Zašto Švedska u škole vraća papir i olovku – kad pišeš rukom, ti misliš

Švedska vlada preporučila je prosvetnim radnicima da decu u školama vrate papiru, olovci i knjigama. Osnovni motiv je kako bi se popravilo opadanje nivoa pismenosti, ali razlozi su mnogo ozbiljniji. Kada dete piše rukom aktivira više delova mozga nego kada kuca na tastaturi i telefonu. To pomaže boljem pamćenju i razumevanju. Deca koja više pišu, utvrđeno je,često imaju bolju koncentraciju i lakše prate gradivo.

„Švedska je još pre 10 godina u vrtiće uvela korišćenje laptopova i digitalnih pomagala. Tokom godina utvrđeno je na međunarodnim testovima, gde se proverava sposobnost čitanja sa razumevanjem, da je učinak dece daleko ispod proseka u odnosu na to kako je bilo pre deset godina“, objašnjava psihološkinja Martina Kvarantan Šmitran.

Gostovanje Uroša Petrovića i Martine Kvarantan Šmitran

Zbog toga su Šveđani odlučili da digitalni alati nisu dobri za decu u vrtićima i nižim razredima osnovne škole.

„Najviše zbog toga što se mozak ne aktivira koliko i kada pišu, jer je to proces stvaranja. Ti si u kontroli tog procesa, promišljaš o tome šta pišeš, za razliku od toga kada samo pretražuješ i imaš gotovu informaciju. Još jedan razlog jeste što su deca u toj dobi relaciono orijentisana, a korišćenje digitalnih alata smanjuje kontakt sa učiteljima, koji su spone i prenose to znanje“, ističe psihološkinja.

Književnik i bivši direktor Mense, Uroš Petrović, kaže da nije protivnik tehnologije i da decu ne treba od nje izolovati, ali da se nipošto ne sme uklanjati pisanje.

„Kada rečenicu napišeš rukom, ti si je izgradio. Kada je napišeš na računaru, ti se je zabeležio. Nisu za džabe papir i knjiga najbolji izumi čovečanstva“, dodaje Petrović.

Psiholozi poslednjih godina takođe savetuju decu i ljude da vode dnevnik, odnosno da pišu, beleže i procesuiraju.

„Na emotivnom planu, pisanje je promišljanje o informacijama. Neka vrsta refleksije i kritičkog razmišljanja. Zbog toga su švedska deca bila niže rangirana nego ranije. Praktična primena onog naučenog je bila mnogo slabija. Zanimljivo je da su i sa slabijim rezultatima bila bolja od svojih vršnjaka u Srbiji“, objašnjava Martina Kvarantan Šmitran.

Engleski je „esperanto“ novog doba

Digitalna kultura donela je i usvajanje mnogih stranih termina u srpski jezik, a Uroš Petrović kaže da je taj fenomen neumitan i da je engleski postao „esperanto“ novog doba.

„Uvek govorim deci da slučajno ne završe osnovnu školu, a da ne govore engleski perfektno. Nemaš izgovor“, navodi Petrović.

Kada je u pitanju korišćenje tehnologije, on smatra da je neumitno da svaki vid aktivnosti koji prenesemo na tehnologiju, taj deo mozga se uspava.

Balans je ključ

Najteže je naći finu ravnotežu između toga šta od tehnologije treba iskoristiti, a šta ne.

„Ravnoteža drži svemir na okupu“, ističe Petrović.

Decu treba spremiti za digitalno tržište, navodi Kvarantan Šmitran.

„Kada decu stimulišete da mogu tu tehnologiju da upotrebljavaju na pravi način, da postavlja pitanja, obrađuje velike analize podataka, tada tehnologija ide u korist sa onim što smo osnovno naučili“, kaže psihološkinja.

Dodaje i da srpski jezik ima veliku prednost u odnosu na ostale – ima dva pisma.

„Kada vi za istu reč imate dva načina vizuelnog predstavljanja u glavi, kasnije možeš brzo da se prebacuješ u različite kontekste, imaš bolji fokus i možeš da pratiš obrasce“, smatra Martina Kvarantan Šmitran.