmašuje sva naša ovozemaljska veselja. Pobožno veselje koje nam Gospod ugotovi jeste radost večnog Života, večne pobede Dobra nad zlom i poraza demona. Predivni Jovan Zlatoust u prazničnom ushićenju kliče: “Neka se (danas) niko ne boji smrti, jer nas oslobodi Spasova smrt: ugasi je Onaj Koga je ona držala, zapleni ad Onaj Koji siđe u ad, gorak postade ad primivši telo Njegovo.”

Suština ovog našeg pobožnog vaskršnjeg veselja jeste Sâm Vaskrsli Isus Hristos Koji Sebe Samog daje kao “novi rod vinograda” da Ga pijemo. U velikoj i božanskoj Tajni Tela i Krvi Njegove On nam govori: “Uzmite, jedite, ovo je Telo moje…”, a zatim: “Pijte, ovo je Krv moja Novoga Zaveta…” Gospod ne uspostavlja Novi Zavet na nekim obredima i religijskim ritualima već ga ustanovljava na Sebi Samom kroz večno davanje Sebe kao božanskog Jela i Pića.

Našu tugu Velikog Petka i Velike Subote, dok smo pratili Hrista Gospoda od Getsimanije do Golgote, Gospod odjednom izmeni i uvede nas u vaskršnju radost. To je, kao što kaže crkveni pesnik, poseban dan! To je dan Vaskrsenja. To je blagodatna snaga Vaskrsenja koju niti od Boga izabrani sinovi Izrailjevi niti mudri Grci nisu mogli da shvate. Prvi govorahu da je propoved o Vaskrsenju “bezumlje”, drugi pak da je to “ludost”. A upravo kroz to što je za prve bilo “bezumlje”, a za druge “ludost”, Gospod je pokazao veličinu božanske blagodati i moći. Znajući to iskustveno, radujmo se, braćo i sestre, i veselimo se kličući jedni drugima: Hristos vaskrse! Vaistinu vaskrse!

Vaskrsenje Gospoda Isusa Hrista, braćo i sestre i draga deco duhovna, najveći je događaj u istoriji vidljivog i nevidljivog sveta. Zato je on neponovljivi događaj. Vaskrs je novo stvaranje, a za čoveka novo rađanje. Gle, sve novo postade! Bogočovek Isus Hristos vaskrse iz mrtvih i sve dotadašnje “vrednosti” biše oborene i novi svet nastade. Nadnesen nad tajnom Hristova Vaskrsenja, Sveti apostol Pavle svedoči ono što zna i što jeste istina: svedoči da, “ako je ko u Hristu, nova je tvar; staro prođe; gle, sve novo postade”, pa dodaje: “A sve je od Boga, koji pomiri nas sa sobom kroz Isusa Hrista i koji nam dade službu pomirenja” (2. Kor 5, 17 – 18).

To je ona neistraživa dubina i visina tajne Vaskrsenja o kojoj toliko pišu i pevaju sveti Oci Crkve. Najbitnije je, braćo i sestre, da poznamo dubinu i visinu tajne Vaskrsenja, da u nju verujemo i njome se spasavamo. Ne dopustimo da nam praznik Vaskrsenja Hristova bude praznik običaja, kao što često čujemo, već praznik novog života, nove nade, nove tvari. Upravo na takvo slavlje i veselje poziva nas Crkva.

Na ovaj praznik Pashe, prelaska iz smrti u pravi i večni život, Gospod nas poziva da okusimo “novi rod vinograda”, onog Vinograda u kojem je On Čokot, a mi loze. Gospod je stvorio svet kao dobar vinograd. On u Svojoj besedi o zlim vinogradarima kaže da čovek domaćin zasadi vinograd, ogradi ga plotom, iskopa u njemu pivnicu i podiže kulu, te ga predade vinogradarima da ga obrađuju. Kada dođe vreme berbe, posla gospodar vinograda sluge svoje da donesu roda od vinograda. Videći da sluge gospodara vinograda dolaze, vinogradari, koji se u međuvremenu behu pretvorili u razbojnike i uzurpatore Božjeg davanja, “pohvataše sluge, pa jednoga izudaraše, jednoga ubiše, a jednoga zasuše kamenjem”.

Na kraju gospodar vinograda posla “sina svoga govoreći: postideće se sina moga”. Umesto da ga se postide oni Ga uhvatiše, odvedoše napolje i ubiše. Upravo to smo gledali na Veliki Petak: nepravedno osudivši Gospoda, razapeše Ga na krst.

Tek što prođosmo strahotu Velikog Petka, kada gledasmo ubistvo Naslednika Vinograda na krstu, evo nas u radosti novog Vinograda, u radosti novog Života. Nasta vreme istinskog Čokota i pravog Vinograda. Zato, priđite svi i okusite od novog roda Božjeg vinograda i vidite da je dobar i blag Gospod! Ovo je novo veselje kojim se pobožno veselimo svi mi koji kličemo: Hristos vaskrse! Ali, isto tako se raduju sa nama i svi ostali hrišćani, i svi koji doživljavaju Božju dobrotu, i sva tvorevina Božja.

Pozivamo vas, draga deco duhovna, na radost Vaskrsenja kako bismo odagnali od sebe tugu našeg života, tugu koja nas je, evo više od godinu dana, pritisla, tugu koja se uselila u svaku poru našeg života, tugu koja je mnoge kuće zatvorila. Ustanimo, i veselimo se, i pobedonosno kličimo jedni drugima: Hristos vaskrse!

Radosnim vaskršnjim pozdravom Hristos vaskrse! pozdravljamo sve vas, draga deco duhovna, koji živite širom sveta, vas koji ste daleko od svojih ognjišta, od zavičaja, a često i od svojih najrođenijih. Znajte da vaša Svetosavska Crkva neprestano brine o vama kao neraskidivim delovima našeg naroda i živim udovima Tela naše Crkve.

Ostavljamo vam zavet, pred Vaskrslim Gospodom i svetiteljima Njegovim, da čuvate i jačate najpre naše unutarnje crkveno jedinstvo, a onda i nacionalno, jezičko i kulturno jedinstvo. Ne dopustite vremenu i prilikama da vas podele i odvoje jedne od drugih, a time i od Majke Crkve! I pored činjenice da ste stalno pod određenim pritiscima, što među vama izaziva nesuglasice i rasprave, molimo se Vaskrslom Gospodu za vas da u Njemu Vaskrslome pronađete snagu za svoje jedinstvo i krepost za bratsku slogu.

Apelujemo na vas da uvek pred sobom imate divne primere vere i rodoljublja naših dičnih predaka i naših velikana koji, živeći u dalekom svetu, zadiviše svet u licu Tesle, Pupina i mnogih drugih. Budimo dostojni naslednici njihovih imena i njihovih velikih dela, njihovog primera i karaktera!

Danas se posebno molitveno sećamo naše napaćene braće i sestara na Kosovu i Metohiji. Njih posebno pozdravljamo i ohrabrujemo da budu čvrsti i postojani u veri, nadi i ljubavi. Raspeti i Vaskrsli Hristos Gospod sa vama je, draga deco duhovna, sinovi i kćeri Kosova i Metohije. Sa vama je i sav srpski narod, sa vama su svi pravoslavni narodi sveta, sa vama su svi pravdoljubivi i istinoljubivi ljudi. Možda ništa nije tako silno ujedinilo pravoslavne hrišćane sveta kao Kosovo i Metohija, simvol dostojanstva, časti, pravedne borbe za slobodan život na pradedovskim ognjištima i otpora sili i nepravdi. Sa Svetim carem Davidom pevajmo: s nama je Bog, razumite narodi i pokorite se, jer s nama je Bog!

Sve verujuće sinove i kćeri ponosne Crne Gore takođe pozdravljamo sa Hristos vaskrse! Njima se posebno obraćamo: sa vama su naša ljubav i naše molitve, draga deco duhovna, jer ste vi u posebnim prilikama, bolje reći neprilikama i nevoljama, u neprestanim duhovnim borbama. Neka vam, kao i dosad, Vaskrsli Gospod Hristos bude nepokolebivi Temelj vaše vere, vašeg jedinstva i zajedništva sa svom vašom braćom i sestrama kako u Crnoj Gori tako i u Srbiji i širom sveta.

Molitve i blagoslovi velikih ugodnika Božjih, svetitelja i čudotvoraca Vasilija Ostroškog, Petra Cetinjskog i svih svetih neka vas prate i budu sa vama u svim vašim borbama za pobedu Dobra nad zlom, Ljubavi nad mržnjom, Jedinstva nad podelama, Svetinje nad mrzošću duhovne pustoši.

Srdačno pozdravljamo našu braću i sestre u Republici Srpskoj i Bosni i Hercegovini, u Hrvatskoj, Sloveniji i Severnoj Makedoniji. Ne sumnjamo da ćete vi, draga deco duhovna, sa svojim arhijerejima, sveštenicima, monasima i monahinjama veliki praznik Hristova Vaskrsenja dočekati i proslaviti na najbolji mogući način, otvorena srca prema svojim inoslavnim ili pak inovernim susedima. Vaskrsli Hristos Gospod neka bude sa svima vama i sa svim ljudima dobre volje oko vas!

Naše misli i molitve lete svih ovih dana ka svima bolesnima, a naročito ka inficiranima virusom kovid-19, kao i ka svim lekarima i medicinskom osoblju, koji se samopregorno, rizikujući i svoj život, bore da spasu obolele od korone i drugih bolesti. Braćo i sestre, sve narode sveta, od Istoka do Zapada, i od Severa do Juga, zadesila je ova opaka i opasna bolest izazvana nevidljivim virusom. Prošle godine smo se nadali da će zaraza brzo proći.

Nažalost, ne samo da nije prošla već je i u ovoj godini nastavila da hara širom sveta. Danas se molimo za ozdravljenje svih obolelih, kao i za pokoj duša svih upokojenih. Poštujući preporuke medicine, sami sebe, i jedni druge, i sav život svoj Hristu Bogu predajmo!

Sa molitvenom željom da Vaskrs, Praznik nad praznicima, svi dočekate i proslavite u duhovnoj radosti i telesnoj kreposti, još jedamput vas pozdravljamo najradosnijim pozdravom:

Hristos vaskrse!

NewsWeekPRO

Uzimajući u obzir epidemiološku situaciju u zemlji, možemo da vidimo Srbiju na listi država kojima će biti dozvoljena putovanje u EU na osnovu predloženih kriterijuma, poručeno je danas iz Evropske komisije.

Povodom predloga Komisije, koji će do kraja maja razmotriti zemlje članice, o ublažavanju trenutnih ograničenja za nebitna putovanja u EU, posebno za vakcinisane građane trećih zemlja, u Briselu su imali dobru i lošu vest za građane Srbije.

U Komisiji napominju da će se “kriterijum vakcinacije”, odnosno otvaranja granica za one revakcinisane protiv kovida 19, odnositi samo na vakcine koje su prepoznate od Evropske agencije za lekove ili kao “hitne” odobrene od Svetske zdravstvene agencije.

“Sputnjik i Sinofarmova vakcina nažalost nisu na tim listama, što znači da građani Srbije koji su primili te vakcine neće biti u mogućnosti da uđu u EU na osnovu’vakcinacionog kriterijuma”, objašnjavaju u Komisiji.

U Briselu napominju da će se trenutna lista od samo sedam zemalja kojima je odobren ulazak u EU uskoro “značajno proširiti” i da bi na njoj svakako trebalo da se nađe Izrael, ali i Srbija, i to na osnovu napretka u vakcinaciji.

Očekuje se da će zemlje članice EU do kraja maja razmotriti predlog Komisije i usvojiti novu, “proširenu” listu zemalja za čije će građane biti otvorene granice EU, uz eventualno poštovanje mera pri ulasku, kao što je negativan test.

On smatra da u BiH nema nikakvog kohezionog elementa koji bi mogao da okupi konstitutivne narode i ocenjuje da će doći vreme mirnog razlaza.

Dodik je rekao da su stranci dugo pokušavali da naprave njima željenu BiH, koja se, kako je naveo, pokazala kao neželjeni eksperiment.

Prema njegovim rečima, pre desetak godina niko nije smeo ni da pomene referendum, ni da priča o tome da BiH treba da se raspadne, “jer je ionako raspadnuta”, dok se o tome govorilo u Srpskoj.

– Sve se to govorilo ranije, a sada to neki i potvrđuju, ranije su nas krivili kao one koji remete nešto, a danas to čujemo iz usta važnih ljudi u svetu – rekao je Dodik.

Ocenjujući da će doći vreme mirnog razlaza u BiH, Dodik je rekao da Srbi nemaju razloga da se mobilišu prema bilo kakvoj ratnoj opciji i poručio da treba da se okupe oko politike “koja će dati snagu”.

On je dodao da u BiH nema govora ni o kakvom ustavnom patriotizmu koji bi mogao da se održi ili širi.

– To što u Federaciji BiH Bošnjaci govore da su BiH patriote, neka misle šta hoće, ali za BiH je potreban neki drugi patriotizam, a ne samo bošnjački, a srpskog i hrvatskog patriotizma, koliko vidim, nema i zato se tu ne može izgraditi ništa – rekao je Dodik.

On je kazao i da će sa evropskim komesarom za proširenje Oliverom Varheljijem, koji sutra dolazi u posetu BiH, razgovarati o donaciji EU, koja je krajem prošle godine odredila više od tri milijarde evra podrške investicijama zemljama zapadnog Balkana.

On je naveo da je za BiH, odnosno Republiku Srpsku, predviđena podrška za četiri projekta, od čega i za Koridor 5c – od Doboja prema Vukosavlju, odnosno Orašju.

– Tu treba da dobijemo znatnu donaciju, što je za nas veoma važno jer je deo trase kojom želimo da spojimo Banjaluku sa Beogradom – rekao je Dodik.

Dodik je zaključio da EU više ne radi na proširenju i da u njoj nema konsenzusa o tome da primi nove zemlje u članstvo, dok u BiH, kako je naveo, fingiraju priču o 14 tačaka za koje znaju da ne mogu biti sprovedene.

Zvezda se mučila protiv Igokee čitave tri četvrtine, ali je zhavaljujući fanatičnoj odbrani u polsednjih 10 minuta došla do pobede 76:61 (20:20, 19:22, 17:13, 20:6) i vođstva u polufinalnoj seriji ABA lige.

Crvena zvezda – Igokea 76:61

Ekipa Dragana Bajića pokazala je da je zasluženo u plej-ofu, dok su crveno beli opravdali ulogu favorite, ne samo u polufinalu, već i u celom takmičenju.

Prvo poluvreme proteklo je u izjednačenoj igri, pa nije čudno što je posle prvih 10 minuta bilo 20:20.

U drugoj deonici ekipe su igrale u serijama, dok je završnicu obeležio veliki broj slobodnih bacanja. Crveno-beli su bili neprecizni, Džeki Karmajkl na drugoj strani vukao svoju ekipu, koja na poluvreme odlazi sa vođstvom 42:39.

Velika borba viđena je i u nastavku. Igokea se trudila da zadrži prednost, ali je Zvezda na krilima Branka Lazića (tri trojke u trećoj deonici) ponovo stigla do prednosti – 56:55.

Samo šest poena postigla je Igokea u poslednjoj četvrtini, pa povratka u meč za ekipu iz Aleksandrovca više nije bilo – Zvezda povela sa 1:0 u polufinalu.

Najefikasniji u timu Zvezde bio je Džordan Lojd, koji je postigao 21 poen, Volden je dodao 13, Dobrić 12, dok je Atić bio jedini dvocifren u gostujućoj ekipi sa 15 poena.

Naredni meč serije, koja se igra na dve pobede, na programu je u petak u Laktašima.

U drugom polufinalu sastaju se Budućnost i Mornar.

Uhvatili ste sebe kako maštate o nekom putovanju? Niste sami. Jedna turistička agencija iz Ottawe kaže, da ljudi sada rezervišu svoje odmore na Karibima i odmaralištima za ovaj septembar, a krstarenja i kruzeri se brzo pune za sledeću godinu.

SERBIANNEWS/CANADA

TORONTO – Alberta u ovom trenutku prijavljuje najveći broj slučajeva COVID-19 po glavi stanovnika u celoj Kanadi i Sjedinjenim Državama.

SERBIANNEWS/CANADA

TORONTO – Ontario je zatražio od savezne vlade da učini obaveznim trodnevni program karantina za ljude koji putuju preko kopnenih granica.

SERBIANNEWS/CANADA

Uhvatili ste sebe kako maštate o nekom putovanju? Niste sami.
Jedna turistička agencija iz Ottawe kaže, da ljudi sada rezervišu svoje odmore na Karibima i odmaralištima za ovaj septembar, a krstarenja i kruzeri se brzo pune za sledeću godinu.