Sedam i po miliona putnika prešlo je severne kapije Srbije, od toga dve trećine putnika odabralo je da granicu pređe kod Horgoša. Sada je najavljeno proširenje ovog graničnog prelaza, ali nadležni kažu čekanje neće biti smanjeno bez usklađivanja sa susednom stranom.
Subotica – Kolone kamiona parkiranih u krajnjoj desnoj traci auto-puta ka Mađarskoj najavljuju da je u blizini granični prelaz „Horgoš”. Ipak, vozači kamiona neće brzo preći Šengensku granicu na putu ka Evropskoj uniji jer čekanje se i ovde, kao i na susednom prelazu „Kelebija”, meri časovima, ponekad i danima. Zastoj i u teretnom i u putničkom saobraćaju po pravilu nastaje zbog dinamike rada mađarske strane.
Granični prelazi ka Mađarskoj već godinama su postali sinonim za sate čekanja, i to ne važi samo za udarne mesece letnjih odmora ili zimskih praznika, stajanje na granici postalo je svakodnevno iskušavanje strpljenja putnika.
U prvih devet meseci ove godine kroz naše severne kapije prošlo je više od 7,5 miliona putnika. Za isti period, u teretnom saobraćaju na graničnim prelazima „Horgoš” i „Kelebija” prešlo je više od 400 hiljada kamiona u oba smera – pokazuju podaci Uprave carina u odgovoru na pitanja „Politike”.
Među sedam drumskih prelaza prema Mađarskoj u putničkom saobraćaju dve trećine putnika, ili 5,1 milion u zemlju je ušlo, ili iz nje izašlo, preko rampe na prelazu „Horgoš”. „Kelebiju” je koristilo za ulazak ili izlazak iz zemlje ukupno nešto malo više od milion i po putnika. Među ostalim prelazima frekventan saobraćaj beleže još prelazi „Bački Vinogradi” koji je koristilo preko 300 hiljada putnika i „Horgoš 2” koji se nalazi na regionalnom putu, i preko kojeg je prešlo gotovo 250 hiljada putnika.
Granični prelaz „Horgoš” postao je pretesan za ovako intezivan saobraćaj i putničkih i teretnih vozila. Ministarstvo građevinarstva, infrastrukture i saobraćaja objavilo je i konkurs za proširenje ovog graničnog prelaza, rok za prijavu izvođača je 26. oktobar, vrednost radova je 1,9 milijarde dinara, a vreme završetka 2023. godina. To je vreme za kada je i mađarska strana najavila da će do tada uraditi proširenje svog graničnog prelaza „Reske”.
U obrazloženju koje je uradio Saobraćajni institut CIP stoji da bi rekonstrukcija graničnog prelaza trebala da smanji gužve i čekanje u kritičnom periodu a to su praznici i godišnji odmori. Takođe se kaže: „Analizom uzroka saobraćajnih gužvi može se utvrditi da u najvećoj meri na to utiče ne samo nepostojanje potrebnih sadržaja na samom graničnom prelazu već i način rada graničnih službi susedne države.”
U odgovoru na pitanja „Politike”, Uprava carina navodi da podržava proširenje graničnog prelaza „Horgoš” kao najopterećenijeg. Proširenje predviđa da se u smeru prema Mađarskoj izgrade dve dodatne trake za teretna vozila, nova parking mesta za putnička, teretna i autobuska vozila, formiranje dve trake za autobuski i dve dodatne za putnički saobraćaj.
„Paralelno sa projektom proširenja prelaza, intezivno se radi na komunikaciji sa pograničnim organima susedne države, bez čije saradnje, proširenje prelaza neće moći da da maksimalne rezultate. Propusna moć prelaza ne zavisi samo od infrastrukturnih preduslova već i od dinamike rada pograničnih organa koja mora biti usklađena kako ne bi dolazilo do nepotrebnih zadržavanja”, navodi se u odgovoru Uprave carina.
Protokolom između Srbije i Mađarske, podseća Uprava carina, predviđeno je da dnevni kapacitet bude 450 kamiona, što se pokazalo kao nedovoljno. „Kapacitet protoka teretnih vozila na srpskoj strani granice mogao bi da se kreće oko 700 teretnih vozila za 24 časa, ali je nemoguće ostvariti ga ukoliko istim ili sličnim tempom ne radi i druga strana”, navode.
