Toronto – Međunarodna legija za teritorijalnu odbranu Ukrajine saopštila je da se više od 550 boraca iz Kanade već nalazi u Kijevu, dok se preko 1.000 dobrovoljaca prijavilo za rat na specijalnom veb-sajtu ukrajinske vlade preko kojeg u Kanadi regrutuje borce protiv ruskih trupa.
Zamenica premijera i ministarka finansija Kanade Kristija Friland, međutim, upozorava Kanađane kako bi mogli da imaju ozbiljne posledice ukoliko se bore na strani Rusije u Ukrajini. To bi, kako kaže Frilandova, bilo „ozbiljno kršenje međunarodnog prava ukoliko bi se borili na strani agresora”.
Kristija Friland je političarka iz Alberte i glavna uzdanica premijera Džastina Trudoa. U žižu javnosti dospela je pre osam godina, u vreme pripajanja Krima Rusiji, kad je bila ministarka spoljnih poslova Kanade. Mediji su tada naširoko objavljivali optužbe na njen račun da joj je deda bio poznati nacista u vreme Drugog svetskog rata. Ona je tada sve poricala ističući da je to ruska propaganda.
Međutim, deda Kristije Friland, kako se čini, zaista je bio saradnik nacista. Kružio je, naime, niz članaka o pretku Frilandove Majklu Čomjaku i njegovim vezama s nacistima. U poljskom gradu Krakovu bio je glavni urednik „Krakovskih vesti”, a kasnije u Beču, odakle je, pobegavši pred Rusima, završio u Kanadi.
Neki od tih članaka pojavili su se na proruskim sajtovima, i Frilandova, koja snažno podržava Ukrajinu i koja je bila glavni kritičar ruskog ulaska na Krim, sugerisala je novinarima da su članci o njenom dedi deo ruske kampanje dezinformacija. Ruska vlada, inače, smatra da je Frilandova izrazito antiruski raspoložena i tada joj je stavila zabranu putovanja u Rusiju.
Iz Muzeja Holokausta u Los Anđelesu kažu da su „Krakovske vesti” i slične novine bile tesno povezane s nacističkim režimom.
„Uređivački odbori vodili su politiku traženja ukrajinske podrške za nemačku stvar”, kažu iz Muzeja Holokausta dodajući: „U ovim publikacijama bilo je tipično da se ne daju nikakve izjave o nemačkoj genocidnoj politici, a izdanja su uglavnom pribegla prećutkivanju masovnog ubijanja Jevreja u Galiciji. Ukrajinske novine predstavile su jevrejsko pitanje u svetlu zvanične nacističke propagande, kao posledicu jevrejske svetske zavere”.
„Tokom 1943. i 1944. godine i ’Lavovske vesti’ i ’Krakovske vesti’ pozdravile su formaciju 14. Vafen SS divizije Haličina, koju je odobrila Nemačka, a činili su je ukrajinski dobrovoljci”, ističu iz muzeja.
Pre dve nedelje, u vreme protesta Ukrajinaca u Torontu protiv rata, Kristija Friland se slikala uz crno-crvenu zastavu, koja predstavlja neonacistički pokret u Ukrajini. Zastava je relikt pokreta Bandere, ukrajinskog naciste odgovornog za ubistvo hiljade Jevreja u Ukrajini i Poljskoj. Ta fotografija pojavila se na ministarkinim nalozima na društvenim mrežama, ali je ubrzo uklonjena.
Kristija Friland na funkciju je došla posle vanrednih izbora u septembru prošle godine. Ona je na mesto ministarke finansija dospela nakon što je prethodni ministar finansija Bil Morneu dao ostavku u leto 2020. godine, nakon finansijskog skandala s jednim dobrotvornim društvom. On se, inače, protivio ogromnom zaduživanju Kanade. Konzervativci su u toku predizborne kampanje prošlog leta optuživali Liberale i premijera Trudoa da su u vreme pandemije enormno zadužili zemlju za 1.500 milijardi dolara. Pre pandemije Kanada je imala mali dug od oko 12 milijardi. Konzervativci su pitali gde je taj novac. Pandemija i Ukrajina „pojeli su” taj narativ i o tome ne govore ni ministarka finansija ni mediji.
Kanada je, inače, dom za 1,4 miliona građana ukrajinskog porekla. Ukrajinska zajednica u Kanadi je druga po veličini u svetu, odmah posle ruske. Posle izbijanja sukoba u Ukrajini, Kanada je ukinula vize za Ukrajince. Tako je procedura imigracije za građane ove zemlje sada mnogo jednostavnija, a omogućeno je i spajanje ukrajinskih porodica s bliskom rodbinom koja već živi u Kanadi.
Od 1. januara 2022. godine u Kanadu je stiglo više od 6.000 Ukrajinaca. Svi imigranti, izbeglice i posetioci, uključujući privremene strane radnike i studente, pažljivo se pregledaju pre dolaska u Kanadu. Ovaj skrining osigurava da ne predstavljaju pretnju po zdravlje ili bezbednost Kanađana, kaže se u saopštenju vlade. Inače u redovnom procesu imigracije Kanada je predvidela da u naredne tri godine primi 1,3 miliona novih imigranata.
