Mark Carney izneo je svoj iskren stav, kako gleda na svet u provokativnom govoru u Davosu, u Švajcarskoj, u utorak, gde je rekao da je dugogodišnji međunarodni poredak, predvođen SAD-om i zasnovan na pravilima, završen i da se srednje sile poput Kanade moraju promeniti kako bi izbegle da postanu žrtvom daljnjeg premijera moćnih aktera.
Ne spominjući američkog predsjednika Donalda Trumpa, Carney je spomenuo “američku hegemoniju” i rekao da “velike sile” koriste ekonomsku integraciju kao “oružje”.
„Kanađani znaju da naša stara, udobna pretpostavka da naša geografija i članstvo u savezima automatski donose prosperitet i sigurnost više ne važi“, rekao je Carney.
Dok se suočava sa ovim novim dinamikom, Carney je rekao da Kanada mora biti “principijelna i pragmatična” te se okrenuti unutrašnjoj izgradnji zemlje i diverzifikaciji trgovinskih odnosa kako bi postala manje zavisna o zemljama poput SAD-a, sada kada je jasno da “integracija” može dovesti do “određenosti”.
Carney je rekao da su multilateralizam i “arhitektura kolektivnog rešavanja problema” – oslanjanje na institucije poput Svetske trgovinske organizacije, Ujedinjenih nacija itd.- “smanjeni” i da zemlje moraju prihvatiti da će možda morati delovati isto češće nego u nedavnoj prošlosti.
„Mnoge zemlje izvlače iste zaključke. Moraju razviti veću stratešku autonomiju: u energetici, hrani, ključnim mineralima, finansijama i lancima snabdevanja.“
“Zemlja koja ne može sama sebe da sačuva, obezbedi gorivo ili se brani sa malom opcijom. Kada vas pravila više ne štite, morate zaštititi sebe”, rekao je Carney.
Carney je rekao da će ovaj izolacioni pristup, učiniti zemlje siromašnijim, krhkim i manje održivim. Ali to se ipak dešava i Kanada mora sarađivati sa istomišljenicima gde je to moguće kako bi se suprotstavila dominaciji većih, bogatijih i bolje naoružanih zemalja.
“Ovo nije naivni multilateralizam. Niti se oslanja na oslabljene institucije. To je izgradnja koalicije koje funkcionišu, pitanje je pitanje, s partnerima koji dele dovoljno zajedničkog jezika da deluju zajedno. Srednje sile moraju delovati zajedno jer ako niste za stolom, onda ste na meni”, rekao je Carney.
“Angažujemo se široko, strateški, otvorenih očiju. Aktivno prihvatamo svet kakav jeste, a ne čekamo da svet bude onakav kakav želimo da bude”, rekao je.
“Stari poredak se ne vraća. Ne bismo trebali žaliti za njim. Nostalgija nije strategija. Ali iz loma možemo izgraditi nešto bolje, jače i pravednije.”
Spominje izdvajanja za odbranu, diverzifikovanu trgovinu
Carney je rekao da je od preuzimanja dužnosoti preduzeo mere kako bi promenio putanju Kanade: udvostručio je troškove odbrane, brzo diverzifikovao trgovinu potpisivanjem 12 trgovinskih i sigurnosnih sporazuma na četiri kontinenta za šest meseci i još više se približio Evropskoj uniji.
Ranije ove sedmice, Carney je takođe sklopio trgovinski sporazum s Kinom o električnim vozilima i poljoprivrednim proizvodima – okončavši godine bilateralnog nezadovoljstva – i pridobio bliskoistočnu silu Katar.
Kanada takođe teži sporazumima o slobodnoj trgovini s Indijom, Tajlandom, Filipinima i zemljama Udruženja jugoistočnih azijskih zemalja i Mercosura, južnoameričkog bloka koji uključuje Argentinu, Boliviju, Brazil, Paragvaj i Urugvaj.
“Velike sile mogu sebi priuštiti da to rade same. Imaju veličinu tržišta, vojni kapacitet, moć da diktiraju uslove. Srednje sile to nemaju. Ali kada pregovaramo samo bilateralno sa hegemonom, pregovaramo iz slabosti. Prihvatamo ono što se nudi. Takmičimo se jedni s drugima da budemo najpopustljiviji. Ovo nije suverenitet. To je vršenje suvereniteta uz prihvatanje podređenosti”, rekao je Carney.
“U svetu rivalstva velikih sila, zemlje između imaju izbor: da se međusobno takmiče za naklonost ili da se udruže kako bi stvorile treći put s uticajem.”
Kanada je ‘stabilan i pouzdan partner’
Iako je zauzeo skeptičan ton prema nekim globalnim institucijama i žalio se zbog onoga što je nazvao “prekidom” u načinu na koji su stvari dugo funkcionisale, Carney je rekao da je siguran u budućnost Kanade uprkos nestabilnim okolnostima.
Kanada je “stabilan, pouzdan partner” koji “ceni dugoročne odnose”, što je čini privlačnom drugim zemljama, rekao je.
„Kanada ima ono što svet želi. Mi smo energetska supersila. Imamo najobrazovanije stanovništvo na svetu“, rekao je. „Imamo kapital, talente i vladu s ogromnim fiskalnim kapacitetom za odlučno delovanje. I imamo vrednosti kojima mnogi drugi teže.“
Govoreći kasnije na razgovoru uz kamin na Svetskom ekonomskom forumu, Carney je priznao da je Kanada ranjiva na sve agresivniji stav SAD-a s obzirom na geografiju i dugogodišnje ekonomske veze.
Na pitanje da li sklapanje sporazuma s Kinom čini Kanadu previše zavisnom o azijskoj supersili, Carney je rekao da igra “ofanzivno” i da je produbljivanje ekonomskih veza s drugom najvećom zemljom na svetu razuman potez u ovom trenutku.
„Trebali bismo imati strateško partnerstvo s njima“, rekao je o Kini, dodajući da će biti postavljene „zaštitne ograde“. „Potrebna vam je mreža veza.“
Dok Trump insistira da SAD moraju preuzeti Grenland, navodno iz razloga nacionalne sigurnosti, Carney je rekao da Kanada “čvrsto” stoji uz Dansku, koja kontroliše tu autonomnu teritoriju.
„Naša posvećenost Članu 5 je nepokolebljiva“, rekao je Carney, misleći na NATO-ov princip kolektivne odbrane. „Sarađujemo sa našim NATO saveznicima kako bismo dodatno osigurali severni i zapadni bok alijanse.“
Govoreći na danskoj teritoriji koju Trump želi, Carney je rekao: “Mislim da je jasno da NATO trenutno prolazi kroz test.”
Rekao je da Kanada povećava svoje vojno prisustvo na Arktiku, a istovremeno poziva na “razgovore” među saveznicima kako bi postigao “bolji ishod” u severnom Atlantiku.
Carneyjeve izjave uslijedile su nakon Trumpove pretnje da će uvesti carine evropskim saveznicima i Velikoj Britaniji sve dok Washingtonu neće biti dozvoljeno preuzimanje Grenlanda. Premijer je rekao da se Kanada “snažno protivi” američkom planu da na saveznike uvede kažnjavajuće carine ako se ne slažu s Trumpovim imperijalizmom.
SRPSKINEWS/KANADA
