“Nigde ljudi ne žive slobodnije nego ovde”: Zašto su evropski putnici bili oduševljeni ruskim seljacima

Kada se govori o životu ruskih seljaka u prošlosti, najčešće se pominju kmetstvo, težak rad i surovi uslovi života. Međutim, brojni strani putopisci, diplomate i naučnici koji su tokom vekova posećivali Rusiju ostavili su opise koji se ne poklapaju sa tom slikom. Njihova svedočanstva govore o izobilju hrane, velikom broju prirodnih resursa, relativnoj samostalnosti seljaka i uslovima koji su, u poređenju sa mnogim delovima Evrope, delovali iznenađujuće povoljno, a neki od najistaknutiji putopisa su:

Jurij Križanič i sloboda ruskih seljaka

Hrvatski naučnik i teolog Jurij Križanič živeo je u Rusiji oko šesnaest godina, počev od 1659. godine. Deo života proveo je u egzilu u Toboljsku, što mu je omogućilo da vidi svakodnevni život daleko od carskog dvora i velikih gradova. U svom delu “Politika” ostavio je zapažanje koje se često navodi kao jedan od najneobičnijih opisa Rusije tog doba:

“Ni u jednom kraljevstvu obični ljudi ne žive tako slobodno, i nigde nemaju takva prava kao ovde.”

Križanič je bio i u Španiji, Italiji, Poljskoj i Austriji, pa je Rusiju mogao direktno porediti sa Evropom. Posebno je isticao da su ruski seljaci imali pristup zemlji, šumama, ribi, krznu i žitu u razmerama koje su zapadnim seljacima bile nezamislive. Strance je iznenađivalo i to što su čak i obični ljudi nosili odeću ukrašenu vezom, biserima i zlatnim koncem. Iako to danas zvuči preterano, slične opise ostavljali su različiti putnici u različitim epohama.

Persijski diplomata koji je bio šokiran količinom hrane

Krajem 16. veka kroz Rusiju je putovao persijski diplomata Orudž-bek Bajat, na putu ka Španiji. Njegovo poslanstvo provelo je osam dana u Kazanju, a ostavio je detaljan opis gozbi kojima je prisustvovao:

“Proveli smo punih osam dana u ovom gradu – i uvek nas je dočekala tako raskošna gozba da smo ostatke jednostavno morali da bacimo kroz prozor. U ovim krajevima nećete naći nijednog siromašnog čoveka, jer je hrana ovde toliko jeftina da su ljudi spremni da je daju prolaznicima direktno na ulicama.”

Njegovo svedočanstvo pokazuje koliko je obilje hrane delovalo neobično ljudima koji su dolazili iz drugih delova sveta.

Pijace koje su iznenađivale Evropljane

Mletački diplomata Josafat Barbaro u 15. veku opisivao je moskovske pijace sa velikim čuđenjem. Posebno ga je iznenadilo što se meso nije prodavalo na težinu, već “na oko”, jer ga je bilo u ogromnim količinama. Prema njegovim beleškama, bilo je moguće kupiti i po dvesta zamrznutih trupova odjednom.

Slične utiske imao je i austrijski diplomata Johan Korb, koji je boravio u Rusiji krajem 17. veka. On je pisao da su se jarebice i patke, koje su u Beču važile za skupocenu hranu rezervisanu za bogate, u Rusiji prodavale veoma jeftino.

Bogata gozba je zadivila mnoge putnike koji su prolazili kroz sela Rusije.AI/ChatGPT

Rusija posle Petra Velikog

Početkom 18. veka reforme Petra Velikog značajno su promenile društvo. Povećani su porezi, razlike između društvenih slojeva postale su veće, a život mnogih ljudi teži. Ipak, čak i posle tih promena, strani putnici su nastavili da opisuju rusko selo kao mesto sa relativno velikim prirodnim bogatstvom.

Tako je francuski naučnik Žilber Rom, koji je oko 1780. godine putovao kroz Sibir, ostavio je veoma pozitivne utiske o životu lokalnih ljudi:

“Nikada se nisam bolje osećao… Reke i jezera bogata ribom, tako izvrsnog ukusa i raznolikosti kao nigde drugde. Rusi, bez grožđa, naučili su da prave veliki izbor pića – od meda, od brezovog soka, od raznih plodova zemlje.”

Poređenja sa Irskom i Engleskom

Britanski kapetan Džon Dandas Kokrejn, koji je peške prošao ogroman deo Rusije, pisao je 1824. godine da je položaj ruskih seljaka bio bolji od položaja irskih seljaka. To je bilo vreme kada je Irska živela u ekstremnom siromaštvu, neposredno pre Velike gladi koja će odneti više od milion života.

Još jedan britanski putnik, koji je posetio Rusiju 1839. godine, zabeležio je da ruski seljaci žive lakše nego siromašni slojevi u Irskoj, Engleskoj i Škotskoj.

Složenija slika prošlosti

Ova svedočanstva ne znače da je život u ruskom selu bio idealan ili bez teškoća. Kmetstvo, siromaštvo i društvene nejednakosti postojali su i ostavili trag u istoriji Rusije. Ipak, beleške stranih putnika pokazuju da je stvarnost bila složenija – i lepša – nego što se često predstavlja.

Mnogi od tih stranaca nisu imali razlog da ulepšavaju Rusiju, ali su ipak opisivali zemlju u kojoj je običan čovek, bar u nekim periodima i regionima, imao više hrane, zemlje i prirodnih resursa nego veliki deo evropskog seljaštva tog doba.