Lista 10 najboljih TV likova za 2025. godinu
Ova godina nam je donela mnogo sjajnih serija, kako na striming platformama, tako i na klasičnim kanalima, a posebnu pažnju su privukli likovi koji su zaokupili publiku, pokrenuli priču i ostavili snažan utisak.
Od heroja i zlikovaca do običnih ljudi u vanrednim situacijama, oni su razlog zašto smo se zaljubili u naslove koji su obeležili godinu. Kritičari Kolajdera sastavili su listu deset najboljih TV likova 2025. godine, uključujući one iz hitova hitova i potcenjenih dragulja.
Matt Murdock / Daredevil – „Daredevil: Born Again“
Povratak Čarlija Koksa kao slepog advokata koji se godinama nakon originalne priče našao na raskrsnici zbog nove pretnje Vilsona Fiska donosi novu moralnu tenziju u lik. Koks zadržava srž lika, ali uvodi krizu identiteta dok se Daredevil ponovo suočava sa povratkom u akciju.
Šifra – „Gen V“
Hamiš Linklejter tumači harizmatičnog i manipulativnog dekana koji postaje glavni antagonista sezone. Njegove okrutne metode i misteriozni identitet pokreću zaplet, i uprkos otkriću veće pretnje, on ostaje jedan od najvažnijih likova druge sezone.
Wendy – „Alien: Earth“
Hibrid ljudskog i sintetičkog bića, Vendi se suočava sa misterioznim životnim oblikom koji preti planeti. Distopijski svet otkriva se kroz njenu perspektivu, a njen razvoj otkriva da često pokazuje više humanosti od svojih ljudskih stvaralaca.
Alek – „Poker Face“
U početku, Aleks deluje kao slatki novi saputnik za glavni lik, ali postepeno se otkriva kao njen prvi pravi neprijatelj. Peti Harison donosi zanimljivu transformaciju lika, iako se serija završava pre nego što se veza dalje razvija.
Kerol Sturka – „Pluribus“
Jedina imuna na vanzemaljski virus koji ljude pretvara u kolektivni um, Kerol se bori za sopstvenu individualnost. Rea Seehorn prikazuje emocionalno složen i prepoznatljiv lik u svetu koji pokušava da izbriše sve lične razlike.
Matt Remick – „The Studio“
Set Rogen igra novog šefa filmskog studija koji želi da snima dobre filmove, ali ga koči korporativni haos i kolosalni ego njegovih saradnika. Met je naivan kreativac u nemilosrdnom sistemu, što ga čini i smešnim i simpatičnim.
Murderbot – „Murderbot“
Skarsgard igra veštačku bezbednosnu jedinicu koja skriva svoju autonomiju tokom svemirske misije. Lik karakteriše oštar humor i ravnodušni unutrašnji monolozi, što ga čini najjačim adutom serije.
Ron Trosper – „The Chair Compani“
Nakon incidenta sa polomljenom stolicom, Ron se nalazi usred bizarne misterije koja obuzima njegov život. Predstava Tima Robinsona donosi haotičnu, komičnu energiju koja čini da se lik savršeno uklapa u ton emisije.
Luten Rael – „Andor“
U drugoj sezoni, Luten se u potpunosti razvija od misterioznog vođe u jednog od najdubljih likova iz Ratova zvezda. Skarsgardova igra oduševila je kritičare dok serija istražuje njegovu prošlost i odnos sa njegovom štićenicom Klejom.
Džejmi Miler – „Adolescencija“
Trinaestogodišnji Džejmi, optužen za ubistvo, prikazan je kao dete pod uticajem teškog onlajn zlostavljanja i mizoginije. Oven Kuper pruža izuzetan nastup koji ga je učinio najmlađim dobitnikom Emija.
VEČITI DERBI KAO NEKADA LEJKERSI I SELTIKSI: ARENA KAO HOLIVUD, FALIO SAMO DŽEK NIKOLSON
Večiti derbi pokazao koliko su Partizan Mozzart Bet i Crvena zvezda bitni za prosperitet Evrolige
Večiti derbi između Partizana i Crvene zvezde, odigran u petak uveče u prepunoj Beogradskoj areni, još jednom je potvrdio status jedinstvenog sportskog događaja na evropskoj, ali i svetskoj mapi. Zvanični podaci kažu da je u dvorani bilo 21.854 gledalaca, među kojima i oko 1.000 navijača Crvene zvezde, što je dodatno pojačalo tenziju, emociju i neizbežna navijačka prepucavanja koja su deo folklora ovog rivalstva. Međutim, u nekim momentima je sve podsetilo na najveće NBA rivalstvo između Los Anđeles Lejkersa i Boston Seltiksa gde je ceo događaj često zalazio u svet šou biznisa.
Onomad kada su Kobi Brajan i Pau Gasol ukrstili koplja sa Pol Pirsom, Kevinom Garnetom i Rejom Alenom ili da odemo još dalje u prošlost, osamdesethih godina prošlov veka kada je rivalstvo okupiralo pažnju sportske javnosti u Americi kada su Medžik Džonson, Karim Abdul Džabar i Džejms Vorti ispisivali stranice istorije igrajući protiv Lerija Birda, Kevina Mekhejla i ostalih Seltiksa.
Sinoć u Beograskoj areni su Partizanovi Dvejn Vašington, Tajrik Džons i Isak Bonga bili u centru pažnje brojnih javnih ličnosti iz sveta košarke kada su preokrenuli zaostatak i pobedili Džordana Nvoru, Džereda Batlera i kompletnu Crvenu zvezdu.
Ono što je ostalo najupčatljivije nije se dešavalo samo na tribinama ili parketu najveće dvorane u Srbiji, već i oko samog terena. Čitav ambijent više je podsećao na NBA spektakl nego na klasičnu utakmicu ligaškog dela Evrolige. Uz parket su se mogli videti Žoakim Noa, bivša NBA zvezda, zatim Brajan Vindhorst, jedan od najpoznatijih ESPN novinara, koji je tom prilikom govorio i za Mozzart Sport, ali i čitava plejada influensera, jutjubera, javnih ličnosti, kao i onih „kvazi poznatih“, svih koji su želeli da budu deo događaja o kojem će se pričati. Sve je poprimilo scene kao iz Holivuda, pa je u prvom redu Arene falio samo Džek Nikolson, legendarni glumac i osvedočeni navijač Los Anđeles Lejkersa.
Bio je to večiti derbi u kojem su mnogi želeli da prisustvuju samo da bi bili viđeni. Ipak, košarkaši na parketu pobrinuli su se da reflektori ne ostanu samo van linija terena. Partizan je posle velikog preokreta stigao do pobede, a sama utakmica ponudila je sve ono zbog čega je derbi decenijama sinonim za strast, neizvesnost i vrhunsku dramu.
Internacionalna pažnja bila je ogromna. Grčki i francuski mediji poslali su svoje novinarske ekipe u Beograd, svesni da se ne radi o „običnoj“ evroligaškoj utakmici, već o događaju koji prevazilazi granice sporta. Društvene mreže bile su preplavljene video-klipovima iz Beogradske arene, od koreografija i atmosfere, do reakcija poznatih gostiju i ključnih trenutaka meča.
Posebna fešta odvijala se i u hodnicima ispred svlačionica posle utakmice, gde je Žoakim Noa izazvao ogromnu pažnju prisutnih, potvrdivši još jednom koliki koliku pažnju je izazvao prvi ovosezonski okršaj Partizan Mozzart Beta i Crvene zvezde.
Na kraju, ostaje konstatacija koja možda zvuči smelo, ali je teško osporiva, ovakve scene nisu viđene ni na pojedinim Fajnal forovima Evrolige, a kamoli na jednoj utakmici ligaškog dela takmičenja. Sve to jasno pokazuje koliko su srpski klubovi marketinški izuzetno isplativi i koliko večiti derbi predstavlja proizvod kakav se retko viđa u evropskoj košarci jer su i grčki novinari potvrdili…
“Derbi u Atini ne može da se meri sa ovime”!
Ostrvo sreće u sred pustinje
Prednji deo autobusa rezervisan za žene i ukoliko se dogodi da na nekoj stanici ulazi žena vozač bi samo pokretom glave i bez reči pokazao muškarcima da treba da se pomere
U pustinju nisam otišla trbuhom za kruhom. Godinama sam pokušavala promeniti posao a kako mi to nije polazilo za rukom odlučila sam da promenim državu. Sačekala sam ugovor, vizu, kartu i odletela u avanturu.
Na aerodromu me je sačekao kolega Majkl, Filipinac. Bio je predusretljiv, pitao je da li sam umorna, gladna, pitao da li mi treba novac, kartica za telefon… Seli smo u taksi. Uočila sam da Majkl objašnjava vozaču gde da skrene, bilo mi je neobično što nije rekao ulicu i broj.
Kad je svanulo dobila sam pravu sliku gde se nalazim. Sve žuto oko mene, pesak, kuće žute u raznim nijansama, nebo plavo bez belih oblačića. Soba sa pogledom na džamiju. Krevet pored prozora. Bio je novembar, prijatno vreme. Prozor je ostajao otvoren.
Na poslu je bila organizovana orijentacija za nove kolege. Ispred svakog od nas stajala je zastavica zemje iz koje dolazimo i naše ime. Prevoz je bio obezbeđen a u slučaju da smo hteli taksijem ići do grada ili posla dobili smo precizne instrukcije: taksisti kažemo da idemo za Al Ain, na auto-putu se isključimo na izlazu 32, i tražimo zonu 22.
Hotel je smešten pored gradske plaže na ostrvu Sadijat. A Sadijat u prevodu znači Ostrvo sreće. Drugog dana obuke igrali smo igricu u kojoj bi svako rekao svoje ime i reč koja počinje istim slovom. Sledeći u nizu trebalo je da ponovi ime kolege i reč i da kaže svoje ime i reč. Srećom, bila sam na početku niza, ko bi upamtio sva ta čudna imena.
Nakon posla otišla sam do prijateljakoji su već dugo živeli u Abu Dabiju. Pričali smo do dugo u noć, Zoki je rekao da će me voziti do smeštaja. Izrecitovala sam instrukciju, i lako smo stigli do zone 22. A onda se nametnulo pitanje-kuda sad.
Sve kuće su bile iste visine, sličnog oblika. Oblio me znoj. Mozak je brzo radio: Zoki, moja soba gleda na džamiju. Ponadah se da sam pronašla putokaz ali kad pogledasmo u krug, svuda džamije. Srećom, setih se da sam tog jutra slikala smeštaj. Zahvaljujući toj fotografiji nađosmo odredište. Tada shvatih zašto je i Majkl navodio taksistu, ulice u tom delu grada ne postoje.
Trećeg jutra primetih žutu liniju na beloj plahti. Pomislila sam da je fleka. Kako se pomerah u krevetu i flkeka se pomerala. Bio je to pesak koji je ulazio kroz otvoren prozor. Uvukao mi se pod kožu, a ja zavoleh pustinju.
Do posla smo imali organizovan prevoz. A mimo toga mogli smo ići taksijem ili gradskim prevozom. Regularan taksi nije bilo moguće pozvati jer kako objasniti gde se nalazimo. Kolege koje su duže radile imale su brojeve telefona divljih taksista.
Tako i ja uzeh Kalidov broj. Pozvala sam i dogovorila cenu za vožnju do Al Rifa. Pred kapijomje stajao beli auto. Prišla sam i pitala: „Al Rif”? Klimnuo je glavom i ja sam ušla.
Taman kad je zaključao sva vrata zazvonio mi je telefon, na ekranu je pisalo: Kalid. Pitala sam vozača, ti nisi Kalid? I tražila da mi otvori. Vožnja do grada iznosila je taksijem oko 50 dirhama a gradskim autobusom dva.
Kroz „Muhamed bin Zajed siti” prolazile su samo dve linije i to vrlo retko. Stanica je udaljena petnaestak minuta hoda. Na stanici samo stub sa tablom na kojoj su napisani brojevi autobusa, bez pečurke koja bi zaklonila od sunca.
Nestvarno, pesak na sve strane i autobusko stajalište (u centru su stajališta zatvorena i klimatizovana). Te 2014. godine kada sam doselila karta se plaćala tako što se u kutiju pored vozača ubaci dirham ili dva, u zavisnosti da li je vožnja gradska ili prigradska. Još jedna zanimljivost je da je prednji deo autobusa rezervisan za žene i ukoliko se dogodi da na nekoj stanici ulazi žena vozač bi samo pokretom glave i bez reči pokazao muškarcima da treba da se pomere.
Od prvog trenutka kad sam zgazila pesak nisam se osećala kao stranac već kao junak neke bajke: more, sunce, pesak, lokalci u belim kandurama ( nikad isflekani), žene u crnim abajama. Pitala sam se kako mala deca razlikuju majke kad su sve isto obučene. Vremenom se oko navikne pa primeti razliku u haljinama i detaljima koji pokrivaju lice.
Peščanih oluja, kiše, druženja sa kolegama, druženja sa prijateljima is Srbije, svega je bilo. Usvajali smo reči jedni od drugih, arapske reči bile su sastavni deo govora svih nas, naročito inšalah i halas. Budio me je glas sa džamije, on me pratio i u san, ali sam se postepeno navikla pa ga više i nisam primećivala.
U proleće 2016. dobila sam poziv od prijateljice iz Srbije da joj budem kuma na venčanju u crkvi. Bila sam počastvovana zbog poziva, a datum venčanja bio je poznat pa sam od menadžerke tražila 4 slobodna dana u septembru. Menadžerka je izbegavala da mi da odgovor, odlagala je odluku.
Odlučila sam da dam otkaz ukoliko ne dobijem slobodne dane ali mi je otkazni rok bio dva meseca. Kad sam se približila tom roku i kada je menadžerka na ponovljeno pitanje rekla da mi ne može dati odgovor, otišla sam u HR i dala otkaz.
I moj otkazni rok od dva meseca je počeo. Sedam dana kasnije saznajem da mi je otac bolestan, rak pankreasa. Zamolila sam da mi ubrzaju proces otkazivanja vize i ostalog, da što pre stignem kući. Bio je kraj avgusta kada sam došla. Svako od nas ima svoj peščani sat. Mom ocu život se završavao. Mojoj kumi je počinjao jedan novi život. A pesak svima curi.
Otac je preminuo jednog decembarskog jutra. Devet godina kasnije ja sam promenila posao.
Iako imam samo lepe uspomene na pustinju nisam se razmišljala vratiti. Uprkos gužvama u gradu ovde ipak do prijatelja stižem nešto brže. I koliko god da smo blizu i da brzo dolazimo jedni do drugih, nikad dovoljno vremena za sve te kafe i razgovore, kao da je neko proširio grlo peščanog sata.
Kuma se razbolela prošle godine. Karcinom, četvrti stadijum, operacija, oporavak. Vreme koje nam je poklonjeno i ostalo je samo nekoliko zrnaca u njenom satu. Tek toliko da proslavi rođendan 21. septembra. Otišla je u utorak, 23.septebra, dan pred godišnjicu venčanja.
Božja promisao učinila je da dam otkaz da bih bila kuma a zapravo da budem uz oca i ispratim ga.
Naposletku i na žalost ispratih i kumu. Nadam se i verujem da su oboje na nekom Ostrvu sreće.
Maja Poljak, Abu Dabi
Izložba „Carska panorama” u Gračanici
Mladi umetnici i njihovi mentori daju prostor eksperimentu, konceptualnim istraživanjima i kombinovanim tehnikama
Izložba „Carska panorama” biće otvorena u Galeriji Doma kulture „Gračanica” u ponedeljak uveče, 15. decembra od 19 časova. Postavka studentskih radova Fakulteta umetnosti Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovica koji je iznedrio na stotine akademskih slikara, vajara, grafičara, dizajnera, među kojima je veliki broj zauzeo visoko mesto na srpskoj likovnoj sceni, je prilika za podsećanje da retko koje područje, ne samo Balkana, nego i mnogo šire, ima tako bogatu tradiciju likovnog stvaralaštva, kao što je ima Kosovo i Metohija.
– Mladi umetnici i njihovi mentori daju prostor eksperimentu, konceptualnim istraživanjima i kombinovanim tehnikama. Sam naziv izložbe metaforički oslikava mozaik likovnih sadržaja, pa samim tim jeste „panorama” u širokom smislu tog termina. Postavka nudi razigran i bogat pogled na raznovrsnost studentske produkcije u okviru koje se prepliću figuracija i apstrakcija, intimni zapisi i promišljeni narativi, suptilne grafike i smeli vajarski poduhvati kao i kompaktna rešenja u domenu grafičkog dizajna, navodi u predgovoru kataloga Milica Kostić, akademska slikarka.
U okviru programa na otvaranju će nastupiti pijanistkinje Aleksandra Ćirović i Jelena Radoičić. Poklonici umetnosti moći će da pogledaju ovu izložbu do 15. januara 2026. godine. Njeno održavanje podržalo je Ministarstvo kulture Republike Srbije, Kancelarija za Kosovo i Metohiju, Galerija umetnosti Priština, Opština Gračanica.
U Beo Zoo vrt do kraja godine stižu tri bela medveda, a sledeće godine slonica
Najstariji stanovnik zoološkog vrta je aligator koji za dva dana puni 90 godina
U Beo Zoo Vrt će, na osnovu saradnje sa drugim zoološkim vrtovima i prihvatilištima za životinje, do kraja godine stići tri bela medveda, a na proleće sledeće godine slonica iz Engleske.
Biolog Beo Zoo vrta Kristijan Ovari rekao je danas da se na proleće očekuje dolazak slonice Maje iz Engleske.
„Morali smo da preuredimo objekat, dobiće bazen, modernizovali smo zgradu, termoizolacija je mnogo bolja, sva vrata se pokreću hidraulikom, a dvorište je dodatno prošireno”, rekao je Ovari upoznajući predstavnike medija sa onim što je urađeno i sa planovima Beo Zoo Vrta za sledeću godinu.
On je dodao da je ove godine zoološki vrt imao puno noviteta, od rođenja bebe kengura do bebe lemura.
„Do kraja ove godine dolaze i tri bela medveda, tri sestre, koje će doći na trajno zbrinjavanje kod nas iz prihvatilišta u Mađarskoj, a oduzete su zbog loših uslova držanja, a ovde će imati trajni smeštaj i uveseljavaće mališane”, naveo je Ovari, prenosi Tanjug.
Dodao je da zoološki vrt u Beogradu ima tradicionalnu saradnju sa drugim vrtovima, ali i sa prihvatilištima za životinje.
Ovari je istakao da je terarijum nedavno rekonstruisan, kao i prostor za papagaje, a da se u narednom periodu očekuje i izgradnja ostrva za lemure, koji će tako dobiti više prostora.
Govoreći o uslovima u Beo Zoo Vrtu, naveo je da se vrt lepo održava i da ima dosta mladih životinja, a da starije životinje zahtevaju više pažnje i brige.
„One žive neizmerno duže nego što bi to bilo u prirodi, pa samim tim imaju probleme na koje bi trebalo više da obratimo pažnju. To su godišnje vakcinacije, suplementi, vitamini, ali nema suštinskih problema”, dodao je Ovari. Tokom tradicionalnog okupljanja, novinari su imali priliku da obiđu životinje, među njima i najstarijeg stanovnika zoološkog vrta, aligatora Muju, koji za dva dana puni 90 godina.
Sve što pojedemo ima određenu količinu plastike i aditiva u sebi
Plastika prolazi krvno-moždanu barijeru i akumulira se u mozgu
Fizički hemičar Svetlana Stanišić izjavila je danas da se plastika nalazi u svim telesnim tečnostima kod čoveka, da su deca pre rođenja izložena uticaju plastike i aditiva koji potiču od nje, kao i da sve što pojedemo ima neku količinu plastike ili plastičnih aditiva u sebi.
„Plastika prolazi krvno moždanu barijeru i akumulira se u mozgu. To se videlo kroz razne nalaze sa obdukcija i danas nema tkiva u organizmu gde se komadići te plastike ne nalaze. Ono što je problem je što telo deluje na plastiku kao na strano telo i ta plastika kontinurano emituje razne materije koje se nalaze u njenom sastavu, aditive, koje utiču na hormonski balans, tako da ona može biti medijum za unos raznih drugih zagađujučih materija”, rekla je Stanišić za Tanjug.
Ona je dodala da je tehnologija napredovala i omogućila da se istraži sadržaj pojma mikro i nano plastike.
„Danas znamo da su komadići akumulirani u različitim tkivima, što utiče na imunski sistem. Naše ćelije ne mogu da se reše komadića mikro i nano plastike kao što izlaze na kraj sa drugim stranim telima i to može skratiti njihovo vreme trajanja i na taj način, preko imuniteta, može uticati na pojavu svih bolesti”, rekla je ona.
Stanišić je objasnila da čovek kada pojede plastiku, 1 odsto prolazi kroz creva i dospe do jetre.
„Neki deo se eliminiše, a neki kruži kroz krvotok. Komadići su sitniji od kapilara i mogu da dospeju do najudaljenijih tkiva. Unos plastike korelira sa korišćenjem brze hrane i hrane koja je pakovana u plastične ambalaže. Ne možete odvojiti šta je uzrok, a šta posledica, jer sve to sinergijski utiče. Mi udišemo plastiku, jer plastika potiče od prašine koja dolazi”, rekla je Stanišić.
Na pitanje kako se ljudi mogu zaštiti od plastike, ona je istakla da, kada je u pitanju pijaća voda, je moguće filtriranje koje može da utiče na uklanjanje plastike.
„Međutim, plastika kada je u pitanju oralni unos potiče delom iz hrane, a takođe potiče pre svega iz vode koja je pakovana u plastičnu ambalažu. Znači, ne tiče se toliko vode sa česme. Osoba koja pije vodu sa česme unese par hiljada komadića mikroplastike na godišnjem nivou, a ko koristi flaširanu vodu, on može da unese i 80-90 hiljada. Znači to je značajno veći unos, a jednako toliko se unese iz hrane”, istakle je Stanišić.
Ona je objasnila da reciklirana plastika nema isti kvalitet kao prvoproizvedena, da je skuplja, kao i da su reciklaže ograničene. Pojedine afričke i evropske zemlje zalažu se za ograničenje proizvodnje plastike, dok se sa druge strane, zemlje poput Saudijske Arabije zalažu za to, jer od toga zarađuju.
Ona je istakla je da je u Srbiji loša situacija.
„Kod nas je jako loša situacija i to je ono što i laici znaju. I loša je što se tiče i otpada koji završava u vodama. Ja sam skoro komentarisala stanje reke Lim, ali tu su i druge vode. I zbog industrijskih otpadnih voda, zbog kanalizacija i zbog plastike. Mi ne odlažemo na sanitaran način otpad, on nije obezbeđen. Druga stvar, stalno imamo nekakve požare na deponijama. Treće, pričamo o tome kako inspekcija ima mali kapacitet”, rekla je Stanišić.
Kaže da je odgovornost na svima.
„Odgovornost je na svima nama. Naravno, nekada nevladin sektor zanemaruje zapravo da je pitanje životne sredine, takođe i političko i socijalno pitanje, znači nema promena bez toga da i stanovništvo bude uključeno. Na primer, morali bismo se pozabaviti pre svega sortiranjem otpada, zatim tim upravljanjem u smislu da se taj odvojeni otpad zaista i tretira i distribuira tamo gde treba. To za sada funkcioniše samo kada je u pitanju jedan deo industrija, ne komunalni otpad, dakle od građanstva. Tako da to je dug put”, rekla je Stanišić.
Prema njenim rečima, sakupljanje otpada nije neki način da se rešimo otpada, ali za početak bi bilo moguće urediti divlje deponije.
„Da se pozabavimo time da imamo sanitarno obezbeđene deponije, podložene ogovarajućim materijalom, da nema curenja i opasnosti od požara. To je ono što nam utiče na prirodu i na kraju se vraća u lanac ishrane. Tako da danas praktično sve što pojedemo ima neku količinu plastike ili tih plastičnih aditiva u sebi”, zaključila je Stanišićeva, preneo Tanjug.
Debata u SAD: Bezbednost kovid vakcina i moguće novo upozorenje
Plan je još uvek u fazi razmatranja i nije finalizovan
Američka Administracija za hranu i lekove (FDA) planira da stavi najozbiljnije upozorenje „crna kutija” na vakcine protiv korona virusa, saopštili su izvori upoznati sa planovima agencije.
Upozorenje „crna kutija” koristi se kada lek ili vakcina nosi ozbiljne rizike po život ili zdravlje, a FDA ga koristi da informiše pacijente i lekare o potencijalnim opasnostima, piše CNN.
Plan je još uvek u fazi razmatranja i nije finalizovan, a nije jasno da li će se odnositi na sve vakcine protiv korona virusa ili samo na mRNK verzije, koje koriste kompanije Fajzer i Moderna.
Zvaničnici FDA navode da se bezbednost vakcina strogo prati i da je milijardama doza distribuiranih širom sveta prijavljen vrlo mali broj ozbiljnih neželjenih efekata.
Moderna i Fajzer su u septembru ponovile da njihovi preparati ostaju bezbedni i efikasni, uključujući i kod dece i trudnica. Međutim, kritičari, uključujući bivše komesare FDA i stručnjake za javno zdravlje, izrazili su zabrinutost zbog nedostatka transparentnosti i naučnih dokaza koji bi opravdali ovakvo upozorenje. Oni ističu da bi potencijalno alarmantne poruke mogle da smanje poverenje u vakcinaciju i da bi dovele do smrti.
FDA se posebno fokusirala na retke neželjene efekte poput miokarditisa kod adolescenata i mladih odraslih, ali podaci pokazuju da je većina pogođenih pacijenata potpuno oporavljena. Agencija je proširila informacije o riziku na širi starosni raspon, dok istraživanja pokazuju da su vakcine u značajnoj meri smanjile hospitalizacije i smrtne slučajeve povezane sa koronom.
Zvaničnici FDA kažu da još uvek prikupljaju podatke i da je svaki korak pažljivo razmatran, dok spoljni stručnjaci pozivaju na javni pregled naučnih dokaza pre nego što se upozorenje objavi.
Orke i delfini love zajedno: Morski biolozi ostali bez reči ( VIDEO )
Kitovi ubice i delfini prvi put su snimljeni kako zajedno love losose u dubokim vodama!
Uz pomoć dronova i minijaturnih kamera kanadski naučnici su otkrili postojanje “strateškog savezništva” dve vrste, a svi detalji su objavljeni u uglednom časopisu Scientific Reports.
Prvi dokaz
Istraživanje je pokazalo da su delfini izuzetno vešti u pronalaženju velikih kraljevskih lososa (Oncorhynchus tshawytscha), ali da ih ne mogu progutati cele.
Tada na scenu stupaju orke, koje prate delfine do plena, a zatim im ostavljaju “ostatke” kojima se oni mogu hraniti.
Naučnici su zabeležili 258 različitih slučajeva u kojima su se delfini kretali u blizini kitova ubica u vodama oko ostrva Vankuver, tokom 2020. godine. Reč je o prvom dokazu da dve vrste zajedno love, prenosi Jutarnji.
Prednost novih tehnologija
“Svi smo bukvalno ostali bez reči. Bilo je neverovatno uzbudljivo, jer su kitovi ubice među najistraženijim morskim životinjama – njihova ishrana, područja ishrane i populacije dobro su poznati. Ali, svaki put kada primenimo nove tehnologije, koje pomeraju granice dostupnih podataka, dolazimo do novih saznanja“, kazala je dr Sara Fortjun sa Univerziteta Dalhauzi u Novoj Škotskoj.
Ona ističe da se dugo znalo kako orke stupaju u kontakt sa pacifičkim delfinima, ali da posmatranje njihovih zajedničkih zaronа i usklađenog lova potpuno menja shvatanje tih susreta.
Njen kolega, dr Endrju Trajts sa Univerziteta Britanske Kolumbije, dodaje da kitovi ubice koriste delfine kao ”izviđače opremljene radarima“.
Izgradnja brze železnice Alto na deonici Ottawa-Montreal počinje 2029. godine
Planovi za izgradnju prve brze železničke linije u Kanadi danas su napravili veliki korak napred, a savezna vlada je objavila da će prvi segment Altoa prolaziti između Ottawe i Montreala.
Koridor Ottawa-Montreal, dug otprilike 200 km, poslužiće kao prva faza onoga što će na kraju postati brza železnička pruga dugačka otprilike 1.000 km, koja će se protezati od Toronta do Quebec City-ja . Očekuje se da će izgradnja ovog početnog segmenta početi 2029. godine.
Alto, naziv linije i nedavno osnovane federalne korporacije Crown koja nadgleda javno-privatno partnerstvo za realizaciju projekta, uvesće vozove sposobne za postizanje brzina do 300 km/h na 100% namenskim prugama koje se napajaju nadzemnim kontaktnim električnim vodovima – smanjujući vreme putovanja za pola i povezujući glavne ekonomske centre koji zajedno predstavljaju gotovo polovinu stanovništva Kanade.
„Ova objava označava važan korak napred u pružanju bržeg, čistijeg i povezanijeg prevoza za Kanađane. Uskom saradnjom s Altom i našim partnerima u vladama i zajednicama, postavljamo temelje za mrežu brzih železnica koja će Kanadu čvrsto postaviti na globalnu mapu modernih železničkih inovacija“, rekao je savezni ministar saobracaja Steven MacKinnon u izjavi.
Prema saveznoj vladi, razlog za početak radova na deonici Ottawa-Montreal je omogućavanje timovima u obe provincije da istovremeno započnu izgradnju, a radnicima da steknu iskustvo potrebno za brže proširenje mreže prema Torontu na zapadu i Quebecu na istoku. Za preostale segmente nisu utvrđeni potencijalni rokovi za početak izgradnje.
Iako je datum početka izgradnje sada utvrđen, potencijalni datum završetka i puštanja u rad prvog segmenta još nije objavljen.
Osim što omogućava i Ontariju i Quebecu da istovremeno koriste prednosti Alta, nije odmah jasno da li postoje specifične tehničke prednosti koje olakšavaju implementaciju segmenta Ottawa-Montreal kao prve faze, kao što su veća dostupnost prostora ili relativna lakoća stvaranja potpuno denivelisanog prolaza.
Nije neuobičajeno da se nove brze železničke pruge grade u fazama, što odražava ogromne troškove, tehničku složenost i političku koordinaciju potrebnu za njihovu realizaciju. Početak s kraćim ili strateški odabranim segmentom omogućava vladama i projektnim timovima da testiraju dizajne, uspostave stručnost u izgradnji i demonstriraju rane koristi koje mogu pomoći u održavanju dugoročne javne i političke podrške.
Kalifornijski projekat brze železnice, koji je često bio predmet kritika, ilustruje i logiku i rizike ovog pristupa: državna vlada je započela izgradnju u centralnoj dolini, gde je otkup zemljišta bio jednostavniji, a troškovi niži, ali je ta odluka takođe izložila projekat kritikama zbog isporuke početnog segmenta daleko od najvećih naseljenih centara.
Pored privremenih krajnjih stanica Alto-a u Ottawi i Montrealu i dugoročnih krajnjih stanica u Torontu i Quebecu, namera je da se usput izgrade i stanice u Peterboroughu, Lavalu i Trois-Rivieresu.
Počevši od januara 2026. godine, početni tromesečni proces javnih konsultacija započeće kako bi se odredila poželjna trasa i lokacije stanica, minimizirali uticaji i ojačale koristi za zajednicu.
„Realizacija jednog od najvećih infrastrukturnih projekata u istoriji Kanade zahteva višefazno planiranje. Fokusiranje na deonici Ottawa-Montréal logičan je korak ka optimizaciji projekta, ubrzanju isporuke i generisanju opipljivih lokalnih ekonomskih koristi“, rekao je Martin Imbleau, predsednik i izvršni direktor kompanije Alto.
SERBIANNEWS/CANADA