Prirodnu pojavu – delimično pomračenje Sunca, žitelji našeg grada, Srbije i Evrope, moći će da posmatraju sutra. U Beogradu će Mesec „dodirnuti” Sunce u 11 sati i 22 minuta, a napustiće Sunčev disk u 13.38 časova. Na sredini pomračenja kod nas će biti pokriveno nešto manje od polovine Sunčevog prečnika, oko 42 odsto, dok će pomračenje najduže trajati u Rusiji, u zapadnom Sibiru, gde će biti pokriveno oko 82 odsto Sunčevog prečnika. Ukoliko bude vedro, zainteresovani, kako kaže Milan Jeličić, sekretar Astronomskog društva „Ruđer Bošković”, ovu pojavu mogu posmatrati sa terase Narodne opservatorije na Kalemegdanu.
– Do pomračenja Sunca dolazi kada Mesec u svom kretanju oko Zemlje zakloni deo ili celo Sunce, odnosno kada se Mesec nađe između Zemlje i Sunca. Razlikuju se potpuno, prstenasto i delimično pomračenje Sunca. Priroda je dala da su prividni prečnici Sunca i Meseca slični. Iako je Mesec daleko manji, oko 400 puta po prečniku od Sunca, on je Zemlji 400 puta bliži. Kako se Zemlja i Mesec kreću po elipsama, prividne veličine Sunca i Meseca se menjaju. Zato se ponekad dešava da, kada su na pravoj liniji ova tri tela, Mesec ne može da zakloni Sunce u potpunosti, pa imamo prstenasto pomračenje Sunca, a ponekad je dovoljno velik da ga potpuno zakloni, pa se govori o potpunom (totalnom) pomračenju Sunca. Kada ova tri tela nisu na istoj liniji već blizu nje, govori se o delimičnom pomračenju. Upravo to delimično pomračenje očekujemo sutra – rekao je dr Miodrag Dačić, predsednik upravnog odbora Astronomskog društva „Ruđer Bošković”.
U toku godine mogu biti od dva do pet pomračenja Sunca, a što se tiče Mesečevih pomračenja njih može i da ne bude, a mogu da budu i tri. Bez obzira na veći broj pomračenja Sunca, ona se sa jednog istog mesta na Zemlji ređe vide od Mesečevih. Prilikom potpunog pomračenja Sunca, Mesečeva senka je širine oko 270 kilometara. Ovog puta nas potpuno pomračenje Sunca maši.
Mnogi se još sećaju avgusta 1999. godine, kada se dogodilo potpuno pomračenje Sunca. Mesečeva senka prelazila je tada preko Rumunije, a mi smo na kratko to mogli videti iz severnih delova naše zemlje, posebno iz Subotice. Ono što se tada desilo jeste da je neko od naših ministarstava dalo nemušto objašnjenje gde je preporučeno da se na prozore navuku zastori, da ljudi ne izlaze na ulicu i to je napravilo neku vrstu panike. Ceo svet je gledao potpuno pomračenje Sunca, samo su kod nas bile prazne ulice, a ljudi su se krili po kućama. Objašnjenja stručnjaka da je ovo prirodna pojava, kod nas izgleda tada „nisu pila vodu”.
Potpuno pomračenje Sunca nad našom zemljom bilo je 1961. godine, kada je Mesečeva senka išla preko Kopaonika. Tada je na dva minuta pao potpuni mrak. Ovog puta, delimično pomračenje, obični sugrađani neće ni primetiti, osim ako baš gledaju u Sunce.
– U svakom slučaju nije preporučljivo gledati direktno u Sunce, pa tako ni u trenucima kada dolazi pomračenje. Zbog bezbednosti očiju, pomračenje treba posmatrati kroz specijalne naočare za pomračenje Sunca, ili kroz zaštitno staklo aparata za zavarivanje ili kroz dobro i obostrano na sveću nagaravljeno staklo. Najbezbednije je posmatrati projekciju Sunčevog lika na beli papir kroz neki optički instrument (recimo teleskop kod okulara), ili direktno kroz njega ako poseduje odgovarajuće filtere – objašnjava Dačić.
