Hiperhidroza je poremećaj prekomernog znojenja usled prekomerne stimulacije takozvanih holinergičkih receptora na ekrinim žlezdama.
Pogađa oko tri odsto celokupnog stanovništva i podjednako se javlja kod muškaraca i žena. Najčešće počinje u uzrastu između 15. i 25. godine, ali se može javiti u bilo kom uzrastu. Uglavnom se manifestuje na dlanovima, tabanima i pazušnim jamama, a ređe na licu i preponama. Ovaj problem u velikoj meri može uticati na kvalitet života i izaziva socijalnu anksioznost, povlačenje i stid. Može biti toliko izražen da znoj prodire kroz odeću i kaplje sa lica i ruku, što stvara nelagodu i onemogućava svakodnevno normalno funkcionisanje.
Takođe, može dovesti i do dubokih fizičkih i mentalnih posledica.
Značajno je uznemiravajuća bolest koja zaslužuje jednaku pažnju kao i druga poznatija dermatološka stanja. Potencijalno je iscrpljujuća bolest koja utiče na više domena života pacijenta, uključujući njihovo psihičko, fizičko i socijalno funkcionisanje. Bitno utiče na socijalne interakcije pacijenata, skloni su razvoju negativnih emocija, anksioznosti, depresije, a hiperhidroza dlanova obično počinje i u kritičnom periodu za razvoj ličnosti.
Kako ističe dr Ana Jevtić, dermatovenerolog, problem se klasifikuje u zavisnosti od proširenosti promena i od vrste stimulišućih faktora.
– Idiopatska (primarna) hiperhidroza koja pripada grupi ograničenih hiperhidroza najčešći je poremećaj funkcije znojnih žlezda, a opisuje se i kao emocionalno ili mentalno znojenje. Kada govorimo o hiperhidrozi, mi mislimo prvenstveno na ovaj oblik pojačanog znojenja, iako se ona može javiti i kao sekundarni oblik, generalizovani.
Izazvana je mentalnim i emotivnim stimulusima, a pogoduje joj neodgovarajuća odeća i obuća. Često je praćena neprijatnim mirisom, što je posledica bakterijske razgradnje deskvamiranih rožastih ćelija i povišenog sadržaja amonijaka. Povišena pe-ha vrednost kože i vlažna sredina u ovim slučajevima stvaraju pogodne uslove za infekciju gljivicama. U primarnoj hiperhidrozi produkcija znoja najčešće je povećana u toku celog dana sa izrazitom hipersekrecijom u periodu stresa i stanjima emocionalne uzbuđenosti – ističe dr Jevtić.
Sekundarna hiperhidroza nastaje kod drugih stanja i poremećaja i može biti lokalizovana usled oštećenja nerva (parotitis, hirurška povreda, dijabetesna neuropatija, tumori), infarkta mozga, drugih poremećaja centralnog i perifernog nervnog sistema. Uzroci generalizovane hiperhidroze mogu biti infektivne hronične infekcije (tuberkuloza, endokarditis, HIV), zatim endokrina oboljenja (hipertireoza, dijabetes melitus, menopauza…), tumori kao što su limfomi, karcinomi bubrega, toksični uzroci (narkomanija, alkoholizam), lekovi (propranolol, opioidi, triciklični antidepresivi).
– Većinu ovih stanja možemo da ustanovimo prilikom razgovora sa pacijentom ili usmerenim, ciljanim ispitivanjem. Bolesnici koji zahtevaju dodatno ispitivanje su stariji ili oni kod kojih je hiperhidroza nedavno i naglo počela ili je izuzetno izražena. Korisna ispitivanja koje treba razmotriti su svakako analize krvi (kompletna krvna slika sa leukocitnom formulom, elektroliti i testovi za praćenje funkcije bubrega i jetre, hormoni štitaste žlezde, serologija za HIV, glikemija), testovi za posebne zarazne bolesti. U kliničkoj praksi pogodan je i termoregulatorni znojni test (TST). U slučaju jakih vrtoglavica, bolova u grudima, aritmija praćenih hladnim znojenjem i mučninama treba se javiti obavezno lekaru radi pregleda. Takođe, obavezno je obaviti pregled u slučajevima da znojenje remeti vašu svakodnevnu rutinu, izaziva emocionalnu nelagodu i socijalno povlačenje, tako da odjednom počinjete da se znojite više nego obično i doživljavate noćno znojenje bez očiglednog razloga – pojašnjava naša sagovornica.
Problem je moguće lečiti u zavisnosti od intenziteta i lokalizacije znojenja. U lečenju mogu da se primene topijski (lokalni) i sistemski, terapijski modaliteti. Većina standardnih antiprespiranata koji mogu da se kupe u slobodnoj prodaji sadrže soli aluminijuma, pre svega hlorid.
– Najčešće se upotrebljava dvadesetoprocentni rastvor aluminijum-hlorid heksahidrat u apsolutnom alkoholu (za dlanove i tabane dvadesetpetoprocentni rastvor). Ovo se primenjuje pred spavanje kada koža postane suva, a aplikovanje se ponavlja u toku dva do sedam dana, a zatim po potrebi. Soli aluminijuma mehanički zapuše izvodni kanal znojne žlezde, što dovodi do njene atrofije. Naredna opcija lečenja bila bi jontoforeza – jednostavan metod kojim elektroliti usmeravaju u kožu delovanjem struje. Izvodi se relativno jednostavno, uređajem. Potrebno je oko tri tretmana nedeljno u prvom mesecu, a potom se nastavlja sa održavanjem postignutog efekta na svakih tri do četiri ili šest nedelja. Botulinksi toksin A selektivno blokira oslobađanje acetilholina. Toksin se ubrizgava intradermalno iglicom na više tačaka, veoma je efikasno u lečenju primarne aksilarne hiperhidroze sa efektom koji traje četiri do šest meseci. A ovaj tretman je delotvoran i u slučaju hiperhidroze dlanova i tabana. U okviru sistemskog lečenja najčešće primenjivani oralni lekovi su antiholinergici. U slučajevima nemogućnosti kontrole hiperhidroze dlanova ili pazuha prethodnim metodama može se primeniti hirurško lečenje – ističe dr Jevtić.
