Čak je 13 odsto milenijalaca priznalo da barem jednom dnevno nisu potpuno iskreni prema ljudima koji ih okružuju, dok se s druge strane sa generalno najmanje izgovorenih laži; našla generacija takozvanih ‘baby boomersa’.
Nedavno je kompanija PlayStar sprovela istraživanje kojem je cilj bio da otkrije kojoj je generaciji najlakše ‘blefirati’ i izreći laž, odnosno kojoj generaciji pripadaju oni koji se u svakodnevnom životu najviše koriste lažima, prenosi Večernji list.
Nakon što su ispitali 1.300 učesnika, istraživači su zaključili da su lažima najskloniji milenijalci, odnosno ljudi rođeni između 1981. i 1996. godine; a najviše su krivi za laganje na radnim mestima i, očekivano, na društvenim mrežama.
Čak je 13 odsto milenijalaca tako priznalo da barem jednom dnevno nisu potpuno iskreni prema ljudima koji ih okružuju, dok se sa druge strane, sa generalno najmanje izgovorenih laži; našla generacija takozvanih baby boomersa (rođeni između 1946. i 1964.) u kojoj je svega dva odsto ispitanih bilo ‘krivo’ za svakodnevno iskrivljavanje činjenica.
Osim navedenog, istraživanje je pokazalo i da generacija Z (rođeni od 1997. do 2021.) i generacija X (rođeni od 1965. do 1980.) takođe imaju nešto zajedničko; pa je samo pet odsto ispitanih u jednoj i drugoj grupi priznalo svakodnevno laganje.
A o čemu tačno lažu kad lažu?
Gotovo trećina ispitanih milenijalaca priznala je npr. da su u ovoj godini lagali u svojim prijavama za posao, a neki i da su potpuno ‘prilagodili’ svoje biografije. Osim u prijavama, laganje je čini se često i na samom poslu; pa dva od pet odsto milenijalaca priznaje da su znali slagati svog šefa, ‘kako bi izbegli neprijatnosti na radnom mestu’…
Drugo su najčešće mesto na kojem laži nastaju, prema ovoj studiji, društvene mreže. Tako je gotovo četvrtina milenijalaca (23%) i jedan od pet pripadnika generacije Z (21%) priznalo da su u ovoj godini lagali na društvenim mrežama; a razlog je uglavnom isti; kako bi nekog impresionirali.
Nasuprot tome, 79% od ukupnog broja ispitanika studije tvrdilo je da nikad na internetu nisu napisali neku laž, a poštenje je, čini se, najviše odlika generacije X i ‘boomera’, gde je 89, odnosno 86% ispitanih tvrdilo da su ove godine bili potpuno iskreni na društvenim mrežama.
Ko laže više – muškarci ili žene?
Istraživanje je takođe pokazalo i da treba bolje paziti na muškarce, jer je kod njih verovatnoća da će lagati na nekoj platformi za deset odsto veća nego kod žena, a isto je i za laži generalno; više je muškaraca (26%) tako priznalo da su u ovoj godini nešto lagali, u poređenju sa ženama (23%), prenosi NY Times.
Ipak, istraživanje je pokazalo i da većina ljudi ima pogrešnu pretpostavku kako će zbog svog urođenog instinkta laž pre otkriti žene, nego muškarci. Istraživanje PlayStara pokazalo je naime da oba pola gotovo jednako loše – tačnije 97% – prepoznaju kad im neko laže.
A pokazalo se i da laži nisu uvek zlonamerne; dok je 58% neistine govorilo kako bi izbegli neprijatnosti, a 42% kako bi zaštitilo svoju privatnost, čak 42% ispitanih reklo je da su odlučili lagati kako bi nekog drugog zaštitili od ukora ili kazne.
Ovo je istraživanje inače, smatraju autori, u skladu s onim napravljenim 2012. godine i objavljenim u časopisu Journal of Personality and Social Psychology koje kaže da su upravo milenijalcima novac, imidž i slava važniji nego su bili bilo kojoj prethodnoj generaciji.
