Samo je Čak Noris uspeo da ubedi babu da nije gladan.
Vredna veverica sakrila 70 kilograma oraha u automobil!
Vlasnik vozila, Bil Fišer iz Severne Dakote, SAD, pronašao je svoj Chevrolet Avalanche prepun oraha,koje je veverica “sakrila” nakon što ga je ostavio parkiranog četiri dana…
Poznato je da su veverice su vrlo slične ljudima po tome što su sposobne unapred planirati upravljanje svojim zalihama hrane kroz duži vremenski period. Ipak poneakd izaberu čudna mesta za skladištenje orasa.
Na fotografijama objavljenim na društvenoj mreži, Fišer pokazuje kante od 20-ak litara napunjene do vrha orsaima zalihama vredne veverice. Na fotografijama se vidi i da su svaki slobodan kutak ispoda poklopca motora i branici bili napunjeni orasima.
Tako je jedna preduzimljiva veverica odlučila da uskladišti orahe koje je prikupljala za zimu u motorni prostor vozila. Fišer je na kraju morao ukloniti čitav prednji okvira vozila kako bi sve očistio.
“Morao sam skinuti i branike i izvaditi sve orahe”, rekao je on, ističući kako njegovi napori nisu bili 100% uspešni.
“Još čujem kako se nešto kotrlja unutar vozila, verovatno u delovima automobila kojima ne mogu prići”, dodao je Fišer.
Jedna fotografija koju je objavio pokazuje da je uspeo da napuni ukupno sedam kanti oraha izvađenih iz vozila. Sa svakom kantom koja je u proseku imala desetak kilograma, ova vredna veverica uspela je ukupno ubrati preko 70 kilograma oraha za zimu.
Na žalost, sav trud vredne veverice bio je uzaludan.
Trikovi za čišćenje stakla na tuš kabini
Često poželite da su vrata vašeg tuša jednako sjajna kao prvog dana?
Na sreću, postoji nekoliko jednostavnih trikova koji će vam pomoći da to i postignete, a verovatno sve što vam treba već imate u svojoj kući.
WD-40
WD-40 se može koristiti za razne stvari ali i za čišćenje. Sasvim jednostavno poprskajte staklo i prebrišite krpom. Ako ne verujete, isprobajte sami.
Belo sirće i prašak za veš
Kombinacija ova dva sastojka je mnogima favorit kada se treba rešiti fleka sa stakla na tuš kabini. Nećete verovati kako lako otapa svu prljavštinu bez korišćenja štetnih hemikalija. I uz to je vrlo jednostavno pripremiti taj rastvor, piše Ordinacija.hr.
Maramice za mašinu za veš
Ko bi pomislio da se one mogu koristiti i u druge svrhe? Uzmite tu maramicu i trljajte njom staklenu površinu, a sastojci iz nje će pomoći da uklonite fleke i rešite se svih nečistoća.
Kukuruzni skrob
Radi se o jako slabom abrazivnom sredstvu koje je idealno za čišćenje takvih površina.
Pomešajte ga s malo sapuna za pranje posuđa i sirćetom. Poprskajte po vratima, krpom za čišćenje malo operite, pa isperite vodom i gotovi ste.
Grejpfrut i so
Citrusi iz grejpa će na prirodan način ukloniti sve fleke i ostatke sapuna koji se talože na staklu. Jednostavno prerežite grejp na pola, na njega stavite so i operite vrata.
Sirće pomaže
Ono čini se čisti sve. Zagrejte čašu sirćeta i dodajte par kapi tečnosti za posuđe. Ova mešavina će bez problema razgraditi masnoće i otopiti fleke.
Esencijalna ulja
Ovo sigurno niste očekivali ali je istina. Možete koristiti ulje od limuna uz toplu vodu kako biste očistiti vrata tuša.
Facebook spojio Instagram i Messenger
Posle dve godine priprema, Facebook je saopštio da od sada korisnici mogu da razmenjuju poruke između Instagrama i Messengera. Instagram i Messenger se od sada integrišu i kroz grupni čet.
Na Messengeru ćete od sada moći da vidite svoje Instagram kontakte i preko Messengera ćete moći da se dopisujete sa tim kontaktima bez promene aplikacije.
Preko Messengera ćete moći da se povežete sa kontaktima sa Instagrama i organizujete i povežete svoje kontakte u grupu za dopisivanje.
U grupama za dopisivanje može se menjati pozadina, mogu se praviti ankete, a svi korisnici videće ko kuca poruku, kao što je i slučaj na obe aplikacije.
Facebook je novu funkciju pustio u pogon 1. oktobra i ažuriranjem aplikacija možete koristiti nove funkcije u dve aplikacije.
Da li će zbog obavezne vakcinacije Đoković igrati na Australijan openu
Australijska država Viktorija, u kojoj se nalazi grad Melburn, donela je mere da svi sportisti moraju biti vakcinisani ukoliko žele da nastave sa trenutnim aktivnostima. Trenutno ti propisi ne važe za takmičenja u kriketu i tenisu, ali prema informacijama koje stižu iz Australije, planira se uvođenje obavezne vakcinacije za učesnike Australijan opena u januaru. To bi moglo da znači da će biti doveden u pitanje nastup najboljeg tenisera sveta Novaka Đokovića.
Čelnici Viktorije nastavili su sa rigoroznim merama kako bi nastavili borbu sa pandemijom koronavirusa i uveli obaveznu vakcinaciju sportista.
Poznato je da Novak nije vakcinisan i da ne želi da žuri sa tom odlukom, ali će se naći pod velikim pritiskom ukoliko navedeno pravilo bude potvrđeno.
“Odluku da li ću primiti vakcinu ću zadržati za sebe. Nadam se da ćete to poštovati. Ne želim da bude etiketiran kao za ili protiv vakcine. Drago mi je da igrači imaju izbor. Đorđe (brat) mi je rekao da je dosta igrača primilo vakcinu”, izjavio je svojevremeno Đoković.
Australijan open na programu je od 17. do 30. januara 2022. godine.
Hakerski napad na Univerzitetski klinički centar Republike Srpske
Univerzitetski klinički centar Republike Srpske saopštio je sinoć da je izvršen hakerski napad na server ove zdravstvene ustanove.
Iz Univerzitetskog kliničkog centra Republike Srpske su saopštili da Služba za informisanje te ustanove ne prima i ne može da odgovara sa službene mejl adrese.
Napadom su pogođene službene mejl adrese saradnika za informisanje, sekretarice generalnog direktora i nekih članova Uprave.
“Obavještavamo javnost da smo blokirani i tražimo razumijevanje, ne možemo odgovarati jer ne primamo ulazne poruke. Poštovani predstavnici medija, obavještavamo vas da ćemo vam se javljati s alternativnih mejl adresa i putem službenog Fejsbuk naloga UKC Republike Srpske dok ne uspostavimo stalni alternativni kanal” saopštili su iz Univerzitetskog kliničkog centra.
Ističu i da će o hakerskom napadu obavestiti i MUP Republike Srpske.
Sofija pobola srpske barjake u švapski tabor
„Zora je dušu dala za akcije. Najpre čamcem tiho, preko Save, pa onda na prstima do karaule i usnulim Austrijancima učtivo kažeš: Žao mi je što sam morala da vas probudim i uzmem vaše puške’”, zapovedio je komandant Kirhner junakinji i lepotici iz Beograda
Bila je maturantkinja kad je izbio Prvi balkanski rat, njoj tek devetnaesta. Ne pomišlja na studije, još manje na udaju. Htela bi da ratuje. Prijavila se Narodnoj odbrani gde nisu hteli da čuju. Rekli su joj, u šali, da bi bio najveći greh da pogine tako mlada i lepa, jer Srbija na Turke šalje junake, ne devojčurke iz školske skamije.
Vrati se kući pokunjena, ali sutra opet banu na isto mesto. Neki major upita:
– Kojim dobrom, devojko?
– Hoću pušku i ratni raspored – reče odlučno. Svi su moji u ratu, neću ni ja da sedim kod kuće.
– Dobro, ne možeš na front ali ćemo te uzeti za bolničarku.
Nisu imali kud, te je prime. Odsekla je kosu, odenula uniformu. Sa drugim dobrovoljcima nekoliko dana vežbala kako se gađa ili baca bomba, i krenula prema Kumanovu. Sledeće godine napadoše Bugari a Sofija stiže na Bregalnicu. Opet odlikovanje. Čim je Austrougarska 1914. objavila rat Srbiji, evo Sofije. Lepa Beograđanka našla je majora Tankosića koji je odlazeći vodio odred na Drinu, ali joj reče da se javi Ignjatu Kirhneru, komandantu Sremskog dobrovoljačkog odreda. Ovaj reče da mu je svaka puška dobrodošla, a junačko srce pogotovo.
On je, po ocu Nemac i po majci Srbin, 1908. u vreme aneksije BiH bio poručnik u austrougarskoj vojsci, ali je iskoristio priliku i prebegao u Srbiju sa čitavim vodom svojih vojnika. A Sofija u novoj jedinici primeti da je mladi ratnici gledaju s poštovanjem ali i, nekako, kao žensko. Tada im je kazala da ona za njih nije Sofija već njihov drug, saborac Sofronije. I nastavila da korača plamtećim stazama Velikog rata.
Kao komiti na glasu, Kirhner joj na početku rata za Beograd poveri da sa četvoricom ljudi pređe na levu obalu Save i tamo okači srpsku zastavu. Usput, trebalo bi da preseče telefonsku liniju i pokupi oružje dušmanima. Krete, srećna što je ovo palo baš njoj u deo. Pod zapovedništvom hrabre devojke bili su Predrag Karaklajić, Miroslav Golubović, Pavle Arsenić i Milivoje Lazarević, a Kirhner je pouči: „Zora je dušu dala za akcije. Najpre čamcem tiho, preko Save, pa onda na prstima do karaule i usnulim Austrijancima učtivo kažeš: ’Žao mi je što sam morala da vas probudim i uzmem vaše puške.’”
Još nije ojutrilo kad je čamac, s pristaništa u Karađorđevoj ulici, skliznuo ka Zemunu. Sofija i pratioci nosili su dve srpske zastave, uzete iz hotela „Bristol”, gde je u to doba bilo prvo previjalište. Ipak, nisu uspeli da neprijateljske stražare uhvate na spavanju. Opaziše oni srpske vojnike čim su prišli karauli i tog časa, gologlavi, a neki bez odeće i oružja, jurnuli u bežaniju ka Zemunu. Kad su videli Sofiju i njene drugove sa redenicima, nije bilo sile koja bi ih zadržala i nagnala da prihvate boj.
Tako je Sofija, bez trunke otpora, ispunila zadatak. Presekla je telefon između karaule i austrijske komande u Zemunu i istakla dve srpske zastave: jednu prema Zemunu, da bi Austrijanci videli da je kula osvojena, drugu kao Beogradskoj tvrđavi, kao znak komandantu Kirhneru da je zapovest izvršena.
Ostalo im je da mirno pokupe oružje i municiju, ispitaju teren oko Save i njenih šibljaka i železničkog mosta, i živi i zdravi vrate se u Beograd. Kad su bili u pristaništu, sa tvrđave su se oglasili srpski topovi tukući monitor koji se, Dunavom, bližio ušću Save. Sofija i njeni drugovi stigli su da učestvuju i u ovoj borbi, brzom mitraljeskom vatrom naterali su neprijateljski brod u povlačenje. Kao da joj je bilo suđeno da u početku rata, leta 1914. i s jeseni 1915, oba puta u sudbonosnim časima, bude u odbrani srpske prestonice.
Ova sećanja, mnogo godina posle Velikog rata pribeležio je čačanski književnik Antonije Đurić, besedeći sa Sofijom Jovanović u njenom skromnom beogradskom stanu, okruženom dečurlijom iz susedstva koja su je zvala jednostavno: Baka Sofija.
Šta su to antitela?
Šta su to antitela i antigeni?
Antigeni su zapravo uzročnici našeg imunog odgovora, sve ono što aktivira naš odbrambeni mehanizam.
To su zapravo molekuli koji se nalaze kao deo bakterija, virusa, parazit, alergena i koje nas organizam prepoznaje kao napadača.
Kao odgovor na napad, jedna od reakcija našeg imuniteta je i stvaranje antitela koja zapravo vezuju te antigene (napadače) i na taj način ih neutrališu.
Postoji nekoliko klasa antitela a to su: IgM ,IgG, IgA, IgE i IgD.
Zato kad posumnjamo da se radi o nekoj određenoj infekciji, možemo tražiti i nalaz antitela.
Šta su antitela IgM, IgG, IgE?
To su faktori u serumu proteinske strukture koji se bore protiv bolesti.
Oni predstavljaju aktivnu komponentu našeg stečenog imunog sistema i imuniteta.
Šta su IgM antitela?
IgM se stvaraju kada se naš organizam prvi put sretne sa nekim novim napadačem.
Oni su zapravo pokazatelji akutne faze bolesti.
Šta su IgG?
IgG su najrasprostranjenija u našem organizmu.
Ona nastaju kao posledica infekcije koja prolazi ili je prošla, tačnije onog trenutka kada koncentracija IgM antitela počinje da pada, počinje stvaranje IgG antitela.
Ova antitela su vrsta pripreme našeg organizma za ponovni napad te infekcije i njeno bolje eliminisanje.
Njihov nalaz u laboratoriji znači da je infekcija nekada bila i da se naš organizam već borio sa njom.
Takođe ona jedina prolaze kroz placentu.
Šta su IgE?
IgE se najviše nalaze u sekretu respiratornog i gastrointestinalnog trakta.
Njihova povećana koncentracije se nalazi u alergijski reakcijama, u atopijskom dermatitis u astmi, ali i u prazitarnim infekcija ma gde mogu imati ključnu ulogu.
Šta su IgA?
IgA se nalaze prvenstveno u pljuvačci, suzama, u sluznica ma respiratornog, gastrointestinalnog i genitourinarnog trakta kao i u kolostrumu gde obezbeđuju prvu liniju, tj najraniju odbranu od bakterija i virusa.
Postoje dve vrste, sekretorna IgA koju luče sluznica respiratornog i gastrointestinalnog trakta i prisutna su kombinaciji sa sekretornim komponentama, kao i serumska IgA koja ne sadrže sekretorna komponente.
Šta su to IgD?
IgD antitela se nalaze u veoma niskim koncentracijama i nalaze se između ostalog na nekim ćelijama imunog sistema gde se pretpostavlja da učestvuju u njihovom razvoju i sazrevanju.
Piksi: Nisam za Mondijal svake druge godine
FIFA je za to da se Mondijal održava svake dve godine.
Selektor Srbije Dragan Stojković kaže:
– Arsen Venger forsira globalni fudbal, od njega potiče ta ideja, ne slažem se s njim iako smo dobri prijatelji. Šta ćemo u tom slučaju sa EP, moramo da ga čuvamo jer je možda jače takmičenje od SP. Fudbal, uz svo poštovanje, nije odbojka, košarka, da se stalno igraju neki svetski kupovi, već globalna pojava širokih masa i ideja. Ne treba dirati u sadašnji sistem, mora da se vodi računa o fizičkom stanju igrača, jer oni nisu roboti, i te kako im je potreban odmor. Ime Mondijal lepo zvuči, treba da ostane na svake četiri godine, željno se iščekuje taj period, u suprotnom bi izgubio na draži, interesovanju, imidžu. Vidim i da je UEFA protiv toga.
Krajinović nije uspeoji
Italijan Janik Siner savladao je Filipa Krajinovića sa 2:0 po setovima 6:3, 7:5 i plasirao se u finale turnira u Sofiji. Italijan će u finalu igrati protiv Gaela Monfisa.
Italijan je opravdao ulogu favorita i imaće priliku da odbrani titulu na turniru u Sofiji. Filip je pružio snažan otpor. Imao je priliku da osvoji drugi set, ali je propustio svoju šansu. Dodatno mu je odmogla i povreda pred kraj drugog seta. Na kraju zaslužena pobeda Sinera i plasman u finale.