Predsjednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp izjavio je danas da će SAD uvesti carinu od 100 odsto na sav kanadski uvoz ukoliko Kanada sklopi trgovinski sporazum sa Kinom.
Donald Tramp (Foto: EPA/LAURENT GILLIERON, ilustracija)
Đoković: Siner i Alkaraz su nivo iznad u odnosu na sve nas, ali tu sam i dalje
Srpski teniser Novak Đoković rekao je nakon plasmana u osminu finala Australijan opena, između ostalog, da se malo opustio pri vođstvu u setovima, međutim da je na kraju uspio da se izvuče i slavi, a pohvalio je Sinera i Alkaraza.
Novak Đoković (foto: EPA/LUKAS COCH)
Plasirao se Đoković u osminu finala uz obaranje novih rekorda, a poslije meča našalio se da je Van de Zandshulp imao dobar tretman doktora u medicinskom tajm-autu, nakon čega je zaigrao bolje.
– Mislim da je imao dobar tretman, doktor je odradio dobar posao. Od tada je počeo dobro da servira. Јa sam se malo opustio kod 2:0, ali nekako sam uspijevao da izađem iz nezgodnih sitacija. Ovo je brz sport, jedan potez mijenja sve – rekao je Đoković.
Upitan je potom da prokomentariše i situaciju kada se našao na podu nakon što je nezgodno stao na zglob.
– Pozvao sam odmah fizija, jer se dogodilo to što dogodilo, ali imao sam dobar pad. Nije prouzrokovalo veću štetu. Samo sam želio da pogleda moje žuljeve – istakao je Novak.
Ohrabrio je svoje navijače rečenicom da mu se tijelo nalazi u dobroj formi.
– Tijelo je u dobroj formi, ovo je dobar start turnira. Prošle godine sam ovdje naučio lekciju. I dalje pokušavam da igram na visokom nivou i da se nadmećem sa mlađima. Tu sam i dalje, a Siner i Aklaraz su divni momci, samo igraju na drugom većem nivou u odnosu na nas. Kada izađete na teren, sve je moguće, pogotovo ovdje, jer mi je ovaj teren dao mnogo, zato sam i zahvalan – naveo je srpski teniser.
Upitao ga je novinar šta ga najčešće pitaju mlađe kolege, jer je nedavno američka teniserka srpskog porijekla Iva Јović otkrila da je razgovarala sa Novakom.
– Sa Ivom sam pričao jako dugo, ostvarila je jako dobre rezultate. Podijelio sam joj nekoliko savjeta, ali ne mogu da kažem šta konkretno. Privilegija kada mladima možete da podijelite iskustva. Osjećam emotivnu vezu sa njima. Trudiće se da bude bolja u budućnosti. Iva je budući grend slem šampion. Navijam za nju – rekao je Novak.
Nije lako odgovorio na pitanje šta bi promijenio da može da putuje kroz vrijeme u prošlost.
– Toliko stresova, tenzičnih momentata… Kada sam bio mlađi, sanjaš ove momenete, ali je važno i u kakvom si okruženju, da si okružen ljudima kojima vjeruješ, da se potrefe slični karakteri… Vjera je takođe važna, dobra energija i ljudi. Moraš da bude strpljiv i vjeruješ u proces – zaključio je Đoković.
Kapiten vaterpolista Srbije Nikola Јakšić igraće u finalu Evropskog prvenstva
Kapiten vaterpolista Nikola Јakšić igraće u finalu Evropskog prvenstva protiv Mađarske pošto je prihvaćena žalba Vaterpolo saveza Srbije na njegov crveni karton dobijen u polufinalnom meču protiv Italije.
Nikola Јakšić (Foto: EPA/ANDREJ CUKIC. ilustracija)
Vijest je objavio renomirani portal “Totalvaterpolo”.
– Suspenzija od jedne utakmice je danas poništena. Nikola Јakšić je oslobođen odgovornosti i dostupan za finale – stoji u objavi pomenutog portala.
Јakšić je u meču protiv Italije dobio crveni karton, što po automatizmu znači meč suspenzije, ali će kapiten “delfina” ipak biti na raspolaganju selektoru Urošu Stevanoviću za sutrašnje finale protiv Mađara.
Ministar Bessent kaže da bi nezavisna Alberta bila ‘prirodni partner’ za SAD
Američki ministar finansija Scott Bessent u četvrtak je, čini se, izrazio podršku separatističkom pokretu u Alberti, postavši najviši zvaničnik Trumpove administracije ili konzervativni saveznik koji je to učinio.
Govoreći na desničarskoj TV stanici Real America’s Voice tokom prisustvovanja Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, u Švajcarskoj, Bessent je rekao da ogromne rezerve nafte čine tu provinciju “prirodnim partnerom za SAD”, istovremeno kritikujući kanadske lidere.
„Alberta ima bogatstvo prirodnih resursa, ali im neće dozvoliti da izgrade naftovod do Pacifika“, rekao je. „Mislim da bismo im trebali dozvoliti da siđu u SAD.“
„Stanovnici Alberte su vrlo nezavisni ljudi“, nastavio je. „Kruže glasine da bi mogli održati referendum o tome žele li ostati u Kanadi ili ne.“
Na pitanje da li zna nešto o naporima za odvajanje, Bessent je rekao: „Ljudi pričaju. Ljudi žele suverenitet. Žele ono što SAD imaju.“
Ministar finansija je poslednja figura povezana s Trumpom koja promovise ideju o nezavisnoj Alberti i pitanju da li bi ona mogla postati deo SAD-a.
Američki predsednik Donald Trump je više puta pretio da će Kanadu učiniti “51. državom”. Njegove teritorijalne ambicije dodatno su naglašene njegovim nedavnim naporima da otkupi Grenland od Danske, koja je, kao i Kanada, saveznik u NATO-u.
Organizatori pokreta za nezavisnost Alberte, uključujući vođe Projekta prosperiteta Alberte, tvrdili su da su imali sastanke sa “visokim” članovima Trumpove administracije kako bi promovisali ideju suverene Alberte, iako nisu otkrili nikakva imena.
U novembru 2025. godine, u podcastu War Room bivšeg Trumpovog savetnika Stevea Bannona , koji se emituje i na Real America’s Voiceu, konzervativni autor Brandon Weichert rekao je da je Alberta “ključna tačka” Trumpovih ciljeva za zapadnu hemisferu.
„Kada Trump kaže: ‘Kanada postaje 51. država’, on zapravo govori o Alberti, a to je važno jer je to kapija prema Arktiku“ za SAD, rekao je.
Weichert takođe tvrdi da poznaje mnoge vođe pokreta za nezavisnost Alberte i rekao da su održali najmanje dva sastanka s američkim State Departmentom.
Više puta je na X-u objavio da će „Alberta postati američka“. Ranije ovog meseca napisao je da bi SAD takođe trebale nastojati pridobiti „Saskatchewan, a možda i Manitobu i neke od tih manjih provincija na istočnoj obali kako bi upotpunile paket“.
Republikanski zastupnik Andy Ogles iz Tennessee-ja rekao je ranije ove sedmice na panelu BBC- a da narod Alberte “radije ne bi bio deo Kanade, već deo Sjedinjenih Država, jer pobeđujemo iz dana u dan”.
Prošlog januara, kada je Trump prvi put zapretio preuzimanjem Kanade uoči svoje druge inauguracije kao predsednik, republikanski senator Mike Lee iz Utaha pitao je u emisiji Real America’s Voice : “Možemo li uzeti Albertu, a ostatak ostaviti?”
„Moglo bi to biti naš mali smrznuti Teksas na severu“, dodao je. „Možda će nam se čak i hteti pridružiti.“
U aprilu, voditelj Fox Newsa Jesse Watters, česti branilac i podržavalac Trumpa, napravio je vlastitu prezentaciju u eteru za Albertu kao 51. državu.
„Mislim da želimo Albertu, jer su oni elektrana“, rekao je. „Imaju svu naftu, imaju sve minerale… Takođe su konzervativni u Alberti, tako da to nije sjajna, lepa linija poput onoga što biste videli [kao spojena Kanada sa SAD-om], ali bi jednostavno izgledalo kao velika Florida koja bi se protezala prema severu. Ali bi nam dala pristup Arktiku.“
Pokret za nezavisnost Alberte prikuplja potpise kako bi pokrenuo referendum u toj provinciji. Pitanje koje postavljaju je da li Alberta treba biti nezavisna, a ne da li se treba pridružiti Sjedinjenim Američkim Državama.
Da bi bili uspešni, do 2. maja moraju prikupiti oko 177.000 potpisa, od kojih 10 posto moraju biti birači s poslednjih pokrajinskih izbora.
SERBIANNEWS/CANADA
Novi uvidi u lik i delo Svetog Save – predstavljen veliki zbornik povodom jubileja rođenja najvećeg srpskog svetitelja
Povodom 850 godina od rođenja Svetog Save – u hramu svetitelja na Vračaru predstavljen je zbornik radova 13 autora koji su se bavili duhovnim, istorijskim i umetničkim prikazom prvog srpskog arhiepiskopa.
Zbornik radova o Svetom Savi, kapitalno delo objavljeno povodom 850 godina od rođenja svetitelja, predstavljeno je u kripti Hrama Svetog Save.
Pripremio Milan Stokanović
U okviru Tematskog zbornika našli su se radovi 13 eminentnih autora iz oblasti opšte istorije, istorije crkve, crkvenog prava, teologije, filologije, himnografije, istorije umetnosti i istorije arhitekture.
Patrijarh Porfirije ocenjuje da tematski zbornik Sveti Sava 1175 – 2025. predstavlja potvrdu nesamerljivog dela Savine ličnosti, kao i da su ovakva naučna promišljanja više nego potrebna i korisna.
„Sa jedne strane, čuvaju nas od zaborava kojem smo toliko skloni, a sa druge nas, kao znakovi pokraj puta, usmeravaju da ne izgubimo pravac koji smo davno izabrali i da ne skrenemo sa puta kojim smo krenuli – puta pravoslavlja i svetosavlja”, naglasio je poglavar Srpske pravoslavne crkve.
O liku i delu utemeljitelja Srpske crkve detaljno je i ranije pisano, ali je godišnjica bila prilika da se načini presek dosadašnjih naučnih saznanja i pruže najnoviji naučni uvidi.
Episkop moravički Tihon naglašava da je zbornik radova prilika da se na najozbiljniji način analizira rad Svetog Save – ono što ga je pokretalo, način na koji je on delovao, na koji je pisao, šta je hteo da kaže, na koji način je hteo da se izrazi, zbog čega.
„Njegove pokretačke ideje istražujemo i ono što je njima sledovalo kroz naredne vekove do danas”, kaže vikarni episkop Tihon, autor rada o svetitelju i jedan od urednika zbornika.
Zbornik o najvećem srpskom svetitelju, u izdavaštvu Muzeja SPC, ima više od 500 stranica i veliki broj ilustracija.
Profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, istoričar umetnosti Igor Borozan objašnjava da je njegov rad bio vezan za 19. vek i prvu polovinu 20. veka, kada dolazi do pokušaja raznolikog viđenja lika Svetog Save u različitim stilskim, likovnim poetikama.
„Od akademizma, istorijskog slikarstva, do nekih simbolističkih upliva u lik i delo Svetog Save, pa sve do međuratnog perioda kada dolazi do pokušaja povratka izvorima”, kaže profesor Borozan, dopisni član SANU.
Tokom predstavljanja kapitalnog dela o Svetom Savi najavljeno je da će Muzej SPC u saradnji sa SANU održati u maju veliku izložbu u čast svetitelja, dok je u velikoj dvorani Doma Hrama Svetog Save otvorena izložba „Hram Svetog Save – od ideje do kupole”.
Bebe na zimskom vazduhu – šta kažu pedijatri o skandinavskoj praksi i da li je primenljiva kod nas
Praksa da bebe spavaju napolju, na temperaturama ispod nule, u zemljama poput Švedske, Danske, Islanda i Finske često izaziva čuđenje i nevericu kod roditelja u Srbiji. Dok odrasli ulaze u kafiće i restorane, kolica sa bebama ostaju napolju, čak i kada veje sneg ili duva vetar. Da li je takva navika zdrava, postoje li rizici i kako roditelji u Srbiji treba da se odnose prema boravku dece na hladnoći, objasnila je dr Snežana Rsovac iz Univerzitetske dečje klinike Tiršova.
Gostujući u Jutarnjem programu, dr Snežana Rsovac ističe da ova praksa u Skandinaviji ima dugu tradiciju i kulturološku pozadinu, ali i da nije bez rizika.
Gostovanje dr Snežane Rsovac u Jutarnjem programu
„Postoji opasnost i studije govore o tome, ali to je kultura koja se već više od 100 godina primenjuje“, napominje doktorka, dodajući da su klimatski uslovi i navike stanovništva značajno uticali na takav pristup.
Prema njenim rečima, u Finskoj i drugim severnim zemljama bebe već od druge nedelje ili drugog meseca života redovno dremaju napolju, i to do druge godine. „Bebe kod njih od drugog meseca, nekada već i od druge nedelje, pa do druge godine redovno dremkaju u tim kolicima napolju sat i po do tri“, objašnjava doktorka.
Istraživanja su pokazala da je optimalna temperatura za takav boravak do oko minus pet stepeni, dok je minus 10 već granična, a minus 15 stepeni ne preporučuje se ni u njihovim uslovima.
Cilj ove prakse, dodaje, nije toliko „čeličenje“ imuniteta, koliko bolji san i manji boravak u zatvorenim, potencijalno zaraženim prostorima. „Bolje spavanje, uticaj na taj ritam koji se postiže spavanjem. Ne toliko imunološki, čeličenje, koliko da nema provođenja vremena u zatvorenom prostoru i samim tim nema ni toliko infekcija“, objašnjava dr Rsovac.
Može li se ova praksa primeniti u Srbiji
Doktorka Rsovac ističe da je prilagođavanje klimatskim uslovima i navikama stanovništva ključno. „To zavisi od našeg odnosa prema hladnoći. Drugačije to podnose Skandinavci, drugačije podnose ljudi koji žive na jugu.“
Ipak, napominje da je važno da se bebe izvode napolje već od druge ili treće nedelje života, ali uz adekvatnu zaštitu i odeću. „Bebe treba izvoditi napolje, već od druge, treće nedelje života, slojevito obučeno, pamuk koji će dobro upijati i ne dozvoliti da se dete pothladi“, naglašava doktorka.
Podseća da bebe još nemaju potpuno razvijenu termoregulaciju, pa se brzo mogu i prehladiti i pregrejati. „Bebe se jako brzo prehlade, kao što se brže i pregreju, jer termoregulacija još nije sazrela“, upozorava dr Rsovac.
Bebe, objašnjava, imaju posebno smeđe masno tkivo koje pomaže u proizvodnji toplote, ali to nije dovoljno ako su izložene ekstremnoj hladnoći ili vetru. „Čim primetite da beba počinje da drhti, da je hladna glava, to je već znak da se dete uvede.“
Vetar najveći rizik
Prema rečima doktorke, zaštita od vetra je ključna. „Zaštita od vetra je najvažnija zato što on brže rashlađuje, a drugo oštećuje kožu.“
Koža kod beba je osetljiva i predstavlja važnu zaštitnu barijeru, pa je neophodno koristiti kapice, rukavice, izolovane vreće za spavanje i pokrivače, kao i zaštitu kolica od vetra. Takoće, vrlo je važno naneti odgovarajuću kremu na izložene delove tela, kako se koža ne bi oštetila.
Hladnoća ili zagađenje – šta je veći rizik
Roditelji se često plaše da izvode decu na hladnoću, ali doktorka Rsovac ističe da boravak napolju nije opasan ako je dete adekvatno obučeno i ako se prati njegovo stanje. „Ne treba da se plaše da izvode decu napolje“, dodajući da su aktivna deca, posebno predškolci, spremna za igru i sankanje na snegu.
Ipak, upozorava da veoma hladan vazduh, posebno uz vetar, može iritirati disajne puteve. Zagađenje vazduha, u kombinaciji sa vetrom, dodatno opterećuje respiratorni sistem, pa roditeljima savetuje da biraju periode dana kada je vazduh čistiji i nema magle.
Za bebe preporučuje boravak napolju od pola sata do sat vremena, dok starija deca mogu da budu napolju i duže.
Kada je previše hladno za bebe
Granica ispod koje se boravak napolju ne preporučuje je oko minus 10 stepeni, ali doktorka ističe da je individualno stanje deteta i način oblačenja veoma važan faktor. Bebe moraju da budu slojevito obučene – pamuk, vuna, zaštitne rukavice, skafanderi – i kolica moraju biti dobro izolovana.
Zatvoreni prostori – veći rizik od hladnoće
Doktorka Rsovac posebno upozorava na boravak male dece u tržnim centrima i drugim zatvorenim prostorima sa velikim brojem ljudi. „Greška, zato što to je zatvoren prostor, zato što tu puno ljudi ima i upravo u zimskim mesecima u takvim zatvorenim prostorima se i dešava prenošenja respiratornih infekcija“, ističe.
Prema njenim rečima, boravak napolju, uz adekvatnu zaštitu, mnogo je zdravija opcija nego dugo zadržavanje u zatvorenim, gužvama ispunjenim prostorima.
Otkriće grobnice kraljice Nefertiti u Egiptu je blizu – tvrdi čuveni arheolog Zahi Havas
Dr Zahi Havas, arheolog, egiptolog, bivši egipatski ministar turizma i antikviteta, veruje da je blizu otkrića davno izgubljene grobnice egipatske kraljice Nefertiti. O čuvenom arheologu snimljen je dikumentarni film „Čovek sa šeširom“, o njegovom životu i radu.
Predviđanja dr Zahi Havasa, jednog od najpoznatijih arheologa na svetu, uvek su bila smela. U njima je iznosio mogućnost značajnog otkrića grobnice Nefertiti, pre nego što ode u penziju. O životu i karijeri Zahija Havasa snimljen je dokumentarni film Čovek sa šeširom, u režiji Džefrija Rota. Film je dostupan na nekoliko striming platformi.
Film istražuje život svetski poznatog egiptologa i vraća nas 4.000 godina unazad u istoriji sveta. Havas je istraživao misteriju smrti Kleopatre i Tutankamona, a kao egipatski čuvar starina, poznat je i kao Indijana Džouns.
„Ako bih napravio ovo otkriće, mislim da bih bio srećan da završim svoju karijeru najvažnijim otkrićem najvažnije kraljice Egipta, kraljice Nefertiti“, rekao je Zahi Havas.
Nefertiti je bila supruga Amenhotepa IV, faraona koji je vladao od 1353. do 1336. godine pre nove ere, koji je u ono malo godina svoje vladavine, izveo prevrat u oblasti religije, etike, umetnosti i pogleda na svet i pokrenuo versku revoluciju čiji je cilj bio da se egipatska politeistička religija usmeri na obožavanje Atona, sunčevog diska.
Havas, kao i neki egiptolozi veruju da je nakon njegove smrti, Nefertiti vladala kao faraon i da je sebe nazivala novim imenom – Neferneferuaten.
Havas i njegov tim godinama se bave iskopavanjima u egipatskoj Dolini kraljeva. Prethodno su otkrili dve grobnice, poznate kao KV 65 (otkrivena 2006. godine) i KV 66, koje su opljačkane, verovatno u antičko doba. U početku se smatralo da je KV 66 odaja druge grobnice, ali su dodatna istraživanja 2015. godine pokazala da je u pitanju zasebna grobnica.
Iako ove dve grobnice ne bacaju direktno svetlo na Nefertitinu grobnicu, one i druga otkrića Havasovog tima ukazuju na to da postoje značajnija otkrića koja treba proširiti u Dolini kraljeva. Ove grobnice veoma su značajne u mapiranju većeg dela Doline i pomažu u određivanju područja gde se nalazi grobnica kraljice Nefertiti.
Iskopavanja koja su sada aktuelna su na istoku Doline kraljeva, blizu grobnice Hatšepsut, moćne supruge faraona koji je vladao između 1479. i 1458. godine pre nove ere. Istraživači veruju da se možda u tom prostoru nalazi grobnica Nefertiti.
Povratak simbola egipatskog identiteta u Egipat
Havas je uključen u mnoge druge projekte predstavljene u dokumentarcu. Jedna inicijativa ima za cilj da se u Egipat vrate Rozetski kamen (iz Britanskog muzeja), Zodijak iz Dendere (iz Luvra) i bista Nefertiti (iz Novog muzeja u Nemačkoj). Havas veruje da su ova tri artefakta simboli egipatskog identiteta i da bi njihov dom trebalo da bude Veliki egipatski muzej, koji je otvoren u novembru.
„Ispravno bi bilo da se pomenuta tri predmeta vrate u Egipat, jer su Evropljani poneli bezbroj artefakata iz regiona Nila u 19. i početkom 20. veka. Ova neprocenjiva blaga su odneta u privatne domove i muzeje u Evropi u vreme kada je Egipat često bio pod kontrolom ili snažnim uticajem evropskih sila“, istakao je dr Zahi Havas.
O dokumentarcu „Čovek sa šeširom“ i Zahiju Havasu
Film je priča o Havasovom životu i radu, bavi se i nekim kontroverzama u koje je bio umešan. Jedna od najozbiljnijih dogodila se nakon egipatske revolucije 2011. godine, kada je svrgnut dugogodišnji predsednik Hosni Mubarak.
U aprilu 2011. godine, Havas je osuđen na godinu dana zatvora zbog nepoštovanja sudskog naloga u vezi sa prodavnicom u Egipatskom muzeju, koji je kasnije poništen po žalbi. Havas nije dozvolio prethodnom vlasniku prodavnice da učestvuje na tenderu.
Egipatske vlasti su takođe istraživale Havasa zbog drugih žalbi. Iako mu je privremeno zabranjeno putovanje van Egipta, nikada nije podignuta optužnica, a ponovo mu je dozvoljeno da putuje u inostranstvo 2013. godine.
Jedna od njegovih prvih destinacija bio je Kraljevski muzej Ontarija u Torontu, gde je započeo seriju predavanja usmerenih na promociju turizma u Egiptu.
U dokumentarcu, on se bavi ovom i drugim kontroverzama, navodeći da je, kako je postajao poznatiji, sve češće bio izložen kritikama i napadima. Kaže da je tokom cele karijere delovao sa integritetom.
Da li svemir krije tajnu večne mladosti
Novo istraživanje sprovedeno među astronautima pokušava da otkrije da li svemirski let ubrzava ili usporava biološko starenje.
Traganje za besmrtnošću i večitom mladošću opseda vekovima naučnike i laike, a u poslednjoj deceniji antiejdžing medicina uznapredovala je do neslućenih razmera. Zato svako novo istraživanje u tom domenu izaziva veliku pažnju javnosti.
Da li svemir krije tajnu večne mladosti
Jedno od njih, čiji su rezultati objavljeni ovih dana na Vajli naučnoj onlajn biblioteci (Wiley online library), ispituje vezu između bioloških markera starenja kod astronauta koji su određeno vreme provodili u orbiti.
Podelio ga je na društvenim mrežama jedan od najvećih eksperata u ovoj oblasti medicine, genetičar iz Australije, profesor sa Harvarda, dr Dejvid Sinkler, uz komentar da je možda baš svemir laboratorija budućnosti za testiranje vraćanja biološkog sata.
Svemirski letovi izlažu astronaute kombinaciji ekoloških stresora, kao što su mikrogravitacija, jonizujuće zračenje, cirkadijalni poremećaji i društvena izolacija, koji mogu ubrzati starenje.
U pomenutom istraživanju naučnici su analizirali uzorke krvi četvoro astronauta tokom misije Aksiom 2 u svemiru, mereći 32 markera njihove biološke starosti, zasnovana na metilaciji DNK. Upoređivani su rezultati iz uzoraka vađenih pre leta, četvrtog i sedmog dana tokom leta, kao i prvog i sedmog dana posle povratka.
Astronauti su označeni kao A1 (muškarac, 67,7 godina starosti), A2 (žena, 63,2 godine), A3 (muškarac, 31,1 godina) i A4 (žena, 34,6 godina).
U proseku, tokom leta, do sedmog dana, njihova epigenetska starost povećala se za gotovo dve godine (1,91).
SpaceX misija
Međutim, po povratku na Zemlju, biološka starost svih astronauta smanjila se i uglavnom vratila na početne vrednosti kod dvoje starijih astronauta.
Takođe, kod dvoje mlađih astronauta zabeležene su znatno niže vrednosti nego pre puta u svemir. Prvog dana po povratku na Zemlju, A3 je na epigenetskom nivou bio 2,93 godine mlađi nego pre puta, a A4 čak 4 godine, ali se potonjoj astronautkinji biološka starost sedmog dana vratila na početne vrednosti. A3 je ostao “podmlađen” i tada.
U zaključku istraživanja, navedeno je da nalazi sugerišu da svemirski let izaziva brze, ali reverzibilne, epigenetske promene povezane sa starenjem.
Takođe se preporučuje korišćenje svemirskih letova kao platforme za proučavanje mehanizama starenja ljudi i testiranje geroprotektivnih intervencija.
Sve manje usvojene dece u Srbiji – šta koči postupak i da li je struka popustila pod pritiskom javnosti
Iako je mnogo više potencijalnih usvojitelja, nego dece koja čekaju usvajanje – ne nađu svi mališani novi dom. Stručnjak za socijalno pravo Dragan Vulević poručuje da je jedan od razloga iskazivanje poželjnih karakteristika koje dete treba da ima, ali i da se struka povlači zbog velikog pritiska javnosti i zloupotrebe medija.
Sve manje usvojene dece u Srbiji – šta koči postupak i da li je struka popustila pod pritiskom javnosti
Stručnjak za socijalno pravo Dragan Vulević kaže da postoji drastičan pad usvojenja u poslednjih pet godina.
“Do 2018. godine prosečno je usvojeno oko 120 dece i negde oko 15 do 20 dece išlo je na takozvano inostrano usvojenje gde se uglavnom usvajaju deca sa ozbiljnim zdravstvenim i razvojnim problemima”, navodi Vulević.
Sada, kako kaže, realizuju se svega jedno ili dva inostrana usvojenja godišnje, a u zemlji između 50 i 60.
Razgovor Milje Gogić i Dragana Vulevića
Na usvajanje čeka 150 mališana
Tokom 2024. godine usvojeno je 54 dece, a prošle godine 60.
Podaci pokazuju i da je u ovom momentu 23 mališana na uzajamnom prilagođavanju u usvojiteljskim porodicama, a 150 ih čeka na usvajanje.
“To jeste zabrinjavajuće i treba istražiti koji su razlozi”, napominje Vulević.
Skoro 800 parova se prijavilo za usvajanje – šta koči postupak
Prema najnovijim podacima iz Ministarstva za brigu o porodici, skoro 800 parova prijavilo se za usvajanje. Sa druge strane, od 320 mališana samo 150 je u uzrastu kada može da bude usvojeno. Mnogo je više potencijalnih roditelja, ali ipak ne nađu sva deca novi dom.
Vulević dodaje i da je među njima 49 odsto dece sa ozbiljnim zdravstvenim ili razvojnim problemima ili genetskim opterećenjima koji na neki način, kako kaže, koče usvojitelje da se prihvate postupka usvojanja.
“Oni u okviru pripreme i utvrđivanja opšte podobnosti prolaze određenu obuku, kako je ja zovem školu za buduće usvojitelje, nakon koje se izjašnjavaju o poželjnim karakteristikama deteta koje žele da usvoje – to su uglavnom karakteristike da je dete niskog kalendarskog uzrasta, da je zdravo i da nema određenih genetskih opterećenja i u nekom određenom broju da nije romske populacije”, objašnjava Vulević.
Ukazuje da je dece koja ispunjavaju sve te kriterijume u registru malo.
U sudskim postupcima postoje projektovanja ili identifikacije sa slučajem
U tome i vidi jedan od razloga zašto je tako malo usvojene dece – zbog iskazivanja poželjnih karakteristika koje dete treba da ima, a drugi razlog je broj dece kojima je utvrđena opšta podobnost, ali imaju karakteristike koje nisu kompatibilne sa željama potencijalnih usvojitelja.
“Ali postoji još nešto – postupak utvrđivanja opšte podobnosti ne zavisi samo od Centra za socijalni rad, nego i od sudskih postupaka. Sudski postupci i znanje sudija u oblasti porodično pravne zaštite i utvrđivanju opšte podobnosti deteta za usvojenje su nikakvi ili minorni”, ističe Vulević.
Dodaje da oni nemaju dobru pripremu i dovoljno znanja o porodično pravnoj zaštiti.
“Na primer, tu postoje razna projektovanja ili identifikacije sa slučajem. Ja sam saznao neke stavove sudija – ja sam sada u drugom stanju, nisam spremna da nekoga lišim roditeljskog prava ili ja sam pred penzijom, neću da me sutra neko napada na pijaci. A tu se onda povezujemo i sa onim da je struka ustuknula pred opštom javnosti čemu su doprineli i mediji”, poručuje Vulević.
Zašto se stručnjaci povlače
Kada se dete izuzme iz ugrožavajuće porodične sredine, od nekompetentnih roditelja onda se to prikaže u medijima kao zloupotreba ovlašćenja od strane stručnjaka, kaže Vulević.
“U tom slučaju se stručnjaci povlače, neće da se zameraju javnosti. To ja zameram, a mogu da zamerim i mom matičnom ministarstvu, u kojem sam nekada radio, slaba je komunikacija sa javnošću”, dodaje Vulević.
Ističe i da mediji kada izveštavaju o nekom slučaju, oni govore u trenutku, Centar za socijalni rad popusti pod pritiskom, ali onda se mediji ne zainteresuju šta je bilo sa tom decom kada su vraćena u tu porodicu od koje su ugroženi.
“Ja znam nekoliko slučajeva gde su deca vraćena, ali su posle opet došli u sistem socijalne zaštite”, kaže Vulević.
Ističe da struka treba da se bori za najbolji interes deteta, a ne da se povlači pod pritiskom javnosti.
“Šta je usvojenje? Usvojenje je celoživotni aranžman za dete u kojem se stvaraju neraskidive veze između roditelja i deteta. Ne govori se tu o usvojitelju i usvojeniku, nego o roditelju i detetu. A hraniteljstvo je privremeni boravak. Šta ćemo sa detetom kada napusti hraniteljsku porodicu ili instituciju socijalne zaštite, a ovako ima uređen celoživotni aranžman”, zaključuje Vulević.
Poznato kada će na teren Đoković i Van de Zandshulp
Meč Novaka Đokovića i Botika van de Zandshulpa u trećem kolu Australijan opena počeće u subotu oko 9.00 časova po srednjoevropskom vremenu.
Organizatori Australijan opena su duel Novaka Đokovića i Botika van de Zandshulpa rasporedili kao prvi na “Rod Lejver areni” u večernjem terminu. To znači da će početi u subotu oko 9.00 časova po srednjoevropskom vremenu.
