U 3. kolu 7Days Evrokupa, crno-beli su u hali “Aleksandar Nikolić” pobedili španski Huventud sa 68:67 (19:17, 15:22, 15:20, 19:8) nakon velikog preokreta i završnice “za infarkt”.

Partizan NIS je ostao neporažen i nakon 9 odigranih utakmica u sezoni 2021/22. Crno-beli su u triler završnici savladali španski Huventud sa 68:67, nakon velikog preokreta. Gostujući tim je efikasije započeo meč i ostvario prednost od 2:11. Nakon minuta odmora koji je zatražio trener Obradović, crno-beli su preuzeli kontrolu nad mečom i prvu deonicu rešili u svoju korist sa 19:17.

U drugoj i trećoj četvrtini, Huventud je konstantno bio u prednosti, koja je na isteku 30. minuta iznostila 10 poena.

Poslednja četvrtina, donela je čvrstu igru crno-belih koja je najavila veliki preokret. Korak po korak, Partizan NIS je stizao prednost, da bi sa četiri vezana poena, Kevin Panter doneo crno-belima odlučujuću prednost na četiri sekunde pre kraja.

Zahvaljujući dobroj odbrani, crno-beli su osnvjili loptu do koje je nakon čeonog auta došao Aleksa Avramović. Gosti su napravili faul, a bek crno-belih je nakon promašenog prvog slobodnog bacanja, namerno promašio i drugo kako Huventudu ne bi ostalo dovoljno vremena za poslednji napad. Na kraju, pola koša prednosti za Partizan protiv tima iz Badalone, za veliko slavlje u nekadašnjem “Pioniru”.

Na konferenciji za medije održanoj nakon meča, trener crno-belih Željko Obradović je izjavio:

“Sjajna utakmica. Nismo je dobro otvorili, bili smo bez dobrog šuta u prvih nekoliko minuta. Onda je trebalo da se vraćamo od 2:11, a to nije lako. Ali, tim se borio do kraja, a utakmicu je prelomio sjajan igrač, Kevin Panter. Njegov kvalitet je presudio. Bilo je sjajno što smo odigrali ovakvu utakmicu, mladi tim treba da nastavi da napreduje i da zna kako da uči kako dalje. Mi smo se pripremali za utakmicu kao svaku do sad. Probali smo da shvatimo šta je ono što je najbitnije kod Huventuda i to da sprečimo. Analizirali smo, nije problem toliki bio odbrana, kao što je napad. Mi smo tim koji agresivno igra odbranu, a te agresije u pojedinim trenucima nije bilo dovoljno. Bilo je i konfuzije koju odbranu igramo. To govorim i igračima koji su na klupi, a ne igraju. Treba da slušaju sve vreme. Utakmica je takva da se često prave izmene i ako ne slušaš, možeš da ne znaš. To je stvar koncentracije i mladosti i neiskustva. Mislim da je ovo velika pobeda za nas. Na kraju treće četvrtine je bilo 10 razlike za njih, pa nismo odustali, naravno uz neverovatnu podršku naših navijača, dobili smo velikog protivnika koji je znao da igra dobro, ali na kraju je ponavljam, veliki igrač je presudio”, naglasio je Obradović.

)

Kako je večerašnji meč izgledao iz ugla BC Partizan TV, pogledajte na:

Partizan NIS

Kuruc 7, Panter 18, Ledej 13, Zagorac 4, Avramović, Koprivica 4, Dangubić 3, Smailagić 7, Miletić, Mur 8, Glas, Madar

Huventud

Buskets 4, Ribas 8, Brodžijanski 7, Ventura, Vives, Feliz 4, Vilis 11, Zagar, Birgander 6, Para

Uvozićemo gas dok bude bilo potrebno

Od

miki

-

3. novembar 2021. | 04:40

0

Iako u „Banatskom dvoru” ima oko 450 miliona kubika gasa tehnički se iz ovog skladišta dnevno može povući pet miliona kubika, a srpske potrebe su od 7,5 do čak 13 miliona kubika i zato gas mora da se uvozi

Zbog kvara na delu bugarskog gasovoda Javno preduzeće „Srbijagas” i juče je moralo interventno da kupi dodatnih pet miliona kubika gasa kako bi snabdevanje u Srbiji bilo kao da kod Bugara nema problema.

Da ne bi bilo zabune i da „neverne Tome” ne bi likovale kako to da je podzemno skladište „Banatski dvor” puno, a „Srbijagas” mora interventno da uvozi gas, treba znati da postoje tehnička ograničenja u povlačenju gasa iz ovog jedinog srpskog skladišta plavog goriva.

– Iz „Banatskog dvora” dnevno može da se povuče pet miliona kubika gasa. Uprkos tome što u skladištu ima još oko 450 miliona kubika, dok se skladište ne proširi dnevne doze koje možemo da koristimo za pokrivanje potrošnje su ograničene na pet miliona kubika. Budući da se kada je toplije dnevno troši 7,5 miliona kubika, 10 do 11 kada je standardno hladno i 13 i više miliona kubika kada je jako hladno, jasno je da dodatne količine moraju da se obezbede iz redovnog ili interventnog uvoza, odnosno gasom koji ide gasovodom – objašnjava za „Politiku” prvi čovek „Srbijagasa” Dušan Bajatović.

– To je javna, a ne poslovna tajna da se dnevno iz podzemnog skladišta povlači ovih pet miliona kubika. Proširenjem „Banatskog dvora” na 750 ili milijardu kubika gasa dnevno, što je dogovoreno s „Gaspromom”, „Srbijagas” će moći da povlači duplo više gasa nego sada oko 10 miliona kubika dnevno – naglašava Bajatović i dodaje da je zbog ovakvih i sličnih vanrednih situacija to potrebno uraditi što pre.

Dakle, to je glavni razlog zbog kojeg Srbija poslednja dva dana u dogovoru s partnerima uvozi gas iz Mađarske, Ukrajine i delom iz Austrije gde je najveće evropsko skladište gasa Baumgarten. Kada se bude napravilo proširenje dnevnog kapaciteta povlačenja i utiskivanja gasa, više neće biti potrebe ni za interventnim uvozima.

Bajatović očekuje da će se problem na bugarskoj strani uskoro rešiti, verovatno je da će „Srbijagas” i danas uvoziti dodatne količine ali pretpostavlja se da sutra to već neće biti potrebno.

– Prati se situacija i dodatne količine će se uvoziti dokle god bude trebalo uz ono što imamo u „Banatskom dvoru” – napominje Bajatović. A da „Srbijagas” čini sve da potrošači ne osete zimu i kada gasa nema dovoljno potvrda je i to što je ovo javno preduzeće pre dva dana transportovalo Sarajevu gas.

Objašnjava da je do manje neprijatnosti u snabdevanju pre dva dana došlo jer su predstavnici „Srbijagasa” zamolili sve velike potrošače da rade na tehnološkom minimumu kako bi održali parametre u sistemu da budu što ravnomerniji. Međutim, neki su samoinicijativno razumeli da treba da isključe gas i zato je došlo do prekida u snabdevanju grejanjem i toplom vodom u nekim domaćinstvima, što je trajalo nekoliko sati.

Upitan koliko je plaćen interventno uvezen gas, Bajatović odgovara da je „najskuplji onaj gas koga nema”.

Još 8 aerodroma u Kanadi biće otvoreno za međunarodne letove od 30. novembra

Od

Dara Milovanović

-

2. novembar 2021. | 13:30

0

TORONTO — Transport Canada danas je objavio, da će dodatno ublažiti ograničenja putovanja u zemlji i, da će omogućiti većem broju aerodroma da prihvate međunarodne putničke letove krajem meseca.

U saopštenju za javnost, Transport Canada navodi da su vladini “strogi zahtevi za putovanjem sa vakcinom” koji će u potpunosti biti uvedeni do 30. novembra, i izdavanje pan-kanadskog dokaza vakcinalnog pasoša, stvorili “prilike za sigurno putovanje za vakcinisane Kanađane.”
Transport je napomenuo da je sledeći korak u ublažavanju ograničenja putovanja proširenje broja kanadskih aerodroma koji mogu prihvatiti međunarodne putnike.
Od 30. novembra, međunarodni letovi koji prevoze putnike moći će da sleću na ove kanadske aerodrome:

John’s International
John C. Munro Hamilton International
Region Waterloo International
Regina International
Saskatoon John G. Diefenbaker International
Kelowna International
Abbotsford International
Victoria International
“Ovi aerodromi, u saradnji sa agencijom za javno zdravlje Kanade, kanadskom agencijom za granične službe i transportom Kanade, rade na implementaciji mera neophodnih za početak bezbednog prihvatamja međunarodnih putnika od 30. novembra”, navodi se u saopštenju transport Canada.

Ovi aerodromi će biti pridodati već postojećim 10 kanadskim aerodromima koji trenutno primaju međunarodne letove u Halifaxu, Torontu, Otavi, Montrealu, Quebec Cityju, Winnipegu, Edmontonu, Calgary-ju i Vancouveru.

Ministar saobraćaja Omar Alghabra rekao je tokom brifinga za novinare u utorak, najavljujući vesti da je povećan nivo vakcinacije u Kanadi omogućio Otavi da “bezbedno ponovo otvori” ove aerodrome.

“Globalna pandemija značajno je uticala na naš svakodnevni život. Ograničila je našu mogućnost poslovnog putovanja i sprečila nas da putujemo u posetu porodici i prijateljima. Ali znamo da je vakcinacija jedan od najefikasnijih načina da sprečimo dalje širenje COVID-19. Vakcinacija nam pomaže da budemo sigurni dok se oprezno vraćamo stvarima koje volimo”, rekao je Alghabra.

Govoreći na međunarodnom aerodromu Waterloo u Breslauu, ON, Alghabra je rekao da su ovi aerodromi odabrani nakon što je uzeti u obzir potražnja putnika, geografija i spremnost svakog aerodroma da nastavi primati međunarodne letove pod trenutnim uslovima javnog zdravlja.

“Otvaranje ovih aerodroma za međunarodna putovanja još je jedan korak napred u obnovi i ponovnom otvaranju naših putovanja”, rekao je on. “Ovaj potez će pomoći da se osigura da putnici mogu pristupiti većem broju regionalnih aerodroma za svoja međunarodna putovanja ove zime, uz nastavak podrške odmerenom pristupu naše vlade ponovnom otvaranju naših granica.”

SERBIANNEWS/CANADA

Dvoje Kanađana moraju vratiti više od 250.000 dolara od dečijeg dodatka zbog izmišljenih 22 deteta

Od

Dara Milovanović

-

2. novembar 2021. | 13:17

0

OTTAWA – Ako se nadate da ćete dobijati kanadski dečji dodatak (CCB), bolje je da imate decu, a ne da ih na prevaru izmišljate, osim ako ne želite da provedete neko vreme iza rešetaka, upozorava kanadska agencija za prihode (CRA).
CRA je rešila jedan takav slučaj, koji je završen tako da će dvojica Kanađana provesti dve sledeće godine i kućnom pritvoru i sa uslovnim kaznama i. moraće vratiti preko 200000 dolara za lažno uzimanje kanadskog dečjeg dodatka za kombinovano 22 lažne dece, koje su godinama prijavljivali pre nego što ih uhvatila poreska agencija.
U septembru je stanovnik Cornwalla Patrick Paquette osuđen na 22 meseca kućnog pritvora nakon što se izjasnio krivim po jednoj tački za prevaru oko CCB-a. Kanadski dečji dodatak je mesečna isplata bez poreza koja plaća do 569,41 dolara mesečno za pomoć roditeljima oko troškova podizanja deteta.

Paquette je priznao da je koristio CRA-in online portal za kreiranje profila za osmoro fiktivne dece, kako bi podigao neverovatnih 122.534 dolara u isplatama za više od tri godine, počevši od 2013. navodi agencija.
Šema je došla do kraja u novembru 2016. kada je njegova banka iznenada zatvorila njegov račun- na koji su sredstva slata putem direktnog depozita.
Dakle, bez da je rekao svojoj partnerki, Paquette je otvorio novi bankovni račun na svoje ime, a zatim se prijavio u CCB u ime svog partnera (koji to nije znao) za još dvoje lažne dece tokom 2017. godine. To mu je omogućilo da uspešno ukrade dodatnih 8.223 dolara u nezakonito stečenim sredstvima.

U septembru, Paquette je osuđen da otplati 130.757 dolara CCB-u. On će takođe morati odslužiti 11 meseci u kućnom pritvoru, nakon čega sledi 11 meseci policijskog nadgledanja. Nakon toga, ostaje mu još tri godine uslovne kazne, naložio je sudija.
Informacije koje je objavila poreska agencija ne otkrivaju kako je Paquette uspeo prevariti CCB za najmanje 10 fiktivne dece, tokom više od tri godine pre nego što je uhvaćen.

“Poresko varanje je zločin. Falsifikovanje evidencije i potraživanja, namerno neprijavljivanje prihoda ili naduvavanje troškova mogu dovesti do krivičnih prijava, krivičnog gonjenja i zatvora”, upozoravaju iz CRA u saopštenju.

Zatim se prošle sedmice, stanovnik Montreala Guerly Estimé, izjasnio krivim za sličnu, ali odvojenu šemu koja mu je omogućila da dobije preko 144.000 dolara državnih fondova varajući CCB za čak dvanaestoro fiktivne dece, tokom više od 11 godina, prema zasebnom saopštenju CRA.
On je optužen za davanje lažnih ili obmanjujućih izava i krivotvorenja. vezanih za njegovu šemu, koja je trajala od 2007. do 2018. godine, prema informacijama sadržanim u sudskim spisima.

Sudija je Estiméa osudio na uslovnu kaznu od dve godine minus jedan dan, nakon čega sledi tri godine uslovne kazne. Takođe će morati da nadoknadi ukupno 144.821 dolara koje je stekao nezakonito.

U saopštenju, CRA je upozorila Kanađane da ne pokušavaju na prevaru potraživati bilo kakvu korist od federalne vlade, posebno s dolaskom niza novih programa pomoći od početka pandemije COVID-19.

“CRA kontinuirano radi na tome da pojedinci i preduzeća prijavljuju zarađene prihode i prihvatljive gubitke i traže beneficije na koje imaju pravo, tako da se važni programi beneficija mogu davati onima kojima su potrebni”, navode iz agencije. “Kao rezultat COVID-19, vidimo povećanu važnost ovih pogodnosti i radimo na tome da one i dalje budu dostupne Kanađanima.”

„Svaki pojedinac ili preduzeće koji prijavi manje prihode, ili traži gubitke ili beneficije na koje nemaju pravo, uključujući neprihvatljiva potraživanja za beneficije od COVID-19, možda će morati da otplati iznose naknada.”

SERBIANNEWS/CANADA

Kejt se iz Kanade preselila u Srbiju: Kada sam ušla u vaše prodavnice ukopala sam se

Od

Dara Milovanović

-

2. novembar 2021. | 12:46

0

Kejt Svon, Kanađanka iz Kalgarija, postala je prava atrakcija na društvenim mrežama u Srbiji nakon što su njeni video snimci postali viralni na Instagramu i TikToku, i to zahvaljujući svetom trojstvu naše trpeze, ajvaru, pečenju i rakiji.Ova tridesetčetvorogodišnja influenserka i kreatorka sadržaja za web, po prvi put je došla u Srbiju pre godinu dana, i od tada do danas, kroz niz zabavnih snimaka, na najbolji način je predstavila kako izgleda odlazak kod bake na ručak, kako se najbolje jede burek, uz šta je ajvar najukusniji, ali i kako se u Srbiji tradicionalno započinje jutro kod nas na Balkanu.Ljubitelj umetnosti i dobre knjige, u našoj zemlji je našla idealno mesto za život i rad, a da prethodno, pre sletanja na aerodrom “Nikola Tesla” nikada u životu nije upoznala nikoga iz Srbije, pa ni čula za nju. Ipak, danas, posle godinu dana, svakodnevno otkriva razloge zašto je dobro živeti u Srbiji, te to često deli sa svojim pratiocima na Instagramu i Tik Toku.

Nikada nisam čula za Srbiju

No, krenimo od početka, od same ideje da se preseli u Srbiju.utovala sam Evropom kao digitalni nomad i kada sam stigala u Srbiju, četiri zemlje kasnije, moji dani u Evropi su se bližili kraju, ali nisam bila spremna da se vratim u Kanadu. Posle pokušaja da dobijem radnu vizu u različitim zemljama, Srbija je bila jedino mesto koje mi je dalo priliku da ostanem duži vremenski period. Dakle, ono što je trebalo da bude jedna godina pretvorilo se u četiri – kaže nam Kejt na početku razgovora za Blic.

Ono što je izdvaja od drugih stranih blogera i influensera iz inostranstva, a koji borave u našoj zemlji, jeste činjenica da ranije nikada nije čula za Srbiju, te i da nikada nije upoznala neku osobu sa područja Srbije.

– Nisam znala ništa o Srbiji. Nisam ni znala da postoji. Hrvatska je bila najbliža država za koju sam čula nešto. Nisam upoznala nikoga iz Srbije u Kanadi. Tačnije, poznavala sam samo jednu devojku iz Crne Gore i nekoliko ljudi iz Hrvatske – iskreno će ona.

Šta ćeš tamo, vrati se kući

Na pomen Srbije i preseljenja u Beograd, njeni roditelji su ostali u šoku.

– Moja porodica je mislila da sam na opasnom mestu. Stalno su mi govorili da se čuvam i da dođem kući jer se plaše da sam ovde sama. I dalje žele da se vratim i ne razumeju zašto sam ovde, jer nikada nisu bili ovde – objašnjava Kejt.

Kako kaže, po dolasku u Srbiju, prijatno se iznenadila, a jedna stvar ju je posebno ostavila u šoku.

– Najveći šok za mene bili su usluga prodavaca i hrana. U Kanadi su prodavnice prehrambenih proizvoda ogromne, toliko je raznovrsne uvezene hrane. Ovde u Srbiji uglavnom imate samo domaću sezonsku hranu. Takođe, mnogo je lakše sklapati prijateljstva u Srbiji. Za sada sam istražila Beograd, Kalemegdan je moj omiljeni deo grada i zato sam odabrala da živim blizu njega. Posetila sam i Novi Sad, ali planiram da obiđem još delova i gradova Srbije – kaže nam Kejt.

Srpski jezik je isprva učila uz pomoć profesora, ali je sa pojavom korona virusa i odlaskom iz Kanade, morala sama da se snalazi. Jednu rečenicu na našem jeziku, posebno voli i izdvaja.

– Imala sam profesora srpskog jezika oko godinu dana, ali kada kada je Kovid krenuo, napustila sam zemlju i tada su moji časovi prestali. Još uvek znam par reči za osnovnu komunikaciju i najdraže mi je da kažem „Ti si lepa danas“. I takođe volim da kažem “može”, jer je to bila prva reč koju sam naučila kada sam došla ovde. Stalno sam to slušala, pa sada samo to stalno govorim. Izgleda da radi – otkriva nam ona kroz smeh.

Srbija je država kulture i humora

Na ideju da prezentuje Srbiju kroz zabavne snimke na Tik Tok-u i Instagramu, što je i skrenulo pažnju korisnika društvenih mreža iz Srbije na nju, došla je nakon razgovora sa prijateljem iz Kanade, u nadi da će na taj način uspeti da ispravi iskrivljenu sliku o nama u svetu.

– Ideja je nastala nakon razgovora sa mojim prijateljiem Kanađaninom sa kojim sam došla u Srbiju. Posle nekog vremena ovde, primetili smo da ostatak sveta ne razume Srbiju, najviše zbog nekih starih priča i mišljenja. Hteli smo da ispravimo te poglede i pokažemo da Srbija ipak nije tako loše mesto – da je mesto duše, humora, vrednosti i kulture. Do sada sam imala lepa iskustva, ali bule su tu i neke negativne reakcije, dešavalo se da mi ljudi govore da sam glupa ili da Srbija izgleda loše. Ipak sam još stranac i još uvek učim svaki dan (jezik, mentalitet), što ponekad nije lako – priča ona kroz smeh.

Inspiraciju za klipove kojima zasmejava nekoliko hiljada pratilaca na obe mreže, nalazi uglavnom u ljudima, dok pije kafu u kafiću ili od svojih pratilaca na društveim mrežama.

– Dosta moje inspiracije dolazilo je od sedenja u kafićima i posmatranja sveta oko sebe. Takođe, dobijam veliku pomoć od svojih pratilaca na Instagramu. Mnogo mi pomažu u izgovoru i smišljanju ideja. Interakcija sa njima pokreće nove ideje za video snimke – kaže nam Kejt.

Ono čime se najviše ponosimo, iće i piće, jedan je od stalnih segmenata u njenim snimcima, te nas je zanimalo šta Kejt misli o našoj nacionalnoj kuhinji. Za sada, jedno tradicionalno jelo iz naše kuhinje, ne odbija.

– Volim hranu u Srbiji. Povrće je najsvežije i najukusnije u poređenju sa bilo kojom drugom zemljom, imate najbolji krompir i neverovatno ukusno meso. Za sada, moje omiljeno tradicionalno srpsko jelo je jagnjetina ispod sača. Jedina kritika koju sam imala za sada je pica na srpski način, ona mi se baš ne dopada – iskreno će Kejt.

ČOKOLADNI ROLAT

Od

miki

-

2. novembar 2021. | 04:38

0

Kora:
4 jajeta, odvojeno žumanca i belanca
120 g šećera, podeljeno na dva dela
1 kašika skuvane kafe
70 g rastopljenog Meggle Premium Putera
70 g brašna
20 g kakao praha
1 kašičica praška za pecivo

Fil:
150 ml Meggle Creme Patisserie
200 g Meggle Sirni namaz classic
50 g šećera u prahu

Preliv:
150 ml Meggle Creme Patisserie
150 g čokolade

Priprema:

Belanca umutite u čvrst sneg, uz postepeno dodavanje šećera. Zatim, žumanca sjedinite sa kafom i puterom. Pa dodajte presotale suve sastojke: brašno, kakao prah i prašak za pecivo. Sve sjedinite u ujuednačenu smesu. Zatim, deo belanaca dodajte čokoladnoj smesi i dobro razmutite žicom. Dodajte ostatak belanaca i dobro izmešajte da se sve sjedini. Ravnomerno rasporedite smesu na pleh obložen papirom za pečenje, veličine 30x40cm. Pecite 10 minuta u rerni zagrejanoj na 180 stepeni.

Na radnu površinu postavite još jedan papir za pečenje pa ga blago pospite kakao prahom. Ispečenu koru odmah okrenite na papir posut kakao prahom, pa pažljivo zajedno sa papirom uvijte u rolat. Hladite u frižideru pola sata.

Za to vreme pripremite fil tako što ćete slatku pavlaku umutiti u šlag a sirni namaz pomešati sa šećerom. Kada je slatka pavlaka umućena, dodajte joj sirni namaz i dobro sjedinite. Fil ravnomerno nanesite na ohlađenu urolanu koru pa uvijte koru u čvrst rolat i stavite u frižider dok pripremite preliv.

Za preliv zagrejte slatku pavlaku skoro do ključanja pa je prelijte preko čokolade koju ste iseckali na komadiće. Ostavite da stoji 2 minuta a zatim žicom umešajte u svilenkast krem. Neka se malo prohladi pa prelijte preko ohlađenog rolata. Možete to uraditi ovako: prelijte jednom, pa stavite rolat u frižider da se čokolada stegne. Zatim, prelijte ostatak i ponovo stavite u frižider. Po želji ukrasite komadićima čokolade i poslužite uz kafu.

Htela da baci dijamant koji vredi milione!

Od

miki

-

2. novembar 2021. | 04:28

0

Britanka iz okruga Northumberlanda bila je šokirana nakon što je otkrila da dijamant koji je nameravala da baci vredi milione.! Dok je prebirala po starim stvarima u i čistila kućui, Penzionerka je slučajno našla dijamant za koji će se kasnije ispostaviti daje vredan miliona dolara!

Penzioreka u 70-im godina života je čistila svoju kuću kako smo rekli kada je naišla na sjajni okrugli kamen veličine novčića veličine engleske funte.

Pomislila je da je reč o nekoj bižuteriji i umalo ga nije je bacila.Ali umesto da ga baci anonimna penzionerka za jedno sa još nekom bižuterijom odnela je aukcioneru. Aukcioner je procenio da 34-karatni dijamant vredi neverovatnih 2,7 miliona dolara piše britanski Metro

“Došla nam je žena sa torbom nakita, imala je neki posao u gradu i odlučila je da navrati usput” priseća se Mark Lejn, zaposleni u aukcijskoj kući Featonby’s Auctioneers and Valuers

“Bio je to prilično veliki kamen, veći od novčića od funte.U početku sam mislio da je kubni cirkonijum, dvostruki sintetički dijamant.” kazao je Lejn

Gospodin Lejn ga je poslao u kancelariju kompanije u Londonu pre nego što su ga sertifikovani od strane stručnjaka u Antverpenu u Belgiji, koji su rekli da je u pitanju boja HVS1 od 34,19 karata, što je izuzetno retko kod dijamanata

Te dodao: “Nema poređenja sa ovim dijamantom na tržištu. Moglo bi da vredi deset miliona, mi to ne znamo.”

Redak dijamant se trenutno nalazi u Haton Gardenu u Londonu gde će ostati dok ga novi vlasnik ne preuzme, nakon aukcije.

Aukcija će se održati u Featonby’s Auctioneers 30. novembra.

Vakcinisani takođe šire delta soj, pokazala jednogodišnja studija

Od

miki

-

2. novembar 2021. | 04:23

0

Prema novom istraživanju, ljudi koji su vakcinisani protiv kovid-19 imaju jednaku verovatnoću da prenesu delta soj virusa na kontakte u svom domaćinstvu kao i oni koji nisu primili vakcinu.

U jednogodišnjem istraživanju 621 osobe u Velikoj Britaniji sa blagim oblikom kovid-19, naučnici su otkrili da je njihovo najveće virusno opterećenje bilo slično bez obzira na status vakcinacije, navodi se u radu objavljenom u medicinskom časopisu The Lancet Infectious Diseases.

Analiza je takođe otkrila da se 25 odsto vakcinisanih kontaktnih osoba u domaćinstvu i dalje zarazilo bolešću iz indeksnog slučaja, dok se 38 odsto onih koji nisu primili vakcinu zarazilo.

Rezultati donekle idu u pravcu objašnjenja zašto je delta soj toliko zarazan čak i u zemljama sa uspešnim uvođenjem vakcine, i zašto nevakcinisani ne mogu da pretpostave da su zaštićeni jer su drugi imali vakcine.

Oni koji su vakcinisani brže su se očistili od virusa i imali su blaže oblike, dok su nevakcinisani članovi domaćinstva imali veću verovatnoću da pate od teške bolesti i hospitalizacije.

„Naši nalazi pokazuju da vakcinacija sama po sebi nije dovoljna da spreči ljude da se zaraze delta sojemi i da ga šire u domaćinstvu, rekao je Ajit Lalvani, profesor zaraznih bolesti na Imperijal koledžu u Londonu koji je vodio studiju.

„Stalni prenos koji vidimo između vakcinisanih ljudi ukazuje na to da je neophodno da se nevakcinisani ljudi vakcinišu kako bi se zaštitili“, dodao je on.

Utvrđeno je da vakcinacija smanjuje prenošenje alfa varijante u domaćinstvu, koja je prvi put otkrivena u Velikoj Britaniji krajem 2020., za između 40 odsto i 50 odsto, a zaražene vakcinisane osobe su imale niže virusno opterećenje u gornjim disajnim putevima od onih koji su imali samo vakcinu . Međutim, delta soj je već neko vreme dominantna vrsta u svetu.

Istraživanje je takođe pokazalo da je imunitet od kompletne vakcinacije oslabio za samo tri meseca. Autori su rekli da nema dovoljno podataka da bi se savetovalo da li bi to trebalo da dovede do promene u britanskoj politici kada je u pitanju dodatna vakcina. Treća doza se trenutno nudi starijim i ranjivijim ljudima šest meseci nakon njihove druge vakcine.

Šest meseci je bio proizvoljan vremenski period izabran nakon ranijih podataka iz Izraela o efikasnosti pojačivača, ali nema razloga da se veruje da bi bili manje efikasni ako bi se dali ranije, rekao je Nil Ferguson, epidemiolog sa Imperijal koledža u Londonu i istraživač na studiji.

Dodatna vakcina mogla bi da pomogne u zaustavljanju virusa, jer dodatne vakcine ili ponovljene infekcije imaju tendenciju da dovedu do dužeg imunološkog pamćenja, potencijalno štiteći ljude do godinu dana, rekao je Lalvani dodao da je potrebno više podataka da bi se to potvrdilo, prenosi Bloomberg.

Autori nisu analizirali infekcije na osnovu vrste vakcina koje su ljudi primili. Marija Zambon, šefica odeljenja za grip i respiratornu virusologiju u Agenciji za zdravstvenu bezbednost Ujedinjenog Kraljevstva, primetila je da još uvek postoji više od 300 vakcina u razvoju i rekla da je moguće da će buduće generacije vakcina biti bolje u sprečavanju prenošenja.

Partizan dočekuje Huventud za nastavak neporaženog niza

Od

miki

-

2. novembar 2021. | 04:08

0

Košarkaši Partizana od 20.30 časova dočekuju ekipu Huventuda u okviru trećeg kola Evrokupa. Tok meča pratite na našem portalu.

Crno-beli igraju sjajno pod trenerskom palicom Željka Obradovića ove sezone, a pobednički niz žele da nastave protiv Huventuda.

Duel protiv Huventuda budi velike emocije kod navijača crno-belih jer je u pitanju “repriza” čuvenog finala Kupa šampiona 1992. godine u Istanbulu, koje je pripalo srpskoj ekipi.

Poput Partizana, španska ekipa slavila je u obe dosadašnje utakmice u Evrokupu.

Huventud je u prva dva kola ubedljivo bio bolji od Trenta i Hamburga.

“Huventud je sigurno tim koji zaslužuje svaki respekt, prvo zato što imaju igrače sa velikim iskustvom, a potom jer igraju veoma dobro”, izjavio je trener košarkaša Partizana Željko Obradović.

Utakmica između Partizana i Huventuda igra se u dvorani “Aleksandar Nikolić” sa početkom u 20.30 časova.

NewsWeekPRO

Premijer Doug Ford najavio je da neće tražiti obaveznu vakcinaciju za bolničke radnike, rekavši da “nije spreman da ugrozi pružanje zdravstvene nege stanovnicima Ontarija”.

TORONTO — Transport Canada danas je objavio, da će dodatno ublažiti ograničenja putovanja u zemlji i, da će omogućiti većem broju aerodroma da prihvate međunarodne putničke letove krajem meseca.

Ovi aerodromi će biti pridodati već postojećim 10 kanadskim aerodromima koji trenutno primaju međunarodne letove u Halifaxu, Torontu, Otavi, Montrealu, Quebec Cityju, Winnipegu, Edmontonu, Calgary-ju i Vancouveru.

Ministar saobraćaja Omar Alghabra rekao je tokom brifinga za novinare u utorak, najavljujući vesti da je povećan nivo vakcinacije u Kanadi omogućio Otavi da “bezbedno ponovo otvori” ove aerodrome.

Govoreći na međunarodnom aerodromu Waterloo u Breslauu, ON, Alghabra je rekao da su ovi aerodromi odabrani nakon što je uzeti u obzir potražnja putnika, geografija i spremnost svakog aerodroma da nastavi primati međunarodne letove pod trenutnim uslovima javnog zdravlja.

“Poresko varanje je zločin. Falsifikovanje evidencije i potraživanja, namerno neprijavljivanje prihoda ili naduvavanje troškova mogu dovesti do krivičnih prijava, krivičnog gonjenja i zatvora”, upozoravaju iz CRA u saopštenju.

Sudija je Estiméa osudio na uslovnu kaznu od dve godine minus jedan dan, nakon čega sledi tri godine uslovne kazne. Takođe će morati da nadoknadi ukupno 144.821 dolara koje je stekao nezakonito.

U saopštenju, CRA je upozorila Kanađane da ne pokušavaju na prevaru potraživati ​​bilo kakvu korist od federalne vlade, posebno s dolaskom niza novih programa pomoći od početka pandemije COVID-19.

„Svaki pojedinac ili preduzeće koji prijavi manje prihode, ili traži gubitke ili beneficije na koje nemaju pravo, uključujući neprihvatljiva potraživanja za beneficije od COVID-19, možda će morati da otplati iznose naknada.”

Nikada nisam čula za Srbiju

Ono što je izdvaja od drugih stranih blogera i influensera iz inostranstva, a koji borave u našoj zemlji, jeste činjenica da ranije nikada nije čula za Srbiju, te i da nikada nije upoznala neku osobu sa područja Srbije.

– Nisam znala ništa o Srbiji. Nisam ni znala da postoji. Hrvatska je bila najbliža država za koju sam čula nešto. Nisam upoznala nikoga iz Srbije u Kanadi. Tačnije, poznavala sam samo jednu devojku iz Crne Gore i nekoliko ljudi iz Hrvatske – iskreno će ona.

Šta ćeš tamo, vrati se kući

Na pomen Srbije i preseljenja u Beograd, njeni roditelji su ostali u šoku.

– Moja porodica je mislila da sam na opasnom mestu. Stalno su mi govorili da se čuvam i da dođem kući jer se plaše da sam ovde sama. I dalje žele da se vratim i ne razumeju zašto sam ovde, jer nikada nisu bili ovde – objašnjava Kejt.

Kako kaže, po dolasku u Srbiju, prijatno se iznenadila, a jedna stvar ju je posebno ostavila u šoku.

Srpski jezik je isprva učila uz pomoć profesora, ali je sa pojavom korona virusa i odlaskom iz Kanade, morala sama da se snalazi. Jednu rečenicu na našem jeziku, posebno voli i izdvaja.

Srbija je država kulture i humora

Na ideju da prezentuje Srbiju kroz zabavne snimke na Tik Tok-u i Instagramu, što je i skrenulo pažnju korisnika društvenih mreža iz Srbije na nju, došla je nakon razgovora sa prijateljem iz Kanade, u nadi da će na taj način uspeti da ispravi iskrivljenu sliku o nama u svetu.

Inspiraciju za klipove kojima zasmejava nekoliko hiljada pratilaca na obe mreže, nalazi uglavnom u ljudima, dok pije kafu u kafiću ili od svojih pratilaca na društveim mrežama.

– Dosta moje inspiracije dolazilo je od sedenja u kafićima i posmatranja sveta oko sebe. Takođe, dobijam veliku pomoć od svojih pratilaca na Instagramu. Mnogo mi pomažu u izgovoru i smišljanju ideja. Interakcija sa njima pokreće nove ideje za video snimke – kaže nam Kejt.

Ono čime se najviše ponosimo, iće i piće, jedan je od stalnih segmenata u njenim snimcima, te nas je zanimalo šta Kejt misli o našoj nacionalnoj kuhinji. Za sada, jedno tradicionalno jelo iz naše kuhinje, ne odbija.

U saopštenju, CRA je upozorila Kanađane da ne pokušavaju na prevaru potraživati bilo kakvu korist od federalne vlade, posebno s dolaskom niza novih programa pomoći od početka pandemije COVID-19.