Sve veća kriza između ruskih i ukrajinskih snaga, ponovo je usmerila pažnju sveta na ovaj deo Evrope.
Zaoštravanje odnosa znači i nove izazove za srpsku diplomatiju, koja se do sada trudila da balansira između Kijeva i Moskve.
Kako se Srbija do sada odnosila prema oružanom sukobu Rusije i Ukrajine?
Zvanični Beograd od aneksije Krima 2014. godine ponavlja da „poštuje teritorijalni integritet i suverenitet Ukrajine” i ne priznaje Krim kao deo Rusije.
Sa druge strane, Srbija se nije priključila sankcijama zemalja članica EU prema Rusiji zbog rata u Ukrajini.
Rusija je već pod sankcijama EU i SAD, zbog oružanog sukoba koji u Ukrajini dugo tinja.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je svojevremeno u intervjuu za francuski Le Mond ovu poziciju je objasnio rekavši da bi „priznavanje Krima, značilo i priznavanje Kosova”, a da bi sankcijama Rusiji Srbija „pucala sebi u nogu”.
Srbij se sada zalaže da se kriza između Ukrajine i Rusije reši diplomatski.
Iz zvaničnog Beograda se već u nekoliko navrata čulo da se Srbija zalaže za diplomatsko rešavanje krize između Rusije i Ukrajine.
To je istaklo i Ministarstvo spoljnih poslova u nedavnom saopštenju, uz konstataciju da bi se eventualni sukob negativno odrazio na spoljnu politiku Beograda „imajući u vidu da se radi o nama dva prijateljska i bratska slovenska naroda”.
Ministarstvo spoljnih poslova navelo je i da Srbija nije deo konflikta Rusije i Ukrajine.
Posle novih tenzija između Ukrajine i Rusije pitanje je da li će Srbija moći da zadrži svoju poziciju „sedenja na dve stolice”.
Obe strane mogu da pokušaju da traže od Srbije svrstavanje, ali je nerealno da Srbija izabere stranu i da će insistirati na neutralnoj poziciji.
EU svakako očekivala da se Srbija jasnije odredi, makar deklarativno se svrstavajući na stranu ukrajinskog suvereniteta, jer teško da se može očekivati da bi se Srbija pridružila konkretnim sankcijama EU protiv Rusije u ovom trenutku.
Srbija politikom “i Brisel i Moskva” svoj spoljno-politički kurs je vezala za države i saveze među kojima se nazire sukob.
Brisel bi ubuduće mogao više da insistira od Beograda na pregovaračkim poglavljima i spoljnopolitičkim opredeljenjima, koje je do sada ignorisao. Na primer, da mora da okonča vojne vežbe sa Ruskom federacijom i njenim partnerima, što bi moglo značiti kraj saradnje sa ODKB-om, pandanom NATO-a koji predvodi Moskva. Tu je i ekonomska strana svega koja i jeste najbitnija. Gas, Kosovo, investicije, krediti… sve se meri, procenjuje…
Ukoliko se situacija bude i dalje zaoštravala ili dođe do sukoba, primoravaće nas sve više da se opredelimo. Analitičari znaju da je diplomatija ta koja čini, da kao po “minskom polju” izbegavamo zamke i opasnosti.