Izgradnja koncertne dvorane Beogradske filharmonije u novobeogradskom Bloku 13, između Palate Srbija i poslovnog kompleksa „Ušće”, konačno može da počne jer je za ovaj projekat prošle nedelje Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove izdao građevinsku dozvolu. U tom dokumentu objavljenom u Centralnoj evidenciji objedinjenih procedura piše da će nacionalna koncertna dvorana imati ukupno 56.656 kvadratnih metara od kojih će nadzemno biti 27.927, a podzemno 28.729 kvadrata.
Buduće petospratno zdanje na uglu Bulevara Mihajla Pupina, Ulice Ušće i Bulevara Nikole Tesle projektovano je sa suterenom i podrumom, odnosno podzemnom garažom sa ukupno 325 parking-mesta od kojih će njih 18 biti za osobe sa invaliditetom, i pejzažnim uređenjem lokacije. Kolski pristup parceli, koja je u javnoj svojini Republike Srbije, predviđen je iz Ulice Ušće i Bulevara Nikole Tesle, a pešački iz Bulevara Mihajla Pupina. Predračunska vrednost radova iznosi 28.148.366.406 dinara, podatak je iz građevinske dozvole, što je oko 240 miliona evra. Investitor je Republika Srbija (RS), odnosno Ministarstvo za javna ulaganja kojem je vlada prošle godine dala saglasnost da u ime i za račun RS obavlja investitorska prava na izgradnji objekta.
Glavni projektant je arhitekta Ivica Marković iz beogradskog biroa „Zabriski” koji je lokalni partner projektnog studija „Amanda Levete Architects” (AL_A) iz Londona, pobednika međunarodnog konkursa za arhitektonsko idejno rešenje buduće koncertne dvorane Beogradske filharmonije koji je okončan 2022. godine. Tada je najavljeno da bi kamen temeljac mogao da bude postavljen početkom 2024, a očekivalo se da će iz skučenog zdanja na Studentskom trgu u novobeogradsko Beogradska filharmonija da se preseli ove godine.
Za budući objekat na zahtev Vlade Srbije i u partnerstvu sa kabinetom tadašnje premijerke, Ministarstvom kulture, Kancelarijom za javna ulaganja, Beogradom i Beogradskom filharmonijom Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) organizovao je 2021. godine međunarodni konkurs za arhitektonsko idejno rešenje koncertne dvorane namenjen najpoznatijim svetskim arhitektonskim firmama. Pristiglo je 37 prijava iz 15 zemalja, a u finalu je, osim studija Amande Levit, bilo još pet svetski poznatih i priznatih biroa. Ugovor za pripremu tehničke dokumentacije vredan 10,2 miliona američkih dolara potpisan je između UNDP-a i pobedničkog tima iz Londona. Konkursu je prethodila izrada studije izvodljivosti za izgradnju koncertne dvorane koju je izradila svetski poznata inženjerska kompanija „Ove ARUP”. Nju je angažovao UNDP, a Vlada Srbije studiju je usvojila 2019. Vrednost investicije, troškovi izgradnje i opremanja objekta, prema ranijim procenama, bili su 120 miliona evra.
Koje su karakteristike zdanja koje je Amanda Levit opisala kao „sklad između građevine i prirodnog prostora, između Istoka i Zapada, između starog i novog, između generacija i kultura”?
Objekat kulture od nacionalnog značaja imaće četiri glavna koncertna prostora – veliku simfonijsku koncertnu dvoranu sa 1.600 mesta, kamernu dvoranu sa 400 mesta, kreativni centar sa studiom i podijumsku spoljnu scenu. Četiri koncertna prostora treba da okružuju javni društveni prostor koji će formirati središte beogradske koncertne dvorane, razloženo na dva nivoa povezana sa parkom spolja. Zajednički pomoćni i produkcijski sadržaji, uključujući komercijalni i logistički deo, biće locirani ispod društvenog prostora.
U suterenu prema Bulevaru Nikole Tesle je otvoreni javni prostor. Tu će biti ulaz, glavni nivoi podijuma i studio koji se nalazi u okviru kreativnog centra. Ovde su smešteni i sadržaji poput kafića, biletarnice, garderobe, toaleti, prodavnice. Veći deo plana suterena prepušten je prostorima u pozadini koji opslužuju četiri koncertna prostora, uključujući namenski ulaz za umetnike, svlačionice, prodavnice muzičkih instrumenata i druge tehničke zone.
Prizemlje će imati tri javna ulaza smeštena između koncertnih prostora. Taj nivo je otvoreni javni prostor koji će omogućiti publici pristup koncertnoj i kamernoj dvorani. Tu će biti barovi, toaleti, prodavnice. Kreativni centar obuhvata sadržaje kao što su radionice za popravku instrumenata i prateće maloprodaje muzičkih potrepština, igralište pod nadzorom i arhivski muzej. Iza studija će se nalaziti kancelarije sa pogledom na park.
– Na prvom spratu četiri volumena su potpuno odvojena. Kreativni centar obuhvata kancelarije okrenute ka parku i prostorije za vežbanje koje gledaju na centralni društveni prostor. U okviru koncertne dvorane je prvenstveno balkonski foaje prostor sa toaletima i šankom. Na ovom nivou postoje i dodatne svlačionice za gostujuće orkestre. Kamerna dvorana nema mesta za sedenje na ovom nivou i on služi samo za pristup tehničkom balkonu – navedeno je u zahtevu za odlučivanje o potrebi procene uticaja na životnu sredinu projekta izgradnje koncertne dvorane Beogradske filharmonije koji je 2023. bio na javnom uvidu.
Na drugom spratu je restoran kreativnog centra sa sopstvenom krovnom terasom okrenutom prema Velikom ratnom ostrvu. Koncertna dvorana kao i na prvom spratu je oivičena još jednim balkonskim foajeom, sa šankom i toaletima, i obuhvata i VIP salon. Najviši balkonski foaje koncertne dvorane je na trećem spratu, a ostali nivoi, delom treći i ceo četvrti i peti sprat, predviđeni su za tehničke i prostorije sa mašinskom opremom.
Izrada plana za Blok 13
Plan detaljne regulacije (PDR) za Blok 13 usvojen je 2018. godine. Tada su gradski zvaničnici najavili još jedan konkurs, ali samo za zdanje buduće kuće muzike. Dve godine pre toga sproveden je anketni urbanističko-arhitektonski konkurs na kojem su pobedile arhitekte Dragan Marčetić i Milan Maksimović. Njihovo idejno rešenje koje je obuhvatilo 47,2 hektara između „Ju biznis centra” i poslovne zgrade „Ušće” poslužilo je kao osnov za izradu PDR-a Bloka 13 u kojem će zdanje Filharmonije biti na mestu gde su danas temelji nikad sagrađenog Muzeja revolucije, odnosno lokacija na kojoj Filharmonija priređuje koncerte na otvorenom.
.jpg.webp)
