Tokom posete kanadskog premijera Pekingu, dve zemlje su potpisale ugovor o trgovini koji će omogućiti veći izvoz kineskih električnih automobila u prostranu severnoameričku državu. To predstavlja jasno odstupanje Otave od politike koju joj je do sada diktirao Vašington, pa i jednu vrstu geopolitičkog trijumfa Kine.
Kanadski premijer Mark Karni je sredinom januara posetio Peking, gde se sastao sa predsednikom Si Đinpingom i premijerom Li Ćangom. To je prva zvanična poseta jednog lidera zemlje javora kineskoj prestonici još od 2017.
Kanadski premijer Mark Karni sa predsednikom Kine Si Đinpingom
Dve zemlje u Pekingu su potpisale sporazum koji predviđa drastično smanjivanje carina na uvoz kineskih električnih vozila sa jedne, i tarifa na uvoz kanadskih poljoprivrednih proizvoda sa druge. Vlada u Otavi tako je odustala od drakonskih carina na kineska vozila koje je uvela 2024. godine delujući u saglasju sa SAD, koje su odlukom da električna vozila iz te azijske zemlje opterete carinama od čak 100 odsto praktično bile podigle neprelazni zid za njihov uvoz.
Konkretno, kanadska vlada će umesto carine od 100 procenata, primeniti tarifu od samo 6,1 odsto na kontingent od 49.000 kineskih električnih vozila svake godine. (Taj broj će u petoj godini važenja sporazuma porasti na 70.000.)
S druge strane, Peking će carine u na kanadske poljoprivredne i ribarske proizvode, među kojima su seme uljane repica, grašak, rakovi i krabe, sniziti sa 84 na 15 posto.
Kineska novinska agencija Sinhua javila je da je premijer Li Ćang tokom susreta sa Karnijem izrazio spremnost njegove vlade da uveća obim razmene sa Kanadom u mnogim oblastima i na različitim nivoima, te da je njegov gost rekao da Otava želi do ojača saradnju i dijalog sa Pekingom.
Kineska strana je posebno zainteresovana sa produbljivanje saradnje sa Kanadom kroz međunarodne institucije kao što su Ujedinjene nacije i Svetska trgovinska organizacija radi očuvanja slobodne trgovine i multilaterizma, te stvaranja pravednijeg i razumnijeg međunarodnog poretka.
Dve strane su potpisale sporazume o saradnji u oblasti energetike, borbe protiv kriminala, sigurnosti prehrambenih proizvoda i drugog.
Kanadski zaokret
Karni je u Pekingu novinarima izjavio da se svet promenio i da su odnosi njegove zemlje sa Kinom sada predvidiviji nego sa Trampovom vladom. On je, javlja Bi-Bi-Si, na društvenim mrežama dodao i da njegova zemlja trenutno na strateški način, pragmatično i odlučno rebalansira svoje odnose sa Kinom.
Kanadski lider, dakle, po svemu sudeći je usvojio pragmatičan pristup u kojem se od ekonomskih partnera ne zahteva da ispune određene ideološke norme, kako je do sada njegova zemlja, u saradnji sa EU i SAD pre drugog mandata predsednika Trampa, činila u odnosu na Kinu i zemlje tzv. “globalnog juga”.
Njegovi motivi prilično su jasni. Kanada je došla pod udar novih američkih carina koje su ozbiljno narušile njen razvojni model kao snabdevača SAD sirovinama i proizvodnog uporišta za azijske i evropske proizvođače automobila koji ciljaju krupno i bogato američko tržište. Štaviše, Kanada se suočava i sa sve realnijom bezbednosnom pretnjom, u smislu da će se, ako se ostvari ideja predsednika Trampa o preuzimanju Grenlanda, naći opkoljena teritorijom suseda čiji ekscentrični lider preti da je učini 51. državom SAD.
Otavi su zato potrebni diversifikacija spoljnih odnosa i umanjivanje ekonomske i političke zavisnosti od SAD.
Normalizacija odnosa
Mada se u kanadskoj štampi već mogu videti skeptični komentari i strahovanja u vezi toga šta će uvoz jeftinih kineskih električnih automobila značiti za domaće kompanije iz auto-industrije, jasno je da će on pogodovati novčaniku kanadskih potrošača. Premijer Karni je izjavio i da se nada da bi u budućnosti Kina mogla da uloži u proizvodnju automobila u njegovoj zemlji. Takođe, nesumnjivo je da je ublažavanje ekonomskog trvenja sa Kinom kroz sklapanje sporazuma o umanjivanju carina potez koji doprinosi normalizaciji uzdrmanih odnosa dve zemlje, što je u novonastaloj ekonomskoj i geopolitičkoj situaciji neophodno i, uopšteno govoreći, pozitivno po njegovu zemlju.
Naime, odnosi Otave i Pekinga su poslednjih sedam-osam godina, naročito za vreme vlade prethodnog premijera Džastina Tridoa, bili vrlo hladni. Povod je bilo hapšenje u decembru 2018. Meng Vendžou, ćerke osnivača i direktora diva elektronske kineske industrije “Huaveja”.
Meng, koja je i sama funkcioner tog preduzeća, zadržana je na aerodromu u Vankuveru na putu iz Kine u Meksiko i potom stavljena u kućni pritvor, gde je provela skoro tri godine čekajući da bude izručena SAD pod optužbom za finansijske malverzacije, odnosno kršenje američkih sankcija protiv Irana.
Taj diplomatski presedan kanadska vlada je počinila na zahtev Vašingtona, koji je tokom prvog mandata predsednika Donalda Trampa počeo da vrši pritiske na “Huavej” ne bi li ga, smatraju u Kini, zaustavio u trijumfalnom pohodu na svetsko tržište, pošto je “Huavej” u to vreme počinjao da diljem sveta širi svoju 5G mrežu i bio na putu da preuzme međunarodni primat u prodaji pametnih telefona. SAD su tada “Huaveju” uskratile korišćenje američkih patenata i za hardver i za softver, i tako praktično onemogućile korišćenje njegovih telefona, što je kompaniji pričinilo ogromne gubitke i na nekoliko godina jako omelo njen napredak na tržištu telekomunikacionih uređaja.
Štaviše, vlada u Otavi je 2022. godine čak prisilila tri kineske kompanije koje su otkupile deonice kanadskih preduzeća koja se bave eksploatacijom litijuma i kobalta da se odreknu svojih legalno stečenih vlasničkih udela, jer se Tridoov kabinet priklonio u to vreme relativno novoj američkoj ideji da treba onemogućiti kineske investicije u stratešku infrastrukturu i sirovine zemalja Zapada.
Problem narušenog poverenja, kanadski ustupak i kineski geopolitički trijumf
Određene sumnje u vezi sa normalizacijom odnosa postoje i na kineskoj strani. Karni je ne tako davno Kinu nazvao najvećom bezbednosnom pretnjom po Kanadu, tako da pojedini komentatori u Istočnoj Aziji tvrde da Peking ne treba da mu veruje i naglašavaju da će se Kanada vratiti staroj politici osude Kine i postavljanja ideoloških i političkih zahteva čim se režim u Vašingtonu promeni i na vlast vrati garnitura koja u međunarodne odnose unosi jednostrane ocene i pridike vezane za demokratiju, ljudska prava i slično.
Drugim rečima, u Kini se debatuje o pitanju da li je kanadski otklon od američke i, šire, zapadnjačke politike ekonomske izolacije Kine definitivan ili privremen.
Ipak, u kineskim medijima čini se preovlađuje pomirljiva linija, odnosno prihvatanje istupanja Kanade iz okvira politike tehnološkog i ekonomskog odvajanja od Kine koju su provodile ili još provode Bajdenova i Trampova vlada. Odnosno, na kineskoj strani postoji nada da se politički i naročito ekonomski odnosi sa Kanadom mogu osetno unaprediti, što bi naravno išlo i u prilog Pekingu, posebno u svetlu trvenja sa SAD i pada robne razmene sa tom, nominalno, najvećom ekonomijom sveta.
Da postoji potencijal da se trgovina između Kanade i Kine višestruko uveća je nešto u čemu se u potpunosti slažu analitičari obe zemlje. U Kini naglašavaju da Kanada ima velike resurse i teritoriju, pa i veću populaciju od, recimo, Australije s kojom Peking ima obimniju trgovinsku razmenu, dok Kanađani posebno ističu komplementarnost dveju privreda.
Pojedini ekonomisti i politikolozi u Kanadi sada govore i o potrebi da se sve zemlje međusobno poštuju, što je nešto što su proteklih godina kineske diplomate, pa i najviši vrh, u svojim sastancima sa liderima zemalja Zapada konstantno isticali, dok su njihovi sagovornici pokušavali da im drže pridike o demokratiji i ljudskim pravima.
I dok je sigurno da će trebati još vremena da vlada u Otavi povrati ozbiljno narušeno, ili bolje reći, (za vreme vlade bivšeg premijera Tridoa) izgubljeno poverenje, poseta Karnija Pekingu je prvi važan korak u tom pravcu.
Interesantno je i primetiti da dok u Vašingtonu likuju, u veri da su, u sklopu svoje doktrine o dominaciji zapadnom hemisferom, uklanjanjem predsednika Nikolasa Madura potkopali prisustvo Kine u Venecueli i ugrozili njen ekonomski primat u Južnoj Americi, Peking sada može da smatra da je njegov uzvratni udarac još bolniji, jer je uspeo da od Vašingtona delimično odvoji njegovog višedecenijskog vernog saveznika Kanadu, zemlju koja ne samo što se nalazi na istom kontinentu kao i SAD već je i njihov neposredni sused.
SERBIANNEWS/CANADA
