Mnoge osobe imaju problema s hladnim stopalima i najčešće je to bezazleno, ali medicinski stručnjaci navode da kod nekih ljudi to može ukazivati na određeni zdravstveni problem. Savetuju da s lekarom proverite da li je sve u redu ako su vam stopala stalno hladna, a uz to imate i neke druge simptome.
Jedan od najčešćih uzroka hladnih stopala jesu niske temperature. Kada boravite u hladnom, krvni sudovi na stopalima se sužavaju kako bi se sprečio gubitak telesne topline, a to može da uzrokuje hladna stopala. Ponekad stres i anksioznost takođe mogu da uzrokuju hladna stopala. Jedan od čestih uzroka hladnih stopala jeste i slaba cirkulacija.
Anemija, dijabetes, hipotireoza i nervni poremećaji neki su od drugih uzroka hladnih stopala i stoga bi trebalo da se posavetujete sa lekarom kako biste otkrili šta je tačno uzrok vaših hladnih stopala. Ako nemate nikakvih zdravstvenih problema, a stopala su vam i dalje hladna, evo kako možete rešiti taj problem.
Krećite se
Ponekad su hladne noge samo posledica sedelačkog načina života, što može ometati pravilnu cirkulaciju krvi donjih ekstremiteta, zbog čega su vam stopala onda hladna.
Sve što treba da učinite u tom slučaju je da se više krećete. Većinu vremena provodite na nogama, a ne na kauču. Redovno vežbanje je odlična ideja.
Zaštitite stopala
Izlaganje nogu niskim temperaturama može da rezultira hladnim stopalima i stoga bi trebalo stopala da zaštitite. Nosite čarape, po mogućnosti neke deblje, čak i kad ste u zatvorenom prostoru. Nošenje čarapa efikasan je način da sprečite gubitak preko potrebne telesne toplote kroz stopala.
Koristite tople boce
Kada vam stopala postanu hladna, uzmite bocu i napunite je toplom vodom. Umotajte je u manji peškir i spustite je na pod, a potom stopala naslonite na bocu.
Masaža
U maloj posudi za mikrotalasnu pećnicu zagrejte maslinovo ulje nekoliko sekundi. Ulje nemojte previše zagrejati kako ne biste dobili opekotine. Toplo maslinovo ulje umasirajte u stopala, savetuje Healthy builders. Kada stopala upiju dovoljno ulja, obucite pamučne čarape kako biste ugrejali stopala.
Apple je prošle godine započeo veliki pomak u arhitekturi predstavljanjem M1 čipa zasnovanog na ARM-u za svoje prenosne računare. Taj isti čip se od tada pojavio u iPad Pro-u, ali Apple ne usporava. Da originalni MacBook profesionalci zasnovani na M1 nisu bili dovoljno moćni da ostavite Intel iza sebe, novi i poboljšani MacBook Pro 14 bi to mogao učiniti. Ovaj uređaj dolazi sa novim čipovima M1 Pro i Max, boljim ekranom, više portova i zarezom za ekran.
Središnji deo Apple-ovog novog laptopa su obnovljeni čipovi M1, koji dolaze u dve varijante. M1 Pro i Max imaju do 10 jezgara procesora na Pro-u i automatsko 10 jezgara na Max-u. Do osam njih je za brzinu, a dva za efikasnost. Pro ima 16-jezgreni GPU, a Max nudi 32-jezgreni GPU, zajedno sa podrškom za veći kapacitet memorije i propusnost. Apple kaže da su ovi čipovi moćniji i efikasniji, ali to je očekivano. Ono što možda ne biste očekivali je da Apple prizna da je to bilo pogrešno na portovima.
Andora (kat. Andorra), ili službeno Кneževina Andora (kat. Principat d’Andorra) je mala kneževina bez izlaza na more u jugozapadnoj Evrop Ova državica smeštena u istočnim Pirinejima i graniči se sa Francuskom i Španijom.
Nekada je bila izolovana, a danas je prosperitetna državica, uglavnom zahvaljujući turizmu i niskim porezima.
Glavni grad Andore je Andora la Velja sa 20.437 stanovnika, ujedno ovo je najviši glavni grad u Evropi leži na visini od 1.023 m iznad nivoa mora. Od ostalih gradova sa preko 8.000 stanovnika izdvajaju se Les Eskaldes, Enkamp i Sent Đulija de Lorija.
Inače, ako niste znali država Andora je šesta najmanja nacija u Evropi,površine od 468 km² i sa populacijom od oko 85.000.stanovnika Službeni jezik je katalonski, često se koriste španski, francuski kao i portugalski jezik
Država Andora leži unutar geografskog prostora Španije i Francuske. 16. najmanja zemlja na svetu i 11. najmanja po broju stanovnika, udaljena je samo 40 km vožnje od jedne do druge strane zemlje. Tehnički, možete ući i izaći čitavom državom za pola sata.
1. Andora nema nacionalnu banku i nikada nije imala svoju valutu! Koristi evro, a budući da nema nacionalne banke, u slučaju da želi dug, mora koristiti privatnu banku.
2. Andora nije imala rat 1000 godina. Tehnički je objavila rat Nemačkoj u Prvom svetskom ratu, ali nije poslala nijednog vojnika. Kada su Nemci okupirali Francusku u Drugom svetskom ratu, imali su predstražu na granici sa Andorom, ali zapravo nisu poslali nikakve trupe unutra. S obzirom na nedostatak učešća Andore, oni su zaboravljeni tokom Versajskog ugovora i nisu zvanično proglasili mir sa Nemačkom do 1957. godine, iako je Drugi svetski rat završen 1945. godine!
3. Andora proizvodi mnogo duvana. Iako je tako mala država, Andora većinu svog malog poljoprivrednog prostora koristi za duvan. Takođe zato što je porezno utočište, cigarete su ovde mnogo jeftinije nego u Španiji i Francuskoj. Tako možete videti kako mnogi Španci i Francuzi prelaze granicu samo da bi kupili jeftine cigarete.
4. Andora ima najviše turista po glavi stanovnika na svetu. Njegovo stanovništvo je 77 000, ali godišnje ima više od 10 000 000 posetilaca. Nemojte se zavaravati, mnogi od njih su Španci i Francuzi koji su došli preko granice da kupe jeftiniji benzin ili cigarete.
5. Andora je kneževina. Kneževina je zemlja kojom vlada princ. Činjenica da njime upravljaju i predsednik Francuske i biskup Urgela, čini ih suzapredsednicima i Andorom jedinom su-kneževinom na svetu.
6. To je jedina država na svetu sa katalonskim kao službenim jezikom. Za one koji ne znaju, Katalonija je regija u Španiji (Barselona se nalazi unutar Katalonije), a mnogi Katalonci žele da se odvoje kao država.
7. U Andori nema aerodroma.
8. Samo jedna trećina ljudi koji žive u zemlji zapravo su Andoranci, dok je 66 % iz drugih nacionalnosti.
9. Pošto Andora nema aerodrome, možete ući samo preko Francuske ili Španije. Aerodrom Carcassonne (CCF) u Francuskoj je najbliži aerodrom (udaljen je oko 101 km), dok je aerodrom u Barseloni udaljen 140 km.
10. Kako Andorom vladaju dva princa? Biskup Urgela i predsednik Francuske zajedno su suvladari. Zbog toga je Andora jedan od retkih primjera demokratski izabranog vođe koji služi u kraljevskom svojstvu u drugoj zemlji.
11. Glavni grad Andore je Andorra La Vella. I veoma kul činjenica je da je Andora Vella najviši glavni grad u Evropi.
12. Po čemu je Andora poznata? Andora je poznata po turizmu, posebno skijanju jer ima mnogo skijališta. I za kupovinu bez carine.
13. Andora je jedna od najsigurnijih zemalja na svetu za posetu.
14. Andora je stara – iznenađujuće je da malo ljudi zna za Andoru budući da postoji vekovima. U stvari, Andora je 14. najstarija država na svetu koja datira iz 803. godine. Andora je stara 1216 godina!
15. Andora je popularna , 8 – 10 miliona ljudi svake godine poseti Andoru koristeći prednosti zimskih sportova. Sa 303 km ski staza koje dostižu 2640 metara visoko u Pirinejskim planinama, idealno je mesto za skijanje.
16. Ali još jedna kul činjenica je da je Andora veoma prosperitetna nacija. To je prosperitetno jer je bescarinsko odredište i ima snažnu turističku infrastrukturu.
17. Andora se nalazi u planinama i njen turizam se vrti oko planinskih avantura. To je velika zimska avanturistička destinacija za skijanje i banjske odmore. Osim toga, to je ogromna destinacija za kupovinu.
18. Najveći banjski kompleks u južnoj Evropi – Banja Caldea se hrani termalnim izvorima bogatim mineralima. Masivni kompleks ima futuristički dizajn koji nudi tretmane masaže za samo 20 evra.
19. Termalni izvori se mogu naći širom Andore što ga čini jednim od najvećih banjskih letovališta u Evropi. Čak i naš hotel Ibis ima tursku banju, hidromasažnu kadu, bazen i saunu.
20. Grad Andora La Vella je užurban, nije ni čudo što je zajednica toliko aktivna odlaskom u prirodu na skijanje, brdski biciklizam i planinarenje nizbrdo nakon čega sledi mnogo zen iskustava. Jedan posebno u najvećem banjskom kompleksu južne Evrope.
21. Zastava Andore postala je standardizovana kada se Andora pridružila UN-u 1993. godine. Napolean ju je odobrio 1803. Sastoji se od tri boje, crvene, zlatne i plave. Zastava Andore je spoj francuske i španske zastave. Grb odaje počast i susednim zemljama. Četiri simbola na grbu odnose se na biskupa Urgella, grofa Foik, Kataloniju i vikontinu Bearn.
22. Očekivani životni vek Andore je osmi na svetu – to mora da je sav taj svež planinski vazduh i planinarenje po brdima zbog kojih ljudi žive do duboke starosti. Prosečan životni vek muškaraca je 80. Očekivani životni vek žena je 84 godine.
23. Andora ima dugu istoriju u duvanu. Andora je nekada dominirala duvanskom industrijom i još uvek uzgaja mnogo duvana. Zapravo, stanovnici Andore su pušači broj 1 na svetu!
24. Sada je to smešna činjenica s obzirom da imaju jedan od najdužih životnih vekova na svetu. To je utočište bez carine, pa je broj prodatih cigareta verovatno namenjen ljudima ne samo koji žive u Andori, već i iz cele Evrope koji prelaze granicu zbog jeftine robe.
25. Andora je država bez izlaza na more u jugozapadnoj Evropi. Zvanično je to Kneževina Andora.
26. Andora je jedna od najsigurnijih zemalja na svetu sa skoro nula džeparenja, krađe automobila i incidenata sa neurednim ponašanjem.
27. Andora je, prema nekim procenama, 14. najstarija država na svetu.
28. Andora je takođe svedok najprestižnije biciklističke trke na svetu – Tour De France.
29. Vojni budžet zemlje zavisi od dobrovoljnih priloga.
30. Uređenje u zemlji je takvo da svi radno sposobni muškarci moraju služiti ako ih pozovu. Takvi ljudi se pozivaju alarmom u slučaju prirodnih katastrofa ili hitnih slučajeva.
31. Jedna teorija sugeriše da ime Andora može biti izvedeno iz arapskog al-durra, što znači Biser.
32. Skijanje je popularan sport u zemlji, privlači milione turista svake godine. Vallnord i Grand Valira su dva popularna skijališta u zemlji.
33. Zbog velike nadmorske visine, severne doline u zemlji su potpuno snežne tokom nekoliko meseci u godini.
34. Andorci su manjina u svojoj zemlji. Procenjuje se da dve trećine stanovništva Andore nema državljanstvo Andore. Nije im dozvoljeno da glasaju niti da budu birani za predsednika.
35. Španski državljani čine skoro 43% stanovništva Andore.
36. Samo 5% zemljišta u Andori je obradivo.
37. Andora se nekada nazivala – Švajcarska siromaha.
38. Ne postoji porez na prihod ili nasledstvo.
39. Andorski zakon zahteva od najstarijeg sposobnog muškarca u kući da zadrži pušku koja će se koristiti kada je to potrebno za nacionalnu zaštitu.
40. Zakon o obrazovanju zahteva pohađanje škole za decu do 16 godina.
41. Andorske vlasti grade škole i održavaju ih; međutim, Španija ili Francuska plaćaju nastavnike.
42. U Andori su jela od svinjskog mesa i plodovi mora veoma popularni. Ljudi u regionu takođe jedu puževe sa velikim zadovoljstvom.
43. Prvi autoput u zemlji izgrađen je 1911. godine. Povezivao je španski grad La Seu-de-Urgell sa zemljom.
44. Andora zemlja ima ukupnu dužinu puta od 320 km.
45. Zemlja Andora može se uklopiti u londonski grad više od tri puta.
46. 9% Andore ima UNESCO status svetske baštine. Najveći prirodni park Andore, dolina Madriu-Perafita-Claror, proglašena je UNESCO-vom svetskom baštinom 2004. godine i zauzima 9% zemlje. Čine ga glečeri, šumovite doline, široki zeleni pašnjaci i stenovite plan
Najbolji teniser sveta Novak Đoković mora da primi dve doze vakcine ako želi da brani titulu na Australijan Openu, potvrdio je australijski ministar Aleks Hok.
On je za australijske medije rekao da se ova odluka odnosi ne samo na tenisere, već i na sve ljude koji žele da dođu u Australiju, preneo je Tanjug.
Đoković je devetostruki šampion turnira u Melburnu, a naredno izdanje ovog takmičenja na programu je od 17. do 30. januara 2022. godine.
Nošeni podrškom navijača koji su u velikom broju došli da podrže crno-bele na prvom evropskom gostovanju u sezoni, crno-beli su savladali Hamburg Tauers sa 97:106 (24:28, 16:33, 26:27, 31:18)
Ovogodišnje izdanje 7Days Evrokupa, Parni valjak je započeo na najbolji mogući način pošto je kao gost savladao Hamburg Tauers 97:106. Na taj način, crno-beli su zadržali maksimalan učinak od početka sezone, pobedivši i na petoj uzastopnoj takmičarskoj utakmici. Tokom prve četvrtine ekipe su se smenjivale u vođstvu, da bi Partizan NIS pred isteku prvog perioda obezbedio prednost od 24:28. Crno-beli su se značajno bolje snašli u izuzetno brzom ritmu druge četvrtine tokom koje su došli i do velikih +22. Nakon koša Pantera uz zvuk sirene, košarkaši Partizana su na petnaestominutni odmor otišli sa 40:61.
U drugom poluvremenu, crno-beli su sve do poslednje deonice održavali prednost od 20 i više poena, da bi domaći u četvrtoj četvrtini ipak uspeli da smanje razliku na konačnih 97:106.
Na meču, crno-beli su imali veliku podršku svojih navijača koji su došli u Hamburg da podrže svoj tim u premijernom susretu ovogodišnjeg izdanja 7Days Evrokupa.
Posle pobede protiv Hamburga, trener Partizana NIS, Željko Obradović je na konferenciji za medije izjavio:
“Obe ekipe su odigrale odličnu utakmicu. Meč je bio vrlo kvalitetan i nadam se da je publika uživala u utakmici sa mnogo poena. Igrali smo tri četvrtine dosta dobro i bili smo pripremljeni na to da je Hamburg ekipa koja nikada ne odustaje i koja se bori do kraja. Tako je i bilo. Čestitke njima na dosta dobrom meču. Naravno, veoma sam srećan zbog načina na koji smo startovali. Hvala mojim igračima, jer smo ispoštovali plan koji smo pripremili pre meča i verujem da smo odigrali dosta dobro večeras”, rekao je Obradović.
Hamburg
DŽ. Braun 18, Z. Braun 15, Voker, Di Leo 6, Homsli 21, Rih, Majsner 7, Kristen, Kotsar 14, Hajnriks 10, Drešner, Holac 6
Za samo tri dana, od 19. do 21. oktobra 1941. godine, u Kragujevcu i okolnim selima streljano je oko 2.800 ljudi, među njima i 300 đaka, a najmlađi Dragiša Nikolić imao je nepunih 12 godina. – „Za celu Srbiju stvoriti zastrašujući primer koji mora pogoditi celokupno stanovništvo”, reči su zloglasnog generala Franca Bemea, koji je izdao naredbu poznatu kao „sto za jednog”
Kragujevac – Ovog 21. oktobra navršava se osam decenija od krvavog pira nemačkih vojnika koji su u jesen 1941. godine, za samo tri dana, u Kragujevcu i okolnim selima streljali oko 2.800 ljudi, među njima i 300 đaka. Najmlađi Dragiša Nikolić imao je nepunih 12 godina kada je pogođen rafalima na stratištu u Šumaricama.
Kragujevac ne zaboravlja zločin i nevine žrtve kojima su posvećene oktobarske komemorativne svečanosti. Zbog tužnog jubileja, program je ove godine obimniji nego prethodnih, a na Velikom školskom času, kraj Spomenika streljanim đacima i profesorima, biće izvedena poema „Crni dan” Duška Radovića. Velikom školskom času prethodi pomen Svetim novomučenicama kragujevačkim koje je SPC kanonizovala.
Odlukom Narodne skupštine RS, kragujevački 21. oktobar se od 2012. obeležava kao državni praznik (radni dan) – Dan sećanja na srpske žrtve u Drugom svetskom ratu, s tim da je pre par godina prenos Velikog školskog časa skinut s prvog programa RTS-a i prebačen na drugi, bez obrazloženja, kako su nam rekli u Spomen-muzeju „21. oktobar”.
„Moglo je da se prenosi na prvom programu u Jugoslaviji s dvadeset miliona stanovnika, a sada ne može u Srbiji sa sedam miliona. Dvaput sam pisao RTS-u, nisu mi odgovorili. Zar se tako neguje kultura sećanja”, pita se u razgovoru za „Politiku” Nenad Karamijalković, do pre godinu dana pomoćnik direktora Spomen-muzeja „21. oktobar”, danas direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Kragujevcu.
Povodom osamdeset godina od tragedije koja je obeležila istoriju grada, u Kragujevcu je priređen veliki broj manifestacija. Osim tradicionalnih, kao što su Međunarodni salon antiratne karikature, pozorišni i muzički festivali „Joakimfest” i „Oktoh”, u organizaciji Spomen-muzeja „21. oktobar” upriličeno je predstavljanje fotomonografije o Šumaricama Nikole Govedarice, prikazan je film „Pogled u nebo” Dejana Đusića, a održan je i naučni skup „Srbija 1941. godine”.
Vremenom su otkriveni novi detalji o surovosti nemačkih okupacionih trupa, ali su razobličeni i brojni mitovi koj su opterećivali istinu o stradanju Kragujevčana, kao što je onaj o 7.000 streljanih. Prema podacima koje je u knjizi „Ime i broj” izneo istoričar Staniša Brkić, dugogodišnji kustos Spomen-muzeja „21. oktobar”, nacisti su od 19. do 21. oktobra 1941. godine ubili skoro 2.800 nedužnih civila.
„Nisam jurio broj već podatke o streljanima. Prikupljao sam sve što se moglo prikupiti, po arhivama, od svedoka tragedije, rodbine ubijenih. Broj se sam pojavio. Oktobra 1941. godine u Kragujevcu i okolnim selima streljano je 2.796 ljudi. Za toliko postoje podaci. Oni su različitih nivoa, a minimum je bio da postoji ime, prezime, godina i mesto rođenja. Broj nije konačan, ali to više nije pitanje stotina već jednog ili dva imena”, izjavio je Brkić 2007. godine za „Politiku”, nakon što je posle 25 godina istraživanja objavio svoje kapitalno delo.
Spomenik streljanim đacima i profesorima u Šumaricama, podignut 1963. godine, još stvara zabunu. Ponajviše zbog svog izgleda koji podseća na rimski broj pet, a onda i zbog „Krvave bajke” Desanke Maksimović koja u pesmi govori o „mučeničkoj smrti čete đaka u jednom danu”. Zato mnogi i danas misle kako to monumentalno delo vajara Miodraga Živkovića nosi naziv „Peto tri”. Proverom školskih dnevnika iz 1941. godine, koje brižljivo čuva Istorijski arhiv Šumadije sa sedištem u Kragujevcu, jasno se može videti da iz gimnazijskog odeljenja „peto tri” nije streljan nijedan učenik. Nažalost, na stratišta su odvedeni mnogi drugi kragujevački gimnazijalci, kao i učenici drugih gradskih škola.
Zajedno sa đacima, u Šumaricama su pogubljeni profesor Miloje Pavlović i direktor Gimnazije Lazar Pantelić. Među streljanima su i pop Andra Božić, jedan od osnivača Ravnogorskog pokreta u Šumadiji, kao i Desanka Maksimović, studentkinja medicine koja se pre rata učlanila u Komunističku partiju Jugoslavije.
O beskrupuloznosti ubica svedoče reči koje svojim vojnicima upućuje zloglasni general Franc Beme, koji je 10. oktobra izdao naredbu poznatu kao „sto za jednog”, prema kojoj je za svakog ubijenog nemačkog vojnika trebalo streljati 100 ljudi, a za svakog ranjenog 50.
Streljanje u Šumaricama 21. oktobra trajalo je neprekidno od sedam izjutra do dva posle podne (Fotodokumentacija „Politike”)
„Vaš zadatak je da prokrstarite zemljom u kojoj se 1914. potocima lila nemačka krv usled podlosti Srba, muškaraca i žena. Vi ste osvetnici tih mrtvih. Za celu Srbiju stvoriti zastrašujući primer koji mora pogoditi celokupno stanovništvo”, osvetnički je podstrekivao svoje vojnike na zločin general poražen u Prvom svetskom ratu.
Naredba „sto za jednog” važila je samo za Srbe i nije se odnosila na pripadnike drugih naroda koji su činili Kraljevinu Jugoslaviju. General Beme je ovu naredbu prosledio Otu Dešu, komandantu Kraljeva, a u Kragujevcu je primio komandant Oto fon Bišofshauzen. Streljanja su sproveli major Paul Kenig i kapetan Fric Fidler.
Povod za krvavu odmazdu bio je događaj od 16. oktobra 1941, kada su kod mesta Dumača, između sela Ljuljaci i Bare, četnici i partizani zajedno napali nemačku kolonu koja se vraćala iz Gornjeg Milanovca, posle borbi u kojima je taj grad zapaljen. Pripadnici Gružanskog četničkog odreda i Kragujevačkog partizanskog odreda ubili su devet i ranili 27 nemačkih vojnika iz 3. bataljona 749. pešadijskog puka od kojih je jedan ubrzo podlegao povredama. Ta nesmotrena akcija pristalica oba antifašistička pokreta na tlu Srbije – u smrt je odvela na hiljade Kragujevčana, pa i maloletnu decu (mlađe od 16 godina).
Racija je počela 18. oktobra uveče, a prva streljalja su se odigrala dan kasnije, u selima Ilićevo, Maršić i Grošnica, koja su po proceni Nemaca bila „legla komunističkih bandita”. Na Stanovljanskom polju streljani su Jevreji, a najveći broj građana, među kojima je bilo i Roma, odveden je u topovske šupe u Šumaricama. Kragujevački muzej čuva oproštajna pisma zatvorenika koji su streljani 21. oktobra.
Božidar Milenković, majstor: „Mila Ružice, oprosti mi sve na poslednjem času. Evo ti 850 dinara, tvoj Boža.”
Lazar Petrović, radnik: „Draga Lelo, Seko i Bato, kucnuo je zadnji čas, oprostite svom tati. Ljubi vas sve Lazar. Htedoh se slikati s tobom Lelo, al ti odgodi. Žao mi je.”
Pavle Ivanović, gimnazijalac, piše svom ocu ne znajući da je i on u topovskim šupama: „Tata, ja i Miša smo u topovskim šupama. Donesi nam ručak, neki džemper i neki ćilim. Donesi nam u teglici pekmez. Paja. Tata idi kod direktora ako vredi.”
Otac i sin Nikola i Aleksandar Simić streljani su zajedno. Nikola, inženjer: „Ja i Aca odlazimo zajedno. Ljubi vas otac, živite u slozi.”
Streljanje u Šumaricama 21. oktobra trajalo je neprekidno od sedam izjutra do dva popodne. Imajući u vidu da je u Kragujevcu uoči rata živelo oko 30.000 ljudi, grad je tada izgubio skoro 10 odsto stanovništa, uglavnom muškaraca između 16 i 60 godina. To nije smetalo predstavnicima Nemačkog saveza za brigu o ratnim grobovima da 2016. godine upute zahtev kragujevačkim vlastima da se u Šumaricama podigne spomen-obeležje njihovim vojnicima iz Prvog i Drugog svetskog rata koji su tu sahranjeni.
„Što se tiče nemačkog zahteva, on je izrečen usmeno, ne u zvaničnoj formi. Uostalom, to pitanje podrazumeva i angažman Vlade Srbije”, izjavio je za „Politiku” Miljan Bjeletić, gradski većnik zadužen za pitanja kulture i umetnosti.
Pripadnici kolaboracionističkog Srpskog dobrovoljačkog korpusa Dimitrija Ljotića nisu učestvovali u streljanjima, ali su pomagali Nemcima da sprovedu raciju, potkazujući Jevreje i komuniste. Nisu imali milosti ni prema Romima, koje su hapsili i dovodoli na streljanje u zamenu za Srbe, svoje poznanika zatvorene u topovskim šupama.
Spomenik „Peto tri” (Foto B. Kartalović)
Vođa ljotićevske grupe bio je Marisav Petrović, koji je pred kraj rata uspeo da pobegne iz zemlje. Likvidirala ga je Udba 1974. godine u Minhenu. Oto Deš je, prema raspoloživim podacima, umro kao slobodan čovek, a general Beme je izvršio samoubistvo tokom suđenja u Nirnbergu. Sudbina ostalih aktera masakra u Kragujevcu nije precizno utvrđena.
Major Kenig je bio profesor teologije na protestantskom fakultetu u Nemačkoj, kapetan Fidler, profesor tehničkih nauka iz Austrije. Pripadnici nemačkih okupacionih trupa u Kragujevcu nisu bili profesionalni vojnici, uglavnom je reč o trećepozivcima – „običnim porodičnim ljudima” od kojih su mnogi završili u sanatorijumima za duševne bolesnike.
Prvi pomen u Šumaricama služen je 1942. godine. Spomen-park „Kragujevački oktobar” formiran je 1953, ali tako što su krstovi na grobnicama prethodno zamenjeni komunističkom petokrakom. Veliki školski čas održava se od 1964, a poema „Crni dan” Duška Radovića prvi put je izvedena pre pola veka, 1971. godine, kada je centralna manifestacija oktobarskih komemorativnih svečanosti dobila scensku formu koju je zadržala do danas. Ovogodišnje izvođenje režirao je Dragan Jakovljević, a organizator je Spomen-muzej „21. oktobar”, čije je prepoznatljivo zdanje podignuto 1976. godine. Krijući projekat od komunističkih vlasti, arhitekte Ivan Antić i Ivanka Raspopović napravili su objekat koji je izgrađen po uzoru na kosovsku Gračanicu.
Tradicija prekinuta 2012. godine
Od 2012. godine, kada je Tomislav Nikolić pobedio Borisa Tadića na izborima za predsednika Srbije, predsednici Srbije nisu govorili na Velikom školskom času, što je do tada bila tradicija. Tadić je govorio na Velikom školskom času, ali predsednik Nikolić to nije želeo. Od 2012. godine predsednici Srbije ne drže govor u Šumaricama 21. oktobra.
Velikom školskom času, centralnoj manifestaciji oktobarskih komemorativnih svečanosti, prisustvuju predstavnici ambasada, gradova koji su u pobratimskim odnosima s Kragujevcem, kao i predstavnici gradskih vlasti. Po tradiciji, prvi venac na Spomenik streljanim đacima i profesorima u Šumaricama polažu đaci i profesori Prve kragujevačke gimnazije.
Zašto 2.800, umesto 2.300
U akciji četnika i partizana 16. oktobra, kod Dumače na putu Gornji Milanovac – Kragujevac, ubijeno je deset i ranjeno 26 nemačkih vojnika. Kad se taj broj uskladi s naredbom generala Bemea, poznatu kao „sto za jednog”, dolazi se do broja o 2.300 streljanih. Zašto je, onda, ubijeno 2.800 ljudi?
„U nemačkim izveštajima kaže se da je bilo i pokušaja bekstva zarobljenih, da su neke grupe uspele da se izvuku i da je u tom metežu došlo i do pogibije vojnika. U jednom izveštaju stoji da je poginulo nekoliko nemačkih vojnika, u drugom da je život izgubilo dvoje. To je, prema podacima do kojih sam došao, moglo izazvati bes kod kapetana Fidlera koji je rukovodio streljanjima u selima. Ne mogu da tvrdim da je zbog toga ubijeno više ljudi nego što je planirano, ali to je logična pretpostavka”, izjavio je istoričar Brkić za „Politiku”.
Nisu komunisti, nego kragujevački prota
„Obično se misli kako je broj o 7.000 ubijenih komunistička tvorevina. Pogrešno. Prvi pomen tog broja nalazimo u mineju stare crkve (Crkva kneza Miloša Obrenovića u Kragujevcu – prim. aut.), bogoslužbenoj knjizi za oktobar. Na sam dan tragedije, ili nekoliko dana posle, prota Dragoslav Veličković je zapisao da je streljano 7.000 Kragujevčana. To je bio njegov utisak, a utisak je morao biti strašan”, govorio je istoričar Brkić za „Politiku”, navodeći kako je oktobra 1941, posle streljanja u Šumaricama, čitav Kragujevac bio „okićen” crnim zastavama, kao i da su mnogi Kragujevčani za komšije ili svoje bližnje donosili panaiju u crkvu.
TORONTO – Premijer Ontarija Doug Ford odbio je da se izvini zbog komentara koje je dao o imigrantima koji dolaze u pokrajinu.
Govoreći sa novinarima u Tecumsehu, ON u ponedeljak, Ford je rekao da u provinciji nedostaje radne snage i pozvao ljude da dođu u Ontario.
“Očajnički nam trebaju ljudi iz celog sveta”, rekao je.
Ali tada je premijer precizirao da želi samo “vredne” ljude da dođu u Ontario.
„Dolazite ovamo kao i svaki novi kanadski državljanin. Radite sve od početka “, rekao je Ford.” Ako mislite da ćete doći ovde i sedeti, to se neće dogoditi. Idite negde drugde. ”
Ubrzo nakon što je rekao ovo, neki političari iz Ontarija su se oglasili i zatražili da se Ford izvini zbog “podela”.
“Premijer bi trebao ujedinjavati stanovnike Ontarija, a ne da nas razdvaja”, rekao je na Twitteru vođa liberala u Ontariju, Steven Del Duca. “Kao sin imigranata, iz prve ruke znam kako su ljudi poput mojih roditelja pomogli u izgradnji Ontarija. Doug Ford bi se trebao izviniti zbog svojih bezosećajnih komentara. ”
Čelnica NDP -a u Ontariju Andrea Horwath rekla je da komentari ponavljaju “ponižavajuće stereotipe” povezane sa imigrantima, dok je čelnik stranke Zelenih u Ontariju Mike Schreiner, rekao da je da opisivanje da imigranti nisu vredni radnici “neoprostivo”.
NDP je zamolio Forda da se izvini zbog “diskriminatornih” komentara. Ford je na ovo rekao : “Od uvek sam za imigraciju”, rekao je. “Mi smo kratki za 290.000 ljudi. Moja vlada je ta, koja je pisala pismo po pismo premijeru Kanade, govoreći da nam treba više ljudi. ”
“Sve što trebate učiniti je, dođite na” Ford Fest “i videćete tamo, prisustvo ljudi iz čitavog sveta”, dodao je.
Ranije tokom dana, ministarka zdravlja Ontarija rekla je, da ne misli da se Ford mora izviniti zbog komentara.
“Mislim da to nije potrebno jer je premijer zapravo rekao da nam treba više imigranata u Ontariju. Imamo puno posla ”, rekla je na konferenciji za novinare. “Znamo da kad ljudi dođu ovde naporno rade, brinući se za sebe i svoje porodice, uvelike doprinose našim zajednicama i potrebno nam je više ljudi u Ontariju. To je premijer juče govorio. ”
Elliott je naglasio da premijer nije rekao da imigranti nisu vredni radnici, već je “njegovo očekivanje da, kad ljudi dođu, da će vredno raditi, a mi znamo da je tako”.
Kanada je dosegla stopu od 71% potpuno vakcinisane populacije, pokazuju najnoviji zdravstveni podaci, zahvaljujući kombijima za vakcinaciju, mobilnim klinikama i naporima u centrima lokalnih zajednica, arenama i crkvama.
Ali milioni Kanađana ostali su nevakcinisani, zbog prepreka u pristupu ili zbog oklevanja ili zbog otpora.
U Ontariju je to skoro dva miliona ljudi nevakcinisanih , prema poslednjim podacima.
Sada nevakcinisani u pokrajini mogu očekivati poziv od ministarstva zdravlja.
Najmanje jedna regionalna zdravstvena jedinica u pokrajini počeće da obaveštava svoje stanovnike. Severozapadna zdravstvena jedinica, koja pokriva veliko područje zapadno od Thunder Bay-a do granice s Manitobom, objavila je javno saopštenje u kojem se navodi da su pozivi Ministarstva zdravlja Ontarija namenjeni pomoći u odgovaranju na pitanja i obezbeđivanju nevakcinisanim stanovnicima, da znaju kako i gde se vakcinisati.
“Severozapadna zdravstvena jedinica (NWHU) želi obavestiti javnost da su ti pozivi legitimni i, poziva javnost da iskoristi priliku za dobijanje informacija o vakcini i zakaže termin za vakcinaciju”, navodi se u saopštenju od 14. oktobra. Nešto više od 80% ljudi u regiji, tačnije 81,3% je potpuno vakcinisano.
Ministarstvo zdravstva Ontarija potvrđuje da su pozivi deo kampanje za informisanje o vakcinaciji od strane pokrajinskog centra za vakcine i ciljaju na sve koji imaju zdravstvenu knjižicu, a nisu vakcinisani.
“Ovo uključuje kampanju koja je trenutno u toku za nuđenje prve doze. Ovi pozivi dolaze od agenata uživo i samo nude informacije i priliku da zakažu termin ”, potvrdio je predstavnik ministarstva u e -poruci.
Kako bi dosegla do nevakcinisanih, vlada koristi baze podataka kontaktnih podataka koje se dostavljaju Ministarstvu zdravlja prilikom registracije ili obnavljanja zdravstvene knjižice, kao i baze podataka “koje sadrže informacije koje se odnose na vakcine koje su već primljene u Ontariju”, rekla je Anna Miller, portparol ministarstva.
“Ministarstvo zdravstva ima ovlaštenje prema članu 37 (1) (c) Zakona o zaštiti ličnih zdravstvenih podataka iz 2004. godine za korištenje i povezivanje informacija iz ovih baza podataka za planiranje i sprovođenje programa vakcinisanja.
“Ovo uključuje kontaktiranje pojedinaca radi podsticanja vakcinacije”, rekla je Miller.
Ostali programi informisanja u Ontariju i drugde u zemlji ubrzali su se, kako bi došli do nevakcinisanih, ciljajući područja sa ranjivim stanovništvom ili sa niskim stopama vakcinacije.
Broj potpuno vakcinisanih osoba uveliko varira od regije do regije. Ottawa je, na primer, prva zdravstvena regija u Ontariju koja je dosegla stopu od 90 % potpuno vakcinisanih. Obližnji Cornwall ima jednu od najnižih stopa vakcinacije u pokrajini, sa samo 69% potpuno vakcinisanih. Takođe ima jednu od najvećih stopa zaraženih COVID-19 po glavi stanovnika u pokrajini, rekao je nedavno za CBC, dr. Paul Roumeliotis, zdravstveni službenik ovog područja.
Mobilne jedinice za vakcine, kombi vozila i pokretne ambulante prešli su u ugrožene zajednice u Ontariju i drugde u zemlji kako bi onima koji se suočavaju s jezičnim, tehnološkim ili drugim preprekama olakšali dobijanje doza vakcina. U Montrealu su kombiji za vakcine ovog leta bili u parkovima, kako bi došli do mladih i porodica. Britanska Kolumbija je takođe lansirala široko rasprostranjeni Outreach program sredinom leta, a sada je usmeren na određena područja s visokom stopom slučajeva COVID-a, poput doline Fraser.
Druge inicijative, poput sve većeg broja poslodavaca koji usvajaju obavezno vakcinisanje yaposlenih na radnom mestu, zajedno sa programima vakcinalnih pasoša u nekim provincijama, takođe su pomogle kampanji masovne vakcinacije.
Jedan od poslednjih preostalih društvenih centara koji tek trebaju biti snažnije aktivirati u nacionalnoj kampanji za vakcine, jesu škole, koje su se i u prošlosti koristile za pomoć prilikom vakcinacije dece. Ostaje da se vidi hoće li se škole, nakon odobrenja vakcina za mlađe od 12 godina, ponovo koristiti kao mesto za široku vakcinaciju.
70406168 - poznan, poland - jan 18, 2017: global soft drink market is dominated by brands of few multinational companies founded in north america. among them are pepsico, coca cola and dr. pepper snapple group
ST. JOHN’S, NL. – U nastojanju da povećaju zdravstvene rezultate u provinciji, vlada Newfoundlanda i Labradora objavila je u utorak detalje, o tome kako će uvesti prvi zvanični porez u Kanadi, koji cilja na slatka gazirana pića.
Ministarka finansija Siobhan Coady rekla je novinarima, da će porez povećati cene pića s dodatim šećerom za 20 centi po litru, počevši od septembra 2022. Vlada očekuje da će porez doneti otprilike 9 miliona dolara godišnje, rekla je ona. Porez će se primeniti preko svih pokrajinskih poreza na promet.
“Više od polovine stanovnika Newfoundlanda i Labradora, doba od 12 i više godina ima barem jednu hroničnu bolest, a mnogi ljudi žive sa više od jedne hronične bolesti”, rekla je Coady. Porez u pokrajini, ako se usvoji u zakonodavnom telu, biće prvi u Kanadi koji će posebno ciljati pića zaslađena šećerom, dodala je.
Pokrajinska vlada je prvi put objavila nameru oporezivanja slatkih gaziranih pića u svom budžetu za 2021/22 još prošlog maja, ali detalji tada nisu razrađivani.
Na brifingu za medije u utorak pre ministarkine objave, zvaničnici su rekli da će se porez primenjivati na pića koja sadrže dodate zaslađivače, poput šećera, kukuruznog sirupa, fruktoze i nektara agave. Alkoholna pića će biti isključena jer već podležu opsežnom oporezivanju i malo je verovatno da će 20 centi po litri smanjiti potrošnju. Izuzeto je i čokoladno mleko, kao i dijetalna pića koja sadrže veštačke zaslađivače, napitke za dojenčad, kao i napitci od jogurta i nutritivna pića.
Koncentrisane mešavine pića i točena pića, poput slatkih i gaziranih pića, biće podložna oporezivanju. Potrošači će platiti dodatnih 20 centi po litri ili, u slučaju koncentrata, 20 centi po svakoj litri koja se može proizvesti nakon mešanja. Određena slatka pića sada se oporezuju u Britanskoj Kolumbiji, nakon što je vlada u aprilu ukinula pokrajinsko oslobođenje od poreza na promet za gazirana pića koja sadrže šećer, prirodne zaslađivače ili veštačke zaslađivače.
Coady je rekla da je cilj poreza poboljšati zdravlje stanovnika i da se akcija uklapa u vladine napore da do 2031. godine Newfoundland i Labrador postanu jedna od najzdravijih kanadskih provincija. “Newfoundland i Labrador troše približno 2,8% svoje ukupne godišnje potrošnje hrane i pića, za pića zaslađena šećerom “, rekla je. ” Što je najviše u Kanadi.”
Ali mnogi stanovnici možda odbacuju bezalkoholna pića jer su oni najpristupačnija opcija, rekla je Atanu Sarkar, vanredni profesor za okolinu i zdravlje na medicinskom fakultetu Univerziteta Memorial.
Newfoundland i Labrador imaju problem sa pijaćom vodom. Na web stranici pokrajine trenutno se nalazi 16 stranica saveta o prokuvanoj vodi, od kojih su neki na snazi već više od jedne decenije, napomenula je Sarkar. Ljudi u tim gradovima mogli su piti flaširanu vodu, a to je često daleko skuplje od boce gazirane vode ili pića.
Rekla je da nije jasno, hoće li dodatnih 20 centi po litru promeniti navike u zajednicama koje su godinama bez čiste vode i koje su verovatno vrlo naviknute na jeftina, slatka pića.
Košarkaši Partizana gostuju Hamburgu u Nemačkoj (19:30), u meču prvog kola Evrokupa.
Partizan i Hamburg nalaze se u grupi A, gde su još Morabank Andora, Lokomotiva Kubanj, Huventud, Lietkabelis, Trento, Metropolitan, Turk Telekom i Šljonsk.
Crno-beli su odlično otvorili sezonu u ABA ligi i jedini su neporaženi tim, a posle tri odigrane utakmice je uz njih stajala Cibona međutim beogradski tim je bio bolji u Zagrebu u meču pred početak Evrokupa.
Hamburg: Dž. Braun, Z. Braun, Voker, Di Leo, Homsli, Rič, Mejsner, Kristen, Kotsar, Hajnrihs, Edigin, Drešer, Holac, Moler
Partizan: Panter, Kuruks, Ledej, Zagorac, Avramović, Koprivica, Dangubić, Smailagić, Miletić, Mur, Glas, Trifunović, Madar
Hamburg je sezonu otvorio sa tri vezana poraza, da bi na poslednje dve utakmice ostvario dve pobede.
Posle četiri odigrana kola u nemačkoj Bundesligi, trenutno su na devetom mestu.
Partizan se nikada nije sastajao sa ekipom Hamburga do sada.
U “Edel-optic.de” areni, Partizan je izraziti favorit protiv nemačkog tima.
