Мирјана Павловић (Фото лична архива)
U svojoj suštini, estetska medicina namenjena je suptilnom unapređenju i očuvanju prirodne lepote. Stručnost u ovoj oblasti prepoznaje se upravo po meri, nenametljivosti i poštovanju individualnih crta lica, a ne po praćenju prolaznih trendova, koji često dovode do preteranih i neprirodnih rezultata, neretko i vulgarnog izgleda. Zlatno pravilo u estetici glasi – „Manje je više”.
Najtraženije intervencije danas su one koje licu vraćaju odmoran i svež izgled, bez gubitka mimike i identiteta. Među njima se izdvajaju tretmani botulinum toksinom (botoks), koji ublažavaju bore nastale mimikom, poput mrštilica između obrva, smejalica oko očiju i bora na čelu, kao i hijaluronski fileri, koji se koriste za vraćanje izgubljenog volumena i blago redefinisanje kontura, ali u umerenim količinama i sa ciljem očuvanja prirodnih proporcija lica.
Mnogi pred doček Nove godine odlučuju da urade neki tretman kako bi im lice „zasijalo” u najluđoj noći. Neki imaju i nerealne želje da mogu za sat vremena nekog tretmana da se potpuno podmlade…
Kako ističe dr Mirjana Pavlović, dermatovenerolog, jedan tretman može doneti vidljivo osveženje, takozvani instant glou, ali ne i potpuno podmlađivanje u pravom smislu te reči. Postoje procedure koje brzo popravljaju izgled kože, ali je njihov efekat uglavnom prolazan.
– Dubinske promene u strukturi kože zahtevaju vreme. Osnova lepog i zdravog izgleda uvek je pravilna i dosledna nega kože, koja se usvaja od najranijih godina, a ne tek u zrelijem životnom dobu, kada se već primećuju promene zbog kojih se pacijenti najčešće i javljaju dermatologu – pojašnjava dr Pavlović.
Dosta dama se odlučuje za ulepšavanje takozvanim skin busterima. O čemu je reč?
– To su injekcioni tretmani na bazi hijaluronske kiseline, čiji su osnovni ciljevi dubinska hidratacija i unapređenje kvaliteta kože. Oni ne menjaju oblik lica i ne dodaju volumen, već deluju direktno na kožu, čineći je elastičnijom, sjajnijom i zdravijom. Savremeni pristup estetici podrazumeva da svaki estetski plan počinje upravo negom i poboljšanjem kvaliteta kože, uz individualni pristup svakom pacijentu. Tek kada je koža zdrava, hidrirana i negovana, može se razmatrati primena botoksa i filera kao završni korak. Oni nikada nisu osnova, već poslednji detalj u celokupnom procesu.
Kao i svi injekcioni tretmani, i skin busteri moraju se primenjivati stručno, uz korišćenje registrovanih i proverenih preparata, koji se smatraju bezbednim i daju minimalne, prolazne neželjene reakcije – kaže dr Pavlović.
Naša sagovornica napominje da su traženi i laserski tretmani, koji predstavljaju važan deo savremene dermatologije. Kada su pravilno indikovani i kada ih izvodi stručno lice, oni su bezbedni i veoma efikasni.
– Laserima se može poboljšati tekstura i tonus kože, ublažiti fine bore, smanjiti ili ukloniti pigmentacije i vidljive kapilare, kao i podstaći prirodna proizvodnja kolagena. Svaki laserski tretman započinje detaljnom analizom kože, nakon čega se bira odgovarajuća tehnologija i intenzitet. Posebna pažnja posvećuje se nezi nakon procedure, koja je ključna za postizanje optimalnih i dugotrajnih rezultata – dodaje dr Pavlović.
Jedan od tretmana koji privlači veliku pažnju žena su hemijski pilinzi, koji predstavljaju kontrolisanu obnovu kože. Njihovom primenom, kroz proces eksfolijacije, uklanja se površinski sloj kože, čime se podstiče regeneracija, ujednačava ten, poboljšava tekstura i postiže svežiji izgled. Pravilno odabrani hemijski pilinzi, u skladu sa tipom i stanjem kože, imaju važnu ulogu u dugoročnoj nezi i često predstavljaju osnovu svakog ozbiljnog estetskog plana.
– Dosta se primenjuje i mezoterapija, medicinsko-estetski tretman koji podrazumeva ubrizgavanje malih količina aktivnih supstanci direktno u kožu, najčešće u njen srednji sloj. U zavisnosti od indikacija, preparati mogu sadržati hijaluronsku kiselinu, vitamine, minerale, aminokiseline i antioksidanse. Njena osnovna uloga je revitalizacija kože – poboljšanje hidratacije, mikrocirkulacije i metabolizma ćelija, što se spolja manifestuje kao svežija, sjajnija i zdravija koža. Posebno je korisna kod umorne, dehidrirane i beživotne kože, kao i kao dopuna drugim estetskim tretmanima. Mezoterapija ne menja oblik lica, niti zateže kožu u klasičnom smislu, već deluje kao podsticaj koži da bolje funkcioniše. Efekti su suptilni i postepeni, u skladu sa savremenim principima estetske medicine – navodi dr Pavlović i dodaje da kada se izvodi u medicinskim uslovima, sa proverenim preparatima i pravilnom tehnikom, mezoterapija se smatra bezbednom procedurom. Moguće su blage i prolazne reakcije, poput crvenila, otoka ili sitnih modrica, dok su ozbiljnije komplikacije retke i uglavnom povezane sa nestručnom primenom.
Zimski period predstavlja dodatni izazov za kožu zbog niskih temperatura, vetra i suvog vazduha u zagrejanim prostorijama. Kod žena u perimenopauzi i menopauzi ovaj problem je izraženiji zbog hormonskih promena, prvenstveno pada nivoa estrogena.
– Estrogen ima ključnu ulogu u zdravlju kože jer utiče na stvaranje kolagena, elastina i hijaluronske kiseline. Njegov pad dovodi do smanjene sinteze kolagena, što se klinički ispoljava kao tanja, suvlja i manje elastična koža, sa izraženijim borama i sporijim obnavljanjem. Zbog toga je u ovom životnom periodu neophodna bogatija, ciljano odabrana nega, sa fokusom na dubinsku hidrataciju, jačanje kožne barijere, antioksidativnu zaštitu i očuvanje kolagena.
Preparati sa hijaluronskom kiselinom, ceramidima, nijacinamidom, peptidima i blagim retinoidima mogu značajno doprineti kvalitetu kože, uz obaveznu UV zaštitu tokom cele godine. Mi dermatolozi često kažemo da je prvi pravi antiejdž upravo krema sa zaštitnim faktorom, koja je kupljena u apotekama. Umereni, individualno prilagođeni medicinsko-estetski tretmani, poput skin bustera, blagih lasera ili biorevitalizacije, mogu biti dobra podrška, ali cilj uvek ostaje isti – zdrava, hidrirana i negovana koža, bez preterivanja i gubitka ličnog identiteta – zaključila je dr Pavlović.
