Pentagon otkriva strategiju za nadmoć u nebu
YFQ-44A Fury – ФОТО (Blue Force Technologies)
Sjedinjene Američke Države ušle su u novu fazu razvoja vazdušne moći, otvarajući vrata eri u kojoj pilot više nije obavezan uslov za dominaciju u nebu. I dok je svetska pažnja koncentrisana na lovac šeste generacije F-47, projekat koji predsednik Donald Tramp najavljuje kao budući temelj američke vazdušne superiornosti, u pozadini se rađa još opasniji i daleko ambiciozniji sistem — robotizovana armada bespilotnih letelica, na čelu sa prototipom YFQ-44A Fury. Ovaj dron, prvi put podignut u vazduh krajem oktobra, jedan je od najkonkretnijih znakova da se program NGAD (Next Generation Air Dominance) ne zasniva samo na jednom avionu, već na čitavom kompleksu međusobno povezanih platformi.
Koreni ovog projekta vode uninazad, u vreme kada je američko ratno vazduhoplovstvo uvidelo da njihova tradicionalna praksa obuke više ne može da odgovori na izazove koji dolaze. Decenijama su u SAD postojale „agresorske eskadrile“ — jedinice čiji je zadatak bio da simuliraju taktiku i manevre potencijalnih neprijatelja, dok su privatne kompanije obezbeđivale stare avione za razne vrste simulacija. Taj model počeo je da puca po šavovima početkom 2010-ih, kada su Kina i Rusija uvele lovce pete generacije, a stare mašine jednostavno nisu mogle da verno reprodukuju mogućnosti novih protivničkih platformi.
Iz tog problema izrastao je projekat „Bandit“ — ideja da se razvije bespilotna letelica sposobna da simulira savremene lovce, bombardere i krstareće rakete. Kompanija Blue Force Technologies prva je ponudila rešenje, kreirajući prototip YFQ-44 Grackle. Letelica je bila skromnih dimenzija, ali proračunato developirana uz široke primene komercijalnih komponenti, čime je projekat zadobio pažnju američkog ratnog vazduhoplovstva.
Sudbinski obrt dogodio se 2023. godine, kada Blue Force Technologies kupuje kompanija Anduril — jedan od najagresivnijih inovatora u oblasti veštačke inteligencije. S tim se menja i namena letelice. Od simulatora neprijatelja, Grackle postaje osnova za potpuno novu klasu borbenih dronova. Tako nastaje Fury — letelica koja nije samo lutajući meta ili trenažna platforma, već pravi robotski lovac.
YFQ-44A Fury je upola manji od F-16, ali sa sposobnostima koje u pojedinim segmentima premašuju ljudsku fiziologiju. Njegova brzina dostiže skoro jedan mah, plafon leta čak 15.000 metara, a manevarske sposobnosti omogućavaju opterećenja od +4,5 do -9g — vrednosti koje bi čovečji organizam teško podneo. Naoružan sa dve rakete AIM-120 i sposoban da ponese raznovrsne module, od radara do izviđačkih sistema, Fury je koncipiran tako da simulira lovce pete generacije, ali i stelt krstareće rakete poput ruskog H-101.
Njegova najveća prednost, međutim, nije u performansama, već u autonomiji. Još pre ulaska u program NGAD, jedan operator mogao je da kontroliše čak osam letelica. Sa poboljšanim algoritmima Andurila, ta brojka će se nesumnjivo povećavati. Osim toga, svaki Fury funkcioniše kao komunikacioni čvor, što omogućava da grupa dronova u vazduhu stvori sopstvenu mrežu — minijaturni borbeni internet koji omogućava razmenu podataka u realnom vremenu.
Pentagon ovakve sisteme više ne doživljava kao komad skupe tehnike, već kao odgovor na zaključke iz rata u Ukrajini. Američki vojni stručnjaci su tokom protekle dve godine došli do zajedničkog stanovišta: budućnost ratova pripada platformama koje su brojne, jeftine, masovno proizvodljive i nezavisne od ljudskog faktora. U vremenu kada američko ratno vazduhoplovstvo ima manjak pilota, a moderni avioni zahtevaju godine obuke, bespilotne letelice predstavljaju logičan i nužan odgovor.
Otuda i plan američkog vazduhoplovstva da u narednih deset godina nabavi 200 lovačkih aviona F-47 i čak 1.000 dronova FQ-44 Fury. Za poređenje, ukupna ruska flota borbenih aviona — uključujući i modele koji su odavno prevaziđeni — broji oko 800 aparata. Upotreba Furyja u masovnim serijama mogla bi da stvori operativnu nadmoć koja bi u potpunosti promenila odnos snaga u vazdušnom prostoru.
Program NGAD tako postepeno dobija svoju pravu formu: F-47 bi postao „mozak“ cele operacije, dok bi Fury i slične letelice bili „mišić“ — robotski nosači raketa, izviđači i lovci koji deluju u jatu, pokriveni senzorima i povezani u jedinstvenu digitalnu mrežu. To znači da će se u narednoj deceniji svaki potencijalni protivnik SAD suočavati ne samo sa jednim vrhunskim lovcem, već sa čitavom formacijom autonomnih platformi koje deluju brže, oštrije i u koordinaciji koju ljudska posada jednostavno ne može da dostigne.
Sjedinjene Države, po svemu sudeći, više ne grade samo novi avion — grade novi koncept vazdušnog ratovanja, u kojem će mesto pilota zauzeti algoritmi, a brojčanu nadmoć obezbeđivaće masovna proizvodnja robota. Ako se ambicije Pentagona ostvare, svet će već u bliskoj budućnosti ući u epohu u kojoj će ratove u nebu voditi mašine, a ne ljudi.
