Očekivalo se da će sa opadanjem centralnog uticaja religije sa ogromnim zagrljajem sekularizma u zapadnom društvu doći do opadanja uticaja doktrina. Doktrine su „istine“ u koje morate verovati, one koje nikada ne smete izazivati i one koje treba nefleksibilno preneti na mlade ljude svom snagom i efikasnošću indoktrinacije.
Crkve su nametnule dogme. Onima koji bi odbacili njihove dogme, prećeno je večnom paklenom vatrom. Prihvati ili budi proklet. Slobodi mislioci prošlih 150 godina, pozvaju na okončanje suvernog držanja religije, eliminaciju svih doktrina i kraj vladavine dogme.
San je bio da se okonča regulacija misli, dopušta sloboda mišljenja i verovanja za sve pojedince. Još uvek sanjate? Religijske dogme možda više nisu na snazi, ali u našem novom i sjajnom 21. veku, zamenjene su dogmama političke korektnosti, socijalne pravde i trojstva: različitosti, uključenosti i jednakosti.
Pretnja papinom ekskomunikacijom više ne drži monarha ili seljaka u strahu. Ali vređanje nove doktrine i dogme, tipa recite uvredljivu reč, prkosite politici identiteta, postavite osobu s “pogrešnom” bojom kože za ulogu u filmu, uhvatite se dok čitate dr. Seussa u javnosti, ne aplaudirate na insistiranim istinama probuđenog novog ” svetog pisma”, su dela za koje kazna brzo sledi.
Bićete otpušteni, otkazani, vaše knjige će biti uklonjene iz biblioteka. Izbegavaće vas mediji i univerziteti, koji će vas udaljiti s predavanja i zabraniti vam pristup kampusima.
Multinacionalne kompanije koje se javno ne izjašnjavaju da su, u potpunosti prihvatile inkluzivnost i antirasizam i svaku nijansu duge seksualnog identiteta nemilosrdno su anatemisane, pozivaju se na bojkot, urednički tekstovi grme u osudi, a Holivud dahće od užasa.
Svako ko osporava kritičku teoriju i sve njene izdanke, mora se pripremiti da će biti napadan i osuđen kao “rasista” i “fanatik”.
Kako je ta gusta magla represije i insistiranja na istini tako zavladala? Za to je potrebna široka analiza, ali jedan element se može lako identifikovati: sve počinje od škola, školskih odbora i vladinih odeljenja za obrazovanje.
Čitav niz tvrdokornih dogmi o zlu zapadnjačke misli i kulture ušao je u same kosti obrazovnog sistema, koji ima zadatak da pripremi mlade ljude da razumeju i u potpunosti učestvuju u našem društvu.
Prava funkcija obrazovanja, koja je tu da osposobi mlade umove, probudi te umove do njihovog punog potencijala i uvede ih u poreklo i razvoj našeg načina života kroz podučavanje o najosnovnijim intelektualnim funkcijama (stara tri R) — je zamenjena novim oblikom indoktrinacije, koja želi osigurati da svi misle jednako i da niko ne sme imati drugačije mišljenje.
Čini se da su naši školski odbori zaokupljeni kolonijalizmom, rasizmom, seksualnim identitetom i zaštitom životne sredine, dok umanjuju prioritet tradicionalnim predmetima poput matematike i istorije. Čini se da se sada svi osnovni predmeti tretiraju kao periferni; inkulacije stavova su potisnule otvaranje i obuku umova i razuma.
Zamislite da je, pre nekoliko meseci školski odbor Toronta, otkazao govor jedne žene koju je ISIL zarobio, ali je ona uspela pobeći i osvojila, ništa manje od Nobelove nagrade. Otkazali su nastup te mlade heroine, jer se mislilo da bi njen govor mogao uzburkati islamofobiju! Ovo pokazuje koliko je daleko pao naš obrazovni sistem.
Sve je ovo samo uvod, koji će morati da sačeka i Ontarijski zakon 67, zakon o rasnoj jednakosti u obrazovnom sistemu, koji je, po mom mišljenju, zapanjujuće radikalan, duboko transformišući zakon koji će školski sistem Ontarija, udaljiti od njegove stvarne funkcije, intenzivirajući sva latentna trvenja politike identiteta, podređujući samo obrazovanje, dogmama kritičke teorije rase i dovodeći u putanje profesionalizam školskog sistema.
SERBIANNEWS/CANADA
