Privredni rast Srbije ove godine biće 3,2 odsto, a ne 4,4 odsto, kako je ranije predviđano, navodi Svetska banka u svom Redovnom ekonomskom izveštaju za Zapadni Balkan.
Rast će biti usporen zbog više globalnih kriza koje utiču na svetsku ekonomiju, uključujući i rat u Ukrajini.
Inflacija je već u porastu, a može se očekivati i njeno dalje ubrzanje, baš kao i u drugim državama Istočne Evrope, usled povećanja cena hrane i energenata na svetskom tržištu.
Fiskalni deficiti bi mogao biti viši od projektovanog zbog usporavanja privrednog rasta i potrebe za većom javnom potrošnjom u formi subvencija i garancija kao podrške preduzećima iz sektora električne energije i gasa koja su pogođena krizom, piše u saopštenju.
Srbija se u velikoj meri oporavila od pandemije kovida-19, ostvarivšu u 2021. godini rast realnog BDP-a od 7,4 odsto, koji je bio podstaknut privatnom potrošnjom i investijama, ističe Svetska banka.
U izveštaju se navodi da će Srbija održati makroenkonomsku stabilnost uprkos rizicima.
“Očekuje se da će privreda Srbije na srednji rok ostvariti stabilan rast od oko tri odsto godišnje, što je slično stopi rasta zabeleženoj pre pandemije”, rekao je Nikola Pontara, direktor kancelarije Svetske banke u Srbiji.
“Ti izgledi prevashodno zavise od spoljašnjih činilaca, kao što su rat u Ukrajini i globalna energetska kriza, ali i brzine kojom Srbija bude sprovodila unutrašnje reforme sa ciljem finanasijske konsolidacija svojih javnih preduzeća”, dodao je Pontara.
Projekcije rasta su korigovane i za sve druge zemlje Zapadnog Balkana. Prema novim analizama, stopa rasta će u ovom regionu u 2022. godini iznositi 3,1 odsto.
