MENISNC
Pretraga
11.6 C
Vancouver
Naslovna Blog Stranica 1061

Srbija ima 194 arheološka nalazišta utvrđena kao kulturno dobro

Od
miki
-
0
FOTO: MUZEJ VOJVODINE

Najveća opasnost za naše nasleđe su tragači – lica koji nezakonito prekopavaju i uništavaju arheloške lokalitete, a pokretne nalaze preprodaju na inostarnom tržištu.
Црвенокоса богиња, откривена у Доњој Брањевини код Оџака (фото Музеј Војводине)
Srbija u ovom trenutku ima 194 arehološka nalazišta koja su utvrđena kao kulturno dobro i upisana Centralni registar nepokretnih kulturnih dobara, izjavila je pomoćnica ministarke kulture i informisanja Danijela Vanušić. Ona je na onlajn konferenciji „Arheologija 2021” ,koju su organizovali Kolor medija komjunikejšns i Ministarstvom kulture i informisanja, istakla da je u Srbiji pored toga registrovano 20.000 arheloških lokaliteta od kojih najveći broj tek treba da bude istražen.

„Malo ko od naših sugrađana nije čuo za Lepenski vir ili za Vinču…Viminacijum ili Caričin grad…Medijanu ili Gamzigrad… sa druge strane desetine manjih arheoloških nalazišta su poznatija u međunarodnim stručnim krugovima…Ministatsrtvo kulture i informisanja svake godine na konkursima u oblasti arheologije podrži oko 40 projekata, od kojih polovina ima naučno istraživački karakter, a ostali su vezani za radove na zaštiti i prezentaciji arheloških lokaliteta” kazala je Vanušić, prenosi Tanjug.

Kako je dodala, uprkos postojanju velikog broja arheoloških lokaliteta mi i dalje nismo sigurni šta sve nalazi ispod površine zemlje i čeka da bude otkriveno.

„Najveća opasnost za naše arheloško nasleđe su tragači. To su lica koji nezakonito prekopavaju i uništavaju arheloške lokalitete, a pokretne nalaze preprodaju na inostarnom tržištu i tako utiču na ukupno umanjenje arheološkog blaga Srbije” kazala je Vanušić. Dodaje da arheloško nalazište biva često uništeno tokom izgradnje i vršenja različitih vrsta iskopa kao posledica neznanja i neobaveštenosti, ali svesnog kršenja zakona.

„Zakonske norme koje se odnose na očuvanje arheoloških nalazišta su veoma stroge i važno je napomenuti da je arheološko nalazište, bilo pokretno ili nepokretno, u državnom vlasništvu kao i da se njegovo uništavnje ili krađa tretiraju kao krivična dela za koje je zaprećena višegodišnja kazna zatvora”, kazala je Vanušić i dodala da je važno da što širi krug ljudi razume zašto je važno da štiti arheloško nasleđe svoje zemlje.

Prema njenim rečima, dozvolu za arheloška terenska istraživanja odobrava samo Ministarstvo kulture i informisanja u čijoj je nadležnosti briga o kulturnom nasleđu.

„Izdavanje dozvola je jedna od mera očuvanja arheloškog nasleđa i zaštite državnih interesa u ovoj oblasti. Ministarstvo kulture i informisanja tokom godine 100 dozvola ustanovama zaštite kulturnih dobara i naučnim ustanovama”, kazala je Vanušić i dodala da je u cilju bolje zaštite kulturnog nasleđa pokrenuto donošenje novog seta zakona.

Kako je rekla, donet je Zakon o muzejskoj delatnosti, koji stupa na snagu u ponedeljak 18. oktobra, a u proceduri je Zakon o kulturnom nasleđu.Ističe i da će se uskoro pristupiti izradi nacrta zakona o delatnosti i zaštiti nepokretnog kulturnog nasleđa.

„Kroz sva tri zakona je regulisana zaštita arheloškog nasleđa”, kazala je Vanušić.

Na konferenciji su govorili i stručnjaci koji su predstavili stanje u oblasti arheoloških istraživanja.

Mr Tijana Stanković Pešterac, arheolog idirektorka Muzeja Vojvodine govorila je o lokalitetu Borđoš kod Novog Bečeja.

Interdisciplinarno istraživanje lokaliteta Borđoš započelo je u proleće 2014. kao međunarodni projekat i rezultat saradnje između Muzeja Vojvodine i Instituta za praistoriju i ranu istoriju Kristijan Abrehts Univerziteta u Kilu. U pitanju je kasnoneolitsko nalazište potiske kulture na kojem je tokom više kampanja otkriveno postojanje velikog naselja sa čitavim sistemom rovova, koje se prostiralo na čak 40 hektara.

Na borđoškoj lesnoj terasi i u njenoj neposrednoj blizini konstatovano je još 23 lokaliteta iz različitih perioda, od praistorije do srednjeg veka. Interpretacija izvedene geomagnetne prospekcije na više lokaliteta u okolini Borđoša naučnicima je obezbedila potpuno novu perspektivu, izuzetno važnu za proučavanje mlađeg kamenog doba, i omogućila dobijanje odgovora na mnoga pitanja vezana za organizaciju neolitskih naselja.
Andrej Starović, viši kustos u Narodnom muzeju u Beogradu predstavio je lokalitet Donja Branjevina kod Odžaka.

Još šezdesetih godina prošlog veka (tačnije, u rano leto 1965), dogodila se velika poplava Dunava. Reka je toliko narasla u toku samo nekoliko dana, da je postojala velika opasnost da potopi najveći deo Bačke. Hitno je organizovana odbrana od poplave, naročito u delu toka između Sombora i Bačke Palanke. U ravnici pokraj sela Deronje, pored već postojećeg zemljanog nasipa, trebalo je hitno izgraditi i novi, rezervni. Tada je, sasvim slučajno, tokom zemljanih radova otkrivena i prikupljena velika količina praistorijske grnčarije, hiljadama godina zatrpane na mestu gde je nekada bilo selo. Iste godine započela su arheološka iskopavanja, koja su sa prekidima trajala sve do pred kraj 20. veka.

Sergej Karmanski, lokalni arheolog-amater i veliki entuzijasta, uporno je iz godine u godinu animirao mlade istraživače i održavao interes za proučavanjem Donje Branjevine. Tokom godina je istražio čitav jedan blok od preko 800 m2 ovog naselja iz prve polovine VI milenijuma pre nove ere. Pored njega, a u poslednjim sezonama zajedno sa novoosnovanom Muzejskom jedinicom u Odžacima, tu su istraživali Zavod za zaštitu spomenika kulture Vojvodine, Gradski muzej Sombor i nekadašnji Vojvođanski muzej, danas Muzej Vojvodine.

Na ovom prostoru, koji leži uz drevnu levu obalu rukavca, tj. meandra Dunava, otkriven je čitav niz očuvanih tragova zemunica i koliba, jama, radnih prostora i grobova sahranjivanih stanovnika praistorijske Branjevine. Desetine hiljada ulomaka karakteristične neolitske grnčarije, alata, lovnog oružja i drugih predmeta od tvrdih stena, rožnaca, kosti i roga, uz još veći broj nalaza ostataka hrane (životinjske kosti, školjke i puževi, zrna žitarica) čini ogromnu kolekciju koja se brižljivo čuva u Muzejskoj jedinici u Odžacima, danas u sastavu Narodne biblioteke „Branko Radičević”.

Uz već navedene muzejske predmete, posebnu pažnju istraživača, još od prvih izveštaja Karmanskog, privlačila je prepoznatljiva grupa nalaza. Radi se o ljudskim i životinjskim predstavama modelovanim u glini, ponekad u kosti i kamenu. Ove malene figure, kakvih je na Donjoj Branjevini otkriveno dvadesetak, zaista su upečatljiva svedočanstva o ličnom i kolektivnom identitetu ranih zemljoradnika ovog dela Evrope, navedeno je u najavi tribine.

Mnogo reči utrošeno je u pokušajima da se objasni pojava, uloga i namena neolitskih figurina, pa i onih sa Donje Branjevine. I danas je široko rasprostranjeno mišljenje da je u praistorijskoj religiji neolita postojao opšteprihvaćen kult tzv. Velike Majke Zemlje, božanstva koje je u ikonografskom smislu bilo predstavljano ženskom figurom, skoro po pravilu sa (pre)naglašenim atributima koji upućuju na plodnost. Ova osnovna ideja imala je, naizgled, vrlo logičnu potporu u arheološkim otkrićima. Pronađeno je na desetine hiljada glinenih figurina na mnogobrojnim naseljima i drugim neolitskim lokalitetima severne Afrike, Azije i Evrope. Bilo je u 20. veku autora koji su, poput Marije Gimbutas, svoje karijere posvetili proučavanju, sistematizaciji i tumačenju, ali i promociji baš ovakvih ideja. Tako je i 1989. godine, figurina monumentalnih proporcija otkrivena na Donjoj Branjevini vrlo brzo dobila ime – Crvenokosa boginja.

Figurina iz Bačke je otkrivena u prostoru jedne otpadne jame, izlomljena, ali sa većinom delova koji su joj pripadali, tako da je rekonstrukcija bila moguća. Nakon prvog pregleda, uočena je jedinstvena karakteristika koja ju je krasila: njena duga, ravna kosa bila je obojena u crveno. Kod istraživača, ali i kod uzbuđene javnosti, nije bilo ni trunke dileme: otkrivena je predstava praistorijske boginje.

Miloš Spasić, arheolog iz Muzej grada Beograda govorio je na konferenciji „Arheologija 2021” o lokalitetu Stubline, Sofija Petković iz Arheološkog instituta u Beogradu o lokalitetu Ravna kod Knjaževca, Stanko Trifunović iz  Muzej Vojvodine pričao je na temu „Limiganti u kontekstu etnogeneze Slovena u srednjem Podunavlju”
Neda Mirković Marić iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture Subotica, Lidija Milašinović, direktorka Narodnog muzeja Kikinda, i Miroslav Marić, naučni saradnik Balkanološkog instituta SANU, izneli su nova istraživanja u severnom Banatu: Iđoš – Gradište, Mokrin – Lalina humka i Rabe – Anka Siget. Moderator je bila novinar Maja Živanović.

O tome kako zaustaviti aktuelnu devastaciju arheološke baštine pričao je prof. Dušan Mihailović sa Filozofskog fakulteta u Beogradu, koji je ukazao na potrebu definisanja zaštićenih područja, popis nalazišta i evidentiranje potencijalnih nalazišta u ugroženim područjima, problem nedostatka stručnog kadra u ustanovama zaštite, unapređenju svesti o potrebi očuvanja kulturnih ostataka iz najranijeg perioda kroz promociju arheološkog nasleđa iz najranije prošlosti.

Govoreći o zaštiti baštine Adam Crnobrnja iz Srpskog arheološkog društva spomenuo je preventivnu arheologiju i važnost širenja znanja o ovoj oblasti.

Medvedev zaustavio Krajinovića u Indijan Velsu

Od
miki
-
0

Srpski teniser Filip Krajinović nadigran je od Danila Medvedeva sa 2:0 (2:6, 6:7/1:7/) u trećem kolu turnira u Indijan Velsu. Krajinović je posle slabijeg početka uspeo da meč uvede u taj brejk ali je drugi teniser sveta zadržao maksimalnu koncentraciju i nije mu dozvolio povratak u meč.

Ruski teniser je silovito ušao u meč i odmag posle dva brejka poveo sa 4:0 pa se potom potom nije bilo neizvesnosti ko će osvojiti prvi set.

Filip Krajunović, koji je trenutno 34 igrač na listi, uspeo je da pruži ravnopravan otpor drugom teniseru sveta tokom drugog seta koji je uspeo da uvede u taj brejk.

Ipak, u ovom odlučujućem delu meča Medvedev ponovo preuzima inicijativu i dobija taj brejk ubedljivo sa 7:1 za komačnu pobedu.

Danil Medvedev će u osmini finala igrati sa Bugarinom Grigorom Dimitrovim koji je eliminisao Amerikanca Rajli Opelku sa 2:0 u trećem kolu.

KAKO SE PRAVI CICVARA?

Od
miki
-
0

200 ml vode

1/2 kašičice soli (ako je sir ili kajmak slan, smanjite količinu)

1 kašičica putera ili masti

100 g starog kajmaka

100 g starog sira

4 kašike kukuruznog brašna

Priprema:

Vodu, puter i so staviti na ringlu da provri. Zatim, dodati kajmak i sir pa kuvati uz mešanje da se i jedno i drugo otopi. Tada dodati brašno i kuvati na nižoj temperaturi uz konstantno mešanje dok cicvara ne počne da se odvaja od posude a tada je kuvati još nekoliko minuta, takođe uz konstantno mešanje.

Otkrivena najveća vinarija iz vizantijskog doba, proizvodila dva miliona litara godišnje

Od
miki
-
0

Arheolozi su otkrili vinariju površine 7.000 kvadratnih metara kod grada Javne u centralnom Izraelu, za koju procenjuju da je stara 1.500 godina.

Prema onome što su pronašli, proces proizvodnje je tekao tako što su radnici na prvom spratu gazili po grožđu, iz kog je curio sok u donje pregrade, gde se šećer iz slatkog soka pretvarao u alkohol.

Tečnost su posle toga izlivali u velike osmougaone jame u zemlji, da bi je kasnije flaširali i slali dalje.

„Iznenadili smo se što smo otkrili ovako sofisticirano postrojenje ovde, koje je proizvodilo količine koje bi se i danas smatrale velikim. Treba uzeti u obzir da je sve ručno rađeno“, navele su vođe ekspedicije za Vašington post.

Lokalitet ima pet odeljaka za presovanje grožđa, razbacanih na površini od jednog kvadratnog kilometra, gde se, osim samog postrojenja za proizvodnju vina, nalaze i peći za pravljenje boca, kao i skladišta za čuvanje vina.

Konačni proizvod poznat je kao belo vino iz Gaze i Aškelona – po lukama iz kojih se izvozilo u Evropu, severnu Afriku i Malu Aziju.

Vino iz ovog dela sveta bilo je poznato širom mediteranskog područja, ali je vino bilo jedna od osnovnih tečnosti za piće.

„Vino je bilo važan izvor hranjivih materija, ali uopšte tečnosti, jer je, zbog procesa fermentacije, bilo bezbedno za piće, za razliku od vode koja je često bila zagađena bakterijama i patogenima“, kaže Jon Seligman, jedan od vođa iskopavanja.

Fudbaleri Srbije domaćini Azerbejdžanu u kvalifikacijama za SP

Od
miki
-
0

Fudbalska reprezentacija Srbije domaćin je selekciji Azerbejdžana u sedmoj utakmici kvalifikacija grupe A za Svetsko prvenstvo 2022. u Kataru. Utakmica na stadionu „Rajko Mitić“ počinje u 20.45, a njen tok i kretanje rezultata možete pratiti na našem portalu.

Fudbaleri Srbije su trenutno prvi u grupi sa jednim bodom prednosti ispred selekcije Portugalije koja ima 13 bodova i utakmicu manje.

Izabranici selektora Dragana Stojkovića Piksija ostvarili su u Luksemburgu četvrtu pobedu u kvalifikacijama i nameravaju da nastave tu seriju i na svom terenu.

Za plasman na planetarno takmičenje ostala su joj još dva velika koraka, jer ih posle večerašnjeg duela sa Azerbejdžanom čeka meč sa Portugalijom koja je direktan suparnik za plasman na prvo mesto u grupi i sasvim je izvesno da će presuditi rezultat direktnog duela.

Utakmica fudbalera Srbije i Azerbejdžana na stadionu “Rajko Mitić” počinje u 20.45.

Srbija kupuje dva „Erbasova” transportna aviona C-295

Od
miki
-
0

Ministar odbrane Nebojša Stefanović najavio i nabavku dodatnih helikoptera H-145M.
Srbija će kupiti dva „Erbasova” vojna transportna aviona tipa C-295, saopštio je ministar odbrane Nebojša Stefanović na Sajmu naoružanja i vojne opreme „Partner 21”, koji se održava u Beogradu. Time će znatno biti osnaženi transportni kapaciteti Vojske Srbije, značajni ne samo zbog standardnog prevoza ljudi i tereta već i za izvođenje vazdušnih desanta i dopremanja ljudi i materijala u mirovne misije širom sveta. Stefanović je ovu odluku saopštio nakon susreta sa admiralom Santjagom Ramonom Gonzalesom Gomezom, nacionalnim direktorom za naoružanje Ministarstva odbrane Kraljevine Španije.

– Očekujemo potpisivanje ugovora i o nabavci dva transportna aviona C-295 i nabavku većeg broja helikoptera H-145M. Mi smo danas potpisali memorandum o razumevanju, koji će omogućiti da naša saradnja u budućem periodu bude intenzivnija, pogotovo kada se radi o artiljerijskoj municiji, raketnom gorivu – izjavio je Stefanović, najavljujući i zajedničke projekte Srbije i Španije.

Odluka o nabavci transportnih aviona mogla se naslućivati od maja ove godine, kada je Stefanović boravio u službenoj poseti Španiji i tada je obišao pogon „Erbasa” u Sevilji. Izbor ovog aviona je logičan, reč je o jednoj od najboljih letelica te vrste u svetu, a koja je čest izbor evropskih država. Prema podacima „Erbasa”, do sada je prodato 190 aviona C-295. a broj ukupnih narudžbina dostigao je 278 primeraka. Ova letelica ima dolet oko 3.000 kilometara, može da preveze 71 vojnika ili 50 padobranaca (koji sa sobom nose više opreme). Vojska Srbije trenutno u upotrebi ima samo jedan transportni avion tipa An-26, nasleđen od JNA.

Ovim ugovorom ojačava se saradnja Srbije i evropskog vazduhoplovnog giganta. Srbija u vojne i policijske svrhe koristi „Erbasove” helikoptere H-145M. MUP Srbije očekuje isporuke helikoptera „superpuma”. Modeli ovih helikoptera, kao i aviona C-295, izloženi su na štandu „Erbasa” na sajmu „Partner 21”. Zanimljivo da je osim njih izložena i maketa putničkog aviona za kraće relacije A220, a da li će se i on naći u našoj vazduhoplovnoj floti – to je pitanje za „Er Srbiju”.

Stefanović je imao još jedan važan sastanak – s ministrom odbrambene industrije Azerbejdžana, general-pukovnikom Madatom Gulijevom. Oni su potpisali sporazum o vojnotehničkoj saradnji dve zemlje.

– Učešće azerbejdžanske delegacije na desetom, jubilarnom Sajmu naoružanja i vojne opreme „Partner 21” odlična je prilika da razgovaramo o konkretnim koracima u unapređenju naše saradnje – istakao je Stefanović.

Ova manifestacija zvanično će biti otvorena u utorak. Glavni novitet svakako će biti predstavljanje novog oklopnog vozila „lazanski”, koje nosi ime nedavno preminulog dugogodišnjeg vojnopolitičkog komentatora „Politike” Miroslava Lazanskog. Među eksponatima svakako će pažnju privući žirokopter, letelica slična helikopteru, koja je proizvod pančevačke „Utve”. Predstavljeno je više dronova i manjih bespilotnih letelica. Među izlagačima je Tehničko-remontni zavod iz Bratunca s moćnim okopnim vozilom „despot” i pištoljem „vampir”. Prisutan je švajcarski proizvođač streljačkog naoružanja „Sig sauer” kao i kineski gigant „Norinko”, na čijem štandu kažu da su predstavnici Ministarstva odbrane Srbije veoma zainteresovani za neke njihove proizvode.

Žena u Britanskoj Kolumbiji kažnjena sa 60.000 dolara zbog hranjenja medveda a mislila je da im pomaže

Od
Dara Milovanović
-
0

Žena iz Whistlera, BC, kažnjena je sa 60.000 dolara zbog hranjenja medveda, za nešto što je učinila pre tri godine, a pritom je ona mislila da pomaže medvedima, prema nedavno objavljenoj sudskoj presudi.
Zuzana Stevikovoj izrečena je kazna prošlog meseca, nakon što se izjasnila krivom po dve tačke prema zakonu o divljim životinjama, za višekratno hranjenje crnih medveda u periodu od juna do avgusta 2018. godine, radnja koja je rezultirala tako da je služba za očuvanje prirode u BC-u, ubila medvedicu i dva mladunca koja su se navikla na ljudsko prehranjivanje.
Svedoci su govorili da su videli pet medveda odjednom u njihovoj luksuznoj kući u Kadenwoodu i rekli da su, da su je čuli kako se obraća jednom medvedu po imenu “Lilly”.

Utvrđeno je da je Zuzana Stevikova kupovala na veliko proizvode za prehranu medveda, uključujući kupovinu po 10 kutija jabuka, 50 kilograma šargarepa i krušaka i do 15 tuceta jaja, svake sedmice.
“Ona je rekla jednom od svedoka, da ona hrani medvede i oseća da im je potrebna pomoć, jer su izgledali mršavi i bila je zabrinuta za njih, a drugom je rekla da hrani medvede kako se ljudi u Whistleru ne bi žalili na njih i službenici za zaštitu ih ne bi ubili ”, stoji u presudi sudiji pokrajinskog suda BC-a Lyndsay Smith.

“Htela je nešto sama činiti. Umesto da kontaktira provincijske službe za zaštitu divljih životinja radi informacija, razgovarala je sa ” nekim stručnjakom”. ”
Sud je saznao da su Stevikova i njen supružnik donirali skoro 20.000 dolara dobrotvornim organizacijama za životinje od 2015. godine i da je ona postala vegan koja je  “promenila svoju prehranu kako bi se uskladila sa svojim viđenjem oko vrednosti životinja”.
Sudija Smith zaključio je da dobre namere Zuzane nisu umanjile njenu krivicu u ovom predmetu, posebno s obzirom na to da su poruke o propisima o sigurnosti medveda i divljini bile veoma rasprostranjene u Whistleru.
Stevikova je, umesto toga, “namerno zaobišla pokrajinska pravila o divljim životinjama”, otkrila je Smith.
“Medvedi nisu bili njeni i njene dobre namere prkose znanju o divljini u ovoj provinciji i, ne ostavlja se namerno hrana za medvede ili druge opasne divlje životinje”, napisala je sudija Smith.
“Ovde je došlo do stvarne štete po okolinu, ako takva fraza može ispravno opisati smrt odrasle ženke medveda i njena dva mladunca.”

Ta presuda se ogleda u novčanoj kazni od 60.000 dolara.
Maksimalna zaprećena moguća kombinovana kazna po dve tačke optužnice,  a po kojima se Zuzana Stevikova izjasnila krivom, bila je 150.000 dolara i 18 meseci zatvora.
“To je za mene normalna presuda, da je sudija pripisao smrt tri životinje kao otežavajući faktor”, rekla je advokat za zaštitu životinja Rebeka Breder za Global News.

“Ne možemo hraniti divlje životinje. To će na kraju rezultirati njihovom smrću. A ako ih čak pokušate nahraniti i imati bolju komunikaciju sa njima, mogli biste biti izloženi velikoj kazni. ”
Sve novčane kazne preko 1.000 dolara biće usmerene fondaciji za očuvanje staništa.
Optužbe protiv partnera Zuzane Stevik, Olivera Dugana, su obustavljene.

SERBIANNEWS/CANADA

Kanada se pridružuje saveznicima u oštrijem stavu protiv Kine nakon oslobađanja Kovriga i Spavora

Od
Dara Milovanović
-
0
Kinesko-kanadski špijunski spor

OTTAWA – Posledice duge diplomatske borbe Kanade sa Kinom, zbog zatvaranja Michaela Spavora i Michaela Kovriga, iznedrile su novi izazov, pridruživanje saveznicima poput Sjedinjenih Država i Australije u zauzimanju oštrijeg stava prema Kini.

Neki analitičari videli su nagoveštaje potencijalno oštrijeg pristupa u čestitki, koju je premijer Džastin Trudo prošle sedmice poslao svom novom japanskom kolegi, Fumiju Kishidi.
Trudo je dva puta koristio oznaku “Indo-Pacific” kako bi naglasio važnost saradnje sa Japanom u pogledu zajedničkih regionalnih interesa.
Za neke posmatrače to je signal da Kanada, ide prema oštrijem stavu u budućim odnosima s Kinom.

Paul Evans, stručnjak za Kinu sa Univerziteta u Britanskoj Kolumbiji, rekao je da upotreba te oznake-Indo-Pacific, označava suptilan, ali izrazit pomak u načinu na koji je Kanada tradicionalno gledala na region.
Kanada je tradicionalno zove ogromnu geopolitičku celinu sa druge strane Tihog okeana “azijsko-pacifičkim”, oznakom za koju je Evans jasno rekao da uključuje Kinu kao i njene brojne regionalne susede, dok je izraz “indo-pacifik” skraćenica koja znači isključenje Kine.
“Ovo može zvučati kao obična reč, ali postoji vrlo ozbiljna razlika”, rekao je Evans.
“Izraz Indo-Pacifik nas uvodi u ovaj strateški trenutak rivalstva velikih sila. Indo-Pacifik se u osnovi odnosi na uspon Kine i odgovore na taj uspon.”
U budućnosti, Evans očekuje da će Kanada usvojiti “mekšu verziju”, koja bi značila “ponekad suprotstavljanje Kini, a ponekad saradnju s Kinom u ekonomskim i drugim pitanjima. Dakle, to je mekša, inkluzivnija verzija”.
Čini se da su to želeli reći iz Trudoove kancelarije.

“Zajedno ćemo unaprediti našu viziju slobodnog i otvorenog Indo-Pacifika i preduzeti ambiciozne akcije u borbi protiv klimatskih promena”, rekao je Trudo u pisanoj izjavi. “Dok nastavljamo rešavati globalne posledice oko pandemije, radićemo na uspostavljanju većeg prosperiteta ljudi i u Kanadi i u Japanu, kao i u celom indo-pacifičkom regionu.”
Drugi kažu da je došlo vreme da Kanada snažnije uzvrati Kini, sada kada su Kovrig i Spavor na sigurnom.
Lawrence Herman, advokat za međunarodnu trgovinu i bivši kanadski diplomata, rekao je da Kanadi treba “snažna i realna” trgovinska politika usklađena sa Amerikancima i Australijancima. To bi trebalo početi potezom, tako što će Kanada odmah zabraniti kineskoj firmi Huawei da isporučuje opremu za 5G internet usluge. Svi kanadski saveznici u mreži za razmenu obaveštajnih podataka Five Eyes ( SAD, Australija, Britanija i Novi Zeland ), su zabranili Huawei.

“Time bi vlada trebala preći na artikulisanje drugih područja u kojima se poslovanje i trgovina mogu nastaviti, ali pod definisanim uslovima i odredbama koji zadovoljavaju kanadsku politiku, uključujući Kinu koja se ponaša pošteno i odgovorno te poštuje kanadske komercijalne interese, ljudska prava i druga pitanja, “rekao je Herman.
Guy Saint-Jacques, bivši kanadski ambasador u Kini, rekao je da, iako je Peking sada učvrstio “talačku diplomatiju” kao spoljnopolitičko oruđe, Kanada se treba suprotstaviti upotrebi “trgovini kao oružju” na koordinisani način kao i saveznici.
Kina je uvela kaznene tarife nakon što je Australija pozvala na međunarodnu istragu o uzroku pandemije COVID-19. Ekonomska odmazda Pekinga bila je slična zabranama koja je nametnuta izvozu kanadske repice i mesa, dok su držali Kovriga i Spavora i terali Ottawu da oslobodi kinesku direktorku Meng Wanzhou, nakon što ju je RCMP uhapsio po američkom nalogu.
Australija se takođe branila od mešanja Kine u svoju politiku. Prošlog meseca Australija je sa Sjedinjenim Državama i Britanijom osnovala novu vojnu alijansu, koja će omogućiti kupovinu flote podmornica na nuklearni pogon.

Saint-Jacques je rekao da je “dobar prvi korak” što je Kanada predvodila međunarodnu deklaraciju protiv proizvoljnog pritvora ranije ove godine dobivši podršku više od 60 zemalja.
“Kanada bi trebala raditi sa našim saveznicima kako bi učinila još jedan korak dalje i razvila kriterije koji bi pokrenuli zajedničke odgovore zemalja potpisnica, uključujući sankcije protiv trgovine kao oružja”, rekao je Saint-Jacques.
“Ako bi se Australija, Kanada i SAD složile da, ako neka država podleže sankcijama Kine, onda bi se ostale dve složile da ne povećavaju svoj izvoz u Kinu van njihovog istorijskog procenta na tržištu Kine. To bi sprečilo Kinu, da se igra pojedinačno sa zemljama. ”
Prošlog meseca, portal Politico je izvestio, da kandidat Bidenove administracije za ambasadora u Kanadi želi videti da Trudoova vlada objavi “okvir svoje celokupne kineske politike”. David Cohen je na saslušanju za imenovanje pred odborom za spoljne odnose Senata rekao, da želi videti  Amerikance i Kanadjane  kako više sarađuju u borbi protiv “egzistencijalne pretnje koja je Kina”.
U Kanadi je konzervativna opozicija pozvala liberale da objave dokument.

Visoki federalni službenik, koji je govorio anonimno zbog osetljivosti pitanja, rekao je da nema planova za objavljivanje posebnog novog dokumenta o Kini u skorije vreme. Zvaničnik je opisao vladin pristup, više kao razvojnu strategiju koja je ukorenjena u oštrim izjavama bivšeg ministra spoljnih poslova Francois-Philippea Champagnea.
Prošle godine Champagne je podržao pokušaj Tajvana da učestvuje na sastancima Svetske zdravstvene organizacije o COVID-19, uprkos oštrim prigovorima Kine. Ranije ove godine, Garneau je rekao da je Kina počinila “teška kršenja ljudskih prava” u “sistematskoj kampanji represije” nad muslimanskim ujgurskim stanovništvom, kada je najavio da se Kanada pridružuje Velikoj Britaniji, SAD -u i Evropskoj uniji uvođenjem sankcija za četiri kineska zvaničnika.
Saint-Jacques je rekao da bi Kanada i njeni saveznici trebali ciljati više, ciljajući predsednika Xi Jinpinga. To može biti u obliku bojkota otvaranje Zimskih olimpijskih igara u Pekingu februara 2022. godine, što bi kineski lider shvatio kao sramotu.

“U Komunističkoj partiji postoji gunđanje oko smera koji je Xi Jinping dao zemlji i ljudi govore: ‘zašto smo postali neprijatelji Australije i Kanade?’ ”
Sledeće jeseni Xi će tražiti treći mandat na čelu Komunističke partije, rekao je Saint-Jacques.
“Dakle, što veći pritisak možemo izvršiti, to će više izazvati raspravu unutar stranke o tim pitanjima.”

SERBIANNEWS/CANADA

Prvih 100 dana vlade: Vodiće se velika bitka oko slobode govora kada krene rad Parlamenta

Od
Dara Milovanović
-
0

Kad Parlament započne novi ciklus zasedanja ove jeseni, liberali imaju puno planova oko COVID -a, stambenih mera i reformama krivičnog pravosuđa koje treba usvojiti, ali duboko sporna promena internet propisa mogla bi završiti kao prva tačka na dnevnom redu.
Na sednicama liberali će pokušati doneti paket predloženih regulatornih zakona koji se dotiču svega, od kanadskih pravila o sadržaju, govora mržnje do medijskih subvencija. Veliki broj stručnjaka, kao i konzervativna opozicija, više puta su upozoravali da neke od predloženih politika predstavljaju veliku pretnju slobodi izražavanja.
Jedna od mera, zakon ranije poznat kao C-10, već je na proleće pokrenuo buru kontroverzi. Zakon bi uspostavio CRTC da reguliše internet platforme (kao što je Netflix) na način na koji to rade televizijski i radijski emiteri.

U fazi rada odbora, zastupnici su uklonili odeljak koji je izuzeo sadržaj koji stvaraju korisnici, poput postova na društvenim medijima, što je navelo kritičare da optuže da je ovo kršenje slobode govora. Bivši poverenik CRTC-a Peter Menzies rekao je da predlog zakona “ne samo da krši slobodu izražavanja, već predstavlja potpuni napad na slobodu i, udara na temelje demokratije”.
Nakon što su konzervativci preuzeli stvar i usprotivili se zakonu, liberali-podržani od strane NDP-a i bloka Québécois-uložili su sveobuhvatne napore da predlog zakona prođe kroz Parlament. Žurba da se usvoji predlog zakona kulminirala je velikom gužvom u odboru, sa desetinama amandmana koji još nisu ni objavljeni; predsednik Parlamenta doneo je odluku da je odbor prekoračio svoja ovlaštenja i poništio amandmane.

Uprkos svemu tome, zakon je ovog leta umro. To znači da čak i ako poslanici brzo usvoje predlog novog zakona ove jeseni, on ipak mora proći kompletnu studiju Senata, gde će verovatno izbiti potpuno nova bitka oko amandmana.
No, novi zakon o regulaciji interneta mogao bi izazvati još više besa od C-10, prema rečima nikoga drugog do ministra Stevena Guilbeaulta. “Ljudi misle da je C-10 bio kontroverzan. Sačekajte da usvojimo ovaj zakon ”, rekao je on na industrijskoj konferenciji u junu. Kritičari su se već alarmirali zbog brojnih mera u predlogu zakona za koje kažu, da bi mogle prekršiti ustavna prava Kanađana, uključujući davanje ovlaštenja tom novom regulatororskom telu da šalje inspektore i policiju na radna mesta i u domove.

U nedavnoj konsultaciji sa Heritage Canada, stručnjaci su rekli vladi da predloženi zahtevi, kao npr. da vladino telo proaktivno prati i uklanja postove na društvenim medijima predstavljaju cenzuru, i pozvali su liberale da ostave po strani “fundamentalno pogrešan” zakon. Sve će više “ugroziti ideju o Kanadi,  da je lider u slobodi izražavanja, slobodnog i otvorenog interneta i ljudskih prava na kojima je izgrađeno naše demokratsko društvo”, rekli su vladi sa Univerziteta u Otawi.
Liberali će takođe ponovo predstaviti svoj zakon o govoru mržnje na mreži, koji je podnesen na kraju poslednjeg zasedanja parlamenta. Zakon bi u osnovi vratio odeljak 13 kanadskog zakona o ljudskim pravima, koji je ukinut pre 10 godina zbog zabrinutosti oko slobode govora, iako bi ova verzija imala suženu definiciju govora mržnje.

Drugi deo planova regulacije interneta liberalske vlade, je prisiliti platforme poput Google-a i Facebook-a da nadoknade novinama njihov sadržaj. Izborna platforma liberala kaže da će Kanada slediti australijski model, koji nameće pravila pregovaranja za izdavače i internetske platforme. Takav potez mogao bi izazvati žestoko protivljenje tehnoloških divova, kao odgovor na australijski zakon, Facebook je u početku blokirao vesti na svojoj platformi u toj zemlji.

Ostali poslovi

Među ostalim vladinim prioritetima, pet su nove mere protiv COVID -a. Premijer Justin Trudeau već je najavio detalje o tome kako će to funkcionisati, od zahteva da federalni javni službenici budu vakcinisani, kao i da morate pokazati dokaz da ste se vakcinisali, ako želite da se ukrcate u avion ili voz. Obe mere biće na snazi ​​do kraja meseca.

Ostale tri inicijative uspostavljaju međunarodni dokaz o vakcinaciji koju Kanađani mogu koristiti za putovanje u inostranstvo, dajući pokrajinama na raspolaganje finansijska sredstva za uspostavljanje pasoša za vakcine, i proglašavajući zločin, uznemiravanje i zastrašivanje zdravstvenih radnika.

Vladin izvor je rekao da Liberali takođe nastoje da brzo pređu na temu stanovanja. Pristupačnost stambenog prostora je veliki problem, a liberali su obećali niz mera za rešavanje tog problema, uključujući zabranu licitiranja, porez ako ne živite u kući i zabranu stanovnicima van Kanade da kupuju stanove na dve godine. Vlada bi mogla krenuti napred sa zakonodavstvom koje kombinuje nekoliko obećanja, a druga će implementirati kroz regulaciju, rekao je izvor.
Liberali takođe planiraju da vrate i druge zakone u parlamentarnu raspravu.

Ovo uključuje predlog zakona o zabrani prisilne konverzijske terapije, koja ovog proleća nije uspela proći Parlament, delom jer su je konzervativci zadržali, a delom i zato što liberali nisu dali prioritet. Liberali su obećali da će ga ponovo uvesti u raspravu u prvih 100 dana, ali ako se zakon ne promeni, konzervativci će verovatno i dalje uložiti puno prigovora.
Liberali su takođe obećali da će u prvih 100 dana ponovo predstaviti svoj zakon o pravima francuskog jezika. Između ostalog, predlog zakona predviđa pravo na rad na francuskom u kompanijama pod saveznom jurisdikcijom i nalaže da nove sudije Vrhovnog suda Kanade tečno govore francuski bez pomoći prevodioca.
Očekujte da će se u prvim danima pojaviti i predlog zakona o reformi krivičnog pravosuđa; liberali su obećali da će oživeti zakon, kako bi smanjili kazne za prekršaje na niskom nivou i, ukinuli obavezne minimalne kazne za neka krivična dela oko droga i vatrenog oružja.

SERBIANNEWS/CANADA

Paprika ima više vitamina C od limuna, čuva i srce

Od
miki
-
0

Prema mišljenju nutricionista paprike imaju brojne zdravstvene prednosti, koje ne bi trebalo zanemariti. Osim primamljivog ukusa, imaju i posebne lekovite osobine zbog kojih su dobrodošle za svaki obrok.

100 g sveže crvene paprike sadrži 92% vode, 6 grama ugljenih hidrata, 1 gram belančevina, 0,3 grama masti i 1,2 grama dijetetskih vlakana.

Paprika je izvrstan izvor vitamina A, C i B6. Dobar je izvor folne kiseline, dijetalnih vlakana, vitamina B2, pantotenske kiseline, niacina i kalijuma, vitamina K, mangana, vitamina B i magnezijuma.

Što je paprika zrelija, viši je nivo vitamina i minerala. Paprika sadrži 4 puta više vitamina C od narandže i preko 30 nutrijenata iz skupine karotenoida. Sinergija vitamina C i A, karotenoida i likopena paprici daje antioksidativnu moć i svrstava je u supernamirnice.

Dobra je za oči

Ovo hrskavo povrće sadrži vitamin A koji pomaže u očuvanju zdravlja očiju i radi na sprečavanju makularne degeneracije.

Napitak koji jača imunitet – četiri prirodna sastojka ključna

Čuva srce i dobra je za probavu

Sve paprike osiguravaju dovoljnu količinu vlakna, nešto gvožđa i folne kiseline koje pomažu da održite zdravlje creva, zdrav kardiovaskularni sistem i pravilnu prirodnu detoksikaciju.

Izvor antioksidanasa

Crvena paprika je takođe bogata vitaminom C i raznim karotenoidima koji deluju kao antioksidansi i pospešuju zdravlje očiju i kardiovaskularnog sistema. Žuta, odnosno narandžasta paprika osigurava beta-karoten, antioksidativni oblik vitamina A, vitamin C i kalijum.

1...1.0601.0611.062...1.536Stranica 1.061 od ukupno 1.536

Designed by Miodrag Zivkovic

© 2022 Serbian News Canada by Miodrag Živković