Koeficijent Superlige Srbije “eksplodirao” je nakon četiri pobede naših predstavnika, Srbija je sada na 12. mestu UEFA rang liste.
Prošle nedelje Crvena zvezda je podbacila, te je Srbija prihodovala samo 0,625 bodova na UEFA listi, ali je ova nedelja bila izuzetno plodonosna za naš fudbal!
Sva četiri predstavnika Srbije upisali su pobede i obezbedili plasman u narednu rundu, dakle Vojvodina, Čukarički, Partizan i Crvena zvezda u revanšima zaradili su maksimalan bod za Superligu!
Pobeda se u svim takmičenjima vrednuje bodom, nakon čega se svi skupljeni bodovi dele sa brojem učesnika iz te zemlje. Dakle, Voša, Čuka i beogradski rivali osvojili su četiri boda, ali se to deli na broj ekipa.
Superliga je za sada na 1,625 bodova ove sezone, ali sada slede daleko ozbiljnije prepreke. Crvenu zvezdu očekuje dvomeč sa Šerifom, Partizan će na megdan Sočiju, Vojvodina igra protiv LASKA, dok će Čuka snage odmeriti sa Hamarbijem!
KELOWNA- Požari, velike vrućine i povećanje broja slučajeva COVID-19, predstavljaju trostruko negativne stvari za turizam, u središnjoj regiji Okanagan, pred produženi vikend, koji treba biti vrh sezone.
Područje, koje je poznato kao turističko odredište za putnike iz BC-a, Kanade, pa čak i sveta, nadalo se turističkom oporavku tokom leta.
Sektor je teško pogođen ograničenjima zbog pandemije. Britanska Kolumbija je ušla u treću fazu, svog plana ponovnog pokretanja ranije ovog meseca, i u Okanaganu je postojala nada da se stvari kreću nabolje.
No, tada je došlo do ranog početka sezone požara, koja se razvukla, posebno pogodivši južni deo provincije. Dim i pepeo postali su još gori u poslednjih nekoliko dana za popularna mesta oko jezera Okanagan.
Mnogi ljudi koji žele kampovati za vikend, otišli su na internet, kako bi se raspitali o uslovima i podelili fotografije sa čime imaju posla.
Neki kažu da su dali sve od sebe da to reše.
“Upravo smo sve ostavili i otišli iz Fintryja (blizu Kelowne) večeras u 20 sati, da idemo kući ”, stoji u jednom postu na Facebook grupi objavljenom u sredu, popraćenom slikom koja prikazuje maglovit pogled na jezero.
“Tolerisao sam dim 5 dana i jednostavno više nisam mogao. Danas sam video, nešto što nikada nisam video. Niste mogli videti jezero i izgledalo je kao da je oblačno. Mirisalo je sve na vatru i padao je pepeo svuda. Upozorenje o evakuaciji bilo je i sledećih 8 km niz put. Ne žalimo što smo otišli “, dodaje se u postu.
Drugi su podelili slična iskustva, rekavši da moraju napustiti svoje kampove danima ranije jer su uslovi nepodnošljivi.
„Gust dim. Ja bih na vašem mestu izbegao odlazak “, piše druga osoba.
Trenutno postoji 245 aktivnih požara širom BC-a, od kojih većina gori u vatrogasnim centrima Kamloops i jugoistoku provincije. S obzirom na još jedan toplotni talas koji nas očekuje, postoje strahovi da bi se situacija sa požarima mogla pogoršati.
Visoke temperature i niska vlažnost vazduha takođe, stvaraju neke agresivne uslove za ljude koji žele biti vani. Da stvar bude još gora, epidemija sa COVID-19 se pogoršala u centralnom Okanaganu, što znači povratak nekim pandemijskim merama i molbu za sve koji nisu potpuno vakcinisani da ostanu kod kuće, osim ako je njihovo putovanje bitno.
Ellen Walker-Matthews, izvršna direktorka turističke asocijacije Thompson-Okanagan, kaže da je vreme u stvari teško, ali dodaje da članovi sarađuju.
“Znamo da je prošlo 15 meseci i svi pokušavaju da se vrate na pravi put”, rekla je. “Da bismo smanjili ove brojke, ako bude potrebno nošenje maski i druga ograničenja, pratićemo zdravstvene naredbe.”
Epidemija je proglašena zbog porasta slučajeva COVID-19 u području central Okanagan-u.
Od četvrtka su maske ponovo obavezne u zatvorenim javnim prostorima, u tom delu Okanagana, a maske se preporučuju za nošenje na otvorenom, ako fizičko distanciranje nije moguće. Barovi, restorani, noćni klubovi i teretane mogu ostati otvoreni uz sigurnosne protokole. Glavni zdravstveni radnik u BC-u kaže, da će novi regionalni pristup uključivati i pojačavanje poslovnih inspekcija.
Stanovnici Alberte, ukoliko budu pozitivni na COVID-19, više neće morati obavezno ići u izolaciju, rekla je danas dr. Deena Hinshaw, glavni zdravstveni radnik u provinciji.
Iako je nedavni porast slučajeva COVID-19 izazvao određene sumnje, povećanje stope vakcinacije ograničava pretnju ka teškim ishodima i opterećenje zdravstvenog sistema, rekla je dr. Deena Hinshaw na konferenciji za novinare.
Kao rezultat toga, pokrajina će početi stvarati protokole za COVID-19 slične onima za grip i druge zarazne bolesti.
“Kad smo prvi put čuli za COVID-19, znali smo malo o virusu i nismo imali tretmane i vakcine. … Danas smo na sasvim drugom mestu”, rekla je Hinshaw.
Promene određenih pravila i protokola odvijaće se u dve faze i provodiće se u periodu od nekoliko sedmica.
U okviru prve faze, počevši od četvrtka, svi koji imaju simptome COVID-19 ili dobiju pozitivan rezultat testa moraju se izolirati, ali karantin u odnosu na njihove bliske kontakte biće preporučen, a ne obavezan, navodi se u saopštenju vlade.
Karantin bi mogla biti potreban u nekim “visokorizičnim okruženjima ili u slučajevima za upravljanje epidemijom”, rekao je Hinshaw.
Svi koji budu pozitivni na testiranje biće obavešteni, ali tragači kontakata više neće obaveštavati bliske kontakte o izloženosti. Ta će odgovornost pasti na one koji su pozitivni.
Tragači za kontakt će nastaviti istraživati slučajeve u visokorizičnim ustanovama, kao što su hitne ustanove i ustanove za kontinuiranu njegu.
Upravljanje epidemijama takođe će se fokusirati na postavke visokog rizika, uključujući “radna mesta visokog rizika”. Izbori zajednice sa porastom ozbiljnih ishoda “biće rešenavani prema potrebi”, kaže se u saopštenju.
U prvoj fazi se više neće preporučivati asimptomatsko testiranje kontakata, ali će testiranje ostati dostupno osobama sa simptomima.
“Ovo će smanjiti vreme čekanja i osigurati pravovremene rezultate u narednim mesecima”, rekao je Hinshaw.
Obavezno nošenje maske ostaje na snazi, kada se nalazite u ustanovama za akutnu i kontinuiranu negu, ili dok se vozite u javnom prevozu, taksiju ili vozilima za zajedničko korištenje.
Zvaničnici će pratiti uticaj ovih promena i prilagođavati ih prema potrebi u naredne dve sedmice, rekla je Hinshaw.
Univerzalno nošenje maski neće biti potrebno u školama, nakon što se učenici vrate u septembru, rekla je Hinshaw, ali maske se mogu koristiti kao privremena intervencija, kao odgovor na izbijanje respiratornih oboljenja.
Druga faza predviđena je za avgust
Najznačajnije promene dogodiće se 16. augusta, u fazi 2, kada izolacija nakon pozitivnog testa više neće biti potrebna.
Izolacija u toj situaciji biće “snažno preporučena”, kaže se u saopštenju. Osobe sa simptomima bilo koje respiratorne infekcije trebale bi ostati kod kuće dok simptomi ne nestanu.
Obavezno nošenje maske će se ukinuti, iako će neki biti potrebni u ustanovama za akutnu ili kontinuiranu njegu.
Izolacijski hoteli i karantinska podrška više neće biti dostupna.
Testiranje će biti dostupno osobama sa simptomima kada je potrebno za donošenje odluka o nezi pacijenata, iako je Hinshaw napomenula da one s blagim simptomima neće trebati testirati.
Testiranje će biti dostupno u centrima za procenu do 31. augusta, a nakon toga u ustanovama za primarnu negu, poput lekarskih ordinacija. Svi sa teškom bolešću kojima je potrebna hitna pomoć mogu biti testirani u ustanovama za akutnu negu i bolnicama.
Vlada je rekla da će se službe javnog zdravlja, fokusirati na istraživanje teških ishoda koji zahtevaju hospitalizaciju.
Pokrajina je u sredu prijavila 194 nova slučaja COVID-19-uglavnom ljudi koji nisu primili vakcinu protiv COVID-19, rekla je Hinshaw.
U bolnici je bilo 84 osobe, od toga 18 na intenzivnoj nezi.
U utorak je obavljeno oko 7.100 testova. Test-pozitivna stopa u Alberti je bila 2,9%.
U Alberti, 75,6% ljudi 12+ godina, primilo je jednu dozu vakcine protiv COVID-19; Prema izveštaju, njih 64,3 % je primilo obe doze.
Bila je to divlja pandemija, ali neki ekonomisti sada kažu da je užasno posklupljenje nekretnina na kanadskom tržištu, već doseglo vrhunac, a da se od ove tačke, sada krećemo nizbrdo.
“Čini mi se da, smo se u martu popeli na vrh planine u smislu aktivnosti, nekoliko meseci ranije, nego što smo očekivali u našim prognozama objavljenim prošle zime”, piše ekonomist TD -a Rishi Sondhi u izveštaju “Kanadski izgledi na tržištu nekretnina: Silazak niz planinu. ”
Sada je veliko pitanje, kaže Sondhi, koliko ćemo brzo sići sa te planine.
Prodaja kanadskih nekretnina opala je za 25% od marta. Zvuči kao puno, zar ne? No, uzimajući u obzir “stratosferski” skok viđen u prvom tromesečju, prodaja je i dalje izuzetno snažna čak i nakon ovog pada.
Sondhi je rekao da će se, ako se tempo prodaje nekretnina nastavi ritmom kao što je bio u junu,u zemlji će se prodati više od 600.000 jedinica, čime će biti oboren rekord iz 2020.
Osim činjenice da je pandemijsko tržište stanova bilo neodrživo, postoji nekoliko faktora koji su pridodali brzi pad prodaje.
Strožija pravila testiranja otpornosti na stres koja su počela 1. juna jedna su stvar koja je opteretiti kupce.
Drugi je tržište obveznica, za koji TD očekuje da će porasti do sledeće godine. Trgovina obveznicama je poslednjih sedmica usporila, zbog zabrinutosti u vezi Delta varijante virusa COVID-19 i ekonomskog uticaja, ali ekonomisti ne očekuju da će to dugo trajati.
“Budući da je globalni oporavak i dalje elastičan, a prognoze oko visine inflacije se povećavaju, trend rasta tržišta obveznica verovatno će se ponovo uspostaviti, uzimajući u obzir i kamatne stope na kredite”, rekao je Sondhi.
TD očekuje samo skromno povećanje kamatnih stopa, od Banke Kanade, koja će 2022. godine povisiti iznos (u drugoj polovini), a rast petogodišnjih državnih obveznica porašće za oko 110 baznih poena do kraja 2022. Međutim, on upozorava da čak i za četvrtinu povećanje ovih bodova, će imati veći uticaj na današnjem skupom tržištu.
Ona tržišta koja su više poletela tokom procvata prodaje, imaće i teži pad. Do sada je prodaja kuća u Novoj Škotskoj opala za 32%, u Quebec-u 20%, a u Ontariju 17%, u BC se tržište ohladilo, ali su cene otišle naviše, rekao je Sondhi. U međuvremenu je prodaja kuće u pristupačnijoj Alberti porasla za 13% u odnosu na prošlu godinu, što je najbolji učinak u zemlji. TD očekuje da će se ovaj trend nastaviti ove i sledeće godine.
Prosečne cene nekretnina su takođe blago skliznule, ali TD smatra da je jedan od razloga za to što stanovi sada uzimaju veći udeo u prodaji. Veća prodaja ovih jeftinijih jedinica trebala bi kontrolisati rast cena kuća. To je suprotno od onog što se dogodilo ranije u vreme pandemije, kada je žurba za skupljim kućama podigla prosečne cene nekretnina.
Gledajući unapred, TD očekuje da će rast cena nekretnina ojačati u pristupačnijim oblastima poput, Prerijama i na Newfoundlandu i Labradoru, a da će oslabiti u Ontariju, Quebec-u, PEI -u i Novoj Škotskoj.
Crvena zvezda je savladala Kairat u revanš susretu drugog kola kvalifikacija za Ligu šampiona rezultatom 5:0, golovima dvostrukog strelca Aleksandra Kataija i Luisa Dionija, Mirka Ivanića i Filipa Falka koji su pogodili po jednom. Ovim trijumfom, crveno-beli su obezbedili grupnu fazu nekog evropskog takmičenja petu godinu zaredom.
Izabranici Dejana Stankovića će se u trećem kolu kvalifikacija za Ligu šampiona sastati sa Šerifom. Ukoliko eliminišu moldavskog šampiona, crveno-beli će se plasirati u plej-of za Ligu šampiona, čime će osigurati minimum grupnu fazu Lige Evrope, ukoliko u plej-ofu budu zaustavljeni.
U slučaju da crveno-beli ispadnu od Šerifa, igrali bi u plej-ofu za Ligu Evrope, a ukoliko i tu budu eliminisani, Beograđani će se direktno plasirati u grupnu fazu Lige konferencija.
Time je Crvena zvezda, već u julu, obezbedila jesen na evro-sceni peti put uzastopno.
BANjALUKA – Srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik izjavio je da će se založiti da svaki građanin Republike Srpske bude zaštićen i da će MUP sprečiti hapšenja građana.
„Pozivam sve ljude u Republici Srpskoj, prilikom svakog saznanja o eventualnom delovanju SIPA ili obaveštajne službe, da obaveste nadležnu policiju”, rekao je Dodik, prenela je RTRS.
Naveo je da će u funkciji biti poseban broj u Republici Srpskoj, putem kojeg će građani Srpske informisati policiju ukoliko im je potrebna zaštita.
„Policija Srpske je već dobila nalog da naše ljude štiti i brani – šta god to značilo. Ako neko pokuša da hapsi, privodi, policija Republike Srpske će to sprečavati”, izričit je Dodik.
Tužilaštvo Bosne i Hercegovine već je formiralo predmete u slučajevima negiranja genocida, na osnovu prijava nekoliko građana.
Kako je ranije danas iz Tužilaštva BiH potvrđeno za „Dnevni avaz”, ova pravosudna institucija, a nakon što je visoki predstavnik Valentin Incko u petak nametnuo odluku o izmenama Krivičnog zakona u BiH, već je primila prijave od nekoliko građana.
„Tako da su neki predmeti već formirani”, rekao je Boris Grubešić, portparol Tužilaštva za „Avaz”, prenosi Tanjug.
Negiranje genocida i veličanje ratnih zločinaca, od danas je kažnjivo u Bosni i Hercegovini.
Ovo znači da su nove odredbe Krivičnog zakona BiH, koje podrazumevaju i zatvorske kazne, danas stupile na snagu.
Inflacija je usporila u junu, potvrđujući kao ispravnom pretpostavku Banke Kanade, da je veliko povećanje indeksa potrošačkih cena ovog proleća rezultat privremenih faktora povezanih s pandemijom.
Kanadski indeks potrošačkih cena porastao je 3,1% tokom juna 2020. godine, ušto je manje u odnosu na rast od 3,6% u maju, izvestila je agencija za statistiku Kanade 28. jula.
Majska inflacija bilo je najbrža u poslednjoj deceniji i izazvala je zabrinutost da Banka Kanade gubi kontrolu nad inflacijom. Guverner Tiff Macklem tvrdi da je povećanje uvećano ekonomskim kolapsom od godinu dana ranije, što je dovelo do pada inflacije na stopu blizo nule. Macklem je predvideo da će se ukupna inflacija usporiti jer su „efekti za baznu godinu“ postali manji faktor u proračunima u odnosu na prethodnu godinu.
Najnoviji izveštaj agencije za kanadsku statistiku, podržava Macklemove prognoze inflacije. Agencija je primetila da su cene počele ubrzavati zajedno s oporavkom privrede od prvog talasa infekcije COVID-19 u junu 2020., objašnjavajući sporiju inflaciju prošlog meseca.
Naravno, inflacija ostaje iznad cilja Banke Kanade od jedan do tri posto, a pad u odnosu na maj, mogao bi predstavljati samo trenutno olakšanje. Na inflaciju utiču i uska grla u lancu snabdjevanja i rast cena benzina, pritisci koji se neće lako izbrisati povoljnijim kalkulacijama iz godine u godinu. Snažniji ekonomski rast mogao bi takođe povećati pritisak na cene, posebno ako potražnja nakon zaključavanja premaši ponudu.
Iako poslednje ažuriranje CPI ( Consumer Price Index) za potrošačku korpu, može pružiti blagu pristrasnost prema budućem rastu cena, očekujemo da će stopa inflacije ostati povišena u drugoj polovini 2021., pogurana višim cenama usluga, dok oporavak uzima zamah ”, rekao je Claire Fan, ekonomista u Royal Bank of Canada .
U junu, skladištene i transportni deo, zabeležili su najveći rast cena od svih glavnih komponenti, koji su porasli na 4,4 i 5,6% . Najmanji rast su imale cene odeće i obuće, koje su porasle samo 1,1% u odnosu na godinu dana ranije. Prošle je sedmice agencija revidirala parametre koje primenjuje, na stotine roba i usluga kako bi odrazila trenutne obrasce potrošnje.
LONDON / OTTAWA- Potpuno vakcinisani putnici iz Sjedinjenih Država i većeg dela Evrope moći će ući u Englesku bez karantina od sledeće sedmice, sopštila je vlada Velike Britanije danas, potez koji je pozdravio ruinirani britanski turistički sektor.
Britanska vlada je saopštila, da su ljudi koji su primili obe doze vakcine koju je odobrila FDA u SAD -u ili Evropska agencija za lekove, koja reguliše lekove za Evropsku uniju i nekoliko drugih zemalja, moći polagati testove na koronavirus pre i nakon dolaska umesto da idu u samoizolaciju od 10 dana.
Postoji jedan izuzetak: Francuska, koju je Velika Britanija nazvala, kao veći rizik zbog prisutnosti beta varijante koronavirusa. Posetioci iz Francuske će se i dalje suočavati sa karantinom pri dolasku u Englesku.
Trenutno samo ljudi koji su vakcinisani u Britaniji mogu preskočiti 10 dana karantina, kada stignu iz većine Evrope ili Severne Amerike.
Promena pravila stupaju na snagu u 4 AM, u ponedeljak i odnose se na Englesku. Škotska, Wales i Severna Irska će, odlučiti hoće li slediti ovaj pravac.
Izvršni direktor aerodroma Heathrow, John Holland-Kaye rekao je da je vlada donela “pravu odluku”. British Airways je takođe pozdravio potez, ali je pozvao vladu da ode dalje i ublaži ograničenja za posetioce iz više zemalja.
Claire Walker, suizvršna direktorka Britanske privredne komore, rekla je da je to saopštenje “dobrodošla vest”.
“Dugoročni oporavak cele naše ekonomije takođe zavisi o ponovnom otvaranju Velike Britanije za dvosmerne tokove ljudi i trgovine”, rekla je.
Promena nije univerzalno uzvraćena. Neke evropske zemlje, uključujući Italiju, zahtevaju od britanskih posetioca karantin po dolasku. SAD su ove sedmice najavile, da zadržavaju zabranu za većinu međunarodnih posetioca i savetuju Amerikance da ne putuju u Veliku Britaniju, navodeći kao razlog, porast infekcija uzrokovanih zaraznijom delta varijantom virusa.
Britanski ministar transporta Grant Shapps rekao je da očekuje da će SAD ublažiti ograničenja putovanja. “Mi ne možemo promeniti drugu stranu, ali očekujemo da će se vremenom promenita ta izvršna naredba, koju je zapravo potpisao prethodni predsednik, gde se zabranjuje putovanje u UK”, rekao je.
FILE - In this May 21, 2020 file photo, a man looks at signs of a closed store due to COVID-19 in Niles, Ill. U.S. businesses shed 2.76 million jobs in May, as the economic damage from the historically unrivaled coronavirus outbreak stretched into a third month. The payroll company ADP reported Wednesday that businesses have let go of a combined 22.6 million jobs since March.AP Photo/Nam Y. Huh, File)
Najveći pandemijski dug u G20 i hiljade smrtnih slučajeva pripisuju se posledicama karantina. Kanada ulazi u eru nakon zaključavanja. Zvanično smo najvakcinisanija zemlja na svetu i naša dnevna stopa smrtnih slučajeva od COVID-19 pala je na samo jedan slučaj, na dva miliona Kanađana.
Granica će se ponovo otvoriti za vakcinisane turiste, a u BC-u je glavna zdravstvena službenica dr. Bonnie Henry smatrala shodnim, da obustavi svoje dnevne brifinge za novinare o COVID-19 i da da ponovo omogući sportove uživo.
Kanadski odgovor na pandemiju, posebno u Ontariju, definisan je strogim karantinom, često na nivou ozbiljnosti, daleko iznad svega što se vidi u ostatku razvijenog sveta.
Biće potrebne godine za potpunu procenu društvenih troškova zbog socijalne distance, od gubitka učenja u školama do porasta gladi uzrokovanog poremećajima u globalnoj trgovini. Ispod su grubi brojevi, cena, koju je Kanada do sada platila.
Ovo je daleko najskuplja stvar koju je Kanada ikada uradila u svojoj istoriji.
U martu 2020, kada su izdate prve naredbe o boravku kod kuće, koje su pogodile Kanadu , savezni dug zemlje iznosio je 721,4 milijarde dolara. Samo godinu dana kasnije, Ministarstvo finansija napravilo je dug u visini od 1,2 triliona dolara.
Bilo je potrebno 153 godine da se dođe do 721,4 milijarde dolara, a u jednoj godini Kanada je taj iznos povećala za 66%. To je dug, ravan plaćanju celokupnog doprinosa Kanade u Drugom svetskom ratu, kada bismo prilagodili inflaciju. To je samo federalno trošenje. COVID-19 je takođe naduvao dug svake druge javne institucije i jurisdikcije u zemlji.
U tri post-pandemijske godine Ontario će se zadužiti onoliko koliko i prethodnih 10 godina zajedno (koje same nisu bile poznate po svojoj fiskalnoj disciplini). Desetine kanadskih visokoškolskih ustanova beleže višemilionski deficit, često po prvi put. Ionako klimava finansijska situacija Newfoundlanda i Labradora, dovedena je na ivicu bankrota.
Čak i u svetu u kojem svi povećavaju državni dug kako bi se nosili s COVID-19, Kanada ima sumnjivu naznaku da je najveća rasipnica. Analiza centalne banke Kanade pokazala je da je relativno opterećenje duga pod COVID-19 u Kanadi raslo brže od bilo koje druge zemlje G20. “Iako je fiskalno pogoršanje, naziv igre u G-20, Kanada je kao nacija, bila najgora, i čija se finansijska pozicija najviše pogoršala u 2020. godini”, napisala je banka u izveštaju prošlog oktobra.
Za sada, sve ovo zaduživanje bez presedana nije preterano kompromitovalo kreditni rejting Kanade, ali posledice će se početi pojavljivati u budućim budžetima, jer troškovi servisiranja duga postaju naš najveći javni trošak. Do 2025. godine otprilike 10% svakog saveznog poreskog dolara, otići će na servisiranje javnog duga Kanade.
Jezgra u centralnim delovima velikih gradova su uništena, a značajan deo malih preduzeća se više neće otvarati. Svaki kanadski stanovnik, koji živi u gradu, zna da iz ove pandemije centri gradova, izgledaju znatno drugačije od centra gradova, koja su postojala na početku pandemije.
Ovog proleća, fotograf iz Toronta, Ryan Bolton prošetao je kultnom gradskom Queen Street West slikajući na desetine maloprodajnih prostora koje su se ugasila, tačnije, koja nisu mogla preživeti pandemiju. Slična je scena i u Vankuveru, čiji je komercijalni sektor opisan kao “sablasno tih” nakon što je stopa nezaposlenosti ove godine dostigla 8,4%.
Teško je pronaći tačne brojeve, koliko je kompanija uništio COVID-19, ali tekuća lista zatvaranja maloprodaja, uključuje sve, od npr. zatvaranja 300 kanadskih Starbucks lokacija, do masovnog zatvaranja kanadskih Disney prodavnica. U novembru je kanadska federacija nezavisnih preduzeća procenjivala da 225.000 kompanija neće preživeti pandemiju.
A najgori talas zatvaranja kompanija možda tek dolazi. Prošlog meseca, kanadska privredna komora projektovala je da bi se nesrazmerno visoka stopa bankrota i zatvaranja preduzeća mogla proširiti i na 2022. godinu.
Mnoga preduzeća koja su bila teško povređena COVID-19 ostaju otvorena zaduživanjem ili oslanjanjem na vladinu podršku, poput kanadske hitne subvencije za plate. Ovo se posebno odnosi na sektore poput turizma, gde se ne očekuje da će se prihod vratiti na nivo, pre pandemije još za nekoliko godina.
Hiljade ljudi umrlo je od posledica zatvaranja, a predviđeno je da će ih još umreti.
U vreme pisanja ovog članka, ukupni broj smrtnih slučajeva u Kanadi, od COVID-19 iznosio je 26,550. Odmah nakon španskog gripa, COVID-19 je naša najsmrtonosnija prirodna katastrofa. Međutim, prosečna smrtnost u Kanadi (70,53 na 100.000) otprilike je u rangu s Izraelom, koji je često dobivao pohvale kako se nosi sa pandemijom.
Da su Kanadu pogodile iste stope smrtnosti koje su pogodile Veliku Britaniju (193,70 na 100.000) ili SAD (186,13 na 100.000), mogli bismo videti dodatnih 47.000 smrtnih slučajeva. Da su nas pogodile iste stope smrtnosti koje su mučile Peru, najteže pogođenu zemlju na svetu sa COVID -om, imali bi 220.000 mrtvih Kanađana.
Međutim, smrtni slučajevi COVID-19 zasenili su dramatičan porast smrtnih slučajeva u drugim područjima, često kao direktni rezultat mera pandemije.
Najvažnije, opioidna kriza nikada nije bila gora. Između aprila i decembra 2020. godine, 5.148 Kanađana umrlo je od predoziranja, što je porast od 89% u odnosu na isti period u 2019. Kao što je iznelo u teoriji ministarstvo zdravlja Kanade, zatvaranje granica učinilo je nezakonitu dostavu drogama daleko toksičnijom, a društvena distanca uzrokovala je smanjenje medicinske usluge, koje su pre bile važne za održavanje mnogih zavisnika u životu.
Očekuje se da će višemjesečna obustava rutinskih medicinskih usluga rezultirati povećanjem broja smrtnih slučajeva od raka, koji se mogu sprečiti, a koji će se odvijati godinama nakon službenog okončanja mera izolacije.
U decembarskom izdanju časopisa Journal of Medical Screening, procenjeno je da bi samo šest meseci propuštenih mamografa moglo dovesti do 250 dodatnih smrtnih slučajeva od raka dojke u Kanadi. U Quebec-u, pokrajinsko ministarstvo zdravstva procenilo je da je do 4.000 ljudi ostalo bez dijagnostifikovanog karcinoma, kao posledica naglog pada odlaska na mamograf, papa testiranja i pregleda kolorektalnog karcinoma.
Jedna dobra vest je, međutim, da karantin, nije inspirisao skok smrtnosti u onoj kategoriji u kojoj su svi pretpostavljali da će porasti, a to su samoubistva. Iako je pandemija pogodila mentalno zdravlje ljudi, broj Kanađana koji su oduzeli sebi tokom života pod karantinom ili je ostao stabilan, ili je opao.
Stope samoubistava pale su za 7 % u Britanskoj Kolumbiji. U Alberti su pali toliko naglo da je na kraju 2020. godine živelo 100 ljudi više, nego da je to bila normalna pre pandemijska godina.
U prvom polugođu statističari su ustanovili da je u Srbiji bilo duplo više umrlih nego rođenih
U prvih šest meseci ove godine preminulo je duplo više ljudi nego što se rodilo – u matične knjige umrlih upisano je čak 65.817 osoba, dok je u matične knjige rođenih zavedeno samo 28.813 beba, svedoče najnoviji podaci Republičkog zavoda za statistiku. Brojke nacionalne statističke institucije takođe govore da je u prvom polugođu ove godine umrlo čak 14.248 ljudi više nego u prvom polugođu prošle godine, što znači da je broj preminulih za trećinu veći u odnosu na prvih šest meseci 2020. godine. Istovremeno, broj novorođenih beba smanjen je za 501, pa statistika beleži natalitetni pad od 1,7 odsto. Ako se ima na umu da zvanične brojke Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut” svedoče da je u prvih šest meseci ove godine od posledica virusa korona preminulo 3.785 osoba, to znači da su čak 62.032 osobe preminule od bolesti koje nemaju veze s kovidom 19.
Najveći porast broja umrlih zabeležen je u regionu Šumadije i zapadne Srbije – u prvih šest meseci ove godine umrlo je čak 30 odsto više ljudi nego u prvom polugođu prošle godine. Broj preminulih u Beogradskom regionu veći je za 28,6 odsto nego u istom periodu prošle godine, dok je mortalitet povećan za četvrtinu u regionu Vojvodine i Jugoistočne Srbije.
Region Šumadije i zapadne Srbije istovremeno beleži i najveći pad broja novorođenih beba – u prvih šest meseci ove godine rođeno je 7,2 odsto manje dece nego u prvom polugođu 2020. godine, u Vojvodini je na svet došlo 2,1 odsto manje beba, dok je u Jugoistočnoj Srbiji rođeno samo 1,4 odsto manje beba nego u prvom polugođu prošle godine. Samo je u prestonici rođeno 4,3 procenta više novorođenčadi nego u istom periodu 2020. godine.
Demografe posebno zabrinjava podatak što se „višak” preminulih već u prvih šest meseci ove godine ozbiljno približio celom prošlogodišnjem porastu broja umrlih. Podsećanja radi, u Srbiji je tokom cele prethodne godine umrlo 15.195 ljudi više nego 2019. godine, a samo u toku prvih šest meseci ove godine broj preminulih veći je za 14.248 ljudi nego u istom periodu prošle godine. Iako je Ministarstvo zdravlja Srbije prvog januara saopštilo da je od posledica virusa korona u 2020. godini preminulo 3.211 osoba, komisija ovog ministarstva nedavno je saopštila da je tokom prethodne godine čak 10.356 osoba umrlo od „bolesti koje mogu da se dovedu u vezu s kovidom 19”, što su potvrdili i najnoviji podaci Republičkog zavoda za statistiku. To znači da je virus korona postao treći uzročnik smrtnosti naše populacije – odmah posle kardiovaskularnih i onkoloških bolesti. Vitalna statistika takođe svedoči da su muškarci u Srbiji u 2020. godini u proseku živeli dve godine kraće nego 2019. godine, dok je životni vek žena bio manji za 1,1 godinu.
Ako se ima na umu da je prošle godine bio najveći negativni prirodni priraštaj od Drugog svetskog rata, što znači da je 53.000 ljudi više umrlo nego što se rodilo, i ako se nastave negativni natalitetni trendovi, to znači da ćemo ove godine ponovo oboriti neslavni demografski rekord.
