IHF potvrdio: Srbija drastično oštećena u finišu utakmice Svetskog prvenstva

Od

-

5. decembar 2025. | 08:52

Rukometni savez Srbije je uputio žalbu IHF-u posle utakmice Srbija – Farska Ostrva.

Ispostavilo se da je Srbija drastično oštećena u poslednjih deset sekundi utakmice u kojoj je našoj reprezentativki Jovani Jovović suđena nepostojeća pasivna igra, pa su rivalke stgle do remija.

Komisija IHF je priznala grubu grešku arbitara iz Argentine i prihvatila odgovornost.

Generalni sekretar RSS Ivan Milivojević je bio jasan.

„Tražili smo hitno zasedanje Komisije za suđenje, jer pasivna igra koja je svirana Jovani Jovović nije po pravilima rukometne igre i da smo oštećeni. Danas smo odmah dobili odgovor da je Komisija zasedala i donela zvaničan stav da je Srbije oštećena i da su naši navodi ispravni. Načinjena nam je velika nepravda. Verujem da će devojke protiv Crne Gore odigrati dobru utakmicu i obezbediti zaslužen plasman u četvrtfinale. Apelujemo da suđenje do kraja Svetskog prvenstva bude regularno i ispravno, da sudije ne smeju da utiču na krajnji rezultat, jer se radi o završnici i borbama za plasman – istakao je Milivojević.

Rukometašice Srbije u subotu (15.30) igraju protiv Crne Gore u duelu poslednjeg kola grupne faze Svetskog prvenstva u Dortmundu. Za plasman u četvrtfinale dovoljan im je bod.

Kanađani će plaćati MNOGO više za hranu u 2026. godini

Od

Dara Milovanović

-

4. decembar 2025. | 10:51

1

Ako mislite da su cene hrane u Kanadi već visoke, pripremite se – očekuje se da će troškovi ponovo porasti u novoj godini.

U četvrtak je Dalhousie Agri-food Analytics Lab objavio Izveštaj o cenama hrane u Kanadi (CFPR) za 2026. godinu , koji navodi koliko više Kanađani mogu očekivati da će potrošiti. Prema prognozi, ukupne cene hrane će porasti za četiri do šest posto. Očekuje se da će prosečna porodica od četiri člana potrošiti 17.571,79 dolara na hranu u 2026. godini – što je povećanje do 994,63 dolara u odnosu na prošlu godinu.

„Prosečna kanadska porodica od četiri člana trebala bi očekivati da će sledeće godine platiti skoro 1.000 dolara više za namirnice ako se pridržavaju prosečne prehrane“, navodi se u izveštaju.

Uprkos tome što je stopa inflacije ostala relativno stabilna u 2025. godini, hrana je i dalje bila 27 posto skuplja ove godine u poređenju pre pet godina. Nije iznenađujuće da je 85 posto Kanađana reklo da su im se troškovi za hranu povećali u poslednjih 12 meseci i da se to verovatno neće promeniti sledeće godine.

„Cene su samo jedan dio složene priče kanadske prehrambene industrije“, rekao je dr. Evan Fraser, direktor Instituta za hranu Arrell na Univerzitetu Guelph. „Cene rastu iz godine u godinu, ali izveštaji poput ovog pomažu nam da shvatimo da se naša hrana nalazi usred promenjivih sporova, ponašanja i politika.“

Koliko možete očekivati da ćete potrošiti?

Ako ste razmišljali o ishrani sa niskim udelom mesa, 2026. godina bi mogla biti pravo vreme za to jer se očekuje da će cene mesa značajno porasti za oko pet do sedam posto, što je najveća očekivana promena među svim kategorijama namirnica.

Obrok u restoranima će također biti mnogo skuplji – predviđeno je povećanje od četiri do šest posto. Cene povrća će verovatno porasti za tri do pet posto, dok će pekarski proizvodi, mlečni proizvodi i jaja porasti za dva do četiri posto.

Voće će zabeležiti umereno povećanje od jedan do tri posto, dok će morski plodovi zabeležiti najmanji porast od jedan do dva posto.

Govedina je i dalje bila skupa u 2025. godini, a cene se verovatno neće normalizovati pre 2027. U poređenju sa pre pet godina, Kanađani u proseku plaćaju 23 posto više za govedinu.

Ukupno 86 posto ispitanika izjavilo je da jedu manje mesa zbog cena. Kako bi smanjili troškove, sve više Kanađana zamenjuje govedinu piletinom. Međutim, cena piletine bi takođe mogla porasti 2026. godine zbog nedovoljne proizvodnje.

„Vrlo retko smo videli da sve tri glavne komponente mesne trojke – govedina, piletina i svinjetina – postanu skuplje u isto vreme u jednoj godini“, navodi se u izveštaju.

Iako je pokret “Kupuj kanadsko” možda naveo neke kupce da biraju lokalnu robu, za mlađe Kanađane cena i dalje pobjeđuje – 58 posto generacije Z reklo je da je cena važnija od zemlje porekla proizvoda.

Dok četveročlana porodica može očekivati da će 2026. godine potrošiti 17.571,79 dolara na hranu, domaćinstvo od dve osobe (muškarac od 51 do 70 godina i žena od 51 do 70 godina) može očekivati da će 2026. godine potrošiti 8.319,24 dolara.

Mesto gde živite takođe može odrediti koliko ćete potrošiti na hranu u 2026. godini.

Očekuje se da će rast cena hrane pasti ispod nacionalnog proseka u Britanskoj Kolumbiji i Manitobi. Poređenja radi, očekuje se da će cene hrane porasti “iznad nacionalnog proseka” u Alberti, New Brunswicku, Novoj Škotskoj, Ontariju i Quebecu.

Šta stoji iza rastućih troškova?

Različiti globalni faktori doprineće još većem računu za namirnice.

Tekući trgovinski spor između Kanade i SAD-a će nastaviti uticati na cene hrane u 2026. godini. Imigracija je takođe ogroman faktor. Kanadska poljoprivredna industrija zavisi o sezonskim radnicima, a veliki nedostatak radne snage u ovom sektoru mogao bi dovesti do toga da se troškovi prenesu na potrošače.

Oštri i nepredvidivi vremenski uslovi mogli bi takođe poremetiti poljoprivrednu proizvodnju, što bi rezultiralo „problemima u snabdevanju“. Ostali faktori koji bi mogli dovesti do viših cena uključuju obavezno označavanje na prednjoj strani pakovanja i obavezu Ministarstva zdravstva Kanade da mleko mora biti obogaćeno gotovo dvostruko većom količinom vitamina D od trenutne.

Ali nisu sve loše vesti.

Očekuje se da će inflacija dodatno pasti u 2026. godini na oko dva posto. Takođe, ukidanje carina na preko 200 poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda je „obećavajući zaokret“ koji bi mogao pomoći u snižavanju cena.

Osim toga, očekuje se da će Zakon o jednoj kanadskoj ekonomiji (usvojen u julu 2025.) ublažiti trgovinska ograničenja između provincija i teritorija te stimulirati produktivnost i mobilnost između regija. Kanađani bi mogli početi osećati posledice toga tokom 2026. godine.

Preko 70 posto nacionalnog tržišnog udela kontrolišu četiri najveća lanca trgovina prehrambenim proizvodima. Veliki lanci supermarketa potpisali su Kodeks ponašanja u trgovini prehrambenim proizvodima , koji stupa na snagu u januaru 2026. Pravila osiguravaju pravednost i veću transparentnost, ali u izveštaju se navodi da „ostaje da se vidi hoće li se efikasno provoditi“.

Prema izveštaju, ako je 2025. godina bila teška za kanadska domaćinstva, sledeća godina “verovatno neće biti lakša”. A nesigurnost hrane je vrlo stvaran problem u Kanadi, s 2,2 miliona ljudi koji su posetili banke hrane u 2025. godini.

Fraser je izjavio: „I dalje je ključno da nastavimo saradnju širom Kanade kako bismo pratili nove trendove, jer je pristupačan pristup hrani pitanje sigurnosti.“

SERBIANNEWS/CANADA

Јefimijin vez proglašen kulturnim dobrom od izuzetnog značaja

Od

Viktor

-

4. decembar 2025. | 09:49

0

a car is parked in front of a large building

Vlada Srbije donijela je danas odluke kojima se za kulturna dobra od izuzetnog značaja utvrđuju skulptura sa lokaliteta Lepenski vir “Danubius”, muzejski predmet votivna ili dupljajska kolica, kao i vez monahinje Јefimije na pokrovu za mošti kneza Lazara.

Vlada Republike Srbije (foto: www.srbija.gov.rs)

Odluka da se “Pohvala knezu Lazaru” utvrdi kao kulturno dobro od izuzetnog značaja, donesena je jer je taj muzejski predmet veoma značajan za kulturni i istorijski razvoj srpskog naroda u srednjem vijeku, posebno u periodu nakon Kosovske bitke, koja je bila jedna od prelomnih tačaka u istoriji Srbije, saopšteno je iz Vlade Srbije.

Najveći dio pokrova ukrašen je tehnikom zlatoveza, srebrnom pozlaćenom žicom na osnovi od crvene atlas svile, a ispunjen je tekstom izvezenim u 26 redova.

Ovo kulturno dobro predstavlja specifičan spoj djela literarne i primijenjene umjetnosti i pokazuje lirski izraz lične i narodne tragedije oličene u mučeničkoj smrti kneza Lazara.

“Zbog kulturnog, istorijskog i društvenog značaja i izuzetnog doprinosa kreativnom stvaralaštvu u prošlosti i u savremeno doba, a kao jedinstven primer iz vremena u kome je nastalo, ovo originalno delo obeležilo je kulturu i istoriju na razmeđu 14. i 15. veka, zbog čega zaslužuje status kulturnog dobra od izuzetnog značaja”, istakli su iz Vlade Srbije.

U saopštenju je navedeno da je skulptura “Danubius” iz šestog milenijuma prije nove ere dobila ovaj status imajući u vidu njenu izuzetnu umjetničku, arheološku i istorijsku vrijednost.

Votivna kolica, to jest čuvena dupljajska kolica, jedan je od najznačajnijih i najpoznatijih predmeta bronzanog doba na prostoru Јugoistočne Evrope, koja prikazuje antropomorfno božanstvo smješteno u trokolici koju vuku tri barske patke, dvije muške i jedna ženska jedinka.

Ova statueta utvrđena je kao kulturno dobro od izuzetnog značaja s obzirom na istorijsku, simboličku i umjetničku vrijednost.

Balet “Dobre vibracije” gostuje u Narodnom pozorištu Srpske

Od

Viktor

-

4. decembar 2025. | 09:47

0

group of ballerinas dancing while raising both hands

U okviru manifestacije “Dani Srbije u Republici Srpskoj” na sceni Narodnog pozorišta Republike Srpske biće izvedena predstava “Dobre vibracije” Baleta Srpskog narodnog pozorišta Novi Sad.

Balet “Dobre vibracije”Foto: Ustupljena fotografija

Predstava “Dobre vibracije” odigraće se u ponedjeljak, 15. decembra, u 20 časova, a koncipirana je u dva fragmenta.

Banjalučka publika imaće priliku da pogleda ostavarenje “Igra senki” koreografa Јakopa Godanija i energični “Bolero” u koreografiji Maše Kolar.

U predstavi nastupaju igrači iz različitih dijelova svijeta i iz najboljih baletskih akademija, koji su pokazali snažnu kreativnu sinergiju sa renomiranim autorima. Predstava je premijerno izvedena u septembru ove godine na otvaranju nove baletske sezone Srpskog narodnog pozorišta Novi Sad, kada je obilježeno i 75 godina rada novosadskog Baleta.

Pored izvođenja na matičnoj sceni, predstava je već imala zapažen uspjeh u Bolonji, Trstu, Basanu del Grapi.

Gostovanje u Banjaluci biće održano pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture Srbije i Pokrajinske vlade, a Balet SNP-a nastupiće i kao laureat nedavno stečenog priznanja “Najbolje iz Vojvodine”, koje je ovom umjetničkom ansamblu najstarijeg teatra u Vojvodini dodijeljeno od strane Privredne komore Vojvodine.

Najpraćeniji jutjuber svijeta izlazi na berzu

Od

Viktor

-

4. decembar 2025. | 09:45

0

Najpraćeniji jutjuber na svijetu razmatra izlazak na berzu, a vrijednost njegove kompanije Beast Industries je procijenjena na pet milijardi dolara.

Јutjub (Foto: EPA/SASCHA STEINBACH, ilustracija)

Na ovaj način bi MrBeast omogućio svojoj globalnoj publici da postane dio vlasničke strukture, prenosi francuski medijski servis BFM Business.

Direktor kompanije Beast Industries DŽef Hausenbold je potvrdio ove planove i podsjetio da su sadržaj ovog jutjubera pratile 1,4 milijarde jedinstvenih gledalaca u posljednja tri mjeseca.

Kako je dodao, kompanija se razvila u globalnu medijsku grupu fokusiranu na monetizaciju ogromne baze pratilaca, a gledaoci bi na ovaj način postali i akcionari.

Beast Industries, krovna struktura koja objedinjuje raznovrsne biznise ovog američkog jutjubera, ostvarila je prošle godine više od 400 miliona dolara prihoda.

Procjena vrijednosti kompanije od pet milijardi dolara počiva na rastu poslovanja u oblastima koje uključuju prehrambene proizvode, liniju igračaka, knjige, dečji crtani program i kontroverznu rijaliti emisiju Beast Games.

Prema Blumbergu, Beast Industries najviše prihoduje od brendiranih čokoladica pošto je u ovom segmentu prošle godine ostvarila prihod od 250 miliona dolara uz profit od više od 20 miliona dolara.

Јutjub kanal MrBeast je globalno najvidljiviji dio njegovog brenda, ali manje doprinosi ukupnoj zaradi nego proizvodi i licencirani sadržaji.

Kompanija razvija i nove projekte, uključujući finansijsku platformu i mobilnog operatera Beast Mobile koji bi koristio postojeće telekomunikacione infrastrukture američkih firmi kao što je Verajzon.

Dodik: Osnovica za borački dodatak četiri i po KM; Zapošljavanje djece poginulih boraca na osnovu obrazovanja

Od

Viktor

-

4. decembar 2025. | 09:42

0

Predsjedništvo BORS-a i predstavnici Vlade Republike Srpske postigli su dogovor da pitanje primanja boračkih kategorija iz republičkog budžeta za narednu godinu sistemski bude riješeno i da osnovica za borački dodatak bude povećana na četiri i po KM, a slijedi i uvećanje invalidnina.

Milorad DodikFoto: predsjednikrs.rs/Dona Katušić

Dogovoreno je da to bude učinjeno kroz izmjene i dopune Zakona o pravima boraca, ratnih vojnih invlaida i porodica poginulih boraca.

Predsjednik SNSD-a Milorad Dodik rekao je da je na sastanku dogovoreno da od marta iduće godine osnovica za borački dodatak bude četiri i po KM.

Naveo da kriterijum za obračun treba da bude prosječna neto isplaćena plata za prethodnu godinu.

Dodik je naveo da će invalidnine od 1. januara biti povećane za 10 odsto dok će ukupno povećanje invalidnina na kraju naredne godini iznositi 14 odsto.

Na sjednici je razgovarano o statusu boraca kojih ima nekoliko hiljada, primaju borački dodakat ali nemaju nikakav drugi izvor prihoda, te da se njihov status riješi kroz isplatu dodatnog boračkog dodatka, rekao je Dodik koji je prisustvovao sjednici na poziv Predsjedništva BORS-a.

Dodik je rekao da je na sastanku dogovoreno da se u 2026. u skladu sa stručnom spremom zaposle sva djeca poginulih boraca kojih ukupno ima oko 500 u Republici Srpskoj.

– Hoću da kažem da smo postigli zadovoljavajuće rezultate, one koje smo i tražili danas na ovom sastanku. Ono što je ponuđeno juče, kada se preračuna u novac i procente to je tri puta više nego što je juče ponuđeno – rekao je Radan Ostojić predsjednik Boračke organizacije Republike Srpske.

Milovan Gagić predsjednik Predsjedništva Boračke organizacije Republike Srpske naveo je da će povećavanjem zakona imati cifru od 4.5 KM za početak, za borački obračun boračkog dodatka.

– Povećanje invalidnine značajno, puno veće nego ranijih godina. Vrlo zadovoljan sastankom, povećanjima – rekao je Gagić.

Naveo je da će povećanja biti znatna i biće jasna u narednom periodu kada se bude donosio zakon.

– Stavićemo u zakon mnogo toga čak i one katergorije naših saboraca koje imaju preko 65 godina starosti i nemaju nikakva primanja osim boračkog dodatka – naglasio je Savo Minić, predsjednik Vlade Republike Srpske.

Rukometašice Srbije u dramatičnoj završnici prokockale pobjedu protiv Farskih Ostrva

Od

Viktor

-

4. decembar 2025. | 09:40

0

Rukometašice Srbije odigrale su neriješeno 31:31 protiv reprezentacije Farskih Ostrva u drugom kolu druge faze Svjetskog prvenstva.

Rukometašice Srbije (foto: EPA/CHRISTOPHER NEUNDORF)

Srbija je duže vreme kontrolisala utakmicu, ali usljed pada igre u drugom poluvremenu nije uspjela da izbori pobjedu.

Izabranice selektora Pradesa u prvom dijelu kontrolisale su rezultat, ali su imale i određene oscilacije u igri, dok su Faranke uporno jurile za izjednačenjem.

Meč je započeo brzom igrom, sa nekoliko promašaja na obje strane i neriješenim rezultatom rezultatom, a prvo vođstvo Srbija je stekla nakon presječene lopte Dragane Cvijić i brze realizacije Јovane Skrobić.

Srbija je zatim napravila seriju od tri gola predvođena raspoloženom Katarinom Krpež-Šlezak, koja je u nastavku nastavila da vodi ekipu koja je dugo imala prednost od tri gola.

Farska Ostrva se nisu predavala i preko tranzicione igre uspijevala su da priđu na gol zaostatka, primoravajući selektora Srbije na tajm-aute.

U završnici prvog poluvremena istakla se Јovana Risović, čije su intervencije uključujući i odbranu sedmerca, sačuvale prednost Srbije do pauze.

Srbija je zato na odmor otišla sa dva gola prednosti (16:14).

Drugi dio utakmice nastavljen je dinamično, a zbog oscilacija u igri obje ekipe su se smjenjivale u vođstvu.

Srbija je stizala do golova, ali su Faranke brzo odgovarale uglavnom tranzicionim napadima preko Sune Hansen koja je pravila velike probleme odbrani Srbije.

Golman Јovana Risović i u nastavku čuvala je gol i držala ekipu u igri braneći nekoliko zicera i sedmeraca, dok su Katarina Krpež-Šlezak i Dragana Cvijić postizale golove i vraćale Srbiju u prednost i egal.

U samom finišu rukometašice Srbije uspjele su da dođu do vođstva preko Јovane Skrobić, kada se činilo da je pobjeda gotovo zagarantovana.

Nažalost situacija se dramatično promijenila poslije oduzete lopte Јovani Јovović i njenog crvenog kartona zbog pasivnog napada i zadržavanja lopte.

Farska Ostrva dobila su poklon sedmerac pre kraja koji je iskoristila Mitun i izborila remi.

Najefikasnije u reprezentaciji Srbije bile su Јovana Skrobić i Katarina Krpež-Šlezak sa po osam postignutih golova. Dragana Cvijić je dala šest, a Anđela Јanjušević četiri.

U redovima Farskih Ostrva najbolja je bila Јana Mitun sa 10 golova, dok je Pernil Brandenborg postigla šest.

Plasman Srbije u narednu fazu zavisi od predstojećeg duela koji će odigrati sa Crnom Gorom.

Sećanje na Ljubomira Simovića – pesnik dramskog nadahnuća i pisac s pesničkim uzletima

Od

Viktor

-

3. decembar 2025. | 10:13

0

U okviru manifestacije „Mozaik kulture 2025“, u Palati umetnosti Madlena održano je veče posvećeno sećanju na Ljubomira Simovića, povodom njegovog 90. rođendana.

Akademik, pesnik, dramski pisac, esejista i hroničar, sve je to bio Ljubomir Simović. Svestran i cenjen, bio je pesnik dramskog nadahnuća i dramski pisac s pesničkim uzletima.

Pripremila Jelena Videnović

„Izvanredan, u kom god žanru da se ogledao. Ogledao se i u putopisu i u esejima. Takođe, imao je i nekoliko knjiga međužanrovske proze, njegov čuveni Snevnik npr. to su spisi o snovima. I on je kao pesnik, kao autor, pregalac, naš savremenik, sve vreme težio tim visokim etičkim normama. To je pokazivao u svom delu, to je pokazivao celim svojim životom“, kaže Jasmina Vrbavac, književni kritičar.

Prof. dr Aleksandar Jerkov, teoretičar i istoričar srpske književnosti, istakao je da je ovo lep, zavetni trenutak da se ponovo sretnemo sa tako značajnim piscem koji je obeležio srpsku književnost druge polovine 20. i početka 21. veka: „I to i kao pesnik i kao dramski pisac i kao esejista i kao prozaista. A obeležio ga je i time što je govorio ono što drugi ne smeju ni da čuju, a on je smeo da kaže. Bilo bi dobro da se zamislimo nad onim što nam govori srpska književnost i da dobro razmislimo o tome šta je Ljuba Simović svojim književnim delom i svojim stavom o životu, a i na kraju života, opominjući, govorio“.

Iako je napisao samo četiri drame sve su postale antologijske i izvođene su na pozorišnim scenama širom sveta. Drama Boj na Kosovu, a posebno Hasanaginica, Čudo u Šarganu i Putujuće pozorište Šopalović, potvrdile su svoj značaj i status ne samo u okviru književne i dramske kritike, već prevashodno u okviru pozorišne prakse.

„One su tematski, stilski veoma raznorodne, ali mislim da ih sve povezuje jedna nit, a to je taj poetski aspekt, to je taj snoviđenjski, onirički aspekt, fantazmagorični, što nam sve ukazuje na to da je Simović bio, pre svega, veliki pesnik. Mada, to ne umanjuje dramske domete ovog njegovoga dela, a ja bih posebno istakao Putujuće pozorište Šopalović iz više razloga, a jedan od njih je zato što tretira temu koja je, nažalost, od doba nastanka ovog dela do dana današnjeg, vrlo aktuelna, a to je kakav je položaj pozorišta u turbulentnom društvenom okruženju“, objašnjava prof. dr Ivan Medenica, teatrolog i pozorišni kritičar.

Ljubomir Simović, savremen i uvek aktuelan, pisao je o pitanjima slobode, o pojedincu i njegovoj sudbini, društvenim, porodičnim i političkim prilikama, a kroz svoja dela pokazao je da je ono što je metafizičko u čoveku presudno.

Očekivani rekord: Faberžeovo „Zimsko jaje“ prodato za 30 miliona dolara na aukciji u Londonu

Od

Viktor

-

3. decembar 2025. | 10:11

0

Kristalno Faberžeovo jaje optočeno dijamantima, koje je nekada pripadalo ruskoj carskoj porodici, prodato je za rekordnih 30,2 miliona dolara (22,9 miliona funti) na aukciji u londonskom sedištu „Kristija“.

Očekivani rekord: Faberžeovo „Zimsko jaje“ prodato za 30 miliona dolara na aukciji u Londonu

Zimsko jaje – koje se smatra jednom od najlepših kreacija legendarnog juvelira – kupio je anonimni ponuđač u utorak, saopštila je aukcijska kuća „Kristi“.

Izrezbareno u gorskom kristalu i ukrašeno platinastim pahuljicama sa brušenim dijamantima, Zimsko jaje se smatra jednom od najlepših Faberžeovih kreacija za carsku porodicu, prema „Kristijevom“ saopštenju.

Smešteno na kristalnoj osnovi napravljenoj da izgleda kao istopljeni led, jaje je iznutra ugravirano pahuljama. Dizajnirano je da se otvori i otkrije iznenađenje – buket cveća.

Ovo je treći put da je jedno Faberžeovo jaje postavilo rekord. Aukcijska kuća „Kristi” prethodno je prodala Zimsko jaje u Ženevi 1994. i Njujorku 2002. godine. Oba puta je postavila svetski rekord cene za Faberžeov predmet prodat na aukciji. U Njujorku je prodato za 9,6 miliona dolara.

Godine 2007. Faberžeovo jaje iz kolekcije porodice Rotšild prodato je za 18,5 miliona dolara na „Kristijevoj“ aukciji.

„Današnji rezultat postavlja novi svetski rekord na aukciji za Faberžeovo delo, potvrđujući trajni značaj ovog remek-dela“, citirala je novinska agencija AFP Margo Oganesjan, aukcionarku „Kristija“.

Пахуљице угравиране у кварцну спољашњост јајета и украшене дијамантима

Pahuljice ugravirane u kvarcnu spoljašnjost jajeta i ukrašene dijamantima

Jaje visine 8,2 cm kreirao je Karl Faberže, na osnovu dizajna Alme Terezije Pihl, jedne od samo dve žene u juvelirnici u Sankt Peterburgu.

Kuća Faberže je napravila samo 50 jaja za rusku carsku porodicu Romanov, a Carsko zimsko jaje je jedno od samo sedam koje je ostalo u privatnim rukama. Ostala su ili nestala ili su u vlasništvu institucija ili muzeja.

Jaja su napravljena od 1885. godine do 1917. godine kada je car Nikolaj II bio primoran da abdicira.

Gljiva iz Černobilja razvila neverovatnu sposobnost, radijacija joj prija

Od

Viktor

-

3. decembar 2025. | 10:08

0

white concrete building near green trees under white clouds during daytime

Černobiljska zona isključenja možda je zabranjena za ljude, ali otkako je pre skoro 40 godina eksplodirao reaktor broj četiri u nuklearnoj elektrani, drugi oblici života ne samo da su se naselili, već su opstali, prilagodili se i, čini se, napredovali.

Jedan deo razloga mogao bi biti odsustvo ljudi, ali za jedan organizam, barem, jonizujuće zračenje koje i dalje postoji u okolnim strukturama reaktora moglo bi biti prednost.

Колоније Cladosporium sphaerospermum у петријевој посуди

Kolonije Cladosporium sphaerospermum u petrijevoj posudi

Tamo, priljubljena za unutrašnje zidove jedne od najradioaktivnijih zgrada na Zemlji, naučnici su pronašli čudnu crnu gljivu koja, izgleda, živi svoj najbolji život.

Gljiva se zove cladosporium sphaerospermum, a neki naučnici smatraju da njen tamni pigment melanin može da joj omogući da „iskorišćava“ jonizujuće zračenje kroz proces sličan načinu na koji biljke koriste svetlost za fotosintezu. Ovaj predloženi mehanizam se naziva radiosinteza.

Ali evo onoga što je zaista neobično kod C. sphaerospermum – iako su naučnici pokazali da gljiva bolje uspeva u prisustvu jonizujućeg zračenja, niko nije uspeo da utvrdi kako ili zašto. Radiosinteza je teorija koju je teško dokazati.

Zagonetka je počela krajem 90-ih, kada je tim na čelu sa mikrobiološkinjom Neli Ždanovom iz Nacionalne akademije nauka Ukrajine započeo terensko istraživanje u Černobiljskoj zoni isključenja kako bi otkrio kakav se život, ako ga uopšte ima, može naći u skloništu oko uništenog reaktora.

Tamo su bili zapanjeni kada su pronašli čitavu zajednicu gljiva, dokumentujući neverovatnih 37 vrsta. Posebno je upadljivo što su ti organizmi bili tamnih do crnih nijansi, bogati pigmentom melaninom.

C. sphaerospermum je dominirala uzorcima i pokazivala jedne od najviših nivoa radioaktivne kontaminacije.

Koliko god otkriće bilo iznenađujuće, ono što je usledilo dodatno je produbilo misteriju.

Radiofarmakolog Ekaterina Dadačova i imunolog Arturo Kasadeval, oboje sa Koledža medicine „Albert Ajnštajn“ u SAD, predvodili su tim naučnika koji je otkrio da izlaganje C. sphaerospermum jonizujućem zračenju ne oštećuje gljivu na način na koji bi to uradilo drugim organizmima.

Jonizujuće zračenje opisuje emisiju čestica dovoljno snažnih da izbiju elektrone iz atoma, pretvarajući ih u jone.

Zvuči prilično bezazleno na papiru, ali u praksi jonizacija može razdvajati molekule, ometati biohemijske reakcije i čak oštetiti DNK. Sve to je veoma loše za čoveka, mada se može iskoristiti za uništavanje ćelija kancera koje su posebno osetljive na takve efekte.

Međutim, C. sphaerospermum je izgledala čudno otporna i čak je bolje rasla kada je bila izložena jonizujućem zračenju. Drugi eksperimenti pokazali su da jonizujuće zračenje menja ponašanje melanina, što je bilo dovoljno zanimljivo za dalje proučavanje.

U pratećem radu Dadačove i Kasadevala iz 2008. godine prvi put je predložen biološki put sličan fotosintezi.

Gljiva, i druge slične, izgledalo je da „prikupljaju“ jonizujuće zračenje i pretvaraju ga u energiju, pri čemu melanin igra ulogu sličnu hlorofilu, koji apsorbuje svetlost. Istovremeno, melanin deluje i kao zaštitni štit od štetnijih efekata zračenja.

Černobilj

Ovo izgleda potvrđuju i rezultati rada iz 2022. godine, u kome su naučnici opisali šta se dogodilo kada su C. sphaerospermum odneli u svemir i postavili na spoljašnju stranu Međunarodne svemirske stanice, izlažući je punom intenzitetu kosmičkog zračenja.
Senzori postavljeni ispod petrijeve posude pokazali su da je manja količina zračenja prošla kroz gljivu nego kroz kontrolni uzorak koji je sadržao samo agar.

Cilj tog rada nije bio da demonstrira radiosintezu, već da istraži potencijal gljive kao štita od zračenja za svemirske misije, što je zaista zanimljiva ideja. Ali, čak i nakon tog rada, i dalje ne znamo šta ta gljiva zapravo radi.

Naučnici nisu uspeli da pokažu vezivanje ugljenika koje zavisi od jonizujućeg zračenja, niti povećanje metaboličke energije, niti jasan mehanizam „hranjenja“ energijom.

„Prava radiosinteza, međutim, još uvek nije pokazana, a kamoli redukcija jedinjenja ugljenika u forme sa većim energetskim sadržajem ili fiksacija neorganskog ugljenika pokrenuta jonizujućim zračenjem“, piše tim na čelu sa inženjerom Nilsom Averešom sa Stanforda.

Ideja radiosinteze je izuzetno zanimljiva, kao nešto iz naučne fantastike. Ali možda je još zanimljivije to što ova čudna gljiva radi nešto što ne razumemo, a neutrališe nešto što je ljudima toliko opasno.

NewsWeekPRO

Rukometni savez Srbije je uputio žalbu IHF-u posle utakmice Srbija – Farska Ostrva.

Ispostavilo se da je Srbija drastično oštećena u poslednjih deset sekundi utakmice u kojoj je našoj reprezentativki Jovani Jovović suđena nepostojeća pasivna igra, pa su rivalke stgle do remija.

Komisija IHF je priznala grubu grešku arbitara iz Argentine i prihvatila odgovornost.

Ako mislite da su cene hrane u Kanadi već visoke, pripremite se – očekuje se da će troškovi ponovo porasti u novoj godini.

„Prosečna kanadska porodica od četiri člana trebala bi očekivati ​​da će sledeće godine platiti skoro 1.000 dolara više za namirnice ako se pridržavaju prosečne prehrane“, navodi se u izveštaju.

Koliko možete očekivati ​​da ćete potrošiti?

Ako ste razmišljali o ishrani sa niskim udelom mesa, 2026. godina bi mogla biti pravo vreme za to jer se očekuje da će cene mesa značajno porasti za oko pet do sedam posto, što je najveća očekivana promena među svim kategorijama namirnica.

Obrok u restoranima će također biti mnogo skuplji – predviđeno je povećanje od četiri do šest posto. Cene povrća će verovatno porasti za tri do pet posto, dok će pekarski proizvodi, mlečni proizvodi i jaja porasti za dva do četiri posto.

Voće će zabeležiti umereno povećanje od jedan do tri posto, dok će morski plodovi zabeležiti najmanji porast od jedan do dva posto.

Govedina je i dalje bila skupa u 2025. godini, a cene se verovatno neće normalizovati pre 2027. U poređenju sa pre pet godina, Kanađani u proseku plaćaju 23 posto više za govedinu.

Ukupno 86 posto ispitanika izjavilo je da jedu manje mesa zbog cena. Kako bi smanjili troškove, sve više Kanađana zamenjuje govedinu piletinom. Međutim, cena piletine bi takođe mogla porasti 2026. godine zbog nedovoljne proizvodnje.

„Vrlo retko smo videli da sve tri glavne komponente mesne trojke – govedina, piletina i svinjetina – postanu skuplje u isto vreme u jednoj godini“, navodi se u izveštaju.

Iako je pokret “Kupuj kanadsko” možda naveo neke kupce da biraju lokalnu robu, za mlađe Kanađane cena i dalje pobjeđuje – 58 posto generacije Z reklo je da je cena važnija od zemlje porekla proizvoda.

Dok četveročlana porodica može očekivati ​​da će 2026. godine potrošiti 17.571,79 dolara na hranu, domaćinstvo od dve osobe (muškarac od 51 do 70 godina i žena od 51 do 70 godina) može očekivati ​​da će 2026. godine potrošiti 8.319,24 dolara.

Mesto gde živite takođe može odrediti koliko ćete potrošiti na hranu u 2026. godini.

Očekuje se da će rast cena hrane pasti ispod nacionalnog proseka u Britanskoj Kolumbiji i Manitobi. Poređenja radi, očekuje se da će cene hrane porasti “iznad nacionalnog proseka” u Alberti, New Brunswicku, Novoj Škotskoj, Ontariju i Quebecu.

Šta stoji iza rastućih troškova?

Različiti globalni faktori doprineće još većem računu za namirnice.

Ali nisu sve loše vesti.

Očekuje se da će inflacija dodatno pasti u 2026. godini na oko dva posto. Takođe, ukidanje carina na preko 200 poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda je „obećavajući zaokret“ koji bi mogao pomoći u snižavanju cena.

Osim toga, očekuje se da će Zakon o jednoj kanadskoj ekonomiji (usvojen u julu 2025.) ublažiti trgovinska ograničenja između provincija i teritorija te stimulirati produktivnost i mobilnost između regija. Kanađani bi mogli početi osećati posledice toga tokom 2026. godine.

Prema izveštaju, ako je 2025. godina bila teška za kanadska domaćinstva, sledeća godina “verovatno neće biti lakša”. A nesigurnost hrane je vrlo stvaran problem u Kanadi, s 2,2 miliona ljudi koji su posetili banke hrane u 2025. godini.

Fraser je izjavio: „I dalje je ključno da nastavimo saradnju širom Kanade kako bismo pratili nove trendove, jer je pristupačan pristup hrani pitanje sigurnosti.“

Najveći dio pokrova ukrašen je tehnikom zlatoveza, srebrnom pozlaćenom žicom na osnovi od crvene atlas svile, a ispunjen je tekstom izvezenim u 26 redova.

Ovo kulturno dobro predstavlja specifičan spoj djela literarne i primijenjene umjetnosti i pokazuje lirski izraz lične i narodne tragedije oličene u mučeničkoj smrti kneza Lazara.

U saopštenju je navedeno da je skulptura “Danubius” iz šestog milenijuma prije nove ere dobila ovaj status imajući u vidu njenu izuzetnu umjetničku, arheološku i istorijsku vrijednost.

Votivna kolica, to jest čuvena dupljajska kolica, jedan je od najznačajnijih i najpoznatijih predmeta bronzanog doba na prostoru Јugoistočne Evrope, koja prikazuje antropomorfno božanstvo smješteno u trokolici koju vuku tri barske patke, dvije muške i jedna ženska jedinka.

Ova statueta utvrđena je kao kulturno dobro od izuzetnog značaja s obzirom na istorijsku, simboličku i umjetničku vrijednost.

Predstava “Dobre vibracije” odigraće se u ponedjeljak, 15. decembra, u 20 časova, a koncipirana je u dva fragmenta.

Banjalučka publika imaće priliku da pogleda ostavarenje “Igra senki” koreografa Јakopa Godanija i energični “Bolero” u koreografiji Maše Kolar.

Pored izvođenja na matičnoj sceni, predstava je već imala zapažen uspjeh u Bolonji, Trstu, Basanu del Grapi.

Na ovaj način bi MrBeast omogućio svojoj globalnoj publici da postane dio vlasničke strukture, prenosi francuski medijski servis BFM Business.

Direktor kompanije Beast Industries DŽef Hausenbold je potvrdio ove planove i podsjetio da su sadržaj ovog jutjubera pratile 1,4 milijarde jedinstvenih gledalaca u posljednja tri mjeseca.

Kako je dodao, kompanija se razvila u globalnu medijsku grupu fokusiranu na monetizaciju ogromne baze pratilaca, a gledaoci bi na ovaj način postali i akcionari.

Beast Industries, krovna struktura koja objedinjuje raznovrsne biznise ovog američkog jutjubera, ostvarila je prošle godine više od 400 miliona dolara prihoda.

Procjena vrijednosti kompanije od pet milijardi dolara počiva na rastu poslovanja u oblastima koje uključuju prehrambene proizvode, liniju igračaka, knjige, dečji crtani program i kontroverznu rijaliti emisiju Beast Games.

Prema Blumbergu, Beast Industries najviše prihoduje od brendiranih čokoladica pošto je u ovom segmentu prošle godine ostvarila prihod od 250 miliona dolara uz profit od više od 20 miliona dolara.

Јutjub kanal MrBeast je globalno najvidljiviji dio njegovog brenda, ali manje doprinosi ukupnoj zaradi nego proizvodi i licencirani sadržaji.

Kompanija razvija i nove projekte, uključujući finansijsku platformu i mobilnog operatera Beast Mobile koji bi koristio postojeće telekomunikacione infrastrukture američkih firmi kao što je Verajzon.

Srbija je duže vreme kontrolisala utakmicu, ali usljed pada igre u drugom poluvremenu nije uspjela da izbori pobjedu.

Izabranice selektora Pradesa u prvom dijelu kontrolisale su rezultat, ali su imale i određene oscilacije u igri, dok su Faranke uporno jurile za izjednačenjem.

Meč je započeo brzom igrom, sa nekoliko promašaja na obje strane i neriješenim rezultatom rezultatom, a prvo vođstvo Srbija je stekla nakon presječene lopte Dragane Cvijić i brze realizacije Јovane Skrobić.

Srbija je zatim napravila seriju od tri gola predvođena raspoloženom Katarinom Krpež-Šlezak, koja je u nastavku nastavila da vodi ekipu koja je dugo imala prednost od tri gola.

Farska Ostrva se nisu predavala i preko tranzicione igre uspijevala su da priđu na gol zaostatka, primoravajući selektora Srbije na tajm-aute.

U završnici prvog poluvremena istakla se Јovana Risović, čije su intervencije uključujući i odbranu sedmerca, sačuvale prednost Srbije do pauze.

Srbija je zato na odmor otišla sa dva gola prednosti (16:14).

Drugi dio utakmice nastavljen je dinamično, a zbog oscilacija u igri obje ekipe su se smjenjivale u vođstvu.

Srbija je stizala do golova, ali su Faranke brzo odgovarale uglavnom tranzicionim napadima preko Sune Hansen koja je pravila velike probleme odbrani Srbije.

Golman Јovana Risović i u nastavku čuvala je gol i držala ekipu u igri braneći nekoliko zicera i sedmeraca, dok su Katarina Krpež-Šlezak i Dragana Cvijić postizale golove i vraćale Srbiju u prednost i egal.

U samom finišu rukometašice Srbije uspjele su da dođu do vođstva preko Јovane Skrobić, kada se činilo da je pobjeda gotovo zagarantovana.

Nažalost situacija se dramatično promijenila poslije oduzete lopte Јovani Јovović i njenog crvenog kartona zbog pasivnog napada i zadržavanja lopte.

Farska Ostrva dobila su poklon sedmerac pre kraja koji je iskoristila Mitun i izborila remi.

Najefikasnije u reprezentaciji Srbije bile su Јovana Skrobić i Katarina Krpež-Šlezak sa po osam postignutih golova. Dragana Cvijić je dala šest, a Anđela Јanjušević četiri.

U redovima Farskih Ostrva najbolja je bila Јana Mitun sa 10 golova, dok je Pernil Brandenborg postigla šest.

Plasman Srbije u narednu fazu zavisi od predstojećeg duela koji će odigrati sa Crnom Gorom.

U okviru manifestacije „Mozaik kulture 2025“, u Palati umetnosti Madlena održano je veče posvećeno sećanju na Ljubomira Simovića, povodom njegovog 90. rođendana.

Akademik, pesnik, dramski pisac, esejista i hroničar, sve je to bio Ljubomir Simović. Svestran i cenjen, bio je pesnik dramskog nadahnuća i dramski pisac s pesničkim uzletima.

Pripremila Jelena Videnović

Ljubomir Simović, savremen i uvek aktuelan, pisao je o pitanjima slobode, o pojedincu i njegovoj sudbini, društvenim, porodičnim i političkim prilikama, a kroz svoja dela pokazao je da je ono što je metafizičko u čoveku presudno.

Kristalno Faberžeovo jaje optočeno dijamantima, koje je nekada pripadalo ruskoj carskoj porodici, prodato je za rekordnih 30,2 miliona dolara (22,9 miliona funti) na aukciji u londonskom sedištu „Kristija“.

Očekivani rekord: Faberžeovo „Zimsko jaje“ prodato za 30 miliona dolara na aukciji u Londonu

Zimsko jaje – koje se smatra jednom od najlepših kreacija legendarnog juvelira – kupio je anonimni ponuđač u utorak, saopštila je aukcijska kuća „Kristi“.

Izrezbareno u gorskom kristalu i ukrašeno platinastim pahuljicama sa brušenim dijamantima, Zimsko jaje se smatra jednom od najlepših Faberžeovih kreacija za carsku porodicu, prema „Kristijevom“ saopštenju.

Smešteno na kristalnoj osnovi napravljenoj da izgleda kao istopljeni led, jaje je iznutra ugravirano pahuljama. Dizajnirano je da se otvori i otkrije iznenađenje – buket cveća.

Ovo je treći put da je jedno Faberžeovo jaje postavilo rekord. Aukcijska kuća „Kristi” prethodno je prodala Zimsko jaje u Ženevi 1994. i Njujorku 2002. godine. Oba puta je postavila svetski rekord cene za Faberžeov predmet prodat na aukciji. U Njujorku je prodato za 9,6 miliona dolara.

Godine 2007. Faberžeovo jaje iz kolekcije porodice Rotšild prodato je za 18,5 miliona dolara na „Kristijevoj“ aukciji.

„Današnji rezultat postavlja novi svetski rekord na aukciji za Faberžeovo delo, potvrđujući trajni značaj ovog remek-dela“, citirala je novinska agencija AFP Margo Oganesjan, aukcionarku „Kristija“.

Pahuljice ugravirane u kvarcnu spoljašnjost jajeta i ukrašene dijamantima

Jaje visine 8,2 cm kreirao je Karl Faberže, na osnovu dizajna Alme Terezije Pihl, jedne od samo dve žene u juvelirnici u Sankt Peterburgu.

Kuća Faberže je napravila samo 50 jaja za rusku carsku porodicu Romanov, a Carsko zimsko jaje je jedno od samo sedam koje je ostalo u privatnim rukama. Ostala su ili nestala ili su u vlasništvu institucija ili muzeja.

Jaja su napravljena od 1885. godine do 1917. godine kada je car Nikolaj II bio primoran da abdicira.

Černobiljska zona isključenja možda je zabranjena za ljude, ali otkako je pre skoro 40 godina eksplodirao reaktor broj četiri u nuklearnoj elektrani, drugi oblici života ne samo da su se naselili, već su opstali, prilagodili se i, čini se, napredovali.

Jedan deo razloga mogao bi biti odsustvo ljudi, ali za jedan organizam, barem, jonizujuće zračenje koje i dalje postoji u okolnim strukturama reaktora moglo bi biti prednost.

Kolonije Cladosporium sphaerospermum u petrijevoj posudi

Tamo, priljubljena za unutrašnje zidove jedne od najradioaktivnijih zgrada na Zemlji, naučnici su pronašli čudnu crnu gljivu koja, izgleda, živi svoj najbolji život.

Gljiva se zove cladosporium sphaerospermum, a neki naučnici smatraju da njen tamni pigment melanin može da joj omogući da „iskorišćava“ jonizujuće zračenje kroz proces sličan načinu na koji biljke koriste svetlost za fotosintezu. Ovaj predloženi mehanizam se naziva radiosinteza.

Ali evo onoga što je zaista neobično kod C. sphaerospermum – iako su naučnici pokazali da gljiva bolje uspeva u prisustvu jonizujućeg zračenja, niko nije uspeo da utvrdi kako ili zašto. Radiosinteza je teorija koju je teško dokazati.

Tamo su bili zapanjeni kada su pronašli čitavu zajednicu gljiva, dokumentujući neverovatnih 37 vrsta. Posebno je upadljivo što su ti organizmi bili tamnih do crnih nijansi, bogati pigmentom melaninom.

C. sphaerospermum je dominirala uzorcima i pokazivala jedne od najviših nivoa radioaktivne kontaminacije.

„Prosečna kanadska porodica od četiri člana trebala bi očekivati da će sledeće godine platiti skoro 1.000 dolara više za namirnice ako se pridržavaju prosečne prehrane“, navodi se u izveštaju.

Koliko možete očekivati da ćete potrošiti?

Dok četveročlana porodica može očekivati da će 2026. godine potrošiti 17.571,79 dolara na hranu, domaćinstvo od dve osobe (muškarac od 51 do 70 godina i žena od 51 do 70 godina) može očekivati da će 2026. godine potrošiti 8.319,24 dolara.