Južnobanatski povrtari se žale na mnogo veće cene semena i opreme, a najviše na višestruko povećanje ulaganja u đubrivo i naftu
Glogonj – Bele se polja prvog povrća u južnobanatskom selu povrtara Glogonju. Poljoprivrednici koji su posejali zelen, papriku, paradajz, boraniju i tikvice na otvorenom, folijama štite biljke od kasnih prolećnih mrazeva i ublažavaju efekte toplotnih ekstrema između dnevnih i noćnih temperatura. Kreće se sa setvom kukuruza šećerca, krompira, kupusa, krastavca, kelerabe, karfiola, a pristižu mladi luk, rotkvice, salata i spanać. Posla i ulaganja je mnogo, a setva kažu nikad skuplja, jer su takozvani inputi otišli 200 posto, pa ne znaju hoće li ostvariti ikakvu zaradu, a jedino u šta su sigurni jeste da će se kupcima ove sezone od cena vrteti u glavi.
„Proizvodnja je od samog početka drastično skuplja. Gotovo duplo više su cene semena, veliki trošak je folija, bez koje se ne može, skočila je i nafta, a najviše nas pogađa nabavka đubriva, koje je otišlo 200 posto, jer dolazi iz uvoza. Naravno, sve će zavisiti i od vremenskih uslova. Za sada, cene povrća iz plastenika nisu se značajnije menjale u odnosu na prošlu godinu, ali neće moći da ostanu na tom nivou, biće sve mnogo skuplje“, kaže Danail Vučkovski, predsednik udruženja
Glogonjci su najpoznatiji po krompiru, kojeg će ovde biti na više od 100 hektara. Za njim slede kupus, pa mladi luk. Dorel Topal svake godine plasira više od 30.000 vezica, ljudima koji ovde dođu, otkupe luk i dalje ga prosleđuju marketima. Čist posao, a i zaradom je zadovoljan. Na glogonjskoj zemlji, kojom su u prošlosti vladali vinogradi i voćnjaci, uzgajaju se i druge kupusnjače, poput karfiola, brokolija, prokelja, sve više kukuruza šećerca i nešto manje paprike, jer se njena proizvodnja, objašnjava, ne isplati, komplikovana je i traži mnogo rada. Paprika hoće često da poboljeva, napadaju je štetočine, teško se bere i najviše od svih kultura traži vodu, a ne može da parira onoj iz drugih krajeva.
„Kad smo kod zalivanja, to je ovde posebna muka. Sve mora da se zaliva. Krompir još i najmanje, ali kad krene kupus pumpe ne gasimo. Voda iz mreže je tako-tako, ali je problem što putuje starim azbestnim cevima, pa se često zažuti i ima miris. Ja imam svoj bunar, a i to košta. Platiš par stotina evra da ga iskopaju, pa pumpa, i ostala oprema, koja se masovno krade. Svakog dana sve moraš da demontiraš i nosiš, pa sutra otpočetka, jer imamo nepozvane goste koji nose sve. Zato paprika neće biti ispod 150 dinara u odnosu na prošlogodišnju cenu od 100 dinara na veliko“, mišljenja je Topal.
Na drugom kraju pančevačkog atara, u Banatskom Brestovcu, slična priča. Povrtar Zoran Ančić, kaže da je ove sezone pojačao sadnju krompira. Veruje da će mu doneti dobru zaradu, jer je prvi mladi na tezgama 500, a smatra da neće ići ispod 300 dinara za kilogram.
„U maju nas čeka intenzivno suzbijanje nastalog korova u izniklom povrću. Za plamenjaču i druge bolesti, ali i za prihranu potrebna je hemija i đubriva i to će nam značajno poskupeti proizvodnju. Ja sam površine ove godine smanjio, rasad takođe proizvodim sam, pa sam i tu prošao jeftinije, a ranije sam i sejao i sadio, pa uskoro očekujem prvi rod koji uvek obećava bolju cenu“, kaže Ančić za „Politiku“.
