Špijuni su među nama, otkrio nam je nedavno predsednik Srbije, upoređujući Beograd poslednjih dana sa Kazablankom. Strane obaveštajno- bezbednosne službe svih velikih, ali i susednih zemalja, jesu prisutne u Srbiji i to nije neobično, kažu sagovornici N1. Njihova pojačana aktivnost govori o interesovanju za uticaj stranih zemalja u Srbiji i turbulentnom vremenu. Međutim, važnije je pitanje da li uspevaju da ostvare san svih službi na svetu – da utiču na politički život u Srbiji.
Kazablanka, Drugi svetski rat, gnezdo agenata i operativaca iz celog sveta. Beograd 2022. u raljama Istoka i Zapada koje se stežu od početka ruske invazije na Ukrajinu.
„Beograd je poslednjih nedelja poput Kazablanke. Kada imamo goste iz Rusije, otkrivamo one iz zapadnih službi koji ih prate u stopu, kada imamo goste sa Zapada, onda one druge koji ih prate u stopu“, kazao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Da su po Srbiji aktivni agenti svih vodećih svetskih službi, upućene ne iznenađuje, niti je Srbija po njihovom prisustvu izuzetak. Zapad želi da zaokruži region u svojoj sferi interesa, a Rusija da zadrži i buduće prisutvo i uticaj. Informacija je moć preko koje se kontrolišu procesi u nekoj zemlji, kaže diplomata Zoran Milivojević.
„Međutim, ono što interesuje obaveštajne službe je nešto značajnije od same informacije. A to je pozicija, uticaj na ličnosti ili na centre donošenja odluka. Ja mislim da je prevashodni cilj i jedne i druge strane da bude na neki način integrisana preko svojih pozicija u centre odlučivanja. Recimo u ovom trenutku je sasvim interesantno ko će biti u Vladi„, navodi Milivojević.
San svake službe je da dođe do saznanja i kvalitetno proceni šta će neka zemlja raditi i da na to utiče kako njenim interesima odgovara, kaže nekadašnji načelnik VBA general u penziji Momir Stojanović.
„Ja bih više voleo da je izjava predsednika posle sastanka, a ona je data povodom dana BIA, da je javnost zemlje predsednik upoznao koji su to predstavnici Vlade i ministarstva koji se sastaju sa predstavnicima obaveštajno-bezbednosnih sistema bez odobrenja Vlade u ugostiteljskim objektima u Beogradu i koji su sadržaji tih razgovora“, ističe Stojanović.
I dok Milivojević i Stojanović ističu da su aktivne i zapadne i ruske službe, svaka za svojim interesom, profesor na Fakultetu bezbednosti i narodni poslanik SNS-a Zoran Dragišić kaže da jedna, ipak, prednjači i da je njen uticaj maligni.
„Međutim, ovo što se u poslednje vreme dešava, dakle rat u Ukrajini je te napore posebno pojačao, naročito sa strane Rusije, koja od Srbije pokušava da napravi balkansku Belorusiju. Da destabilizuje situaciju na Balkanu preko Srbije i Republike Srpske“, smatra Dragišić.
Dragišić, takođe, kaže da domaće službe situaciju drže pod kontrolom i znaju za prisustvo strane agenture. Nek od tih agenata i javnost je upoznala pre par godina kada je objavljen snimak ruskog agenta u akciji vrbovanja.
General Stojanović upozorava da su poslednju deceniju službe previše zauzete dnevno-političkim zadacima, umesto zaštitom vitalnih i nacionalnih interesa.
„Zašto nismo pozicionirani tako dobro operativno na prostiru KiM i zašto svaki gaf Aljbina Kurtija mi na vreme ne znamo i ne alarmiramo međunaronodnu zajednicu, da se taj događaj ne desi, nego mi postfestum reagujemo o događaju koji se već desio. To indikavitno ukazuje da mi kaskamo za informacijama i da ne rade onaj posao za koji su predviđeni, nego se bave dnevno-političkim problemima“, ukazuje Stojanović.
U trenutku kada se formira Vlada koja treba da odluči i o tome kojim će putem Srbija dalje ići i kojim strojevim korakom i da li će ili ne uvoditi sankcije Rusji, i zapadne i ruske službe bave se onim što im je u prirodi posla – pokušajima da na taj proces utiču. Zadatak naših, i njihova priroda posla, bi bio da ih, i jedne i druge, drže podalje.
