Orbitalni teleskop Evropske svemirske agencije (ESA) odleteo je raketom „Spejs eksa“ iz Kejp Kanaverala u misiju rasvetljavanja misteriozne tamne materije i tamne energije, nevidljive sile za koju naučnici kažu da čini 95 odsto poznatog univerzuma.
Evropski svemirski teleskop Euklid lansiran u istraživanje „mračnog univerzuma“
Svemirski teleskop Euklid, instrument Evropske svemirske agencije (ESA) nazvan po drevnom grčkom matematičaru zvanom „otac geometrije“, lansirana je u 17 časova po srednjeevropskom vremenu sa Floride.
Očekuje se da će novi nalazi koje će sakupiti ova misija vredna 1,4 milijarde dolara, osmišljena da traje najmanje šest godina, transformisati astrofiziku i možda razumevanje same prirode gravitacije.
Ako sve prođe kako je planirano, Euklid će biti pušten nakon kratke vožnje u svemir na jednomesečno putovanje do svog odredišta u solarnoj orbiti na skoro 1,6 miliona kilometara od Zemlje – položaj gravitacione stabilnosti između Zemlje i Sunca nazvan Lagranžova tačka dva, ili L2.
Odatle, Euklid treba da istražuje evoluciju onoga što astrofizičari nazivaju „mračnim univerzumom“, koristeći širokougaoni teleskop za istraživanje galaksija udaljenih čak deset milijardi svetlosnih godina od Zemlje preko ogromnog prostranstva neba izvan naše galaksije Mlečni put.
Letelica od dve tone je takođe opremljena instrumentima koji će meriti intenzitet i spektre infracrvene svetlosti iz tih galaksija na način koji će precizno odrediti njihovu udaljenost.
U potrazi za tamnom materijom i tamnom energijom
Misija se fokusira na dve osnovne komponente mračnog univerzuma. Jedna je tamna materija, nevidljiva, ali teorijski uticajna kosmička sila za koju se smatra da daje oblik i teksturu kosmosu. Druga je tamna energija, jednako zagonetna sila za koju se veruje da objašnjava zašto se širenje univerzuma, kako su naučnici uvideli devedesetih, već dugo ubrzava.
Naučnici procenjuju da tamna energija i tamna materija zajedno čine 95 odsto kosmosa, dok obična materija koju možemo da vidimo čini samo pet.
Euklida je projektovala i izgradila u potpunosti ESA, a američka svemirska agencija NASA je isporučila foto-detektore za infracrveni instrument. Konzorcijum Euklid se sastoji od više od dve hiljade naučnika iz 13 evropskih zemalja, SAD, Kanade i Japana.
Dok svemirski teleskop „Džejms Veb“ koji je NASA lansirala krajem prošle godine omogućava astronomima da preciziraju određene objekte iz ranog univerzuma sa neviđenom jasnoćom, Euklid ima za cilj da razotkrije skrivenu tkaninu i mehaniku kosmosa pedantno crtajući ogroman deo vidljivog svemira u tri-de, ukupno više od milijardu galaksija.
Tamna materija i tamna energija ne mogu se direktno detektovati, ali su njihova svojstva „kodirana u oblicima i položajima galaksija“, rekao je astrofizičar Džejson Rouds, vodeći naučnik za Euklid u Nasinoj Laboratoriji za mlazni pogon u blizini Los Anđelesa.
Posmatranje suptilnih, ali izrazitih promena u oblicima i pozicijama galaksija tokom ogromnih vremenskih i prostornih raspona otkriće fine varijacije u kosmičkom ubrzanju, indirektno otkrivajući sile tamne energije, kažu naučnici.
Euklid će takođe pomoći da se otkrije priroda tamne materije merenjem efekta zvanog gravitaciono sočivo, koje proizvodi slaba izobličenja u vidljivim oblicima galaksija i pripisuje se prisustvu nevidljivog materijala koji iskrivljuje tkivo prostora oko nje.
Kroz uvid u tamnu energiju i materiju, naučnici se nadaju da će bolje shvatiti formiranje i distribuciju galaksija širom takozvane kosmičke mreže univerzuma.
Pored Euklidovih primarnih ciljeva, on će obezbediti „rudnik zlata za sva polja astronomije tokom nekoliko decenija“, naglašava Janik Melijer, vođa konzorcijuma Euklid i astronom na pariskom Institutu za astrofiziku.