Kanadski putnici kažnjeni su sa $ 5.700 zbog pogrešnog testa na COVID-19 po povratku iz SAD
“Zato sam rezervisala putovanje u LA, kako bih posetila prijatelja “, rekla je.
Sina nisu videli od 2019.
Doktori iz javnog zdravstva kažu da Ontario priprema uvođenje vakcinalnog pasoša, Ford negira
Ontario će imati sistem vakcinalnih pasoša za par sedmicu, kaže za CBC lekar u zdravstvenom okrugu istočni Ontario, dr.Paul Roumeliotis, premijer Ford to negira.
U intervjuu za lokalni program na francuskom CBC -u, dr Paul Roumeliotis je rekao da taj potez dolazi jer to žele on i drugi medicinski službenici. Roumeliotis je medicinski službenik za regiju koja uključuje gradove poput Cornwalla i Hawkesbury-ja, a takođe je i predsednik udruženja lokalnih agencija za javno zdravstvo Ontarija.
“Po mom mišljenju, to će biti nešto na mobilnom”, rekao je Roumeliotis, misleći na neku vrstu aplikacije za mobilne telefone.
Možda bi neko trebao objasniti ovom dobrom lekaru, da nam za ovo ne treba državna aplikacija, za to nam ne treba mandat vlade, a svi koji žele pokazati dokaz o vakcinisanju to već mogu učiniti na svom telefonu držeći fotografiju njihove potvrde na svom telefonu.
Neki tvrde da je ovo previše lako falsifikovati, ali to je alternativa? Hoće li svaki posao i mesto u Ontariju morati nabaviti super osetljivu mašinu za dešifrovanje super sigurne aplikacije koju bi osmislila vlada, a koja se povezuje s ministarstvom zdravlja i proverava vaš status pre nego što sednete i naručite hamburger?
Premijer Doug Ford bio je jasan, da ne želi imati ovakav sistem, a dr. Kieran Moore, glavni medicinski službenik u pokrajini, jasno je rekao da nema medicinske potrebe za ovakvu borbu protiv virusa. Ipak, ne prođe dan da neka grupa ili konkurentski političar ne zatraži pasoš/potvrdu kao spasonosno rešenje, koji će Ontario izvući iz pandemije.
Ispitivanja javnog mnjenja pokazuju da više od 70% stanovništva, uključujući mnoge glasače progresivnih konzervativaca, želi takav sistem. Do sada se Ford opirao iako bi bilo lakše popustiti zahtevima.
Ideja da moramo imati neku vrstu sistema pasoša ili sertifikata za vakcinisane već je mesecima rešenje u potrazi za problemom. Ne treba nam za povećanje stope vakcinisanja ili za zaštitu stanovništva, to je samo nešto što neki ljudi žele jer, oni to žele.
“Sigurno je da ja i moje kolege širom Ontarija to želimo, jer će to uveliko pomoći u borbi protiv delta varijante”, rekao je Roumeliotis.
Pomoć oko delta varijante? Kako?
Već znamo da i vakcinisani i nevakcinisani mogu širiti ovu varijantu. Vakcinisani, ako su zaraženi, ili se uopšte neće razboleti ili će imati mnogo blaže simptome, ali svi možemo širiti virus.
Primer Francuske se više puta navodi, ali to se ne može objasniti drugačije.
Francuska je još u julu objavila da će ljudi morati pokazati dokaz o vakcinisanju ili negativan test. Kad je predsednik Emmanuel Macron najavio meru, Francuska je imala oko 1.200 novih infekcija, sada ih je u proseku više od 20.000 dnevno.
Istina je da se stopa vakcinisanih u Francuskoj povećala, ali još uvek nije jednaka Kanadi, ili tačnije Ontariju. U Francuskoj, nakon njihovog velikog pritiska za vakcinalnim pasošima i obaveznom vakcinacijom, vakcinisano je samo 55% ukupnog stanovništva, a Ontario sada ima 67% potpuno vakcinisanih.
U Ontariju svaka starosna grupa iznad 40 godina ima stopu vakcinacije prve doze od najmanje 80%, za one starije od 80 godina ona je čak 97%. Ontario treba poboljšati stvari sa ljudima mlađim od 40 godina i u različitim gradskim naseljima sa niskim prihodima.
To nam govore podaci javnog zdravstva.
Kao što je nedavno napisao dr. Andrew Helmers iz bolnice SickKids, pasoši za vakcine će “pomoći da se viša i srednja klasa osećaju sigurnije u aktivnostima u kojima se prostor deli sa strancima”.
Ono što pasoš za vakcine neće učiniti u Ontariju, provinciji sa izuzetno visokim postotkom vakcinisanih, to je da neće značajno poboljšati vakcinisanje. Moore ovo naziva poslednjim korakom i kaže da moramo razumjeti one koji oklevaju i raditi na prevazilaženju njihovog oklevanja.
Čini se da bi većina, uključujući Roumeliotisa, radije koristila štap i snažno ga koristila.
SERBIANNEWS/CANADA
Kanada bi mogla imati još samo 24 do 48 sati za evakuaciju iz Kabula, kaže izvor
Prema vladinom izvoru, Kanada bi mogla imati samo 24 do 48 sati za izvlačenje ljudstva i ostalih sredstava iz Kabula u sklopu evakuacije iz Avganistana.
Izvor iz vlade, koji ima inforacije o misiji, ali nije ovlašten da govori javno, rekao je da je samo ograničen broj letova preostao za kanadsku vojsku kako bi radili neometano.
Budući da se rok za povlačenje američkih borbenih trupa iz Afganistana, 31. avgust približava, kanadske snage moraju početi smanjivati evakuaciju, rekao je izvor.
Tokom jutrošnje konferencije za medije, ministar odbrane Harjit Sajjan nije želeo da komentariše koliko je vremena ostalo. Rekao je da se stvari brzo kreću na terenu.
“Situacija se doslovno menja iz sata u sat. Uskoro ću dobiti detaljan izveštaj o planu povlačenja, ali vas mogu uveriti, nastavićemo izvlačiti što je moguće više Avganistanaca”, rekao je novinarima.
Desetine hiljada Avganistanaca koji se plaše progona pod vođstvom talibana, koji su došli na vlast, požurili su na aerodrom u Kabulu u nadi da će pobeći iz zemlje.
Ministar imigracije Marco Mendicino rekao je da je Kanada od 24. avgusta iz Kabula prebacila više od 2.700 ljudi, uključujući avganistanske izbeglice, kanadske državljane, stalne stanovnike i druge strane državljane.
Kanada je postigla sporazum o vazdušnom mostu sa drugim zemljama koji omogućava ljudima koji putuju u Kanadu da uhvate prevoz iz Kabula savezničkim avionima, dok Kanada istupa na isti način.
Mendicino je danas rekao da je blizu 1.000 Avganistanaca stiglo u Kanadu, a da je više od 300 završilo i period karantina.
“Sada idemo u sledeću fazu ove operacije, a to je pružanje podrške Avganistancima nakon povlačenja koalicije”, rekao je.
Zastupničke grupe u pitanju
Ranije ove sedmice, vlada je rekla da specijalne snage Kanade rade operišu van sigurnosne zone aerodroma u Kabulu kako bi identifikovale i dovele podobne državljane Afganistana i njihove porodice do sigurnih vrata do aviona koji čekaju. Međutim, mnoge grupe za zastupanje i porodice na terenu prijavili probleme sa pronalaskom i dolaskom do ljudi.
Wendy Long, osnivač grupe za zastupanje avganistansko-kanadskih tumača, izjavila je za CBC News da grupa danas ljudima šalje obaveštenje u kojima im govori da što pre dođu do aerodromskih kapija.
Juče je, nakon virtualnog sastanka G7, premijer Džastin Trudo rekao da će Kanada ostati u Avganistanu i nakon 31. avgusta kako bi pomogla u evakuaciji što više Kanađana i Avganistanaca koji ispunjavaju uslove, sve dok to dopušta sigurnosna situacija.
“Naglasio sam da je Kanada spremna ostati i nakon roka, ako je to ikako moguće, jer želimo spasiti što je moguće više ljudi, a Kanada je spremna dejstvovati”, rekao je.
Portparol premijera, kasnije u toku dana, je objasnio da izgledi da kanadske snage ostanu u Kabulu do kraja meseca zavise od produženja američkog vojnog prisustva, te da Kanada neće ostati u Avganistanu nakon što SAD povuku svoje trupe.
SERBIANNEWS/CANADA
Napustio nas je genije Milan Lane Gutović
Glumac Milan Lane Gutović umro je pre sat vremena na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu.
Informaciju o njegovoj smrti potvrdio je sin glumca, Saša Gutović.
Sredinom avgusta 2021. Milan Gutović je primljen u bolnicu nakon naglog pogoršanja zdravstvenog stanja.
Akademiju za pozorište, film, radio i televiziju u Beogradu (današnji FDU) završio je 1967. godine. Bio je jedan od čuvenih „Bojanovih beba“, zajedno sa svojim kolegama sa klase (Josif Tatić, Svetlana Bojković, Ivan Bekjarev, Đurđija Cvetić, Tanasije Uzunović), koje je Bojan Stupica primio u stalni angažman Jugoslovenskog dramskog pozorišta.
Prvak drame Narodnog pozorišta u Beogradu postaje 2006. godine. Penzionisan je krajem decembra 2011. godine.
Odigrao je veliki broj pozorišnih uloga, a ostaće posebno upamćen kao Kamij u Fejdoovoj „Bubi u uhu“ i kao Vladimir Nedeljković u Nušićevoj „Pučini“ u JDP. A generacije pamte njegov autorski kabare „Obično veče“, sa kojom je proputovao ceo svet i koja je prva predstava na srpskom jeziku igrana na Brodveju.
Filmsku karijeru je započeo 1968. godine, kada je debitovao u ostvarenju „Bekstva“ Radoša Novakovića. Deceniju kasnije odigrao je prvu glavnu ulogu u film „Drugarčin“ Miće Miloševića. Uloga Srećka Šojića u „Tesnoj koži“ donela mu je veliku popularnost, a isti lik je zaigrao u „Beloj lađi“, koja je zahvaljujući njegovoj glumačkoj kreaciji bila jedna od najgedanijih TV serija.
Upravo je Gutović bio taj koji je došao na ideju da njegov lik priča dijalektom južne Srbije, a inspiracija mu je, kako je rekao, bio zidar Toma koji je radio u školi koju je pohađao.
Otac je ćerke Milice i sinova Janka i Spasoja.
Dobitnik je brojnih priznanja, među kojima su pozorišne – Sterijina nagrada, Nagrada “Raša Plaović”, Statueta Ćuran, Nagrada “Zoran Radmilović”, Nušićeva nagrada, Zlatni ćuran za životno delo glumcu komičar, kao i filmske – “Zlatna arena” u Puli za ulogu u filmu „Poltron“, Nagrada Car Konstantin za uloge u filmovima „Uslovna sloboda“ i „Sedam i po“, Nagrada za najpopularnijji strani lik u Makedoniji.
Odbojkašice Srbije ubedljive protiv Azerbejdžana (VIDEO)
Odbojkašice Srbije ubedljivo su savladale Azerbejdžan 3:0 (25:17, 25:20, 25:19) i tako ostvarile četvrtu pobedu u Grupi A na Evropskom prvenstvu.
Želite li da kupite austrougarsku tvrđavu na moru?
Vest da se stara tvrđava Arza na ulasku u Boku kotorsku prodaje putem oglasa okačenog na samu tvrđavu uzburkala je crnogorsku javnost.
Na samom ulazu u Boku kotorsku nalaze se dvije austrougarske tvrđave. Jednima su prelijepe, drugima jezive. „Nevjestu Jadrana” i njena vrata nekada su čuvale tvrđave Arza i Mamula, tako da bez dozvole nije mogla ni ptica da proleti. Nenajavljenim brodovima je usko bilo.
Vremena se mijenjaju, koliko god otrcano to zvučalo. Ko se danas zaputi s otvorenog mora u Bokokotorski zaliv, bez obzira da li je krenuo iz pravca Albanije ili Evropske unije, naići će na čudo! Proći će pored tvrđava slobodno ali će vidjeti nešto nesvakidašnje. Nije to čudo prirode, već čudo bahaćenja investitora i svega što se trpa u definiciju valorizacije.
Na zidinama tvrđave Arza nalaze se ispisani neki brojevi, a prethodi im plus. Da, to je broj telefona. Ništa drugo ne piše na ceradi koju je neko metnuo na ovu austrougarsku građevinu. Samo broj i sve je jasno. Kakav advertajzing! Broj kao da je logotip, sam sebi dovoljan.
Jer, kad se kakav šeik zaputi jahtom ka Tivtu i Porto Montenegru, ili kad sa kruzera pogled baci novopečeni magnat, biće mu jasno da se tvrđava prodaje. Poruka je jasna svima iako ne piše ni „Prodaje se” ni „FOR SALE” ni „Nedvižimostь”. Neko je riješio da unovči Arzu! Direktno, bez pardona. Žuri mu se.
Krokodil ostaje na dresu, Đoković produžio ugovor sa Lakostom
Novak Đoković i Lakosta produžili sponzorski ugovor. Iako nije pominjana suma sigurno je da je ona veća od prednodhodnih 9,4 miliona evra po sezone. Novi ugovor potpisan je do 2025. godine.
Produžetak saradnje potpisan je na obostrano zadovoljstvo. Proizvođač opreme se potrudio da zadrži Novaka Đokovića uz sebe.
“Saigrači od 2017. godine. ‘Lakost’ i Novak Đoković sa ponosom objavljuju da je partnerstvo produženo do 2025. godine. Veliki sportista i prvi teniser sveta deli iste vrednosti sa nama, odvažnost, privrženost i eleganciju”, navodi se u tvitu kompanije.
Đoković je u maju nastavio saradnju i sa Asikskom, koji je zadužen za obuću. Pedhodni ugovor bio je na četiri miliona evra godišnje, i tu nije saopšteno o kolikoj povišici je reč.
Japanski proizvođač satova “Seiko” sa kojim naš teniser ima ugovor još od 2014. godine, vredan je pet miliona evra godišnje.
Ponovo kucaju satovi na staroj Železničkoj stanici
T
ačno u 15 časova su ponovo „zakucala” tri sata koja već decenijama pokazuju vreme sa nekadašnje Glavne železničke stanice. Satovima je promenjen analogni sistem i ubačen digitalni kako je, kaže dr Dušica Bojić, direktorka Istorijskog muzeja Srbije, u poslednje vreme postala praksa na javnim časovnicima. Zamenjene su i teške kazaljke, a na krovu su postavljeni dži-pi-es antena i solarni paneli. Kako ona ističe, to su isti satovi koji su tu već decenijama, samo im je sada promenjen sistem – umesto mehaničkog, sada je digitalni.
Satovi su vraćeni tamo gde su i bili – iznad glavnog ulaza, sa bočne strane ka Autobuskoj stanici i sa one strane gde su nekada bili koloseci.
Na zgradu iznad saobraćajnog čvorišta – raskrsnice Savske i Nemanjine ulice sat je postavljen odmah po otvaranju stanične zgrade 1885. godine. U savezničkom bombardovanju 1944. godine zgrada Glavne železničke stanice je teško oštećena, kao i sat. Odmah po završetku rata počela je obnova ovog zdanja. Radovi su nadgledali Rusi, odnosno Sovjeti. U sat je stavljen novi mehanizam i on je vraćen na svoje mesto, ali je sa njega skinuta čipka od kovanog gvožđa koja ga je krasila.
Sat je potom radio godinama bez problema, ali je u poslednje vreme počeo da se kvari. Zbog toga je odlučeno da se zameni postojeći mehanizam i analogni sistem. Sada ovaj orijentir u vremenu ponovo radi i pokazuje vreme svima koji dođu na Savski trg.
U BC-u opet obavezno nošenje maski u celoj provinciji u zatvorenim javnim prostorima
