Manje od 80 dana ostalo je do 20. izdanja međunarodne biciklističke trke “Beograd Banjaluka”.
Trka Baograd – BanjalukaFoto: RTRS
Iz kancelarije trke dolazi informacija da su kompletirali listu ekipa učesnica. Potvrđena su imena 24 tima koji će se ove godine od 22. do 26. aprila na ukupno četiti etape stazama Srbije i Srpske boriti za bodove, odnosno olimpijsku vizu za Igre 2028. godine u Los Anđelesu.
Sigurno je da će srca navijača duž cijele rute najjače kucati za reprezentacije Srbije i Republike Srpske.
Međutim, u najužem krugu favorita su kazahstanski tim Astana, te slovenački sastav Adria Mobil, ali i italijanski Galina Lukini Ekotek.
Takođe, tradicionalo poljski tim Mazovže je ekipa koja može da se umiješa u borbu za vrh, jer ima izuzetno kvalitetne pojedince.
Treba istaći da će na trci učestvovati 175 biciklista iz ukupno 35 zemalja.
Kanađani koji žele obići pijacu Borough Market ili se diviti umetnosti u galeriji Tate Modern uskoro će morati dobiti elektronsku putnu autorizaciju (ETA) za Ujedinjeno Kraljevstvo (UK).
Vlada Ujedinjenog Kraljevstva je u novembru najavila da će početi strogo primenjivati novi sistem ukidanja viza počevši od 25. februara 2026. Program omogućava putnicima iz zemalja kojima nije potrebna viza da uđu u Ujedinjeno Kraljevstvo i ostanu do šest meseci.
„Nema dozvole, nema putovanja“, stoji u saopštenju vlade. „Od februara 2026. godine, posetioci neće moći putovati u Veliku Britaniju bez prethodne dozvole.“
Prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova Ujedinjenog Kraljevstva , sistem ukidanja viza uveden je radi poboljšanja sigurnosti granica. Podnosioci zahteva moraju dostaviti svoje biografske, biometrijske i kontakt podatke te odgovoriti na neka „pitanja o podobnosti“.
„ETA nam daju veću moć da sprečimo one koji predstavljaju pretnju da kroče u zemlju i daju nam potpuniju sliku imigracije“, izjavio je britanski ministar za migracije i državljanstvo Mike Tapp.
Velika Britanija je prvi put pokrenula ETA u oktobru 2023. Prema vladi, više od 13,3 miliona posetilaca uspešno se prijavilo i “imalo koristi od bržeg i ugodnijeg putovanja”.
„ETA je takođe bolja za putnike. Digitalizacija imigracijskog sistema osigurava da milioni ljudi koje svake godine dočekujemo u Velikoj Britaniji uživaju u besprekornijem putnom iskustvu“, dodao je Tapp.
Vlada je objasnila da, iako je ETA uvedena, nije striktno primenjivana kako bi se turistima dalo vremena da se prilagode novom zahtevu.
Kome je potreban ETA?
Putnici iz 85 zemalja kojima nije potrebna viza za ulazak u Veliku Britaniju, uključujući Kanadu i Sjedinjene Američke Države, moraju dobiti ETA (dozvolu za ulazak u zemlju).
Vlada Ujedinjenog Kraljevstva kaže da će vam trebati ETA da biste uradili sledeće:
Dođite u Veliku Britaniju na period do šest meseci radi turizma, posete porodici i prijateljima, poslovnog putovanja ili studiranja.
Tranzit kroz UK – uključujući i ako ne prolazite kroz britansku graničnu kontrolu
Ne treba vam ETA ako imate bilo sta od sledećeg:
Britanski ili irski pasoš
Dozvola za život, rad ili studiranje u Velikoj Britaniji
Viza za ulazak u Veliku Britaniju
Vlada Kanade već je izdala savet za putovanja , obaveštavajući Kanađane koji putuju u Veliku Britaniju da moraju podneti zahtev za ETA počevši od 25. februara, u suprotnom neće moći da se ukrcaju u svoj prevoz i ne mogu legalno putovati u Veliku Britaniju.
Za početak, spremite fotografiju pasoša koji ćete koristiti za putovanje u Veliku Britaniju. Zatim će se od vas tražiti da skenirate svoje lice uređajem. Deca do devet godina neće morati to učiniti.
Nakon što otpremite svoju fotografiju, bićete zamoljeni da odgovorite na nekoliko pitanja. Nećete morati unositi podatke o svom putovanju.
Vlada je saopštila da većina ljudi trenutno dobije odluku u roku od nekoliko minuta, ali da se preporučuje da se sačeka tri radna dana u slučaju da je vašoj prijavi potreban dodatni pregled. Dobićete e-poruku s potvrdom vaše ETA dozvole, koja je povezana s pasošem koji ste koristili za prijavu. ETA dozvola važi dve godine.
Ako putujete kao grupa, svaka osoba mora podneti zahtev zasebno.
Kanađanima nije potrebna ETA ako već imaju vizu ili dozvolu za život, rad ili studiranje u Velikoj Britaniji.
Prošlog januara , ETA je koštala 10 funti (18,60 kanadskih dolara). U aprilu je vlada Ujedinjenog Kraljevstva povećala naknadu za 6 funti na 16 funti (29,80 kanadskih dolara). To je dodatnih 11,20 kanadskih dolara koje će Kanađani morati platiti za kupovinu na Camden Marketu.
Velika Britanija nije jedina zemlja koja je uvela uslov ulaska za strance kojima je izuzeće od vize.
Evropska unija će povećati naknadu za Evropski sistem za autorizaciju putnih informacija (ETIAS) u 2026. godini.
Značaj Stevana Stojanovića Mokranjca za srpsku muziku najčešće poredimo sa značajem Vuka Karadžića za srpski jezik. Povodom 170 godina od rođenja, sagledavamo njegovo nasleđe iz današnje perspektive.
Kodirao je srpski folklor i stilizovao ga u umetničku muziku. Osnovao je prvu muzičku školu, prvi kvartet, dirigovao je, zapisivao narodne melodije, komponovao, organizovao koncerte. Posebno su značajni Opelo i Rukoveti, ne samo za horsko pevanje, već za razvoj stila i kvalitet srpske muzike.
Pripremila Dragana Pantić
„Danas možemo da razmišljamo i o tome da li ćemo od njegove muzike napraviti neki balet, možemo li od Mokranjčeve muzike da stvorimo neku novu srpsku muziku ovog našeg doba. Opet, bazirajući se na onome što jeste njegovo istraživanje, njegov melografski rad, njegovi zapisi i duhovne i svetovne tradicije koje govore kroz njegovu muziku jesu potencijal koji nam omogućava da upravo tu tradiciju iščitamo na novi način“, objašnjava Aleksandra Paladin, muzikolog.
Novi načini postoje. „Flautino Lola klasik“ i Ljubiša Jovanović su pre nekoliko godina pozvali kompozitore da stvore nova dela inspirisana Mokranjčevom muzikom.
„Tu je izniklo čak sedam dela naših vrhunskih kompozitora kao što su Stefanović, Mihajlović, Aleksandra Vrebalov, Popović, Milana Stojadinović Milić. To je bio jedan lakmus šta sve možemo zajedno da napravimo“, istakao je Ljubiša Jovanović, umetnički direktor ansambla „Lola klasik“.
Zajedno možemo više da brinemo o nasleđu Stevana Stojanovića Mokranjca. Da intenzivno promovišemo, predstavljamo i razvijamo njegov rad.
„Flautino Lola klasik“ je usamljeni primer dobre prakse, a nije kasno ni da 2026. godina, u tom smislu, donese promenu.
Na prezentaciji u Londonu, promovisane su pametne naočare koje bi mogle pomoći gluvim i slabovidim osobama. Koriste tehnologiju koja bi mogla označiti kraj korišćenja prevodioca za znakovni jezik, kažu stručnjaci.
X Rai pametne naočare mogu da transformišu dostupnost za slabovide i gluve osobe i obezbede im natpise stvorene uz pomoć veštačke inteligencije koji su u vidnom polju korisnika, i u realnom vremenu. To je nova verzija koja omogućava uživo titlovanje za te osobe.
Pripremio Slobodan Radovanović
„Uz pomoć tih naočara titlujemo uživo, audio, iz jedne prostorije ili razgovora i to prepisujemo u tekst. To smo postigli sa pametnim naočarima. Za slabovide ili gluve osobe koje teško savladavaju razgovor koji čuju oko sebe, potrebno je samo da stave pametne naočare i odmah će videti reči koje čuju oko sebe”, objasnio je Džek Blumfeld, ispred kompanije X Rai inc.
Na novu tehnologiju je uticalo lično iskustvo osnivača kompanije X Rai inc Dena Skarfa, pošto je njegov deda imao probleme sa sluhom. Kako kaže, sada pametne naočare imaju mogućnost da se pomoću tehnologije premosti jaz u komunikaciji.
„Den Skarfa je u vreme Božića pre nekoliko godina otišao u posetu dedi. Ustanovio je da je dedin sluh sve lošiji, sve teže je razumevao razgovor oko sebe. Jedne večeri je Den upotrebio titlove na televizoru, želeo je da svima pomogne. Tako su nastale ove pametne naočare”, dodao je Blumfeld.
Na prezentaciji su osobe koje imaju problema sa sluhom i vidom mogle da se uvere u potencijal tog proizvoda.
„Sada se osećam bezbedno. Ne znam zbog čega, kao da imam podršku i više mi nije potreban prevodilac za znakovni jezik”, kaže Ivon Kob.
Najnovija verzija tog proizvoda obuhvata veštačku inteligenciju i automatsko prepoznavanje jezika, prevod sa 300 jezika u realnom vremenu, kao i mogućnost da se usmerava razgovor uz pomoć više naprava.
Veštačka inteligencija (VI) može da se obuči da vidi detalje na slikama koje ljudsko oko ne može da vidi. VI je identifikovala nešto neobično u vezi sa licem na jednoj Rafaelovoj slici: to lice vrlo verovatno nije naslikao – Rafaelo.
Lice o kome je reč pripada Svetom Josifu, koji se vidi u gornjem levom uglu slike poznate kao La Madonna della Rosa (Madona od ruže). Naučnici su, zapravo, dugo raspravljali o tome da li je slika Rafaelov original. Godine 1667, zabeleženo je da je ovo umetničko delo u jednom manastiru u Španiji, gde je ostalo sve dok nije ušlo u kolekcije španskog nacionalnog muzeja umetnosti 1857. godine. Međutim, priča – ili poreklo – Madone od ruže pre 1667. godine je potpuna misterija.
Slika koja izaziva dileme o autorstvu
Iako se delo u celini pripisuje Rafaelu otkako se nalazi u Španiji, stručnjaci su primetili da se prikaz Svetog Josifa izdvaja od ostalih prikazanih figura na način koji sugeriše da su drugi u Rafaelovoj radionici možda bili direktno uključeni u rad na slici.
„Pripisivanje Rafaelovoj radionici je postepeno kasnije prihvaćeno i pripisivano je posebno njegovom učeniku Đuliju Romanu, a moguće i Đanfrančesko Peniju“, rekao je Hauel Edvards, hemičar sa Univerziteta u Bredfordu u Velikoj Britaniji.
Iako su potrebni dokazi iza više izvora da bi se zaključilo definitivno i tačno poreklo umetničkog dela, novija metoda analize zasnovana na algoritmu veštačke inteligencije stala je na stranu onih koji smatraju da su bar neki od poteza – delo drugog umetnika.
Istraživači iz Velike Britanije i SAD razvili su prilagođeni algoritam analize zasnovan na radovima za koje znamo da su rezultat rada italijanskog majstora.
„Koristeći dubinsku analizu karakteristika, koristili smo slike autentičnih Rafaelovih slika kako bismo obučavali računar da prepozna njegov stil do veoma detaljnog stepena, od poteza četkicom, palete boja, senčenja i svakog aspekta rada“, objasnio je matematičar i računarski naučnik Hasan Ugail sa Univerziteta u Bredfordu još 2023. godine.
„Računar vidi mnogo dublje od ljudskog oka, do mikroskopskog nivoa”, dodao je.
Procesi mašinskog učenja obično moraju biti obučeni na velikom broju primera, nešto što nije uvek dostupno kada je u pitanju životni rad jednog umetnika.
U ovom slučaju, tim je modifikovao prethodno obučenu arhitekturu koju je razvio Majkrosoft pod nazivom ResNet50, zajedno sa tradicionalnom tehnikom mašinskog učenja nazvanom Support Vector Machine.
Ranije je pokazano da ova metoda ima nivo tačnosti od 98 procenata kada je u pitanju identifikacija Rafaelovih slika. Obično se trenira na celim slikama, ali ovde je tim dao upit da se posmatraju i pojedinačna lica.
„Lice Josifa je urađeno manje dobro od ostalih”
Iako Madona, dete i Sveti Jovan izgledaju kao da ih je stvorila ruka Rafaela, to nije slučaj sa Svetim Josifom. Istraživači napominju da se u prethodnim debatama o autentičnosti slike smatralo da je lice Svetog Josifa manje dobro urađeno od ostalih.
„Kada smo testirali sliku u celini, rezultati nisu bili konačni. Onda smo testirali pojedinačne delove i dok je ostatak slike potvrđen kao Rafaelov, Josifovo lice se pojavilo kao lice koje najverovatnije nije Rafaelovo”, objasnio je Ugail.
Đulio Romano, jedan od Rafaelovih učenika, možda je bio odgovoran za ovo lice, ali to nikako nije sigurno. To je još jedan primer kako moderna tehnologija otkriva tajne klasičnih slika – ovog puta uz pomoć veštačke inteligencije.
Stručnjaci smatraju da je Madona od ruže naslikana na platnu između 1518. i 1520. godine. Tek sredinom 19. veka, likovni kritičari su počeli da sumnjaju da Rafael možda nije naslikao sva umetnička dela.
Sada su se te sumnje gotovo sigurno pokazale tačnim, iako istraživački tim koji stoji iza studije želi da naglasi da će veštačka inteligencija u budućnosti pomagati stručnjacima za umetnost, umesto da ih zamenjuje.
Pirot je ovog vikenda gastronomska prestonica Srbije, jer se u tom gradu održava 13. Sajam peglane kobasice.
Ova jedinstvena manifestacija promoviše autentični delikates, pa Piroćanci s ponosom kažu da je Sajam u stvari svetsko prvenstvo majstora peglane kobasice.
Pripremio Branislav Jovičić
Potkovica jedinstvenog ukusa za samo 15 godina osvojila je gurmane iz celog regiona.
Nekoliko hiljada posetilaca, uživalo je u đakonijama pirotskih majstora peglane kobasice.
Peglana kobasica autentičan ukus duguje kvalitetnom mesu i specifičnom načinu proizvodnje, bez termičke obrade.
„Meso mora da bude sa stare planine, znači ono goveče koje je paslo 500 biljaka trave, koje je pilo zdravu vodu. Nema termičke obrade”, objašnjaca proizvođač peglane kobasice Predrag Stanković.
„Peglana nikada nije skupa jer kada se vidi koliko se truda i posla ulaže u nju, nikada nije skupa”, dodaje još jedan proizvođač Marko Đorđević.
„Imamo jedan novi brend – buster, sa energijom u šibici. To je peglana koja se stavlja u džep. Inače i ove godine je peglana izuzetnog kvaliteta, kako na našem štandu, tako i na ostalima”, ističe proizvođač peglanih kobasica Slobodan Kostić.
Sajam je peglanoj kobasici doneo popularnost, povećanje proizvodnje, zaradu i zaštitu imena geografskog porekla.
„Institut za tehnologiju mesa koji je to radio jasno je stavio do znanja, na osnovu urađenih analiza, da je ovo jedan od najkvalitetnijih proizvoda od mesa, jer je ona jedinstven proizvod koji se radi samo ovde u Pirotu”, smatra Marjan Savić iz Udruženja proizvođača peglane kobasice.
Ono što se dva meseca peglalo, prodaće se za dva dana. Cena od 5.000 dinara nikom nije previsoka.
Izgleda da su Piroćanci našli pravi recept. Ono što je skupo i kvalitetno, prvo se i proda.
Bračni par iz američke savezne države Floride podneo je tužbu protiv klinike za vantelesnu oplodnju (VTO) nekoliko nedelja nakon što je žena rodila bebu za koju se, prema navodima iz tužbe, ispostavilo da nije njihovo biološko dete.
Rekli bi da joj je bilo suđeno da se rodi: Pobrkali embrione u klinici za oplodnju, beba je rođena, tužba napisana
Stiven Mils i Tifani Skor navode da je u decembru rođena „zdrava i lepa devojčica”, ali da su, budući da su oboje belci, posumnjali u moguću grešku klinike nakon što su primetili da je dete tamnije puti. Genetsko testiranje potom je, navodi Foks njuz, pokazalo da dete nije biološki njihovo.
U tužbi se tvrdi da je Centar za oplodnju u Orlandu greškom usadio pogrešan embrion u matericu Tifani Skor, i to pet godina nakon što je par u toj klinici zamrznuo svoje embrione.
Par u tužbi izražava i zabrinutost da je neko drugi mogao da dobije jedan ili više njihovih embriona i da trenutno očekuje ili već odgaja njihovo biološko dete.
Navodi se i da su bezuspešno tražili od klinike pomoć kako bi se dete koje je Skor rodila povezalo sa biološkim roditeljima, kao i informacije o sudbini njihovih zamrznutih embriona.
Tužbom se, između ostalog, zahteva da klinika snosi troškove genetskog testiranja dece rođene u poslednjih pet godina, čiji su roditelji koristili usluge te ustanove.
U dokumentima se ističe da su roditelji tokom trudnoće razvili snažnu emotivnu vezu sa detetom, ali da smatraju da bi, iz pravnih i moralnih razloga, dete trebalo da bude vraćeno biološkim roditeljima, ukoliko su oni sposobni i spremni da preuzmu staranje.
Na hitnom ročištu advokati obe strane naveli su da je klinika načelno pristala na sprovođenje genetskih testiranja.
Međutim, pravni zastupnik klinike Frensis Pirs Treći upozorio je na pitanja privatnosti i naveo da bi pacijenti morali da daju saglasnost za testiranje.
Novak Đoković je nakon plasmana u finale Australijan opena dospeo do trećeg mesta na ATP listi. Posle trijumfa nad Janikom Sinerom u polufinalu srpski teniser je dobio 500 bodova.
Karlos Alkaraz osvojio je Australijan open pobedom u finalu nad Novakom Đokovićem rezultatom 3:1, po setovima 2:6, 6:2, 6:3, 7:5. Ipak, srpski teniser je samim plasmanom u meču za titulu poboljšao plasman u odnosu na prethodni period.
Novak Đoković
Novak Đoković je plasmanom u finale zaradio 500 ATP poena i vratio se na treću poziciju sa četvrtog mesta, a sada ima ukupno 5.280 bodova. Srpskom teniseru je pripala i novčana nagrada u iznosu od 1.447.000 američkih dolara.
Đoković je na turniru u Melburnu branio polufinale, a Alkaraz je prošle sezone takmičenje završio u četvrtfinalu, gde je poražen upravo od srpskog tenisera.
Sa druge strane, Alkaraz je osvajanjem turnira zaradio 1.600 ATP poena i sada ima ukupno 13.650 bodova, čime je zadržao prvo mesto na ATP listi. Pobedniku Australijan opena pripala je i novčana nagrada od 2.800.000 dolara.
Finale u Melburnu još jednom je potvrdilo rivalstvo vrhunskih tenisera, a Đoković i dalje ima bolji skor od mlađeg kolege. Srpski teniser je upisao pet pobeda u međusobnim susretima, a Alkarazu je ovo bio četvrti trijumf.
Dva univerziteta u Kanadi su se našla na prestižnoj listi 50 najboljih univerziteta na svetu za 2026. godinu.
Time i Statista R su ove sedmice predstavili svoje prvo izdanje liste Najboljih univerziteta sveta za 2026. godinu, ističući institucije širom sveta koje „globalno pokreću akademsku izvrsnost“.
„Rangiranje naglašava stepen u kojem studenti postižu izuzetan uspeh, na primer, u patentiranju novih izuma ili napredovanju do vodećih uloga u poslovanju“, navodi se u izveštaju. „Ove liste nam pomažu da shvatimo gde studenti imaju najveće šanse da postignu najveći uspeh i najviše doprinesu društvu dok se svetski poredak menja.“
Time je uzeo u obzir nekoliko kriterija prilikom rangiranja univerziteta. Institucije su morale biti starije od tri godine, nuditi diplome prvog stepena i imati više od 2.000 studenata.
Takođe mora imati barem jednog od visoko citiranih istraživača među svojim nastavnicima, biti među najpriznatijim i najčešće spominjanim institucijama ili biti prijavljen putem Time-ovog otvorenog poziva za akciju.
Rangiranje je strukturirano oko tri ključna stuba: akademski kapaciteti i performanse, inovacije i ekonomski uticaj i globalni angažman. Univerziteti dobijaju ocene za svaki stub, koje se zatim agregisu u konačni rezultat kako bi se dobila rang-lista.
Time je rangirao 500 univerziteta širom sveta, a samo su dva kanadska fakulteta ušla među prvih 50.
Najviše rangirana kanadska institucija na 24. mestu je Univerzitet u Torontu, koji je dobio ukupan rezultat od 75,78. Posebno visok rezultat postigao je za inovacije i ekonomski uticaj (80,64).
Univerzitet Britanske Kolumbije (UBC) zauzeo je 33. mesto. Njegov ukupni rezultat iznosio je 71,56, a takođe je postigao visok rezultat za inovacije i ekonomski uticaj (85,36).
Univerzitet u Oxfordu u Ujedinjenom Kraljevstvu zauzeo je prvo mesto sa ukupnim rezultatom od 90,20, dok je Univerzitet Yale zauzeo drugo mesto (88,55), a Univerzitet Stanford treće (88,30).
Iako su se samo dva kanadska univerziteta plasirala među prvih 50, na rang listi ih je ukupno 25. Univerzitet Alberta i Calgary su se našli među prvih 100, dok se Univerzitet McGill plasirao neuobičajeno nisko na rang listi, na 154. mestu. Obično se takmiči sa Univerzitetom Toronta i Univerzitetom Britanske Kolumbije za prva mesta na ovim listama.
Odluka Kanade o tome koji će lovački avion čuvati njen vazdušni prostor u narednim decenijama odjednom je prerasla tehničko i finansijsko pitanje i postala tema strateških odnosa sa Sjedinjenim Državama. U središtu rasprave nije samo izbor između američkog F-35 i švedskog Gripena, već način na koji funkcioniše zajednička protivvazdušna odbrana Severne Amerike.
Kanada i SAD već više od šest decenija kroz zajedničku komandu NORAD štite isti vazdušni prostor. Pravilo je jednostavno: na pretnju reaguje najbliži raspoloživi lovac, bez obzira da li poleće sa američke ili kanadske strane granice. Takav model zahteva gotovo potpunu tehničku i taktičku usklađenost dve flote.
Foto: Forsvaret / Flyvevåbnet
Upravo tu američka strana vidi razlog zašto insistira na kanadskoj kupovini 88 aviona F-35. Taj tip je već standard u američkom ratnom vazduhoplovstvu, ali i kod niza NATO saveznika. Zajednički senzori, identičan softver za razmenu podataka i ista logika upotrebe omogućavaju da dva aviona iz različitih država praktično rade kao jedan sistem.
Američki ambasador u Otavi otvoreno je poručio da bi smanjenje ili odustajanje od pune kupovine F-35, značilo bi da bi deo poslova u vazdušnoj odbrani Kanade morale da preuzmu same Sjedinjene Države. Drugim rečima, manji broj kanadskih F-35 značio bi veće prisustvo američkih borbenih aviona iznad Kanade. Vašington praktično poručuje da bi, u slučaju drugačije kanadske odluke, američki lovci redovnije patrolirali i reagovali nad teritorijom Kanade, preuzimajući deo zadataka koje danas obavljaju kanadski avioni.
Takva poruka u Kanadi je protumačena kao direktan politički i bezbednosni pritisak Vašingtona na odluku suverene države. Iako se sve formalno odvija u okviru postojećeg sporazuma NORAD, operativni balans bi se u tom scenariju jasno pomerio ka američkoj strani.
Ako bi Kanada uvela drugačiji tip aviona sa drugačijom elektronikom, načinom razmene podataka i integracijom naoružanja, svako presretanje zahtevalo bi dodatnu koordinaciju i veće oslanjanje na američke kapacitete. Управо ту leži ključ američkog argumenta o interoperabilnosti: zajednička odbrana funkcioniše najefikasnije kada obe strane koriste isti sistem.
S druge strane, kanadska vlada ima sopstvenu računicu. Prvobitno procenjena cena celog programa značajno je porasla, a rokovi isporuke su produženi. Zbog toga je pokrenuto preispitivanje posla, uz nameru da se preuzme prvih 16 već plaćenih aviona, dok bi se odluka o preostalima donosila nakon dodatne analize.
U tom trenutku pojavila se i alternativa iz Švedske. Ponuda Gripena ne svodi se samo na avion, već na obećanje široke lokalne proizvodnje i hiljada novih radnih mesta u Kanadi. Za političare u Otavi to je snažan argument: ulaganje u odbranu koje se direktno vraća kroz domaću industriju.
Foto: Air Force Senior Airman Melany Bermudez
Dilema je zato dvostruka. F-35 donosi maksimalnu vojnu usklađenost sa SAD i najviši nivo integracije u zajednički sistem odbrane. Gripen nudi veću industrijsku samostalnost i ekonomski efekat unutar zemlje, ali uz cenu slabije tehničke povezanosti sa američkom stranom.
U pozadini svega je pitanje kako će izgledati severnoamerička protivvazdušna odbrana u narednih nekoliko decenija. Ako obe države koriste isti tip aviona, NORAD ostaje gotovo neprimetna zajednička kičma odbrane. Ako Kanada izabere drugačiji put, saradnja ostaje, ali uz veće i vidljivije američko prisustvo na nebu iznad Kanade i uz potrebu novih pravila zajedničkog delovanja.
Rekli bi da joj je bilo suđeno da se rodi: Pobrkali embrione u klinici za oplodnju, beba je rođena, tužba napisana
