Više od 300 milijardi dolara uloženo u nuklearnu energiju širom sveta
Napori Evrope za proširenje kapaciteta vetroelektrane su ispod nivoa potrebnih za ispunjavanje klimatskih i energetskih ciljeva Evropske unije za 2030., uprkos tome što energija vetra osigurava 20 odsto električne energije na kontinentu 2024. godine, ističu u industrijskoj grupi WindEurope.
Evropa je 2024. godine dodala 15 gigavata novih kapaciteta energije vetra- 13 kopnene i 2,3 gigavata iz vetroelektrana na moru. Međutim, kako bi postigla svoje klimatske ciljeve do 2030. godine, EU bi trebalo da proizvodi 30 gigavata godišnje, prenosi bilten Agencije za energetiku Srbije AERS.
Cilj bloka je da energija vetra predstavlja 34 posto svoje potrošnje električne energije do 2030. i više od 50 posto do 2050. godine
„Evropa ne gradi dovoljno novih vetroelektrana iz tri glavna razloga: većina vlada ne primenjuje dobra pravila EU za izdavanje dozvola. Nove mrežne veze kasne, a Evropa ne elektrifikuje svoju ekonomiju dovoljno brzo, sitakao je izvršni direktor WindEurope Žil Dikson.
Istovremeno globalna ulaganja u nuklearnu energiju porasla su za više od 50 odsto u gotovo svakoj regiji u poslednjih pet godina, piše ZeroHedge.
Evropa prednjači sa više od 200 milijardi dolara uloženih, dok su Južna Amerika i Evroazija više nego udvostručile svoje godišnje investicije. Sjedinjene Države su obećale dodatnih 2,7 milijardi dolara lancu snabdevanja nuklearnim gorivom, povrh 7,5 milijardi dolara koje već ulaže u nuklearnu energiju godišnje.
U poslednjih pet godina, Međunarodna agencija za energiju (IEA) procenila je da je više od 300 milijardi dolara uloženo u nuklearnu energiju širom sveta. Južna Amerika i Evroazija su, posebno, uvidele potencijal u nuklearnoj energiji, više nego udvostručujući svoje godišnje stope ulaganja, prenosi AERS.
