Svemirski teleskop Džejms Veb snimio je zadivljujuće slike poslednjih faza života daleke zvezde sa izuzetnom preciznošću i detaljima. Krofnasto nebesko telo udaljeno je od nas oko 2.600 svetlosnih godina.
James Webb Space Telescope reveals the colorful Ring Nebula in exquisite detail (photos, video) https://t.co/Fwf6zHZ84K pic.twitter.com/4FF9pD7ocy
— SPACE.com (@SPACEdotcom) August 3, 2023
Snimci visoke rezolucije koje je objavio međunarodni tim astronoma otkrivaju strukturu planetarne magline u obliku krofne pod nazivom Prsten maglina, odnosno Mesje 57.
Reč je o dobro poznatom objektu, koji se nalazi u sazvežđu Lira, udaljenom oko 2.600 svetlosnih godina od Zemlje.
Maglina je nastala kada je umiruća zvezda izbacila veliki deo svog materijala u svemir, proizvodeći prstenove živopisnih boja, mehuriće koje se šire i isprepletane tanke oblake. Slična sudbina čeka i naše Sunce kada „mu istekne vreme“, za više milijardi godina.
Fotografije visoke rezolucije koje je uhvatila infracrvena kamera (Nircam) teleskopa Džejms Veb pokazuju ne samo strukturu omotača magline, koji se širi već i unutrašnji region oko njenog centralnog belog patuljka, veoma guste zvezde koja je otprilike veličine planete.
Iako nemaju nikakve veze sa planetama, takva nebeska tela poznata su kao planetarne magline. Termin je zaostao iz ranih dana astronomije kada su naučnici naoružani malim teleskopima mislili da liče na planete.
„Očekuje se da zvezde poput Sunca okončaju svoje živote kao beli patuljci tako što će izbaciti svoje spoljašnje omote, koji zatim formiraju prelepe planetarne magline osvetljene njihovim vrelim centralnim zvezdama“, rekao je Majkl Barlou, profesor emeritus fizike i astronomije na Londonskomuniverzitetskom koledžu, koji je predvodio stručni tim.
Šarene trake u maglini stvaraju hemijski elementi koji emituju svetlost na različitim talasnim dužinama.
Astronomi se nadaju da će analizirajući slike, doći do novih saznanja o složenim procesima koji stvaraju strukture maglina, kao i o životnim ciklusima zvezda i elementima koje izbacuju u kosmos.
„Još ne razumemo u potpunosti sve procese koji se dešavaju tokom ove faze koja podseća na transformaciju gusenice u leptira. Prstenasta maglina u Liri je jedna od najbližih i najsjajnijih od ovih planetarnih maglina i stoga je idealna meta za teleskop Džejms Veb, u cilju proučavanja procesa koji dovode do formiranja prašnjavih molekularnih struktura koje vidimo na ovim slikama“, naglasio je profesor Barlou.
