Liberali i konzervativci su se skoro izjednačili usled pada Trudoove popularnosti
Liberali su izgubili prednost od 5% koju su imali nad konzervativcima, kada su ušli u saveznu izbornu kampanju prošle sedmice, pokazalo je novo ispitivanje javnog mnjenja, sa tim da su dve vodeće stranke skoro statistički izjednačene.
Ekstremističke grupe “aktivno regrutuju” iz vojske i policije, upozorava izveštaj kanadske obaveštajne agencije
Ekstremističke grupe krajnje desnice “aktivno regrutuju” bivše i sadašnje pripadnike vojske i policije, prema deklasifikovanom kanadskom obaveštajnom izveštaju do kojeg je došla Global News.
U izveštaju se navodi 17 primera u Kanadi, SAD -u, Velikoj Britaniji, Nemačkoj i Novom Zelandu koji “ilustruju preseke i odnose između ideološki motivisanog nasilnog ekstremizma i uniformisanog osoblja”.
Šest slučajeva uključivalo je pripadnike kanadske vojske ili rezerve.
“Ekstremističke grupe IMV -a aktivno regrutuju uniformisano osoblje”, kaže se u proceni kanadske vlade. IMV je skraćenica za ideološki motivisani nasilje.
“Nekoliko ksenofobičnih i antivladinih/anti-autoritarnih nasilnih ekstremističkih grupa otvoreno regrutuje sadašnje i bivše vojno i policijsko osoblje.”
U njima se navodi da su grupe uključivale Ponosne momke, Čuvare zakletve i pokret Boogaloo, kao i Tri posto, takozvanu patriotsku grupu koja je učestvovala u napadu na američki Kapitol 6. januara.
“Iako je u svakoj pokrajini mali broj pripadnika, uključujući pripadnike vojske, bivše vojske i policije, pokret raste u Kanadi”, navodi se u saopštenju organizacije Tri posto.
Izveštaj Integrisanog centra za procenu terorizma od 17. novembra 2020., označen je ” tajno”, objavljen je prema zakonu o pristupu informacijama, iako su ključni delovi sakriveni.
Kanadske oružane snage (CAF) saopštile su prošle godine da “suzbijaju mržnju u svojim redovima, nakon što je nekoliko pripadnika vojske javno povezano s ekstremističkim grupama.
” U CAF su svesni da grupe mržnje, koje podstiču rasnu mržnju i nasilje, aktivno pokušavaju regrutovati pripadnike vojske “, rekao je Derek Abma, predstavnik Kanadskih oružanih snaga, odgovarajući na pitanja o izveštaju.
Rekao je da članovima nije dopušteno da se pridružuju terorističkim organizacijama, a oni koji to učine biće pod istragom i mogli bi se suočiti s disciplinskim merama i otpuštanjem iz vojske.
“CAF nije put za učenje veština kako bi se unapredio program koji je u suprotnosti s misijom zaštite svih Kanađana i njihovog načina života”, rekao je.
Mediji su ranije identifikovale Kanađane u dokumentu, ali izveštaj pokazuje da savezni zvaničnici procenjuju pretnju, koju predstavlja ekstremističko regrutovanje vojnika.
U izveštaju se navodi da su ti pripadnici kanadskih snaga bili uključeni u ekstremističku ideologiju, regrutovanje drugih, podsticanje na nasilje, poremećene spletke i nasilne radnje.
Među prozvanima je i Boris Mihajlović, “plodan saradnik” i administrator neonacističkog online foruma Iron March.
“Pridružio se kanadskim rezervama početkom 2016. godine i naznačio da je njegovo obrazloženje sticanje borbenog iskustva za eventualni rasni rat”, navodi se u izveštaju.
Mornarica ga je otpustila prošle godine.
Drugi rezervista, Cameron Brandon, “opširno je pisao u belim nacionalističkim čat forumima, slaveći ciljano ubijanje homoseksualnog Jevreja 2018. od strane pripadnika Atomwaffen divizije i izražavajući potrebu za preduzimanjem stvarnih, nasilnih akcija protiv Jevreja”, navodi se u izveštaju.
On se pridružio Kanadskim oružanim snagama 2015. godine, a napustio je 2018. godine, navodi se.
Član kanadskih rendžera, Erik Myggland, “pokazao je internet podršku” za Tri posto i vojnike Odina, te objavio ” i svoje emocije protiv vlade/protiv vlasti”, navodi se u izveštaju.
ITAC proizvodi procene pretnji od terorizma koje se dele sa kanadskim i stranim agencijama.
“To je pokazatelj da zemlje NATO-a istražuju krajnje desni ekstremizam, i to je dobro”, rekao je Evan Balgord, izvršni direktor kanadske mreže protiv mržnje, kada je objavljen izveštaj.
Imenovan je i Patrik Mathews, rezervista i navodni član baze koji je uhapšen u SAD -u u januaru 2020. Tužioci su tvrdili da je snimio video, koji poziva na rasističko nasilje.
Imenovan je i Correy Hurren, član kanadskih rendžera koji je srušio kapije u dvorcu Rideau kako bi “uhapsio” premijera Justina Trudeaua 2. jula 2020. godine.
U izveštaju se takođe kaže da se u internet chat sobama, opisan korisnik po imenu Rusty kao pripadnik oružanih snaga Kanade.
U raspravama o stvaranju bele nacionalističke države, Rusty-ja su “drugi članovi smatrali vođom i tražili su od njega savete o obuci, oružju i taktikama”.
“On je ohrabrivao članove grupe da se pridruže rezervama kako bi imali koristi od obuke”, navodi se. “Do danas, Rusty-evo prisustvo u vojsci nije potvrđeno.”
U petak su SAD optužile nekoliko bivših marinaca koji su bili aktivni na neonacističkom forumu Iron March, za nameru napada na energetski objekat.
Kanadska mreža protiv mržnje izvestila je 10. augusta da se jedan kanadski rezervista kratko oglasio na Iron March, William Condie je rekao da je zažalio zbog svega i da se promenio.
SERBIANNEWS/CANADA
Nema medicinskih ili verskih izuzetaka za sistem vakcinalnih pasoša u BC-u
VANKUVER-Ljudi koji se neće vakcinisati zbog zdravstvenih ili verskih razloga neće imati izuzeće iz sistema vakcinalnih pasoša u BC-u, rekla je dr Henry.
Pokrajinska zdravstvena službenica dr. Bonnie Henry, je ovo objavila u ponedeljak popodne, i rekla je da će te osobe propustiti usluge i aktivnosti, poput večere u restoranima i posećivanja sportskih događaja uživo, sve dok se ne ukine ovaj zahtev za dokazom o vakcinisanju, sledeće godine.
“Ovo je privremena mera koja nas vodi kroz rizičan period u kojem znamo da su nevakcinisani ljudi u većem riziku, i od zaraze i od širenja ovog virusa”, rekla je Henry u ponedeljak.
“Onih nekoliko ljudi koji imaju realan medicinski razlog zašto se ne mogu vakcinisati … neće moći prisustvovati tim događajima u ovom periodu.”
Isto važi i za ljude koji odbijaju imunizaciju zbog verskih ubeđenja, iako je primećeno da se sistem vakcinalnih pasoša ne primenjuje na bogosluženja.
“Zaista smo blisko sarađivali sa verskim grupama širom provincije u proteklih vrlo dugih godinu i po dana i imamo postavljene smernice koje oni koriste kako bi pomogli u vraćanju verskih servisa “, rekla je Henry.
Takođe vlada daje javnosti grejs period do 13. septembra pre nego što sistem stupi na snagu. Tada će se od stanovnika očekivati da imaju najmanje jednu dozu vakcine za prisustvo na venčanjima u zatvorenim prostorima, konferencijama i nizu drugih aktivnosti i događaja.
Do 24. oktobra biće potrebna potpuna imunizacija. Uslov ima okvirni datum završetka 31. januara 2022. godine.
Ista pravila primenjivaće se i na posetioce koji dolaze van pokrajine i za međunarodne posetioce.
Henry je naglasila da međunarodni putnici već moraju dostaviti dokaz o svom statusu vakcinisanja pomoću aplikacije ArriveCAN.
Jedino trenutno planirano izuzeće je za decu mlađu od 12 godina koja trenutno nemaju pravo na primanje bilo koje vakcine.
“Moći će prisustvovati sportskim događajima ili otići u restoran ako su roditelji ili odrasli s kojima su potpuno vakcinisani”, rekla je Henry.
Sistem je najavljen usred alarmantnog porasta slučajeva COVID-19 u BC podstaknuta visoko zaraznom varijantom delta. Henry je rekla da je 90 % slučajeva zabeleženih u poslednjih mesec dana uključivalo ljude koji nisu ili su samo delimično vakcinisani.
SERBIANNEWS/CANADA
Britanska Kolumbija uvodi vakcinalni pasoš!
VANKUVER-Počevši od 13. septembra, Britanska Kolumbija je najavila, da će vakcinalni pasoši biti potrebni za pristupanje nekim nebitnim poslovima i mestima.
Jedna doza vakcine biće potrebna za ulazak na mesta poput koncerata u zatvorenim prostorima, sportskih događaja, filmova i bilo gde postoje nebezbedne aktivnosti od sredine septembra.
Od 24. oktobra samo će potpuno imunizovani ljudi moći prisustvovati ovim događajima, uključujući sportske događaje u zatvorenim prostorijama, poseta u zatvorenom i na terasama restorana, fitnes centrima, kockarnicama i na događajima u zatvorenom, poput konferencija i venčanja.
Evo liste gde će se zahtevati dokaz o vakcinisanju:
-Sportski događaji u zatvorenom prostoru
-Koncerti u zatvorenom prostoru
-Pozorišni/plesni/simfonijski događaji u zatvorenom prostoru
-Restorani
-Noćni klubovi
-Kockarnice
-Bioskopi
-Fitnes centri/teretane (isključujući rekreativni sport za mlade)
-Preduzeća koja nude zatvorene grupne vežbe visokog intenziteta
-Organizovani događaji u zatvorenom prostoru (npr. venčanja, zabave, konferencije, sastanci, radionice)
-Organizovani rekreativne aktivnosti u zatvorenim grupama.
” Implementiranje ove mere ima svrhu da zaustavi širenje, zaštiti ljude i poveća poverenje, što će omogućiti onima koji još nisu primili vakcinu, da preduzmu potrebne radnje da to učine odmah”, rekao je ministar zdravlja Adrian Dix.
Neće biti izuzetaka.
“Ovo je privremena mera koja nas uvodi u rizično razdoblje u kojem znamo da ljudi koji nisu vakcinisani, predstavljaju rizik zbog širenja ovog virusa”, rekla je dr. Bonnie Henry, provincijska zdravstveni radnik u BC-u. “Ako postoje poneki ljudi koji imaju medicinski razlog da se ne mogu vakcinisati, a to su diskrecioni događaji, onda oni neće moći prisustvovati tim događajima.”
Sistem potvrde o vakcini će ograničiti gde će nevakcinisanim ljudima biti dozvoljen odlazak, a dolazi i upozorenje iz restorana i drugih preduzeća, da vlada obezbedi dosledna i tačna pravila.
„Sigurna web veza će biti obezbeđena pre 13. septembra, gde će ljudi moći poverljivo pristupiti svome dokazu o vakcinisanju. Pojedinci će moći imati kopiju dokaza o vakcinisanju na svoj telefon kako bi ga pokazali prilikom ulaska. Pojedincima koji ne mogu pristupiti ovakvom dokazu o vakcinisanju, biće im osigurana sigurna alternativna opcija ”, rekla je pokrajina danas. Centar za pozive biće dostupan i ljudima koji ne mogu pristupiti dokazu o vakcinaciji online.
“Ako imate tehnologiju, a velika većina ljudi to ima na svom telefonu, možete preuzeti ove podatke i primeniti ih na bilo koje mesto na koje želite ući”, rekao je premijer John Horgan.
Premijer kaže da su se konsultovali sa drugim jurisdikcijama pre donošenja odluke.
Postoje neka mesta koja nisu obuhvaćena novim merama.
“Ne odnosi se na maloprodaju i trgovine mešovitom robom, područja u kojima ne vidimo mnogo prenosa i gde imamo na snazi druge mere koje su bitne usluge. Mere se primenjuju na one diskrecione društveni događaje kao umetnost , sport, stvari na koje se želimo vratiti “, rekla je Henry, objašnjavajući zašto je pokrajina odabrala određena mesta.
Ona kaže da verski objekti nisu uključena u ovo pravilo.
„Radili smo jako blisko sa verskim grupama širom provincije u proteklih godinu i po dana i imamo uspostavljene smernice koje oni koriste, da pomognu u pružanju verskih servisa, i dosta je posla učinjeno sa zajednicama kako bi se osiguralo da mogu nastaviti sa sigurnim delovanjem, a mi smo to prepoznali kao delotvorno ”, rekla je Henry.
Rekreativni sport mladih takođe je isključen sa liste zabranjenih aktivnosti.
Doktor Henry priznaje da bi moglo doći do odstupanja, te da će zdravstveni radnici za zaštitu okoline biti tu da podrže preduzeća u sprovođenju ovih mera.
BC je druga provincija u zemlji koja je povukla ovaj potez.
Očekuje se da će vakcinalni pasoš u Quebecu stupiti na snagu 1. septembra i omogućiti potpuno vakcinisanim stanovnicima Quebec-a da učestvuju u nebitnim aktivnostima.
Pasoš će se zasnivati na digitalnim QR kodovima koji se izdaju nakon vakcinisanja, a primenjivaće se za festivale, velika okupljanja, barove, restorane i teretane.
Doktor Henry kaže da pokrajina radi na obezbeđivanju, da ljudi koji odlaze ili dolaze u BC, mogu pokazati dokaz o imunizaciji drugim jurisdikcijama. “Imaćemo mogućnost da pokažu svoj dokaz o vakcini i biće kompatibilan s Quebec-om i s drugim pokrajinama. Dakle, imamo sistem za to, kao i za međunarodne putnike koji sada moraju pokazati svoj dokaz o imunizaciji pomoću aplikacije ArriveCAN. Zato radimo sa saveznom vladom kako bismo bili sigurni da ćemo i mi biti u skladu s tim ”, rekla je Henry.
Do danas, više od 75% stanovnika 12+ godina u Britanskoj Kolumbiji, je potpuno vakcinisano protiv COVID-19, a skoro 85% je primilo barem jednu dozu.
SERBIANNEWS/CANADA
Kanađani su rekordno otplatili svoja dugovanja na kreditnim karticama usred pandemije
OTTAWA-Statistička agencija Kanade kaže, da su domaćinstva otplatila rekordan iznos ne-stambenih dugovanja u prvoj godini pandemije, dok su se zaduživanja po pitanju stambenih kredita uvećala.
Agencija kaže od početka pandemije pa do januara 2021. godine, dugovanja koja nisu vezana za stambene kredite smanjila za 20,6 milijardi dolara, uključujući najviši pad duga na kreditnim karticama za čak 16,6 milijardi dolara.
Do smanjenja je došlo usled povećanja stambenoih kredita, za rekordnih 99,6 milijardi dolara u istom periodu.
Statistička agencija Kanade kaže da domaćinstva duguju oko 2,5 biliona dolara, nepodmirenog duga godinu dana trajanja pandemije, od čega je otprilike dve trećine stambenih kredita.
Nepodmireni dug na kreditnim karticama, pao je na 74 milijarde dolara u januaru 2021. godine sa 90,6 milijardi dolara,neposredno pre početka pandemije u februaru 2020.
Agencija kaže da je u poslednjih 20 godina pre pandemije, nepodmireni dug na kreditnim karticama rastao u proseku za 20,7 % godišnje.
SERBIANNEWS/CANADA
Kompanije sprovode obaveznu vakcinaciju. Mogu li je radnici odbiti?
Federalne i pokrajinske vlade, privatna preduzeća, kao i najveće kanadske banke poslednjih sedmica objavljuju planove o sprovođenu politike obavezne vakcinacije za mnoge svoje radnike.
Ova politika obaveznih vakcina, zahteva da se njihovi radnici vakcinišu protiv COVID-19. No, imaju li poslodavci pravo nametati takvu obavezu? Šta ako zaposleni odbiju?
CBC News je razmatrao pravna pitanja i odgovore ove politike.
Da li se kompanije suočavaju sa pravnim preprekama u nametanju obaveznog za vakcine?
To će verovatno zavisiti od posebnih okolnosti u kojima se poslodavac i radnik nalaze, kaže advokat za zapošljavanje iz Toronta Alex Lucifero. A zakon će se razlikovati, kaže on, na osnovu brojnih faktora, na primer, određene industrije ili od toga da li su zaposleni sindikalno udruženi.
“Biće gomila različitih faktora koji će se uzimati u obzir”, rekao je. “Pretpostavljam da će na kraju postojati različiti zakoni za različite industrije ili grupe zaposlenih. Iz tog razloga, čini ga izuzetno složenim i ne postoji odgovor” odnosno jedan odgovor koji bi obuhvatio sve “.”
Advokat za zapošljavanje Adam Savaglio, partner u Scarfone Hawkins LLP u Hamiltonu, ON, rekao je za CBC News da postoje mnoge zablude i pogrešne pretpostavke o zakonu oko obavezne vakcinacije.
“Poslodavci ne mogu nužno prisiliti, ali svakako mogu zatražiti dokaze o vakcinisanju, jer imaju temeljnu obavezu prema tom radniku i drugima na radnom mestu da osiguraju zdravo i sigurno radno mesto”, rekao je u intervjuu.
Međutim, advokat za zapošljavanje iz Toronta Howard Levitt rekao je da u kanadskim zakonima sigurnost uvek nadmašuje privatnost. To znači da će sudovi i arbitri dozvoliti poslodavcima da primenjuju politiku obavezne vakcinacije, osim zbog verskih lii medicinskih razloga.
Može li kompanija otpustiti radnika koji se odbija vakcinisati?
“Verujem da oni imaju pravo kao poslodavac da to sprovedu i da otpuste ljude koji se neće pridržavati toga”, rekao je Levitt.
Lucifero je rekao da neko ko odbije da se pridržava obaveze poslodavca za vakcinu zbog zdravstvenog stanja ili verskog uverenja ne može biti otpušten, jer bi se to smatralo diskriminacijom prema kodeksu o ljudskim pravima.
“Ali realnost je da vas vaš poslodavac može otpustiti, jer niste bili vakcinisani. Poslodavac vas zapravo može otpustiti bez ikakvog posebnog razloga. To mi zovemo otkazom” bez razloga “”, rekao je on.
“Vašem poslodavcu ne treba ni razlog da vas otpusti, sve dok se isplaćuje odgovarajući iznos otpremnine.”
Šta je sa ustavnim pravima koja bi trebala da me zaštite, ako ne želim da se vakcinišem?
Ono što je važno da ljudi razumeju, kaže ustavni stručnjak Wayne MacKay, počasni profesor prava na Univerzitetu Dalhousie, jeste da se Povelja o pravima i slobodama primenjuje samo na postupke vlade. To znači da, kada je u pitanju obavezna vakcinacija, povelja se odnosi samo na državne službenike koji odbijaju takvu uredbu.
“Ne odnosi se na privatna preduzeća ili radnje fizičkih lica”, rekao je. “Zakon o statutu ima, zakoni o privatnosti, kodeksi o ljudskim pravima, takve stvari. Ali povelja ograničava samo vladinu oblast.”
Koja se ustavna prava mogu primeniti na obavezno vakcinisanje?
Postoje potencijalno najmanje tri dela povelje koje bi državni službenici mogli iskoristiti za osporavanje obaveznog vakcinisanja, uključujući član 7, pravo na život, slobodu i sigurnost osobe.
To bi se moglo citirati kao osporavanje “politike koja izgleda tera ljude na vakcinisanje”, napisala je profesorka prava sa UBC-a, Debra Parkes i profesorka prava Univerziteta u Ottawi, Carissima Mathen u nedavnom uvodniku.
Međutim, Bryan Thomas, asistent profesora na Centru za zdravstveno pravo, politiku i etiku Univerziteta u Ottawi, kaže da veruje da pozivanje na član 7 verovatno neće biti uspešno, jer taj član ne štiti ekonomske interese pojedinca ili “vašu sposobnost da zadržite posao.”
Na član 15, koji nudi zaštitu od diskriminacije, takođe se možete pozvati, ali Thomas kaže da veruje da bi i to možda propalo kao argument, jer poslodavac zapravo ne ugrožava ničije interese.
“Oni postavljaju ovu celu priču, kao legitiman oblik diskriminacije i govore, znate, vi ste nevakcinisana osoba i predstavljate veliki rizik za sebe i druge dolaskom na radno mesto”, rekao je Thomas.
Član 2A, takozvano versko izuzeće, ili sloboda savesti, također bi se mogao primeniti.
Parkes i Mathen napisali su da je ovo nerazvijeno područje ustavnog zakona, ali bi moglo biti relevantno “tamo kada osoba ima duboko uverenje da je vakcinisanje štetno za njeno zdravlje ili, na neki drugi način, duboko pogrešno”.
Ali Thomas je rekao da na primer neko ko se koleba oko vakcine, ne može tvrditi da je to pitanje slobode savesti.
“Sudovi imaju rigorozniji test ili standard savesti”, rekao je on. “To bi moralo biti nešto što bi ličilo na veru religiji u vašem životu.”
SERBIANNEWS/CANADA
Med iz Turske “Centauri Honey” je najskuplji med na svetu!
U današnje vreme teško naći pravi obični med, a kamo li imati i probati najskuplji med na svetu. Ipak u Turskoj prave najskuplji med na svetu njegovo ime je “Centauri Honey”.
16. februara 2021. godine med Centauri Honey iz Turske oborio je svetski Ginisov rekord kao najskuplji med na svetu.
Ovaj med potiče iz pećine smeštene iznad 2.450 metara iznad nivoa mora. Njegova boja je tamna, dok je ukus gorko sladak, a sam med je ispunjen neverovatnim lekovitim blagodetima, sadržeći magnezijum, cink, fenole, flavonoide i antioksidante.
Cena meda je baš “sitnica” on košta samo 10.000 evra po jednom kilogramu, može se sakupljati samo jednom godišnje, kako se pčele koje ga prave ne bi uznemiravale. Inače ga pčele proizvode se od lekovitog bilja inziklog oko pećine
Kada se sakupi dovoljno meda nasjkupljeg, uzorci meda dalje se šalju turskom Naučnom veću ili Institutu za hranu, zarad verifikacije i detaljnih analiza kvaliteta.
Potvrđujući obaranje Ginisovog rekorda, kompanija je skoro postavila video na svom Instagram nalogu, prikazujući svoj retki nektar. Kako saznajemo, nova tura meda će biti spremna za kupovinu do kraja oktobra ove godine, a narudžbine već pristižu.
Đoković na koti 335, Nadal peti na ATP listi
Najbolji teniser sveta Novak Đoković započeo je danas 335. nedelju na vrhu ATP liste.
Đoković ima 11.113 poena, ispred drugoplasiranog Rusa Danila Medvedeva sa 9.980 i Grka Stefanosa Cicipasa sa 8.350.
Osvajanjem titule u Sinsinatiju Nemac Aleksandar Zverev je došao do četvrtog mesta, peti je Španac Rafael Nadal, a šesti Austrijanac Dominik Tim.
U Top 10 još su Andrej Rubljov (Rusija), Mateo Beretini (Italija), Rodžer Federer (Švajcarska) i Denis Šapovalov (Kanada).
Što se tiče ostalih srpskih tenisera – Filip Krajinović je 38, Dušan Lajović 40, Laslo Đere 50, a Miomir Kecmanović 62. na listi.
Počinje akcija ‘Spasimo hranu, spasimo humanost’, četvrtina stanovništva u riziku od siromaštva
U Srbiji, na granici apsolutnog siromaštva, živi sedam odsto stanovništva, što je gotovo pola miliona ljudi, dok je u riziku od siromaštva 23,2 odsto stanovništva, što je gotovo četvrtina populacije, a mnogi od ovih gradjana zavise od donacija hrane koje su trenutno nedovoljne, saopštila je danas Fondacija Ana i Vlade Divac.
U saopštenju se navodi da se u isto vreme procenjuje da se u Srbiji dnevno baca dva miliona kilograma hrane, povodom čega je danas Koalicija za dobročinstvo, predvodjena Fondacijom Ana i Vlade Divac, uz finansijsku podršku Američke agencije za medjunarodni razvoj (USAID) pokrenula kampanju “Spasimo hranu, spasimo humanost”.
Kako je najavljeno, kampanja, koja će trajati do novembra ove godine, obuhvatiće niz akcija doniranja hrane pred “Nacionalni dan davanja” 9. oktobra, kao i tokom samog tog dana.
“Uprkos tome što se hrana sve više donira, a proizvodjači i trgovci žele da doniraju viškove hrane narodnim kuhinjama, bankama hrane i dobrotvornim organizacijama, količina hrane koja se donira i dalje čini samo mali deo u ukupnom višku jestive hrane dostupne u Srbiji”, navodi se u saopštenju.
Prema analizi koju su sproveli Forum za odgovorno poslovanje i Koalicija za dobročinstvo, donacije hrane u Srbiji bi mogle da budu uvećane na godišnjem nivou za vrednost od blizu 160 miliona dinara na ukupno 700 miliona dinara, ukoliko bi bio ukinut PDV na donacije hrane.
“Kada je u pitanju uticaj na životnu sredinu, podaci UN Agencije za hranu i poljoprivredu (FAO) ukazuju da je uništavanje hrane jedan od najvećih zagadjivača vazduha sa osam odsto učešća u ukupnoj emisiji gasova koji izazivaju efekat staklene bašte na globalnom nivou”, navodi se u saopštenju.
Kampanja “Spasimo hranu, spasimo humanost” se realizuje u sklopu Projekta za unapredjenje okvira za davanje koji finansira USAID, a sprovodi Koalicija za dobročinstvo, čiji su članovi i Trag fondacija, Catalyst Balkans, SMART Kolektiv, Srpski filantropski forum, Forum za odgovorno poslovanje i Privredna komora Srbije.
Odbojkašice Srbije upisale i treću pobedu na EP, savladana Belgija
Odbojkašice Srbije ostvarile su i treću pobedu na Evropskom prvenstvu, pošto su sinoć u Beogradu savladale Belgiju sa 3:0 (25:21, 25:21, 25:21).
Srbiju je do pobede u trećem kolu Grupe A vodila Tijana Bošković sa 27 poena, Milena Rašić je postigla 12, a Mina Popović je upisala osam poena.
U selekciji Belgije najbolji učinak imala je Brit Herbots sa 20 poena, dok je Selin van Hestel zabeležila 10 poena.
Ranije danas u istoj grupi, Rusija je sa 3:0 (25:16, 25:17, 25:13) pobedila Azerbejdžan.
Naredni meč Srbija igra protiv Azerbejdžana u utorak (20.00), dok Belgija sutra igra protiv Rusije.