Na mnogo načina, američka i kanadska ekonomija su slične. Obe ekonomije napreduju u borbi za obuzdavanje inflacije, obe imaju visok nivo zaposlenosti.
Ali američka privreda raste za 4,9 %, dok kanadska ne.
Ekonomisti upozoravaju da brojke čak ni ne pokazuju realnu sliku.
“Stvari su zapravo gore nego što podaci sugerišu”, rekao je Royce Mendes, generalni direktor Desjardins Capital Markets.
On kaže da je eksplozivni rast stanovništva naduvao ekonomski rast u Kanadi. Bez toga bi ekonomija bila znatno gora nego što je sada.
Pa zašto se kanadska i američka ekonomija ponašaju tako različito?
Dva ključna faktora pokreću to. Prvi faktor je jednostavan: više kamatne stope imaju neproporcionalno oštriji uticaj u Kanadi nego u Sjedinjenim Državama.
Andrew Chang iz CBC-a razmatra najnoviji potez Banke Kanade da zadrži svoju ključnu kamatnu stopu. Zašto stope nisu pale? I kako to utiče na vašu hipoteku, kredite i troškove života?
Kanađani imaju veće dugove. Ti dugovi se usput i brže obnavljaju u Kanadi. To znači da viši troškovi zaduživanja ovde grizu jače i brže.
Većina Amerikanaca ima hipoteku na 30 godina, tako da rastuće stope nemaju toliko veliki uticaj kao u Kanadi, gde je prosečna hipoteka pet godina.
Amerikanci troše više, štede manje
Milioni kanadskih domaćinstava pripremaju se za obnovu kredita u narednih nekoliko godina, tako da troše manje, a štede više. U Sjedinjenim Državama domaćinstva troše više, a manje štede.
“SAD su jedinstvene jer Amerikanci zapravo troše višak ušteđevine”, rekao je Royce. “Kanađani nastavljaju da sede na toj gomili ušteđevine, jer znaju šta će se dogoditi kada im hipoteka dođe na obnovu.”
Kao rezultat toga, jedna ekonomija napreduje, dok druga stagnira. Kanadski BDP je na nuli već sedam meseci.
Ali način na koji visoke kamatne stope oblikuju ponašanje ne objašnjava u potpunosti disparitet između dve ekonomije, kaže glavni ekonomista Banke Montreala Douglas Porter.
On kaže da je američka vlada u velikoj potrošnji, uvodeći programe kao što su dvopartijski sporazum o infrastrukturi, CHIPS i Zakon o nauci i Zakon o smanjenju inflacije usmeren na klimu.
Prvi je uveo milijarde dolara u potrošnju za rešavanje decenija zaostatka u saveznoj infrastrukturi, dok CHIPS zakon ubacuje milijarde dolara podsticaja američkoj industriji poluprovodnika.
To su na hiljade milijardi dolara potrošnje u USA.
“Ja bih to nazvao efektom šećera”, rekao je Porter. “Ovaj talas fiskalne potrošnje je zapravo doveo do toga, da američka ekonomija ove godine radi bolje nego prošle godine.”
Podaci o deficitima u Kanadi i SAD-u objavljeni su krajem oktobra.
Brojke pokazuju da se budžetska slika Kanade poboljšava. Deficit se neznatno smanjio, na oko 35 milijardi dolara, ili nešto više od jednog procenta BDP-a.
Fiskalna snaga USA će nestati
U SAD-u se pojavila sasvim drugačija slika. Administracija Džoa Bajdena je u fiskalnoj 2023. ostvarila 1,695 milijardi dolara američkog budžetskog deficita, što je skok od 23 % u odnosu na prethodnu godinu.
Sva ta potrošnja pomaže da se brojevi ekonomskog rasta održe višim nego što bi inače bili. Porter kaže da efekat šećera neće dugo potrajati.
“Ova fiskalna snaga USA će nestati “, rekao je. “To će zapravo stvoriti zastoj tokom sledeće godine, umesto da ekonomija raste.”
On kaže da je Bajdenova administracija uvela te budžetske inicijative u nadi da će koristi od fiskalne potrošnje i dalje imati pozitivan efekat po ekonomiju, kada Amerikanci izađu na izbore 2024. godine.
Ali mnoge prognoze pokazuju da bi američka ekonomija mogla početi da beleži usporavanje već u četvrtom kvartalu ove godine.
“Verovatno su dostigli vrhunac na tom frontu”, rekao je Porter.
Različiti ekonomski scenariji ističu prednosti i izazove za centralne banke s obe strane granice.
Eksplozija BDP-a u SAD-u izaziva pitanje da li će Federalne rezerve morati da odustanu od smanjenja kamatnih stopa, jer bi to moglo učiniti inflaciju još lepšom nego što već jeste.
U Kanadi neki očekuju da će do smanjenja stopa doći ranije. Desjardinsova prognoza sada pokazuje da će Banka Kanade da smanjuje stope u drugoj polovini sledeće godine, oko 3,5 posto do kraja 2024. i oko 2,5 posto 2025 godine.
Počnimo veslati u istom smeru
Prošle sedmice, guverner Banke Kanade Tiff Macklem upozorio je na opasnost vladine potrošnje koja bi mogla pokrenuti ekonomski rast, ali i usporiti napredak u borbi protiv inflacije.
“Biće lakše smanjiti inflaciju ako monetarna i fiskalna politika budu u istom smeru”, rekao je Macklem novinarima.
U međuvremenu, Jerome Powell, predsedavajući američkih Federalnih rezervi, najavio je pozitivan smer američke ekonomije kada počinje sva ta fiskalna potrošnja.
“Inflacija se smanjuje od sredine prošle godine. Očitavanja tokom leta bila su prilično povoljna. Ali nekoliko meseci dobrih podataka samo je početak onoga što će biti potrebno da se izgradi poverenje, da se inflacija održivo kreće prema našem cilju,” Powell rekao je nakon što je Fed najavio da će stope ostaviti nepromenjene.
Ali razlika naglašava političke izazove.
Američka ekonomija sada beleži velike dobitke, ali će verovatno usporiti kako se kampanja oko predsedničkih izbora zahuktava u narednoj godini.
Kanadska ekonomija sada koketira s recesijom, ali se očekuje da će ona nastaviti i tokom sledeće godine – možda na vreme za savezne izbore, koji bi mogli biti 2025.
SERBIANNEWS/CANADA
