MENISNC
Pretraga
19.3 C
Vancouver
Naslovna Blog Stranica 1069

Kakao kolač

Od
miki
-
0
kakao kolac

Jednostavan kolač od sastojaka koje uglavnom imate u kuhinji.

Sastojci:

Biskvit:

– 1 jaje

– 1 šoljica šećera

– 1 šoljica mlevenih oraha

– 1 šoljica mleka

– 1/2 šoljica ulja

– 1 šoljica brašna

– 1 prašak za pecivo

Krema:

– 1 puding od vanile

– 3 dl mlijeka

– 2 šoljica šećera

– 150 d maslaca

Priprema:

Umutiti jaje i dodajte pola šoljice šećera i nastavite da mešate dok ne dobijete gustu kremastu teksturu.

Dodajte mleko i mešajući postepeno dodajte ostatak šećera. Zatim umešajte ulje, onda dodajte orahe i promešajte i na kraju dodajte brašno pomešano sa praškom za pecivo i ponovo lagano promešajte

Tako pripremljenu smesu  sipajte u nauljeni i pobrašnjeni pleh. Pecite u rerni zagrejanoj na 180 stepeni oko 20 minuta. Biskvit mora da bude sočan, pa je važno da ga ne prepečete.

Pripremite kremu. Odvojite 1 dl mleka i u njega umešajte puding i šećer, a ostatak mleka stavite u šerpu da provri.

Smanjite temperaturu i u vrelo mleko lagano mešajući dodajte pripremljeni puding. Kada sve provri skinite sa šporeta i ostavite da se ohladi, a zatim umešajte maslac i sve dobro umutite mikserom.

Na ohlađeni biskvit dodajte kremu i pospite sa dodatkom po svojoj želji – rendanom čokoladom, mlevenim keksom, cimetom ili mlevenim orasim.

Ako ne volite kreme sa pudingom, na kolač pre posluživanja stavite umućenu slatku pavlaku, pa  pospite sa željenim dodatkom.

Prijatno!

Evropljani će i dalje pomerati kazaljke leti i zimi

Od
miki
-
0

Iako je Evropska komisija (EK) još pre tri godine predložila da se ukine sezonsko pomeranje sata, države članice se o tome još nisu dogovorile, a čini se da u dogledno vreme ni neće.

“U nedelju, 31. oktobra pomerićemo kazaljke”, izjavio je u petak portparol Stefan De Kersmaecker, odgovarajući na pitanje novinara šta se događa se predlogom da se ukine pomeranje kazaljki svake poslednje nedelje u martu i poslednje nedelje u oktobru.

Pomeranje sata trebalo je da prestane 2019, nakon što je bivši predsednik EK-a Žan Klod Junker 2018. to predložio za celu Evropsku uniju, s tim da je članicama prepušteno da odluče hoće li zadržati letnje ili zimsko računanje vremena.

Predlog je 2019. podržao Evropski parlament, ali trebalo bi da ga usvoje države članice. Trenutno nema nikakvih naznaka da bi predlog mogao dobiti njihovu podršku.

“Stvar je sada u rukama država članica”, rekao je portparol.

Evropski ministri saobraćaja odlučili su u decembru 2018. da odlože odluku o ukidanju sezonskog pomeranja sata do 2021. ali se nakon toga ništa nije dogodilo po tom pitanju.

Odluka o tome hoće li neka država članica uzeti kao trajno letnje ili zimsko vreme zavis od njenog geografskog položaja i stoga je teško očekivati dogovor o predlogu EK-a koji se sada čini ishitren, iako to niko ne želi zvanično da prizna.

U Evropskoj uniji postoje tri vremenske zone i najveća je srednjoevropska od Poljske na istoku do Španije na zapadu.

Kada bi sve zemlje iz te vremenske zone uzele na primer trajno letnje računanje vremena, u Španiji, Belgiji, Holandiji, Danskoj zimi bi sunce izlazilo tek sredinom prepodneva, a na severozapadu Španije oko 10 sati.

U slučaju da uzmu zimsko kao trajno vreme, sunce bi na istoku Poljske izlazilo u tri sata ujutro, u Varšavi u 3 sata i 15minuta, a u Berlinu 3 sata i 44 minuta.

S druge strane, kada bi zemlje na zapadu i severu kontinenta ušle u zapadnoevropsku vremensku zonu, što bi bilo prirodno, nastale bi nove komplikacije jer bi Francuska i Nemačka spadale u dve različite vremenske zone.

Stoga se čini da je sezonsko pomeranje sata, uz sve nedostatke, ipak najbolji kompromis.

Protesti u Banjaluci i Bijeljini

Od
miki
-
0
IZVOR: N1

U Banjaluci je održan protest opozicionih stranaka u Republici Srpskoj, dok je u Bijeljini održan protestni skup u organizaciji SNSD.

Organizatori protesta u Banjaluci su SDS, PDP, DNS, SPS i „Za pravdu i red“ Nebojše Vukanovića. Najavili su i da je ovo samo jedan u nizu protesta i pozvali su građane da u što većem broj izađu na protest i iskažu nezadovoljstvo „pokušajima gušenja medija i potezima vlasti koja ne radi u interesu građana“.

Vlastima su upućena tri zahteva: da BN televizija nastavi sa radom, da tužilaštvo procesuira aktere afere „Kiseonik“ i drugih afera, a da ostavke podnesu ministar zdravlja Alen Šeranić, direktor UKC Banjaluka Vlado Đajić i svi direktori zdravstvenih institucija.

Gradonačelnik Banjaluke Draško Stanivuković protest je uporedio sa ustankom protiv Turaka.

„Ovo nisu protesti, ovo je ustanak. Pevali su ‘ne može nam niko ništa’, a evo vidite da može“, kazao je Stanivuković i dodao da danas počinje borba protiv „njihovog porodičnog zuluma, protiv privatne države, porodičnih i privatizovanih institucija“.

“Poslati ih ne samo u opoziciju, nego u političku prošlost, a veliki deo njih i u zatvore, jer tamo im je i mesto”, istakao je predsednik PDP Branislav Borenović.

U isto vreme, SNSD u Bijeljini je organizovan skup pod nazivom „Bijeljina mora bolje“, na kojem se okupilo nekoliko stotina ljudi.

Vladimir Lazić, predsednik Gradske organizacije SNSD Bijeljina, kazao je da veliki broj okupljenih građana pokazuje da narodu nije svejedno.

„Glavno je da istaknemo da Bijeljina može bolje. Da svi zajedno možemo bez problema izgraditi Bijeljinu i Semberiju i Republiku Srpsku“, istakao je.

Specijalci Rosu otišli sa Jarinja

Od
miki
-
0

Kfor rasporedio snage na Jarinju i Brnjaku, a pripadnici kosovske specijalne jedinice Rosu otišli su sa Jarinja. a istovremeno Srbi su uklonili barikade.Vozila Kfora raspoređena su na administrativnim prelazima Jarinje i Brnjak.

Pripadnici kosovske specijalne jedinice Rosu otišli su sa Jarinja. Pre toga su pomerena dva kamiona, a na jednom od njih je pisalo „Dobrodošli u Zajednicu srpskih opština”.

Demontirani su šatori i tende koje su građani postavili tokom 13 dana protesta, javio je reporter RTS-a. Posle zastoja od nekoliko sati krenulo istovremeno povlačenje svih kamiona sa puta kao i pripadnika specijalne jedinice Rosu sa Jarinja.

Misija Kfora predvođena NATO-om počela je da preduzima korake kako bi podržala sprovođenje nedavno postignutog dogovora o deeskalaciji i poboljšanju situacije na severu Kosova i Metohije, koji su postigli Beograd i Prištine u okviru dijaloga pod okriljem EU.

U saopštenju Kfor navodi da je već intenzivirao patrole duž glavnih saobraćajnica na kojim su postavljenje blokade i rasporedila jedinice na prelazima Jarinje i Brnjak.

Od ovog vikenda i naredne dve nedelje, Kfor će održavati snažno i odlučno prisustvo u toj oblasti, u skladu sa pomenutim aranžmanom i u skladu sa svojim mandatom koji proizlazi iz Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija iz 1999. godine, s ciljem da se obezbedi sigurno i zaštićeno okruženje i sloboda kretanja za sve zajednice koje žive na Kosovu, piše u saopštenju.

Kfor navodi da su aktivnosti međunarodnih snaga na KiM odgovor na razvoj događaja na severu proteklih dana.

Drama u Istanbulu – oslabljena Zvezda poražena od Đorđevićevog Fenera

Od
Dara Milovanović
-
0

Košarkaši Crvene zvezde poraženi su od Fenerbahčea rezulatom 61:57 u prvom kolu Evrolige.

Zvezda je ovu sezonu Evrolige počela kao i prošlu – porazom u Istanbulu.

Fenerbahče je silovito počeo ovu utakmicu, Zvezda je bila prilično stidljiva u Istanbulu i za prvih šest minuta nije mogla da postigne koš.

Ruku na srce, igrali su bez nekolicine bitnih igrača poput Branka Lazića, Ognjena Dobrića, Dejana Davidovca i Maika Cirbesa i to se osetilo u njihovoj igri.

Izabranici Aleksandra Saše Đorđevića su u prvih šest minuta postigli 14 uzastopnih poena, a ulaskom Nikole Ivanovića sve se promenilo u korist Crvene zvezde i upravo je on postigao prve Zvezdine poene u Evroligi ove sezone.

Nakon tih poena za 14:2, Zvezda pravi seriju 13:2 i Đorđević je morao da reaguje tajm autom i njegovi izabranici su nekako uspeli da zadrže prednost na kraju prve četvrtine, kada je na semaforu stajalo 18:15.

U drugom kvartalu smo videli jake odbrane na obe strane, Radonjić je čak pokušavao sa zonskim presingom sa vremena na vreme, dok je Pjerija Henri kao sekundarni plejmejker pokušavao da pronađe poene.

Prava rovovska bitka i posle 20 minuta na semaforu stoji 28:26 u korist Fenerbahčea, a verovali ili ne u ovom periodu je Fener šutirao 1/8 za tri, a Zvezda 2/10…

Fenerbahče: Birsen, Šajok 4, Akpinar 2, Mahmutoglu 6, Biberović, Dev Kolo 7, Henri 4, Henri 13, Veseli 8, Buker 8, Polonara 7, Duverioglu 2.
Crvena zvezda: Gušić, Lazarević 6, Volters 9, Uskoković, Davidovac, Mitrović 4, kalinić 9, Dobrić, Holins 5, Simonović, Ivanović 16, Kuzmić 8

I u drugom poluvremenu smo gledali pravi košarkaški rat, samo je Fener bio uspešniji od Zvezde. Verovali ili ne u trećoj četvrtini smo videli samo 21 poen na obe strane i Zvezda je imala šansu.

Naziralo se iznenađenje, da bi Dajšon Pjer i Jan Veseli kreirali veliku seriju i posle trojke Ahilea Polonare na semaforu stoji 45:35 u korist Fenera i prva dvocifrena prednost još od prve četvrtine.

Četvra četvrtina nam je donela mnogo neizvestnosti, jer je Zvezda uspela da istopi ovu prednost Fenerbahčea i zakucavanjem Lazarevića stigne do 45:42 i onda je opet usledilo zatišje.

Beležimo i “brutalno” zakucavanje Dajšona Pjera preko dvojice igrača Zvezde, a onda i trojku Nanda de Koloa za 56:49 i Fener je prišao na korak od pobede, što su i uspeli u neizvesnoj završnici sa 61:57.

Najefikasniji je bio Dajšon Pjer sa 13 poena, a Veseli i Buker su imali po 8. Na drugoj strani, 16 poena Nikole Ivanovića, a po 9 su ubacili Volters i Kalinić.

Пласман обезедио SofaScore LiveScore

Bezvizni režim EU za Srbiju nije ugrožen

Od
Dara Milovanović
-
0

Interni dokument kojim se problematizuje bezvizni režim putovanja u Evropsku uniju za državljane Srbije, Albanije, Moldavije, Gruzije i Ukrajine je postojao, ali je prestao da bude validan od trenutka posete predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen području Zapadnog Balkana, rečeno je nezvanično Glasu Amerike (VOA) u evropskim diplomatskim krugovima.

„Zaboravite priču o vizama, više nije relevantna. Nijedan ozbiljan političar je ne podržava”, naveo je izvor VOA.

Bojazan o navodnoj suspenziji bezviznog režima za pomenute zemlje inicirana je tekstom koji je objavio EU Obzerver, na osnovu internog dokumenta EU od 27. septembra, u koji je taj portal imao uvid.

„U tom izveštaju zaključuje se da sve zainteresovane zemlje nastavljaju da ispunjavaju uslove za liberalizaciju viznog režima i napreduju u ispunjavanju prošlogodišnjih preporuka”, navodi se u odgovoru neimenovanog predstavnika Evropske komisije Glasu Amerike, povodom navoda da se zbog nezakonitih boravaka i neosnovanih zahteva za azil državljana Srbije, Albanije, Moldavije, Gruzije i Ukrajine, pokreću rasprave o obustavi bezviznog režima koji važi za te zemlje.

U odgovoru iz Evropske komisije ukazano je da je u dokumentu na koji se pozivaju istaknuto u kojim oblastima je potrebno uložiti napore kako bi se ostvarila poboljšanja.

„Istaknuto je i da bezvizni režim nastavlja da donosi koristi u ekonomskoj, društvenoj i kulturnoj sferi, kako državama Evropske unije, tako i partnerskim državama”, navedeno je u izveštaju Evropske komisije objavljenom u avgustu 2021.

Portal EU Ozerver je u tekstu sastavljenom na osnovu uvida u interni dokument izvestio da zvanične statistike o kriminalu pokazuju da su tokom 2020. Gruzija, Moldavija, Ukrajina, Srbija i Albanija bile među prvih 10 zemalja čiji su državljani kršili zakon o strancima.

Stručnjaci traže širu upotrebu brzih testova, koliko su tačni i kada ih trebamo koristiti?

Od
Dara Milovanović
-
0

Sa četvrtim talasom koji besni u mnogim delovima Kanade, neke grupe pokušavaju staviti u upotrebu  još jedan alat u borbi protiv COVID-19, brze testove.
Kanada tek treba uvesti široke i jeftine dostupne brze antigenske testove.
Doktorka F. Kakkar, specijalista pedijatrijskih zaraznih bolesti i lekar u Univerzitetskom centru Sainte-Justine u Montrealu, rekla je da bi brzo testiranje moglo imati veću ulogu u kontroli pandemije u Kanadi.

Koja je razlika između PCR testova i brzih testova?
Kakkar, takođe vanredni profesor pedijatrije na Univerzitetu u Montrealu, rekla je da testovi polimerazne lančane reakcije (PCR), koji se smatraju “zlatnim standardom” u testiranju na COVID-19, gledaju virusnu RNK.
“U stanju su pokupiti čak i tragove virusa”, rekla je Kakkar.
Iako se PCR testovi mogu obaviti u roku od sat vremena u hitnim situacijama, laboratorije često proveravaju uzorke svakih osam ili 12 sati, uzrokujući kašnjenja do 48 sati pre nego što rezultati budu dostupni.
Brzi antigenski testovi, sa druge strane, traže komade proteina koje stvara virus. Kao i PCR test, i brzi antigenski test uključuje bris nosa, ali ne mora ići tako duboko kao bris brisa za PCR.
Obrisak se ostavlja u bočicu s tečnošću oko 15 minuta, a zatim se nanosi na test traku. Ako ima dovoljno proteina za reakciju antitela, pojavljuje se obojena traka, slično načinu na koji radi test trudnoće.

Koliko su testovi tačni?
Kakkar kaže da brzi testovi nisu tako precizni kao PCR testovi, koji su vrlo osetljivi i mogu dati pozitivne rezultate čak i nakon perioda bolesti, kada osoba više nije zarazna.
Brzi testovi su najprecizniji ako ih koriste ljudi sa simptomima COVID-19 na popularnim mestima. Pod tim uslovima, brzi test daje ispravne rezultate 80 do 90 %, rekla je.
Ljudi koji su asimptomatski ili su u ranim fazama infekcije možda nemaju puno virusnih proteina u svom sistemu, za što je Kakkar rekla da bi moglo rezultirati lažno negativnim rezultatom. Pod tim uslovima, rekla je da se stopa pozitivnosti kreće od 35 do 50%, što znači da je mogućnostt  do 50%, da test možda neće otkriti infekciju.

Kada su brzi testovi najkorisniji?
Kakkar kaže da visokorizične ustanove, poput bolnica, ne mogu rizikovati lažno negativne rezultate.
U školama u kojima postoji zabrinutost izbijanja epidemije, međutim, brzo testiranje moglo bi pomoći, posebno u doba godine kada cirkulišu drugi virusi.
Kad dete ili čovek dođe sa groznicom ili curenjem iz nosa, Kakkar kaže da uzimanje PCR testa može biti ometajuće, jer zahteva dan ili dva van škole ili posla, dok se čekaju rezultati. Porodice ostale dece iz istog razreda, takođe žele brzo saznati rezultate.
“Osećam da postoji određena nespremnost da se otkriju simptomi i da se bude toliko oprezan u vezi simptoma, jednostavno zato što ljudi govore:” Znaš šta? Zar još jedna prehlada, druga prehlada, treća prehlada “.
Prema Kakkaru, brzi i laki brzi testovi doveli bi do češćih testiranja. To bi bilo posebno korisno u severnim i udaljenim zajednicama, u školama, na radnim mestima i u zajednicama, na skupovima poput venčanja ili sportskih događaja.

Da li ih treba koristiti za nevakcinisane ljude na radnim mestima?
Kakkar kaže da upotreba brzog testiranja za nevakcinisane radnike zavisi od rizika radnog okruženja. U Quebec-u, na primer, nevakcinisani ljudi ne mogu raditi u zdravstvenom sistemu.
“Budući da sam zdravstveni radnik među imunokompromitiranim pacijentima, to je preveliki rizik”, rekla je. “Ne možemo rizikovati tih 10 ili 20% šanse da imamo lažno negativan rezultat.”
U kancelariji zdravih ljudi, u kojoj se većina vakcinisala, Kakkar kaže da bi brzo testiranje moglo pomoći. Upozorila je da brzo testiranje nije efikasna zamena za vakcinisanje, već samo dodatna mera za povećanje sigurnosti na radnom mestu.

Koliko su brzi testovi trenutno dostupni širom Kanade?
Kakkar kaže da je brzo testiranje strogo regulisano u Kanadi.
“Neke škole to koriste, neka radna mesta to koriste”, rekla je. “Ali praktično govoreći, pojedincu nije tako jednostavno obaviti brzi test.”
Rekla je da je brzo testiranje dostupnije u drugim zemljama, uključujući Sjedinjene Države. U Velikoj Britaniji i Nemačkoj, besplatni brzi testovi dostupni su od vlade putem pošte, u apotekama i ordinacijama.
Kakkar kaže da je deo problema to, što Health Canada nije odobrila mnogo marki brzih testova. Cena je između 40 i 75 dolara, i takođe je prevelika, posebno za porodicu sa više dece, rekla je.
David Juncker, profesor na katedri za biomedicinsko inženjering na Univerzitetu McGill, rekao je da je, izuzev Nove Škotske, vidi opštu nespremnost da se koriste brzi testove među kanadskim provincijama tokom pandemije.
Rekao je da po njegovom mišljenju nema dobrih naučnih razloga za tu pokrajinsku nevoljnost. “Oni radije koriste PCR testove i prilično su se rano opredelili za vakcine, što nažalost nije u potpunosti ispunilo njihove nade.”
Iako je Kanada u oktobru 2020. počela nabavljati veliki broj brzih testova i distribuirati ih provincijama, Juncker je rekao da saveznoj vladi još uvek nedostaje opšta strategija brzog testiranja. Rekao je da je njegov regulatorni okvir odobrenja deo razloga što brzi testovi ovde nisu široko dostupni.
Po Junckerovom mišljenju, regulatorne barijere su visoke i potpuno pogrešne. Rekao je da se prilikom provere u maju, mnogi proizvođači nisu ni prijavili za odobrenje svojih testova. “A oni koji se primenjuju, slabo uspevaju.”
Podaci kanadskog zdravstva ukazuju na to da je savezna vlada od 2. septembra 2021. godine distribuirala više od 40 miliona testova po provincijama i teritorijama. Pokrajine i teritorije su prijavile da su do sada koristile samo nešto više od devet miliona tih testova.
U e-poruci, Health Canada je saopštila da je odobrilo preko 50 različitih testova na COVID-19, uključujući četiri uređaja za samotestiranje. Odeljenje nastavlja s preispitivanjem novih mogućnosti testiranja.
Doktor Kakkar rekla je da se nada da će brzi testovi postati dostupniji u narednim sedmicama.
“Osećam da ćemo u sledećih nekoliko sedmica, imati širenje i drugih vrsta virusa”, rekla je. ” Kada budemo govorili o COVID-u, i njegovom uticaju među drugim virusima, imaćemo nedeljni ili dvonedeljni događaj, zato je moja preporuka vladama da se bolje organizuju”

SERBIANNEWS/CANADA

Kanadski BDP pao je 0,1% u julu, procenjuje se da će porasti u avgustu

Od
Dara Milovanović
-
0

Agencija za statistiku Kanade, objavila je u petak izveštaj, koji pokazuje da se kanadska ekonomija u julu smanjila za 0,1 %, nakon rasta od 0,6 % u junu.
Početna julska procena agencije, oko realnog bruto domaćeg proizvoda ( GDP ) predviđala je pad od 0,4% uprkos ublažavanju ograničenja javnog zdravstva.
Dok je većina sektora koje agencija prati porasla u julu, pad u sektorima kao što su poljoprivreda i proizvodnja, nisu nadoknadili dobit u drugim sektorima.
Proizvodnja useva, osim kanabisa, bila je na najnižem nivou od novembra 2007. zbog sušnih uslova, i nanela je ogromnu štetu proizvodnji pšenice, repice i drugih žitarica.
Prerađivačka industrija je u julu pala 1,1 %, dok je građevinski sektor pao za 0,9 %, za šta je agencija rekla da je posledica već nekoliko meseci pada aktivnosti u izgradnji stambenih zgrada, nakon što je u aprilu dostigla rekordnu vrednost.
Statistika Kanade je saopštila da je ukupna ekonomska aktivnost u julu bila, oko dva posto ispod nivoa pre pandemije u februaru 2020.

Početna procena agencije za avgust ukazuje na rast od 0,7 % za taj mesec, što bi ukupnu ekonomsku aktivnost dovelo do jedan posto ispod nivoa pre pandemije. Podaci o BDP -u u avgustu biće finalizovani krajem meseca.
Viši ekonomista u CIBC-u, Royce Mendes rekao je da su brojke za oba meseca u velikoj meri u skladu sa očekivanjima, ali druge brojke koje je u petak objavila kanadska statistika ukazuju na to da se BDP kreće ispod prognoza za tromesečje.
Najveći dobitak u julu, ostvario je sektor smeštaja i hrane, koji je osetio relaksiranje mera javnog zdravlja, koje su ranijih meseci ograničavale lične usluge i putovanja.
Kanadska statistika je saopštila da je kombinacija lepog vremena, povećanih kapaciteta u baštama i terasama restorana i,  popuštanja zdravstvenih ograničenja za obedovanje u zatvorenom i na otvorenom, u celoj zemlji pomoglo povećanjem od 12,5% u ovom sektoru, obeležavajući drugi uzastopni mesec sa dvocifrenim rastom.

Avio prevoz povećan je za 67,7 % u julu, u sezoni putovanja, nakon što potpuno vakcinisani posetioci, od 5. jula više ne moraju ići u karantin.
Ipak, svaki sektor je i dalje znatno ispod onog pre nego što je izbila pandemija.
Kanadska statistika je saopštila da je sektor smeštaja i usluga hrane, u julu bio 21,3 % ispod nivoa iz februara 2020.g, dok je avio prevoz bio gotovo 83 % ispod rezultata pre pandemije.

SERBIANNEWS/CANADA

Da li je loše po kreditni rejting otkazati kreditnu karticu?

Od
Dara Milovanović
-
0
Kreditne kartice

Kreditne kartice ponekad vam može stvarati konfuziju, posebno ako imate kreditnu karticu za koju jednostavno niste više zainteresovani. Možete li je otkazati? Je li bolje zadržati je? Hoće li otkazivanje naštetiti vašem kreditu?

Otkazivanje i kreditni bodovi
Vaš kreditni rezultat određen je brojnim faktorima, uključujući koliko duga imate, da li redovno plaćate račune i koliko raspoloživog kredita trenutno koristite.
Kad otvorite kreditnu karticu, biroi za kreditno izveštavanje to vide, kao nešto što  vam povećava kreditnu liniju. Ljudi koji imaju na raspolaganju više velikih kreditnih linija smatraju se pouzdanijim i stoga im se daju bolji bodovi.
Dakle, ako imate kreditnu karticu koju retko ili nikada ne koristite, plaćajte je na vreme svaki mesec i nemajte visok saldo na njoj, verovatno ćete dobiti pozitivne poene kreditne sposobnosti ako otvorite taj račun.
Ne znate svoj kreditni rezultat? Lako je to besplatno proveriti.
Ako ste već uspostavili značajan kredit i dobro rešavate dugove, gašenje jedne kartice verovatno neće uticati na vaš rezultat, ako uopšte utiče, a sigurno ne i zadugo.
Ali otkazivanje kartice sa visokim kreditnim limitom može naštetiti vašem kreditnom rezultatu. Da biste zaštitili svoj rezultat, morali biste platiti ostala stanja na kartici kako biste nadoknadili gubitak dostupnog kredita sa kartice koju zatvarate.
Još je veći problem otkazati kreditnu karticu koju imate godinama. Stari kredit je najbolja vrsta dokaza stabilnosti, a dugotrajna, dobro održavana kreditna linija izgleda odlično na kreditnom izveštaju.

Dobri razlozi za otkazivanje
Ipak, nije uvek loša ideja otkazati kreditnu karticu. Nisu svi izvrsni u kontrolisanju nagona za kupovinom, pa ako bi vas otkazivanje kreditne kartice moglo sprečiti u nekontrolisanoj potrošnji, to bi mogao biti pravi potez.
Neke kartice takođe imaju velike godišnje naknade koje morate platiti bez obzira koristite li karticu. U tim slučajevima zatvaranje vaše kartice ili prelazak na kreditnu karticu bez naknade ili niske godišnje naknade je dobar pogodak za kredit.
Ono što mnogi ljudi ne znaju je da još uvek možete otkazati kreditnu karticu čak i ako ima dobar saldo. Samo se obratite kompaniji koja izdaje karticu i zatražite zatvaranje računa, kako ne bi stigli novi troškovi. I dalje ćete moći plaćati preostali iznos.
U osnovi, ako vas kartica košta, otkažite je! Samo pazite da nakon toga stalno pratite svoj kreditni rezultat kako biste pratili sve fluktuacije.

Loši razlozi za otkazivanje
Ako je vaš razlog otkazivanja to što jednostavno ne koristite karticu, posebno ako kartica nema godišnju naknadu, verovatno ste pogrešili otkazivanjem. Za većinu ljudi ima smisla vaš kreditni rezultat držati otvorenim, za bilo koju dostupnu kreditnu liniju, pogotovo ako ne postoji saldo na kome rastu kamate.
Ako ste odlučili izbaciti kreditnu karticu iz novčanika i mislite da imate dobre razloge, otkazivanje verovatno neće urušiti vaš kreditni rezultat.
Ipak, uvek je najbolje sačuvati svoje dobre kreditne linije, kako biste održali visok kreditni rezultat i imali na raspolaganju kreditne mogućnosti.

SERBIANNEWS/CANADA

Dodik pokazao stenogram razgovora sa Eskobarom: J*** mi se za američke sankcije

Od
miki
-
0

Član Predsedništva BiH Milorad Dodik je novinarima pokazao stenogram razgovora sa specijalnom izaslanikom američkog predsednika za Zapadni Balkan Gabrijelom Eskobarom, prema kome je Eskobaru rekao da mu se “j… za američke sankcije”.

„Američka ambasada u Sarajevu je nekorektno postupila, kada je izdala saopštenje mog razgovora s Eskobarom. Ja nisam bio spreman da izađem u javnost s detaljima tog razgovora, ali su oni odlučili da kažu samo ono što su oni rekli, a u vezi je sa pretnjama nekim sankcijama“, kazao je Dodik.

Na Tviter nalogu američke ambasade u BiH u četvrtak je objavljeno da je Eskobar izjavio je da su pretnje srpskog člana Predsedništva BiH Milorada Dodika otcepljenjem Republike Srpske od BiH za SAD antidejtonske i da građanima tog entiteta ne nude ništa dugo osim izolacije i „ekonomskog očaja“.

Dodik je pročitao i pokazao stenogram s jučerašnjeg sastanka sa američkim diplomatom.

Prema onome što je Dodik kazao, Eskobar je rekao: „Moram reći da su nove sankcije prema Balkanu predviđene za one koji opstruišu politički, ali i prema onima koji imaju korist od toga“.

Potom je Dodik kazao: „Je*e mi se za sankcije. To sam upoznao već. Ako hoćeš sa mnom razgovarati, nemoj mi pretiti“.

Eskobar: „To nije prijetnja, ovo je činjenica“.

Dodik je naveo da već dvadeset godina SAD pokušavaju u BiH da „naprave poslušne ljude“, koji samo treba da pričaju ono što odgovara Amerikancima.

On je kazao i da će ovu reč koristiti uvek prema onima koji misle da mogu pretiti sankcijama.

1...1.0681.0691.070...1.536Stranica 1.069 od ukupno 1.536

Designed by Miodrag Zivkovic

© 2022 Serbian News Canada by Miodrag Živković