Drevni mikrobi zamrznuti hiljadama godina u sibirskom permafrostu se otapaju, upozoravaju istraživači.
„Kako globalno zagrevanje odmrzava led nastao desetinama hiljada godina pre nastanka civilizacije, mogli bi da se oslobode i drevni virusi, a to bi moglo da predstavlja katastrofalnu pretnju po ljudski rod. Ako je neka bolest ubila neandertalce, na primer, njihova zamrznuta tela bi i dalje mogla da budu zaražena virusima, koji i inače opstaju na niskim temperaturama”, upozorava virolog Žan-Mišel Klaveri.
Naučnici su izolovali šest zamrznutih patogena za koje veruju da predstavljaju najveću pretnju za čovečanstvo.
Zamrznuti, dobro očuvani virusi su se pojavili u vuni mamuta, sibirskim mumijama, praistorijskim vukovima i plućima žrtve gripa sahranjene u permafrostu Aljaske.
Pretnja zamrznutim bolestima zakopanim u ledu je stvarna: toplotni talas u Sibiru 2016. godine, aktivirao je smrtonosne antraks spore koje su ubile dete, zajedno sa hiljadama irvasa.
Klaverijev tim je ranije oživeo 13 novih vrsta virusa iz sibirskog permafrosta, uključujući jedan koji je bio zamrznut ispod jezera više od 48.500 godina.
Oni upozoravaju da bi u ledu moglo biti još starijih virusa, od kojih bi neki potencijalno mogli da zaraze ljude.
Ovi virusi su nazvani “zombi” virusi, jer su bili neaktivni hiljadama godina, ali bi mogli da ožive i zaraze živa bića. Neki od ovih virusa su stari više od 50.000 godina i imuni sistem savremenog čoveka im nikada nije bio izložen.
Četvrtina severne hemisfere leži na vrhu trajno zamrznutog tla – poznatog kao permafrost, a velika područja prekrivena ovim drevnim ledom se sada tope kako se svet zagreva.
Druge potencijalne opasnosti koje se kriju u permafrostu, kao što su hemijski i radioaktivni otpad iz Hladnog rata, mogle bi, takođe, da naštete divljem svetu i poremete ekološku ravnotežu.
Klaverijev tim naučnika je prvi put oživeo viruse 2014. godine, fokusirajući se iz sigurnosnih razloga na viruse koji mogu da zaraze samo amebe, a od 2019. godine su izolovali 13 novih „zombi” virusa.
Svetska zdravstvena organizacija je prošle godine pokrenula globalni naučni proces konsultacija o „Bolesti Iks”, nepoznatom patogenu koji bi mogao izazvati međunarodnu epidemiju.
Bivši glavni medicinski savetnik američkog predsednika Entoni Fauči, rekao je da će koncept Bolesti Iks omogućiti istraživačima da se fokusiraju na čitave klase virusa, a ne na pojedinačne sojeve.
Klaveri je sada izjavio da se neće vratiti u taj region, rekavši da ovakvo istraživanje nosi rizik od slučajnog oslobađanja novog virusa.
„Bilo bi dobro uspostaviti specijalizovan način praćenja inuitske populacije, na primer, da vidimo kakve vrste bolesti dobijaju stanovnici Severnog pola.
„I ako ima nečega što dolazi iz permafrosta, moći ćemo da ga uhvatimo mnogo brže”, rekao je Klaveri.
