Da li je filtrirana voda zdravija od vode iz česme

Kada je neprofitna radna grupa za životnu sredinu anketirala 2.800 ljudi koji žive širom Sjedinjenih Država, polovina je rekla da njihova voda iz česme nije bezbedna za piće, a skoro 35 odsto anketiranih dodatno filtrira vodu.

Slično tome, prema istraživanju švedske kompanije za filtriranje „Tapvoter“ sprovedenom na više od 500 ljudi u Velikoj Britaniji iz 2023. godine, 42 odsto „ne veruje ili ne voli ukus vode iz slavine“. Četvrtina ispitanika veruje da njihova voda iz slavine nije čista, a da su zagađivači, hemikalije i bakterije njihova najveća briga. Kao rezultat toga, više od polovine (54%) reklo je da koristi filter za vodu.

Čini se da filteri za vodu doživljavaju svoj vrhunac – posebno u Severnoj Americi, Evropi i Kini. U 2022. godini, globalno tržište prečistača vode vredelo je 30 milijardi dolara i očekuje se da će porasti za više od 7% do 2030. godine.

Zagovornici tvrde da filtriranje vode može doneti brojne prednosti, od uklanjanja toksina i patogena do smanjenja tvrdoće i poboljšanja mirisa i ukusa. Ali da li je filtrirana voda zaista zdravija od vode iz česme?

Kako se filtrira voda iz slavine

Za one koji više vole da filtriraju vodu, postoji veliki izbor sistema: filteri u bokalima, oni koji se montiraju na slavinu, prečistači na radnoj površini ili frižideru i filteri koji se montiraju ispod sudopere, da spomenemo samo neke. Jednostavni uređaji koštaju samo nekoliko stotina dinara, dok složeniji uređaji – poput uređaja koji ujedno prate potrošnju vode i otkrivaju probleme sa vodovodom – mogu biti par stotina hiljada.

U principu, filteri za vodu spadaju u dve glavne grupe, kaže Kajl Postmus, koji nadgleda sertifikaciju filtera u Nacionalnoj fondaciji za sanitarnu bezbednost (NSF), nezavisnoj organizaciji za sertifikaciju u Mičigenu, SAD. „Oni koji filtriraju vodu neposredno pre nego što sipamo u čašu, dok ostali tretiraju vodu na mestu gde ulazi u kuću ili zgradu“, objašnjava Postmus.

Filteri se takođe razlikuju po vrsti materijala od kojih su napravljeni i koriste različite tehnologije – adsorpcija, jonska razmena, reverzna osmoza i mehaničko odvajanje su popularnije – za uklanjanje drugih molekula iz vode.

„Različiti filteri mogu poslužiti različitim ciljevima tretmana“, kaže Detlef Nap, profesor građevinskog i ekološkog inženjerstva na Državnom univerzitetu Severne Karoline. „Postoji mnogo nijansi.”

Trik je u tome da razumete šta je u vašoj vodi i da li je treba tretirati, a zatim pronaći odgovarajući filter da biste to uradili.

Poslednja linija odbrane

Naravno, potencijalne prednosti filtriranja vode iz slavine zavise od toga u kom delu sveta živite.

U zemljama u razvoju u kojima se bore da dobiju pristup čistoj vodi za piće, „primarni problem koji nas brine su obično bakterije kao što su ešerihija koli i legionela“, naglašava Brent Kruger, profesor hemije i ko-direktor Instituta za ispitivanje vode na koledžu Houpe u Mičigenu. Kontaminirana voda može da izazove dijareju, bolest koja se može sprečiti i koja godišnje ubije oko milion ljudi, od kojih su skoro polovina deca mlađa od pet godina.

Filteri za vodu, međutim, mogu biti „veoma efikasni u zaustavljanju bakterija“, dodaje Kruger, čiji je tim sproveo probni projekat u Latinskoj Americi. Postavili su filtere u domove u 16 sela u Dominikanskoj Republici. Ovo je dovelo do pada učestalosti dijareje sa 25,6% na ispod 10%, što je rezultiralo drugim pozitivnim efektima. „Deca manje izostajala iz škole, a odrasli manje sa posla što ujedno pruža finansijsku korist porodici“, kaže Kruger.

Voda iz slavine već je pročišćena od štetnih zagađivača

U zapadnom svetu, voda iz slavine je strogo regulisana i generalno se smatra bezbednom. Sjedinjene Države, na primer, imaju zakone koji zahtevaju od dobavljača da poštuju određene standarde kvaliteta vode i da tretiraju više od 90 zagađivača koji se mogu naći u komunalnoj vodi za piće.

U Velikoj Britaniji, voda prolazi kroz više ciklusa filtracije, nakon čega sledi ultraljubičasta dezinfekcija i hlorisanje pre nego što dođe do slavina potrošača. Britanija je zajedno sa Finskom, Islandom, Norveškom, Švajcarskom i Holandijom rangirana na prvom mestu po kvalitetu vode za piće i sanitarnih uslova prema Indeksu ekoloških performansi Univerziteta Jejl za 2022. godinu, dvogodišnjoj proceni globalne održivosti.

„U većini ovih (zapadnih) zemalja, od dobavljača vode se traži da redovno testira i objavi podatke“, napominje Kruger.

Međutim, Kruger upozorava: „Samo zato što imate veliki opštinski vodovod ne znači da je sve u redu.“

Propisi mogu propisati količinu olova koja je dozvoljena u cevima, ali to se ne odnosi uvek na one u stambenim objektima – što može biti problematično, posebno u starijim kućama. „Zarđale cevi su veliki problem. Zapaža se mnogo toksičnosti olova iz starih vodovodnih cevi“, ističe Nirusa Kumaran, lekar u Londonu i direktorka velnes centra HUM2N.

U ovim slučajevima, filteri mogu biti od pomoći za uklanjanje olova iz vode. Pored toga, Kumaranova kaže da oni mogu pružiti poslednju liniju odbrane od drugih prisutnih toksina i hemikalija. „I dalje u našem vodovodu otkrivamo ostatke određenih lekova – hormonske terapije, kontraceptivnih pilula, određenih psihotropnih lekova. Oni potiču iz urina, pa kada piškite lekove, oni dospeju u reku“, objašnjava doktorka.

Kako se odbraniti od večitih hemikalija

Jedan toksin u vodi iz slavine koji zabrinjava neke stručnjake je grupa od više od 15.000 veštačkih hemikalija pod nazivom PFAS, što je skraćenica za per- i polifluoroalkil supstance. Takođe se nazivaju „večite hemikalije” jer opstaju u životnoj sredini bez degradacije. PFAS je povezan sa nizom zdravstvenih problema, uključujući rak, oštećenje jetre i smanjenu plodnost.

Filtriranje vode je neophodno u područjima gde nije dostupna voda za piće

„Brinemo zbog veoma niskih nivoa hemikalija jer se određeni PFAS mogu bioakumulirati u ljudskom telu na prilično dramatičan način“, kaže Knape. „Sada je nizak nivo PFAS u skoro svim zalihama vode širom sveta.“

Na primer, najmanje jedan PFAS je otkriven u uzorcima vode za piće uzetim iz 17 od 18 engleskih kompanija za vodu 2023. U SAD, PFAS je prisutan u 45% vode iz slavine, kao i da se za šest od 10 ljudi procenjuje da je izloženo ovim hemikalijama.

Srećom, filteri mogu pomoći u uklanjanju ovih štetnih hemikalija. U radu objavljenom 2020. godine, Knape i njegove kolege istraživači otkrili su da su reverzna osmoza i dvostepeni filteri koji su instalirani ispod sudopera (koji imaju mehaničke i filtere sa aktivnim ugljem) sposobni da uklone skoro sve PFAS koje su proveravali.

Postmus, čija organizacija obezbeđuje akreditaciju za niz proizvoda uključujući filtere za vodu, posebno preporučuje tri tipa filtera za vodu: aktivni ugalj, jonsku izmenu i reverznu osmozu. „Sertifikujemo filtere za smanjenje PFAS već skoro šest godina i imamo podatke koji pokazuju da su efikasni.“

Budite pažljivi pri izboru filtera za vodu

Iako filteri mogu biti od pomoći u uklanjanju štetnih hemikalija iz naše vode, ponekad uklanjaju i korisne minerale. To uključuje magnezijum i kalcijum, kao i gvožđe i mangan, koji se eliminišu da bi voda postala mekša i sprečila promenu boje. Filteri takođe mogu da uklone fluor, koji neke opštine dodaju u vodu iz slavine kako bi pomogli u borbi protiv karijesa.

U stvari, filteri za reverznu osmozu – za koje Knape kaže da su jedni od najefikasnijih „jer sve izvlače“ – ponekad se prodaju sa kertridžima za remineralizaciju koji pokušavaju da dodaju korisne minerale nazad u filtriranu vodu.

Neki ljudi dodaju prstohvat morske soli u svoju filtriranu vodu, međutim trenutno nema dokaza da je to efikasno za vraćanje izgubljenih minerala.

Ali u stvari, važnije je da ova ključna jedinjenja dobijete iz svoje ishrane, napominje dr Kumaran. „Ne bi trebalo da se oslanjamo na našu vodu za piće kao naš glavni izvor minerala.”

Još jedan nedostatak filtera za vodu je taj što ponekad mogu prouzrokovati više štete nego koristi, posebno ako se kertridži ne menjaju redovno.

Filteri sa aktivnim ugljem nalik sunđeru, posebno, mogu poslužiti kao plodno tle za gadne bakterije. U maloj studiji sprovedenoj u Singapuru koja je upoređivala vodu iz slavine sa uzorcima filtrirane vode iz istog domaćinstva, većina uzoraka vode iz slavine sadržala je broj bakterija unutar lokalne bezbedne granice. Poređenja radi, ta cifra se kretala između 9.000 i 25.400 za 60% uzoraka filtrirane vode, pri čemu je najveći broj uzet iz filtera koji nisu na vreme zamenjeni.

U drugoj studiji, otkriveno je da voda koja je ostala u slavini ili filteru ispod sudopera – čak i samo preko noći – ima povećanu koncentraciju bakterija. Da biste to izbegli, savetuje se da isperite filter za vodu najmanje 10 sekundi pre nego što popijete vodu koja je protekla kroz njega.

„U najmanju ruku, ako ne održavate filter kako treba, jednostavno nemate više koristi od njega“, upozorava Knape. „Ili ćete čak imati i mnogo goru vodu koja izlazi iz njega od one koja u njega ulazi.“

Hidratacija iznad svega

Na kraju dana, odluka da li ćete koristiti filter za vodu ili ne svodi se na to koliko ste obavešteni o kvalitetu vode u vašem području, kao i na individualni osećaj sigurnosti u kvalitet i nivo prihvatanja onoga što se nalazi u vodi koju dobijate iz slavine. „Ako se samo malo potrudite, vrlo lako ćete pronaći informacije o tome kakav je kvalitet vaše vode za piće”, napominje Kruger, objašnjavajući da su snabdevači obično u obavezi da rezultate testova objave javno i besplatno. Pored toga, „možete privatno obaviti testiranje vode ukoliko ne verujete zvaničnim podacima.“

Ako mislite da voda iz slavine nije zadovoljavajućeg kvaliteta, sledeći korak bi bio da pronađete odgovarajući filter koji se uklapa u vaš dom i životni stil i koji može da ukloni specifične zagađivače o kojima je reč. Teško je preporučiti jednu specifičnu vrstu ili marku, kaže Postmus, ali ključ je da se uverite da je sve što na kraju kupite sertifikovano. „Ako je uređaj sertifikovan, barem znate da je efikasan.”

Za doktorku Kumaran, hidriranost organizma je važnija od toga da li pijemo filtriranu vodu ili ne. „Kao lekar primarne zdravstvene zaštite, vidim mnogo više problema zbog dehidracije“, ističe doktorka.