Redovno majsko zasedanje Svetog arhijerejskog sabora SPC trebalo bi da počne 15. maja u Nedelju raslabljenog, u Sremskim Karlovcima, drugog dana obeležavanja 100. godišnjice obnove Srpske patrijaršije.
Ovaj jubilej proslavlja se u senci ovonedeljnog upada Carigradske patrijaršije u kanonsku jurisdikciju SPC odlukom da sa u pravoslavnom svetu raskolničkom Makedonskom pravoslavnom crkvom uspostavi evharistijsko jedinstvo.
Iako je Carigrad 9. maja ovim potezom ugrozio autokefalnost i jurisdikciju SPC na prostoru nekadašnje Jugoslavije koju je sam potvrdio Tomosom pre jednog veka, Srpska patrijaršija se još nije zvanično oglasila tim povodom.
Napadno ćutanje poglavara i Sinoda SPC o makedonskoj „reprizi“ carigradskog crkvenog nekanonskog eksperimenta u Ukrajini otvorilo je prostor za spekulacije o stvarnoj ulozi crkvenog vrha u Beogradu u ovim pravoslavno-političkim igrama, jer se uoči novouspostavljene evharistijske ljubavi između Skoplja i Carigradske patrijaršije u Nišu tajno sastao sa predstavnicima MPC.
To što je jedan od srpskih „sinodalaca“ kao učesnik tajnih niških pregovora na Đurđevdan 6. maja iz Lopara u RS najavio mogućnost da se posle 55 godina raskola MPC na predstojećem majskom Saboru vrati u kanonsko jedinstvo sa majkom-Crkvom SPC ne mora da znači da je Carigrad prošlog ponedeljka samo zbog interesa i dijaspore preduhitrio ili iznenadio crkveni Beograd.
Zbog toga pojedini crkveni izvori ne isključuju mogućnost da makedonski slučaj čak ne bude ni među prvim tačkama dnevnog reda majskog Sabora, čije bi zvanično saopštenje posle zasedanja moglo da bude i prvo javno reagovanje SPC na ponašanje Carigrada.
U iščekivanju stava SPC oglasile su se do sada samo Ruska i Bugarska pravoslavna crkva koje su stale u odbranu kanonskih prava Beograda.
Informativna služba SPC, nije objavila vest o razgovoru patrijarha Porfirija sa poglavarom RPC 27. aprila, iako je u njemu učestvovao i patrijarhov duhovni otac.