Đuveč nam je pored pilava, omiljeno jelo iz rerne. I prosto mi je nejasno kako do sada nisam napisala ovaj recept. Bila sam ubeđena da ga imam na blogu već godinama. Proverila sam juče, i ne, nemam ga ☺ A kako sam ovih dana pod punom snimajućom opremom, pretpostavila sam da bi bilo fino da snimim i kratak video njegove pripreme. Red je mu se oda počast kako dolikuje.Ova verzija đuveča je skoro pa verzija onog koji je baba pravila, na kojem smo moje sestre i ja odrasle. Ona je umesto tikvice dodavala patlidžan, ali je pravila i zapršku od praziluka koja celom jelu da izuzetan šmek kakav je samo baba znala da doda. Nisam protiv zaprške, ali je gotovo nikad ne spremam jer ni nemam neku potrebu za tim. Desi se ponekad da mi se pasulj baš prijede sa zaprškom ili da mi se i ovaj đuveč prijede onako kako je baba pravila, pa je napravim, ali generalno je naš ukus takav da nam i bez zaprške jelo bude savršeno ukusno.
Sastojci:
50 ml maslinovog ulja
1 kg belog krompira
1 praziluk
2 šargarepe
1 tikvica
1 crvena paprika
2 šake pirinča
300 ml soka od paradajza
200 ml vode
1,5 kašičica soli
2 lista lovora
biber po ukusu
Priprema:
Rernu zagrejte na 200 stepeni. Pripremite povrće: krompir oljuštite i isecite na kocke, praziluk isecite na sitno, šargarepu na kolutove, tikvicu operite pa isecite na pola pa izdubite sredinu i bacite a ostatak isecite na jednake komadiće, papriku isecite na kockice. U posudu za pečenje sa poklopcem sipajte malo ulja pa redom stavljajte povrće koje ste pripremili. Nalijte sok od paradajza i vodu pa dodajte i pirinač i začine. Sve promešajte, pa stavite u rernu na 2 sata. Pred kraj možete malo i da sklonite poklopac da se još bolje zapeče, kako vam drago. I to je to! Jelo koje se verovatno najčešće priprema u mojoj kuhinji ☺
Jedan od osnovnih koraka prilikom kuvanja testenine je soljenje vode u kojoj ćete skuvati testo. Ako ste ikada zaboravili na taj korak, verovatno ste primetili da ukus testa nije baš dobar i da ga ne može popraviti čak ni najukusniji umak.
Tradicionalni recepti nalažu soljenje vode pre kuvanja testenine, ali šta o toj temi kažu istraživanja? Naučno govoreći, postoji samo jedan valjan razlog za soljenje vode za testeninu – na taj način se ravnomerno zasoli svaki komad testa, izvan i iznutra. U kulinarskim školama kuvare podučavaju začinjavanju jela pomalo, od prvog koraka, jer to pojačava svaki sastojak i stvara postupne, složenije ukuse. Ista se filozofija primenjuje pri kuvanju testenine gde soljenje vode predstavlja postavljanje temelja za odličan obrok, piše tportal.
Što se tiče količine soli, većina stručnjaka preporučuje oko 6 grama soli na nešto malo manje od 4 litra vode ili na 450 g testenine. Nakon što se so otopi, voda za kuvanje testenine trebalo bi da bude lagano zasoljena, nikako prejako slana. Ta količina soli nije zabrinjavajuća. Naime, testenina neće upiti celu količinu soli. Procenjuje se da 450 g tjstenine apsorbira samo oko četvrtinu te količine soli.
Kuhinjska so, košer so, morska so … bilo koja od ovih vrsta soli biće dobar izbor, ali izbegavajte jodiranu so jer će testenini dati loš ukus. Ako koristite so čije zrno je sitnije od košer soli, prvo dodajte jašičicu soli pa dodajte još malo po ukusu.
I za kraj, kada savršeno kuvanu testeninu pomešate s umakom, nemojte odmah bacati vodu u kojoj se kuvala testenina. Skrobna, slana voda od testenine čarobni je dodatak koji će vašem jelu dati ukus baš poput onog iz restorana.
Министар спољних послова Уганде Одонго Јеје Абубакар (фото Танјуг/Зоран Мирковић)
Delegacije učesnika komemorativnog Samita Pokreta nesvrstanih koji se održava sutra i prekosutra, a među kojima je i sin nekadašnjeg predsednika Egipta i jednog od osnivača Pokreta Gamala Nasera, stigle su na aerodrom Nikola Tesla u Beogradu.
Abdelhakim Gamal Abdel Naser, sin Gamala NAsera (foto Tanjug/S. Radovanović)
Među delegacijama su ministri spoljnih poslova Sudana i Palestine, Marjam Almahadi i Riald Malki, asistent ministra spoljnih poslova Egipta Ehab Badavej, generalni sekretar Ministarstva spoljnih poslova Libije Mohamed Isa, pomoćnik ministra spoljnih poslova Arapske lige Ahmed Khatabi, ambasador pri UN Kube Pedro Kvesta.
Takođe, u Beograd su stigli i zamenik ministra spoljnih poslova Tadžikistana Husejin Mahmurad, prvi zamenik ministra spoljnih poslova Uzbekistana Farhad Arziev, kao i generalni sekretar ministarstva spoljnih poslova Singapura Li Long, javlja Tanjug.
Ministarka spoljnih poslova Sudana Marjam Almahadi (foto Tanjug/S. Radovanović)
Na aerodromu ih je dočekao državni sekretar u Ministarstvu spoljnih poslova Srbije Nemanja Starović.
Zvaničnici zemalja članica Pokreta nesvrstanih i posmatrača učestvovaće na komemorativnom skupu u Beogradu, kojim se obeležava 60 godina od osnivanja Pokreta i prve konferencije.
Dolazak na konferenciju u Beograd potvrdilo je više od 100 delegacija, a oko 45 njih predvodiće ministri spoljnih poslova.
Ministar spoljnih poslova Palestine Riad MAlki (foto Tanjug/S. Radovanović)
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić danas je uputio poruku povodom velikog skupa koji se održava u Beogradu povodom 60. godišnjice pokreta nesvrstanih.
„Kišni dan u Beogradu, ali dan za ponos Srbije. Pre 60 godina nesvrstani su se okupili u Beogradu, danas je vreme za obnovu ideja političke nezavisnosti i zajedničkog delovanja slobodarskih zemalja sveta. Srećan sam što se nalazim na čelu Srbije koja je Vučić.
U Beogradu, na najvećem multilateralnom skupu u Evropi ove godine, očekuje se i učešće nekoliko predsednika i premijera.
Domaćini Samita, koji će u ponedeljak i utorak biti održani na Sajmu, su Srbija i Azerbejdžan, a Beograd svoje goste dočekuje, kao i pre šest decenija, sa zastavama svih zemalja učesnica koje se mogu videti duž auto-puta, ali i u centru grada.
Abubakar: Srbija je bila uz nas kada smo bili najslabiji
Pokret nesvrstanih zemalja, pre svega za afričke zemlje, ima veoma značajnu ulogu, jer im omogućava da se i njihov glas čuje u međunarodnoj politici, izjavio je za Tanjug ministar spoljnih poslova Ugande, Odongo Jeje Abubakar, koji je doputovao u Beograd na skup kojim će biti obeleženo šest decenija od osnivanja tog pokreta.
„To je glas svih onih koje se slabije čuju”, rekao je Abubakar po dolasku na beogradski aerodrom oko ponoći.
On je posebno istakao i da Uganda ima dugogodišnje dobre odnose sa Srbijom, podsećajući da je Srbija sredinom 1980-ih godina, bila jedina koja je mogla i htela da da gradi odnose sa Ugandom.
„Srbija je bila uz nas kada smo bili najslabiji, pomogla nam u izgradnji infrastrukture, puteva, kada nismo imali novac. Srbija nam je ponudila aranžmane koje smo sebi mogli da priuštimo kako bismo izgradili puteve”, rekao je Abubakar.
Uganda 9. oktobra slavi Dan nezavisnosti, 59. put, a ministar kaže da je i pored praznika, došao u Srbiju na skup, jer je, kaže, Pokret nesvrstanosti veoma važan.
„Došao sam upravo da pokušamo da se glas članica Pokreta snažnije čuje”, rekao je šef diplomatije Ugande.
Prijateljstvo Srbije i Kambodže dugo 65 godina
Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković je, bilateralne sastanke sa šefovima delegacija, koji prisustvuju skupu povodom obeležavanja 60. godišnjice Prve konferencije nesvrstanih u Beogradu, započeo susretom sa ministrom pri Kabinetu premijera i specijalnim izaslanikom predsednika Vlade Kambodže Oučom Boritom.
Selaković je podsetio na tradiciju prijateljskih diplomatskih odnosa dugu 65 godina, ocenivši da je potrebno zajednički raditi na unapređenju sadašnjeg političkog dijaloga i komunikacije na visokom nivou, navodi se u saopštenju resornog ministarstva.
Tome bi, prema rečima šefa srpske diplomatije, doprinele posete na visokom i najvišem nivou, te je izrazio očekivanje da će u zvaničnu posetu Srbiji u narednom periodu doći predsednik Vlade i ministar spoljnih poslova Kambodže.
Takođe, ministar Borit pozvao je šefa srpske diplomatije da poseti Kambodžu i naglasio spremnost predsednika Vlade Kambodže da poseti Srbiju.
Selaković je zahvalio zbog čvrstog stava Kambodže po pitanju teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije, kao i zbog podrške koju našoj zemlji pruža u međunarodnim organizacijama.
Ministar Selaković je preneo da je neophodno da Srbija i Kambodža intenziviraju ekonomske i privredne odnose s Kambodžom, a sagovornici su razmotrili i konkretne oblasti moguće saradnje.
Takođe, razgovarano je o unapređenju saradnje u drugim oblastima, a šef srpske diplomatije rekao je da bi jačanju saradnje doprinelo i potpisivanje Sporazuma o saradnji u oblasti turizma, dodaje se u saopštenju.
Jačati saradnju sa Nepalom
Nikola Selaković danas je, u razgovoru sa ministrom spoljnih poslova Nepala Narajanom Kadkom, konstatovao da su naši bilateralni odnosi tradicionalno prijateljski, ocenivši da postoji značajan prostor za dalje razvijanje političkog dijaloga.
Selaković je preneo da Srbija pridaje veliki značaj razvoju odnosa sa Nepalom, s obzirom na to da je tesna saradnja ustanovljena još tokom zajedničkog delovanja u okviru Pokreta nesvrstanih zemalja, od njegovog osnivanja.
Šef srpske diplomatije posebnu zahvalnost uputio je povodom jasnog stava Nepala po pitanju Kosova i Metohije, izrazivši očekivanje da će Nepal zadržati taj principijelan stav, ali i nastaviti da podržava Srbiju u međunarodnim organizacijama.
Istakao je da postoji spremnost Srbije za produbljivanje ukupne saradnje, naročito u oblastima poljoprivrede, ekonomije, trgovine, nauke i obrazovanja.
Ovom prilikom, Selaković je sagovornika informisao o ekonomskim prilikama i povoljnoj investicionoj klimi u našoj zemlji, te je uputio poziv nepalskim kompanija da ulažu u Srbiji.
Takođe, ministar Selaković izrazio je nadu da će se nepalski studenti i dalje prijavljivati za stipendije u okviru programa „Svet u Srbiji” za školovanje u našoj zemlji, i da ćemo i na taj način približiti naše dve države. Istakao je da je Srbija od ove godine učetvorostručila broj stipendija za nepalske studente, na čemu mu je nepalski šef diplomatije zahvalio.
Kompanija Majkrosoft je zvanično objavila najnoviju verziju svog operativnog sistema, Windows 11, najavljenu prošlog juna. Ažuriranje operativnog sistema sa Windows 10 na 11 bi trebalo da se izvrši automatski do sredine 2022. godine, ali samo pod uslovom da uređaj ispunjava hardverske zahteve.
U novoj verziji operativnog sistema Windows između ostalog, ažuriran je izgled početnog menija, ugrađena je bolja podrška za više monitora, kao za ekrane osetljive na dodir. Integracija sa konzolom Iks-boks je pojačana, a tu je i najnovija verzija Windows prodavnice.
„Majkrosoft“ uvodi značajne promene u hardverskim zahtevima za Windows 11. Ukoliko vaš uređaj već koristi operativni sistem Windows 10, prelazak na 11 je besplatan, ali samo ako je procesor noviji od „Intelove“ generacije 8 ili AMD-ove serije Rizen (Ryzen) 2000.Ako uređaj zadovoljava ove hardverske zahteve, ažuriranje operativnog sistema sa Windowsa 10 na 11 bi trebalo da se izvrši automatski do sredine 2022. godine.
Ipak, mnogi uređaji sa starijim hardverom će moći da „nezavanično“ pokreću novu verziju operativnog sistema, ali će korisnici morati da ih instaliraju sami uz pomoć alata za instalaciju koji se može preuzeti sa zvanične stranice Windowsa 11.
Nakon instalacije moguće je da vas sistem obavesti da hardver nije zvanično podržan, kao i da možda nećete moći da preuzmete dalja ažuriranja sistema.
Odgovor na pitanje da li hardver zadovoljava neophodne kriterijume može dati „Majkrosoftova“ aplikacija PC Health Check. Ova aplikacija, takođe, može reći da li je na sistemu omogućen Trusted Platform Module 2.0, koji spada u „Majkrosoftove“ zvanične kriterijume. Moguće je da ovaj modul već postoji, ali da je onemogućen, što može da se promeni iz BIOS-a sistema.
Nakon skoro pola veka Japanci pomažu restauraciju fresaka u kapeli kralja Dragutina, u kompleksu manastira Đurđevi stupovi u Novom Pazaru. Taj manastir podigao je Stefan Nemanja 1171. godine, dok je Dragutin dogradio manastirsku crkvu i tada je oslikana priprata. Vrednost projekta je više od 24.000 dolara.
Freske u kapeli kralja Dragutina, drugog ktitora manastira Đurđevi stupovi predstavljaju jedinstven spoj religiozne umetnosti i istorijsko-pravnih dokumenata. Novac za obnovu vrednog kulturno-istorijskog nasleđa obezbeđen je zahvaljujući Saći Šimadi, koja je pre 19 godina završila istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu.
Vrednost projekta je preko 24.000 dolara, a sredstva su stigla od fondacije “Sumitomo”, 22.000 dolara, i kompanije “Kinčo”, više od 2.000 dolara, iz Japana.
“Srbija je mesto kulturnih razmena između Zapada i Istoka, a freske prikazuju jedinstvenu kulturu. Obišla sam brojne manastire i uverila se u lepotu fresaka”, kaže istoričarka umetnosti Saći Šimada.
Restauracija se izvodi pod nadzorom Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture.
Svi konzervatorsko-restauratorski radovi u slučaju zidnih slika, počev od fiksiranja odvojenih delova živopisa, izvode se i na freskama kapele kralja Dragutina.
“Oštećenja se plombiraju, freske se čiste, izvodi se ekstrakcija soli i istovremeno sa čišćenjem, a na kraju će biti i sama restauracija oštećenja, odnosno retuširanje tih oštećenja”, objašnjava Dragan Stanojević, stručnjak za konzervaciju Ateljea “Reskon” iz Beograda.
RTS PRILOG
Grobno mesto ktitora kralja Dragutina
Grobna kapela kralja Dragutina smeštena je u pregradnu, ulaznu kulu manastirskog kompleksta Đurđevih stupova, a pretpostavlja se da je njen živopis nastao osamdesetih godina 13. veka.
“To je bila ulazna kula koju je kralj Dragutin, u vreme dok je bio drugi ktitor, odlučio da to mesto posveti za svoje grobno mesto. Zbog velikog smirenja i pokajanja odlučio se da to bude mesto koje su mnogi ljudi gazili, tako da je ta kula prepolovljena i napravljena je kapela u kojoj se nalazi njegov grob”, priča otac David, monah u manastiru Đurđevi stupovi u Novom Pazaru.
Na svodu kapele prikazani su istorijski događaji: državni sabor u Rasu 1196. godine na kojem je Stefan Nemanja predao vlast svom sinu Stefanu Prvovenčanom, krunisanje kralja Uroša 1243. godine, krunisanje njegovog sina Dragutina 1276. godine i predaja vlasti Dragutina bratu Milutinu u Deževi 1282. godine.
Manastir Đurđevi stupovi deo je svetske kulturne baštine Uneska.
Fudbalska reprezentacija Srbije ostvarila je u Luksemburgu četvrtu pobedu u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo u Kataru 2022. godine i za plasman na planetarno takmičenje ostala su joj još dva velika koraka. “Orlovi” su na prvom mestu na tabeli grupe A sa 14 bodova i već za tri dana ih očekuje novi težak ispit.
Ekipa koju vodi Dragan Stojković Piksi je pogotkom Dušana Vlahovića preživela okršaj u Luksemburgu i nakon šest mečeva ima bod više od drugoplasirane Portugalije.
Srbija će verovatno sa Portugalijom odlučivati o plasmanu na Mondijal
Grupa A:
Prvo kolo:
Portugalija – Azerbejdžan 1:0 (1:0)
Srbija – Republika Irska 3:2 (1:1)
Drugo kolo:
Srbija – Portugalija 2:2 (0:2)
Republika Irska – Luksemburg 0:1 (0:0)
Treće kolo:
Azerbejdžan – Srbija 1:2 (0:1)
Luksemburg – Portugalija 1:3 (1:1)
Četvrtak, 11. novembar:
18.00 Azerbejdžan – Luksemburg
20.45 Republika Irska – Portugalija
Prijateljska utakmica: Srbija – Katar
Nedelja, 14. novembar:
20.45 Portugalija – Srbija
20.45 Luksemburg – Republika Irska
Tabela:
1. Srbija 14
2. Portugalija 13
3. Luksemburg 6
4. Republika Irska 5
5. Azerbejdžan 1
Portugalci imaju meč manje i izvesno je da će se sa njima voditi direktan duel za plasman na Mondijal.
U drugom meču grupe Irska je u Bakuu savladala Azerbejdžan 3:0.
Srbija za tri dana dočekuje Azerbejdžan, dok Luksemburg gostuje u Portugaliji, čime će biti završen pretposlednji reprezentativni period pred rasplet u novembru.
U slučaju da Kristijano Ronaldo i saigrači opravdaju ulogu favorita protiv Luksemburga, a naši momci učine isto protiv Azera, u poslednji mini-ciklus bi Portugalci ušli sa nešto boljom situacijom nego Srbija.
Neće biti lako “orlovima” da izvuku još jedan trijumf i zbog problema sa povredama i kartonima, ali su i oni sami istakli da neće kalkulisati i da žele sa “evropskim selesaom” da odlučuju o sudbini ove generacije nacionalnog tima.
“Nema šta da kalkulišemo, potrebno nam je šest bodova da odemo na Mondijal i učinićemo sve da tako i bude”, poručio je strelac pobedonosnog pogotka iz Luksemburga Dušan Vlahović.
Neće se ni Portugalci sigurno prošetati jer sledećeg meseca moraju da pobede i Republiku Irsku, ako misle da u poslednjem kolu Piksijeve izabranike dočekaju sa dva boda viška.
Veliki derbi zakazan je za nedelju, 14. novembar na stadionu “Žoze Alvalade” u Lisabonu i bolji iz tog okršaja će obezbediti direktan plasman na Svetsko prvenstvo, dok će drugoplasirani imati šansu kroz baraž.
U prvoj utakmici Srbija i Portugalija su u Beogradu odigrale nerešeno 2:2.
Priprema za taj, najteži ispit, biće prijateljski meč sa Katarom 11. novembra.
Luksemburg je treći sa šest bodova, jednim više od Iraca, dok je Azerbejdžan poslednji sa jednim bodom.
Ženska rukometna reprezentacija Srbije nastavlja na Islandu kvalifikacije za Evropsko prvenstvo 2022. godine. Duel Islanda i Srbije počinje u 18 časova uz direktan prenos na našem Drugom programu RTS-aP. Srpske rukometašice na startu kvalifikacija pobedile su Tursku u Zrenjaninu, rezultatom 36:27.
Drugi protivnik biće selekcija Islanda koja će dočekati naše devojke u hali u Hafnarfjorduru.
“Island je kvalitetniji protivnik od reprezentacije Turske, pogotovo kada igraju na svom terenu. Fizički su jače, bolje su u duelima jedan na jedan, fizički spremnije, tako da će utakmica biti dosta teža”, istakla je Željka Nikolić.
U drugom meču šeste grupe sastaju se Turska i Švedska.
TORONTO – Restorani i barovi se ne nalaze sa listi, mesta i sadržaja u Ontariju, kojima je ponovo dozvoljeno da rade punim kapacitetom, ostavljajući mnoge vlasnike šokiranim i razočaranim.
Toni Bianchi, koji je vlasnik restorana u širem području Toronta, kaže da se oseća kao da ih provincija ” postavila kao metu za odstrel”.
“Osećam nepravdu”, rekao je Bianchi za CP24 u subotu popodne.
“Prolazili smo kroz rollercoaster tokom zaključavanja, zatvaranja, povremeno se i delimično otvarali. I jednostavno se čini nepravednom ova odluka, da druga mesta mogu da imaju pun kapacitet a mi ne.”
Vlada Ontarija objavila je u petak popodne da od 9. oktobra “oprezno ukida” ograničenja kapaciteta u nekoliko okruženja gde se zahteva dokaz o vakcinisanju protiv COVID-19. Obuhvaćaju prostore za gledaoce sa sadržajima kao sportsko -rekreativni fitnes, bioskopi, pozorišta, koncertne arene, staze za trke konja i automobila, te filmska i TV produkcija sa studijskom publikom.
Promene se odnose i na prostore za sastanke, ali zatvoreni kapacitet ograničen je na broj koje omogućava fizičko distanciranje.
Pokrajina je rekla da će se nošenje maski, proveravanje i prikupljanje informacija za podršku traženju kontakata nastaviti u ovim sadržajima, dok fizičko distanciranje neće biti potrebno uz neke izuzetke.
Do ukidanja ograničenja kapaciteta dolazi kada se Toronto Raptors i Toronto Maple Leafs spremaju za početke svojih sezona. To bi im omogućilo da igraju pred prepunom Scotiabank Areni, prvi put od početka pandemije.
“Nije fer da mesto poput sporske arene radi, koja može primiti 20.000 ljudi, a ljudi ne mogu sediti u restoranu jedan do drugog”, rekao je Bianchi.
“Jednostavno se ne čini fer da je velikim korporacijama i velikim trgoviniskim lancima dozvoljeno da rade punim kapacitetom, a vlasnici malih preduzeća ostaju u prašini.”
Dodao je da je sada vreme da vlada pusti restorane da rade punim kapacitetom jer počinju oporavak od pandemije.
“Na kraju dana, mi sada radimo sa mnogo manjom maržom. Plus tu je već izazov s cenama hrane i inflacijom. Zaista je važno da se možemo vratiti pokušajima da vodimo naše poslovanje sa kapacitetom koji će nas naterati da preživimo”, rekao je Bianchi.
U izjavi za CP24, Alexandra Hilkene, predstavnica ministarstva zdravlja, rekla je da restorani, barovi i drugi objekti za hranu i piće “nemaju ograničenja u pogledu kapaciteta”. Dodala je da su te ustanove ograničene na broj ljudi koji mogu održavati fizičko distanciranje.
“To je zato što su to sadržaji visokog rizika, produženi bliski kontakt u zatvorenim prostorima gde se maske uklanjaju dok sedite “, rekla je Hilkene.
“Glavni zdravstveni radnik nastaviće pratiti podatke i procenjivati kada bi moglo biti sigurno razmotriti ukidanje granica u drugim okruženjima koja zahtevaju dokaz o vakcinisanju.”
Nakon objave, udruženje restorana u Kanadi izrazili su razočarenje i ponovili poziv za ukidanje svih preostalih ograničenja kapaciteta za restorane i barove.
“To je frustrirajuće”, rekao je potpredsednik udruženja restorana u Kanadi, James Rilett u intervjuu za CP24 u subotu.
“Razgovarali smo s vladom. Mislili smo da su nas čuli. (Mi) smo mislili da znaju da je industrija u opasnosti da (nam) treba pomoć. Očekivali smo prvu priliku da nam pomognu, samo su pomogli velikim preduzećima i ostavili mala preduzeća na cedilu. ”
Rekao je da zadržavanje za ograničenja kapaciteta kod restorana “nema smisla”. Restorani takođe zahtevaju od svojih kupaca da dostave dokaz o vakcinisanju za ulazak u svoje objekte.
“Ne razumemo zašto nas Ontario izdvaja kako bismo i dalje imali ograničenja kada 20.000 vrištećih gledaoca može biti rame uz rame u areni”, rekao je Rilett.
“Teško mi je. Naši restorani trpe, i to se samo nastavlja. Nema nade da će to uskoro biti ukinuto.”
Dan Kelly, predsednik i izvršni direktor kanadske federacije nezavisnih preduzeća, rekao je da je njegova grupa primila mnogo ljutih poruka iz restorana, teretana, plesnih studija, zbog promene politike oko kapaciteta.
“Da budemo jasni, dobra je vest da Ontario ukida ograničenja kapaciteta. Ali to čini samo za velike igrače, a ne za male, što nema smisla i dovodi do sledećeg pitanja, zašto vlada aktivno favorizuje velike kompanije “, napisala je Kelly u subotu.
Predsednik SNSD i srpski član predsedništva BiH Milorad Dodik, izjavio je da je u Republici Srpskoj formirano pet ekspertskih timova koji se bave spornim odlukama visokog predstavnika u BiH i Ustavnog suda BiH.
„Imamo ekspertske timove – jedan se bavi odbranom, drugi pravom, treći finansijama, četvrti pitanjima novog Ustava Republike Srpske i peti se bavi načinom na koji odgovoriti na bespravno nametnute odluke i zakone visokog predstavnika, kojih ima 140 i u kojima je on bespravno i vanustavno prenosio nadležnosti. Sve ćemo to dovesti u pitanje, odbacujući svaki akt koji je donesen na štetu Srpske”, rekao je Dodik nakon sednice Izvršnog komiteta SNSD.
Poručio je da ništa neće biti urađeno van Ustava BiH, ali da će Republika Srpska odbaciti pravno nasilje visokog predstavnika, prenosi Tanjug.
Dodik je ponovio da će Narodna skupština Srpske povući saglasnost koju je dala za formiranje Oružanih snaga BiH, Visokog sudskog i tužilačkog savjeta i indirektnih poreza.
Istakao je da je odluka Ustavnog suda BiH o šumama Republike Srpske antiustavna i antidejtonska, podsećajući da je sve ono što izričito nije dato BiH – vlasništvo entiteta.
U Beograd danas i sutra stižu zvaničnici zemalja članica Pokreta nesvrstanih i posmatrača, na skup kojim će u ponedeljak i utorak biti obeleženo šest decenija tog pokreta.
Na beogradski aerodrom „Nikola Tesla” jutros su doputovali ministar spoljnih poslova Iraka Fuad Husein i ministar spoljnih poslova Maldiva Ahmed Halil.
Dolazak na konferenciju u Beograd potvrdilo je više od 100 delegacija, na čelu oko 45 delegacija biće ministri spoljnih poslova, očekuje se nekoliko predsednika i premijera, i ovo će biti najveći multilateralni skup u Evropi ove godine, prenosi Tanjug.
Ministar spoljnih poslova Maldiva Ahmed Halil istakao je da je multilateralizam najvažniji za male zemlje, i da je, u tom smislu, uloga Pokreta važna i danas kao i pre 60 godina, kada je osnovan.
Beograd svoje goste dočekuje, kao i pre šest decenija, sa zastavama svih zemalja učesnica koje se mogu videti duž auto-puta kroz i u centru grada, što je i prilika za mnoge građane da se upoznaju sa zastavama država koje nemaju prilike često da vide.
U leto 1961. godine Beograd se spremao da ugosti predstavnike 25 država sa četiri kontinenta koje nisu pripadale ni Istočnom ni Zapadnom bloku. U zgradi Narodne skupštine osnovan je Pokret nesvrstanih koji će u narednim decenijama imati značajnu ulogu u međunarodnim odnosima, podseća RTS.
Jugoslavija je nestala, Pokret opstao. Šezdeset godina od osnivačke konferencije njegov uticaj je znatno manji, iako članice okupljaju više od polovine svetske populacije. Umesto članstva, Srbija danas ima ulogu posmatrača, a u ulozi domaćina ugostiće više od 500 delegata iz celog sveta.
„Kao naši gosti na konferenciji prisustvovaće i ćerka nekadašnjeg predsednika Gane Nkrumaha i sin tadašnjeg predsednika Egipta Nasera. Dvojice lidera koji su sa Titom, Nehruom i Sukarnom bili deo zlatne petorke, idejnih tvoraca nesvrstanih”, izjavio je Ivan Jakšić, savetnik ministra spoljnih poslova.
O boravku njihovih naslednika u Beogradu brine 5.000 ljudi. Dvesta oficira za vezu pružaće im podršku 24 sata dnevno, na raspolaganju će imati 300 vozača i 200 volontera. Delegacije će biti smeštene u pet beogradskih hotela.
„Sastanak je na visokom nivou, takva je i organizacija. Nastojimo da uvažimo sve kulturne i verske različitosti gostiju. Tako ćemo i na Sajmu imati zasebnu prostoriju za molitve, hrana će se pripremati po hindu i halal standardima”, rekao je Jakšić.
Specifičnosti Srbije, njeno kulturno nasleđe, turistički i privredni potencijali – sa svim tim učesnici će moći da se upoznaju na pratećim manifestacijama.
Najmasovniji politički skup u Srbiji u poslednjih nekoliko decenija organizuje se u strogim epidemiološkim merama. Svi koji učestvuju u organizaciji i realizaciji moraju da pokažu negativan pi-si-ar test. To važi i za predstavnike medija – njih oko 300 je akreditovano za praćenje ovog događaja.
