Nagrada je uručena danas u Biblioteci garda Beograda.
Nagrada “Beogradski pobednik” za najbolji roman u 2025. godini danas je uručena piscu Enesu Haliloviću za roman “Bekos” na svečanosti u Biblioteci grada Beograda (BGB).
U obraćanju zvanicama, Halilović je zahvalio, između ostalih, žiriju koji mu je pomogao svojim obrazloženjem o “Bekosu”, pošto uvek sumnja u sve svoje knjige.
“Ovo je knjiga kojoj sam dao koliko sam mogao. Ukoliko se nekome dopada ja sam radostan. Ukoliko se ne dopada – više nisam mogao. Dao sam joj svoju ljubav i osećanje praporekla, frigijskog”, naveo je dobitnik.
Direktor BGB Nenad Milenović uručio je Haliloviću nagradu “Beogradski pobednik”, koja se sastoji od statuete, rad vajara Zorana Kuzmovića, kaligrafski ispisane povelje i 10.000 evra u dinarskoj protivvrednosti.
Žiri je većinom glasova doneo odluku, a za “Bekos” su glasali Predrag Petrović, Vesna Trijić, Slađana Ilić i Nataša Anđelković, dok je Petar Pijanović svoj glas dao romanu “Ulm” Bojana Vasića.
Zamena rafinisanog belog šećera “prirodnim” zaslađivačima, poput meda ili javorovog sirupa, često deluje kao zdraviji način da se zadovolji želja za slatkim. Ali da li ta zamena zaista pravi razliku?
Prirodno prisutni šećeri nalaze se i u celom voću i mleku, a dodati šećeri, kao što su visokofruktozni kukuruzni sirup i beli šećer, dodaju se namirnicama tokom prerade ili pripreme. Iako se zaslađivači poput meda, nektara agave i javorovog sirupa često označavaju kao prirodni, oni se i dalje ubrajaju u dodate šećere.
Činjenica je da u poređenju sa drugim dodatim šećerima, med, javorov sirup i nektar agave su tek neznatno bolji, jer imaju niži glikemijski indeks i sadrže određene vitamine i minerale, ali nutricionisti naglašavaju da prekomerni unos bilo kog dodatog šećera i dalje može dovesti do istih zdravstvenih problema.
Nektar agave se često predstavlja kao “zdravija” opcija jer je oko jedan i po put slađi od belog šećera, pa ga je potrebno manje. Međutim, on sadrži i do 90 odsto fruktoze – čak i više nego visokofruktozni kukuruzni sirup. Za razliku od glukoze, fruktoza ne izaziva snažan insulinski odgovor niti podstiče osećaj sitosti, što može dovesti do prejedanja.
Med je prirodni tečni zaslađivač koji se često smatra zdravijim zbog svojih antioksidativnih i protivupalnih svojstava. Ipak, istraživanja pokazuju da med, beli šećer od šećerne trske i visokofruktozni kukuruzni sirup imaju sličan uticaj na nivo šećera u krvi i upalne procese.
Da li treba ograničiti unos šećera
Svakako bi trebalo nastojati da se unos dodatih šećera svede na razumnu meru.
Prosečan unos dodatog šećera je veoma visok i znatno premašuje preporučene količine. Ipak, umesto strogih dijeta bez šećera, bolje je usredsrediti se na zdravije izvore šećera, kao što je voće, koje pored prirodnih šećera sadrži i vlakna, vitamine i minerale.
“Šećeri, poput onih u gaziranim pićima, brzo se apsorbuju i metabolišu, što dovodi do naglih skokova nivoa šećera u krvi. Nasuprot tome, šećeri u celom voću, kao što je jabuka, vare se i apsorbuju sporije, pa izazivaju blaži porast šećera u krvi”, pojašnjavaju stručnjaci, a piše Ver Vel Helt.
Bez ugljenih hidrata ne bismo mogli da živimo zdravo niti dugo, jasni su stručnjaci. Ako organizam nema pristup ugljenim hidratima, on počinje da koristi masti i proteine kao izvor energije, što dugoročno može biti štetno. Izuzetak predstavlja ketogena ishrana, za koju je dokazano da može koristiti osobama sa određenim zdravstvenim stanjima. Ipak, dijete sa veoma malo ugljenih hidrata često su siromašne važnim nutrijentima, poput vlakana, i mogu biti povezane sa bolestima srca ili rakom. Zato je saradnja sa lekarom i registrovanim nutricionistom ključna za postizanje ishrane prilagođene individualnim potrebama.
“Ono što smatramo najzdravijim jeste ono što je prirodnije. Ali to ne znači da je sve ostalo loše. Ne treba kriviti šećere i proglašavati ih potpuno štetnim – sve zavisi od količine koju unosimo”, zaključuju.
Genetika određuje čak do 55 odsto životnog veka čoveka, pokazalo je istraživanje. Ovaj nalaz znatno je veći od prethodnih procena i verovatno će zainteresovati, a možda i razočarati, sve brojniju zajednicu influensera za dugovečnost i samoproglašenih “biohakera” koji promovišu duži život uz pomoć suplemenata i personalizovanih terapija lekovima.
Međunarodni tim istraživača koristio je podatke iz studija blizanaca kako bi razlikovao spoljašnje uzroke smrti (nezgode, ubistva, infekcije) od unutrašnjih, bioloških faktora (genetske mutacije, bolesti povezane sa starenjem).
Razdvajanjem ovih kategorija dobili su precizniju procenu uticaja genetike na životni vek, što je znatno više od ranijih procena od 6 do 33 odsto.
“Ovo nije rezultat slučajnosti. Ako pogledate studije blizanaca o gotovo bilo čemu, otprilike 50 odsto osobina je nasledno. Isto važi i za starosnu granicu menopauze”, rekao je glavni autor studije Ben Senhar sa Instituta Vajcman u Izraelu.
Novi pristup je “eliminisao spoljašnji šum” i otkrio osnovnu biologiju starenja, istakao je profesor Morten Šeibje-Knudsen sa Univerziteta u Kopenhagenu. On je podsetio da geni značajno određuju životni vek kod različitih vrsta, od kvasca koji živi 13 dana, do kitova koji mogu da žive i više od 200 godina.
Ipak, eksperti upozoravaju da zdrav stil života i dalje igra ključnu ulogu i dadaju da je jedina “negativna stvar u vezi s ovim otkrićd to što može ljude učiniti fatalistima”, u smislu, “Nije važno šta radim – zašto bih pokušavao da živim bolje, da ne pijem i da se bavim sportom ako je sve uglavnom određeno genima?’”
“Ako genetika određuje 55 odsto životnog veka, preostalih 45 odsto i dalje zavisi od ishrane, vežbanja i navika”, rekao je Senhar.
Studija takođe ukazuje na važnost daljeg istraživanja zaštitnih gena koji “produžavaju život”, posebno kod ljudi koji nose zaštitne gene protiv hroničnih bolesti, poput gena FOXO3, APOE i SIRT6.
Zaključak istraživača je da dugovečnost verovatno zavisi od interakcije više gena, a ne jednog ključnog “gena za sve”. Istraživanje je objavljeni u naučnom časopisu “Sajens” a prenosi En-Bi-Si Njuz.
Rođena Ruskinja se revanširala Sabalenki za poraz od 2023. godine – 2:1
Prekinuta je dominacija najbolje teniserke sveta. Došla je Arina Sabalenka u Melburn kao devojka kojoj se daju najveće šanse da osvoji trofej, ali ga je predala u ruke Eleni Ribakinoj, koja je mimo očekivanja osvojila Australijan open. I to na kakav način. Od prežaljene do pobednice.
Rođena Moskovljanka, koja igra pod zastavom Kazahstana, suočila se sa pravim sportskim Mont Everestom, jer je u trećem setu gubila 0:3, a sa druge strane mreže je bila Sabalenka koje je dosada dvaput u karijeri osvajala Australiju (2023, 2024). U takvim okolnostima mnogim damama bi se odsekle noge, ali je devojka koja je 2025. okončala osvajanjem završnog mastersa (kad je savladala upravo Beloruskinju) napravila podvig, dobila pet gemova zaredom i u napetoj završnici slavila – 6:4, 4:6, 6:4.
Bio je to revanš Elene RibakineArini Sabalenki za ono što se na Rod Lejver areni desilo pre dve godine, kad je Moskovljanka zastala u finalu, iako je dobila prvi set.
Ribakina je u finale došla spremna. Bez izgubljenog seta (doduše, kao i Sabalenka), ali sa ogromnim samopouzdanjem zbog načina na koji je savladala Arinu u Saudijskoj Arabiji pred kraj prošle godine, uz podsećanje da ju je pre toga dobila i u Sinsijnatiju. To količinu pozitivnih emocija je Elena konvertovala u elegantno dobijenu prvu deonicu, jer je već na startu oduzela servis protivinici i mirno privela taj deo meča kraju.
No, Arina je zmaj od teniserke. Vlasnica kalendarskog grend slema ne bi tako lako odustala čak i da su okolnosti bile nepovoljnije. Kontrolisala je dešavanja u drugom setu i sačekala Eleninu neopreznost pred kraj tog dela da joj oduzme servis i kad je izjednačila na 1:1 verovatno je velika većina poklonika tenisa poverovala u reprizu finala od pre dve godine, kad je Belorusikinja minus pretvorila u plus.
Posebno zbog furioznog otvaranje poslednje deonice, vođstva 3:0, sigurno osvojenih poena. I tad je Elena Ribakina ostala nepokolebljiva. Znala je šta radi i kako može da uzdrma najbolju na svetu. Dobila je pet gemova zaredom, a čak i kad se Arina uspravila i pred kraj emitovala signale da će ona dobiti, ostala pribrana i tako osvojila drugu grend slem titulu u karijeri, posle Vimbldona 2022.
Probila je Elena Ribakina konačno granicu i na Australijan openu, jer je mimo tog finala iz 2023. najdalje stigla do četvrtog kola. Sad do titule.
Naše severne komšije potencijalni rival Srbije za plasman na planetarni šampionat u Nemačkoj 2027. godine
Ako u martu rukometaši Srbije eliminišu Litvaniju (mečevi 18. i 21. marta), a ne bi trebalo da bude problema sa selekcijom s Baltika, rival u dvomeču za plasman na Svetsko prvenstvo u Nemčkoj narednog januara je Mađarska, odlučeno je žrebom u danskom Herningu.
Nije najgora solucija kao Francuska, Španija ili Norveška, ali ni najlakši kao Makedonija, Švajcarska, Austrija ili Holandija. Nema sumnje da četu Raula Gonzalesa čeka pakleno težak zadatak pošto je tim Ćeme Rodrigeza imao mnogo bolje rezultate od nas poslednjih sedam-osam godina. Prvi meč je na programu 13. ili 14. maja u Srbiji, a revanši tri dana kasnije u Mađarskoj.
Došli smo u situciju da smo u nepovlašćenom šeširu pošto smo bili poslednji u Grupi A na Evropskom prvenstvu koje se završava u nedelju mečom za zlato Danske i Nemačke. Nije najteži rival kao pre skoro dve godine, kada nas je Španija eliminisala za gol, ali… Za razliku od nas, Mađari su prošli u narednu fazu u Malmeu, na kraju su završili kontinentalni šampionat na 12. mestu, ali su imali neke sjajne partije. Šveđane su izbacili iz polufinale posle remija i krađe sudijskog para iz Nemačke, dok su Hrvati tek u finišu slomili otpor naših severnih komšija.
Perjanice selekciju su golman Kšištof Palašič, čuvar mreže Melsungena, bekovski trio iz Visle Plocka, Zoltan Sita, Đerđ Fazekaš i momak iz Sente, Zoran Ilić, dok je veoma efikasno desno krilo Kila, od naredne sezone Vesprema, Bence Imre. Na crti su robusni kružni napadači Bence Banhidi iz PIK Segeda i Mikloš Rosta iz bukureštanskog Dinama, uz defanzivnog specijaliste Adrijana Sipoša. Pre dve godine sa Mađarima smo bili u grupi na Evropskom prvenstvu u Minhenu, kada su nas komšije pobedile.
Nema sumnje da će ovaj baraž da bude sudbonosni za srpski rukomet. Neodlazak na još jednu planetarnu smotru bio bi težak udarac. Podsetimo, Orlovi su bili samo na dva od poslednjih šest Svetskih prvenstava. Poslednji put na SP smo bili u poljskim Katovicama 2023. godine i tada su izabranici Tonija Đerone bili na 11. mestu, što je najbolji rezultat naše selekcije od evropskog srebra 2012. godine u Beogradu.
PAROVI BARAŽA ZA SP
Makedonija – Ukrajina/Slovačka
Češka – Francuska
Finska/Crna Gora – Slovenija
Španija – Gruzija/Izrael
Norveška – Turska/Rumunija
BIH/Tzv. Kosovo – Farska Ostrva
Švajcarska – Italija
Srbija/Litvanija – Mađarska
Grčka/Belgija – Holandija
Austrija – Poljska/Letonija
***prvi mečevi 14. i 15. maja, a revanši tri dana kasnije
Kanađani bi uskoro mogli dobiti više novca od vlade za nadoknadu troškova osnovnih namirnica, putem nove beneficije.
U ponedeljak je premijer Mark Carney predstavio program “Canada Groceries and Essentials Benefit”, koji ima za cilj nadoknaditi vrtoglavo rastuće troškove hrane za Kanađane s niskim primanjima.
Prema kanadskom ministarstvu finansija, nova beneficija će biti indeksirana prema inflaciji i nadovezaće se na postojeći GST kredit, pružajući 11,7 milijardi dolara dodatne podrške tokom narednih šest godina.
„Ovo će doneti stotine dolara više na bankovne račune više od 12 miliona Kanađana“, izjavio je Carney na objavi u Ottawi u ponedeljak.
Savezna vlada je podelila više detalja o novoj beneficiji, uključujući dva načina na koja namjerava nadoknaditi troškove hrane i kada Kanađani mogu očekivati dodatni novac na svojim bankovnim računima.
Prva mera je jednokratna doplata u iznosu od 50 posto povećanja godišnje vrednosti GST kredita za period od 2025. do 2026. godine. Ovo treba biti isplaćeno što je ranije moguće ovog proleća, a najkasnije do juna 2026. godine, ali vlada napominje da je i dalje podložno kraljevskoj saglasnosti.
Drugi potez je povećanje vrednosti kanadske pomoći za prehrambene proizvode i osnovne potrepštine za 25 posto tokom pet godina, počevši od jula 2026. (takođe podložno kraljevskoj saglasnosti).
„Zajedno, ove mere bi obezbedile dodatnih 402 dolara samcu bez djece, 527 dolara paru i 805 dolara paru sa dvoje djece“, saopštilo je Ministarstvo finansija. „Na ovim nivoima, nova kanadska vlada će kompenzovati povećanje cijena namirnica iznad ukupne inflacije od pandemije.“
Nakon što se ovog proljeća izvrši jednokratna dopunska isplata, porodice i pojedinci koji ispunjavaju uslove će od jula 2026. godine primati redovne isplate u okviru kanadske beneficije za namirnice i osnovne potrepštine (uz kraljevsku saglasnost).
Naknada će se isplaćivati kvartalno i biće dodatak drugim postojećim naknadama poput dečjeg dodatka.
Koliko biste mogli dobiti od ove pomoći za namirnice i osnovne potrepštine?
Vlada je dala primere koliko možete dobiti novca, i to zavisi od velicine porodice i prihodima.
Samac/samohrana penzioner/ka sa neto prihodom od 25.000 dolara bi primio/la jednokratni dodatak od 267 dolara plus dugoročno povećanje od 136 dolara za 2026.-2027. godinu isplate beneficija (ukupno povećanje od 402 dolara). Ukupno bi primili 950 dolara za 2026.-2027. godinu isplate beneficija (uključujući i dodatak).
Bračni par s dvoje dece i neto prihodom od 40.000 dolara primio bi jednokratni dodatak od 533 dolara plus povećanje od 272 dolara za 2026. do 2027. godinu isplate beneficija (ukupno povećanje od 805 dolara). Ukupno bi primili 1.890 dolara za 2026. do 2027. godinu isplate beneficija (uključujući i dodatak).
Ako ispunjavate uslove za predloženu meru, nećete morati podnositi zahtev za dodatne isplate.
Međutim, trebali biste podneti poresku prijavu za 2024. godinu da biste mogli primiti dodatak. Takođe ćete morati podneti poresku prijavu za 2025. godinu kako biste ostvarili povećane isplate kanadskog programa za prehrambene proizvode i osnovne potrepštine od jula 2026. godine.
Zakon o predloženom jednokratnom dopunskom iznosu i petogodišnjem povećanju kanadske naknade za prehrambene proizvode i osnovne potrepštine trebao bi biti podnesen na razmatranje u narednim sedmicama. Savezna vlada očekuje da će dobiti kraljevsku saglasnost do 31. marta.
Premijera filma „Svadba“ u prepunoj Plavoj dvorani Sava centra potvrdila je da ovaj regionalni filmski hit na velika vrata ulazi u bioskopske dvorane sa tendencijom da bude među najgledanijim projektima decenije. Nakon projekcije, usledio je gromoglasni aplauz i ovacije koje su trajale punih 10 minuta za glumačku i autorsku ekipu.
Atmosfera je dovedena do usijanja još pre samog početka. Crvenim tepihom dugim 25 metara prošetala je impresivna glumačka postava koju predvode legende regionalnog glumišta – Dragan Bjelogrlić, Rene Bitorajac, Vesna Trivalić, Seka Sablić, Anđelka Stević Žugić, Denis Murić, Roko Sikavica, Marko Grabež, Nika Grbelja i Snježana Sinovčić-Šiškov.
Foto: Marko Lopac
Radnja filma prati dve imućne porodice, jednu iz Beograda i drugu iz Zagreba čija se deca zaljubljuju daleko od kuće. Zaplet počinje neplaniranom trudnoćom koja ubrzava upoznavanje roditelja. Svadba, koja mora da ostane strogo čuvana tajna, postaje okidač za lavinu komičnih i napetih situacija koje brzo izmiču kontroli.
Foto: Marko Lopac
Uz Igora Šeregija, koji potpisuje i scenario, autorski tim čine direktor fotografije Tomislav Sutlar, montažerka Lea Mileta i scenografkinja Jana Piacun koji nisu propustili da dođu u Beograd. Film je nastao u produkciji kuća Eclectica i Viktorija Film, pod producentskom palicom Ivana Kelave i Marka Jocića.
Foto: Marko Lopac
Nakon premijere u Sava centru, film „Svadba“ od danas kreće u redovnu bioskopsku distribuciju širom zemlje, a distribucija filma je poverena „Art Visti“.
Američka startap kompanija Galactic Resource Utilization Space planira da otvori hotel na Mesecu namenjen bogatim svemirskim turistima. Izgradnja hotela bi trebalo da počne 2029. godine, a prvi gosti biće dočekani oko 2032. godine.
Prve rezervacije na ovoj neobičnoj destinaciji već su dostupne po ceni od milion američkih dolara, odnosno oko 850 hiljada evra. Ovaj iznos pokriva depozit za pet noćenja, dok bi ceo iznos putovanja do Meseca i nazad, hrane i drugih troškova mogao da iznosi oko 8,5 miliona evra.
Elemente hotela treba izgraditi na Zemlji i preneti na Mesec i tamo sklopiti. Prema dosadašnjim informacijama iz GRU Space, konstrukcija će biti na naduvavanje i u prvoj fazi moći će da primi do četiri gosta za višednevni boravak sa pogledom na Zemlju.
Prvi materijali pokazuju sobe sa mekim zidovima koji bi omogućili bestežinskim gostima da se nežno odbijaju o površine.
Hotel treba da bude opremljen sistemima za reciklažu vazduha i vode i proizvodnju kiseonika, regulaciju temperature, kao i sistem za hitnu evakuaciju i sklonište od zračenja koje treba da štiti goste tokom solarnih oluja.
Gosti hotela bi trebalo da mogu da hodaju po Mesecu, da se voze u lunarnom vozilu, pa čak i da igraju golf. To su aktivnosti koje su ranije bile dostupne samo astronautima.
Iza celog projekta stoji 22-godišnji vizionar Skajler Čen, nekadašnje čudo od deteta, koji se nada da će svojim startapom napraviti prvi ozbiljniji korak ka kosmičkom turizmu, ali i ka trajnom nastanjivanju ljudi van Zemlje.
GRU Space podržavaju investitori koji su ranije ulagali u SpaceX Ilona Maska, a kompanija je takođe deo Nvidia Inception programa.
Stručnjaci kažu da će 2026. godina biti jedna od najboljih za posmatranje polarne svetlosti. Fotograf Vil Čeng severnu svetlost video je više od 400 puta i deli savete kako da je i sami doživite, prenosi portal Održime. U martu 2015. godine, Vil Čeng je boravio na Islandu sa prijateljima kako bi posmatrao pomračenje Sunca, kada je dobio dojavu da se iznad Nacionalnog parka Tingvelir očekuje izuzetno snažna aurora – ona koja se ne propušta.
Specijalista za zvezdano nebo
Vil Čeng, koji živi u Nortamberlendu, organizuje predavanja i događaje posvećene posmatranju zvezda i lovu na auroru, na lokacijama poput Nacionalnog svemirskog centra, Nacionalnog parka Nortamberlend i Naučnog centra u Njukaslu, ali i vođene krstarenja u potrazi za severnom svetlošću do Norveške. Takođe objavljuje upozorenja o pojavi aurora u Velikoj Britaniji na svojoj Fejsbuk stranici Wil Photography. Do kraja 2017. godine, Čeng je već držao predavanja o zvezdama i aurori u Nacionalnom parku Nortamberlend. Kada je počeo da vodi organizovane ture u inostranstvu, lista čekanja za putovanja dostizala je i 17 godina. Do danas, Čeng je severnu svetlost video više od 400 puta, posmatrajući je od severne Francuske pa sve do Arktika. Kako se za 2026. predviđa jedna od najboljih sezona u poslednjih desetak godina, taj broj će verovatno još rasti.
Saveti za najbolje „aurora“ iskustvo
Gde je najbolje mesto na svetu za posmatranje polarne svetlosti? Aurora se najčešće pojavljuje u takozvanom „auroralnom ovalnom pojasu“, koji se nalazi iznad Arktičkog kruga, piše BBC. Najbolje šanse imate u Norveškoj, Finskoj, severnoj Švedskoj, Grenlandu, severnom Islandu, Kanadi i Aljasci. Tromsø u Norveškoj često se navodi kao idealna lokacija, ali problem je što je često pod oblacima. Za mene je Akurejri, na severu Islanda, jedno od najboljih mesta zbog balansa između vremenskih uslova i aktivnosti aurora. Island je takođe sjajan jer je lako putovati kolima. Krstarenja su odlična opcija jer vas odvode na otvoreno more, dalje od svetlosnog zagađenja i oblaka. Pre nekoliko nedelja bio sam na krstarenju uz obalu severne Norveške i nikada nisam video nebo tako intenzivno krvavo crvene boje.
Šta poneti sa sobom?
Potrebno vam je više od „debele jakne“. Budite praktični, ne modni. Ponesite grejače za stopala, slojevitu garderobu, vodootpornu odeću i jaknu „tri u jedan“. Iskreno, razmislite i o kupovini grejanog prsluka. Idealno je kada nema Meseca na nebu. U severnim krajevima pun Mesec manje utiče na vidljivost aurora, ali ipak je bolje kada ga nema. Bežite od velikih gradova i svetlosnog zagađenja. Koristite mape svetlosnog zagađenja – sajt lightpollutionmap.info je odličan. Ne gledajte samo gde ste vi, već i šta se nalazi severno od vaše lokacije. Ako je tamo grad, horizont će „svetleti“. Najveći izazov u lovu na auroru zapravo je vedro nebo. Ako sami planirate put, rezervacije ostavite za poslednji trenutak i pratite prognozu. Dobra vest je da je sezona aurora ujedno i najmirniji period u Norveškoj i na Islandu, pa su avionske karte često veoma povoljne, čak i nedelju dana unapred.
Najlepša aurora
Najemotivnije sećanje vezano je za drvo Sycamore Gap kod Heksama. Godinama mi je cilj bio da fotografišem auroru iza tog drveta. U septembru 2023, samo 17 dana pre nego što je drvo posečeno, pojavila se prelepa aurora sa stubovima svetlosti tačno iza njega. Prvi put sam tada video auroru na tom mestu i poslednji put video drvo. Imam i fotografiju sa vodopada Skogafos na Islandu, gde izgleda kao da je aurora sama postala vodopad, spajajući nebo i Zemlju. Bio sam tamo usred noći, potpuno sam. To je bio trenutak samo za mene.
Sveti gral lova na auroru?
Biti direktno ispod nje. Tada vidite zrake kako se obrušavaju pravo ka vama. Taj fenomen zove se korona – kruna, i to je ono što svi žele da vide. Kao da vas neko uvlači u beskraj. Statistički, ekvinociji, oko 21. marta i 21. septembra, najbolji su periodi, jer su geomagnetne oluje tada dvostruko češće.
Zašto je 2026. godina posebna?
Sunce ima prirodni ciklus aktivnosti od 11 godina. Vrh aktivnosti aurora dolazi nekoliko godina nakon maksimuma Sunčevih pega. Naučnici se ne slažu da li je solarni maksimum bio krajem 2024. ili tokom 2025, ali u oba slučaja 2026. i 2027. bi trebalo da budu najaktivnije godine za auroru. Aurora postoji zato što Zemljino magnetno polje štiti život od štetnog Sunčevog zračenja koje bi nas, bukvalno, moglo ubiti. Atmosfera tu energiju pretvara u svetlost, u predstavu za nas. To je planeta koja štiti život. Mislim da ljudi to osećaju na nekom dubokom, podsvesnom nivou.
Saveti za one koji sami planiraju put
Pronađite smeštaj u oblasti sa potpuno tamnim nebom. Aurora prolazi kroz faze najčešće je samo maglovit sjaj, ali faza „ekspanzije“, sa pokretima i eksplozijama svetlosti, može trajati samo nekoliko minuta. Zato je važno da budete na mestu gde možete stalno izlaziti napolje, a ne da zavisite od vremenski ograničenih tura. Ako ipak idete na turu – istražite unapred. Dobar vodič poznaje lokalne vremenske prilike, mikroklime i svetlosne uslove. Nažalost, ima i loših ponuda, zato čitajte recenzije.
Najavljeno je ambiciozno i jedinstveno filmsko ostvarenje posvećeno jednom od najuticajnijih bendova svih vremena – The Beatles. Reč je o projektu pod nazivom The Beatles – A Four-Film Cinematic Event, koji režira dobitnik Oskara Sem Mendes i koji bi trebalo da stigne u bioskope 7. aprila 2028. godine.
Za razliku od klasičnih biografskih filmova, ovaj projekat čine četiri odvojena filma, od kojih svaki prati život i perspektivu pojedinačnog člana grupe – Džona Lenona, Pola Makartnija, Džordža Harisona i Ringa Stara. Ideja je da se kroz četiri različita narativa ponudi dublje i kompleksnije razumevanje njihove zajedničke priče i individualnih iskustava.
Zvezdana glumačka postava
U glavnim ulogama su: Paul Mescal kao Pol Makartni, Harris Dickinson kao Džon Lenon, Joseph Quinn kao Džordž Harison, Barry Keoghan kao Ringo Star.
Ova zvučna glumačka četvorka već je prikazana u promotivnim fotografijama i postala je predmet velikog interesovanja među fanovima i filmskim kritičarima.
Projekat je posebno važan zato što je ovo prvi put da su The Beatles i njihova produkcijska kuća Apple Corps dali puna prava na prikazivanje života i muzike grupe u igranoj formi. Produkciju potpisuju Sony Pictures Entertainment, Neal Street Productions i Apple Corps, a scenario za sve četiri epizode pišu Jez Butterworth, Peter Straughan i Jack Thorne.
„Bingable“ bioskopsko iskustvo
Na CinemaConu u Las Vegasu, Mendes je projekat opisao kao potencijalno „prvo bingeable bioskopsko iskustvo“, nagoveštavajući da bi prikazivanje svih filmova mogao biti događaj koji publika želi da doživi kao celinu – gotovo kao seriju, ali na velikom platnu.
Ovaj filmski ciklus najavljuje se kao jedna od najvećih i najznačajnijih muzikalno-biografskih priča u istoriji kinematografije — ambiciozno slanje Bitlsa nazad u kulturni fokus nove generacije, istovremeno slaveći njihovo nasleđe koje traje decenijama.
Tokom promotivne akcije objavljene su i fotografije Harisa Dikinsona kao Džona Lenona i Džozefa Kvina kao Džordža Harisona.
