6.1 C
Vancouver

Blaži oblici kovida mogu da dovedu do problema s pažnjom i pamćenjem

Ljudi sa blagim simptomima kovida-19 koji ne pate od drugih uobičajenih simptoma produženog kovida i dalje mogu da imaju oslabljenu pažnju i pamćenje šest do devet meseci nakon infekcije, pokazalo je istraživanje britanskog univerziteta Oksford.

Kognitivni problemi koji utiču na sposobnost koncentracije, zajedno sa zaboravnošću i umorom, pokazatelji su dugotrajnog kovida – stanja koje pogađa neke nakon početne zaraze.

Još nije utvrđeno koliko bi problemi sa pažnjom mogli da budu rašireni nakon infekcije koronavirusom.

U studiji su učestvovali oni koji su prethodno bili pozitivni na koronavirus, ali nisu prijavili druge uobičajene simptome produženog kovida, od njih je zatraženo da učestvuju u testovima pamćenja i kognitivnih sposobnosti.

Naučnici su otkrili da su učesnici bili znatno lošiji u prisećanju ličnih doživljaja, poznatih kao epizodalno pamćenje, do šest meseci nakon infekcije.

Takođe su do devet meseci nakon infekcije imali veći pad sposobnosti održavanja pažnje od nezaraženih pojedinaca.

“Ono što je iznenađujuće je da, iako naši ispitanici koji su preležali kovid-19 nisu u vreme testiranja imali uobičajene simptome te bolesti, imali su oslabljenu pažnju i pamćenje”, rekao je dr Sija Zao sa Odeljenja za eksperimentalnu psihologiju Univerziteta Oksford.

On je dodao i da njihovi nalazi otkrivaju da “ljudi mogu mesecima da imaju hronične kognitivne posledice”.

Naučnici su rekli da je istraživanje pokazalo da se epizodna memorija i sposobnost koncentracije uglavnom vraćaju u normalu nakon šest, odnosno devet mjseci.

Učesnici su takođe pokazali dobre rezultate u testovima ostalih kognitivnih sposobnosti, uključujući radno pamćenje i planiranje.

Istraživanjem je obuhvatilo 136 učesnika.

Stiven Burges iz Odeljenja za biostatistiku MRC na Univerzitetu Cembridž ocenio je da su, iako je broj ispitanika bio mali, “razlike između grupe sa kovidom i bez kovida u smislu nekoliko specifičnih obeležja kognitivne sposobnosti analiziranih u ovoj studiji bile su upečatljive”.

“Uprkos ograničenjima nerandomiziranih istraživanja, čini se malo verovatnim da se ovi rezultati mogu objasniti sistemskim razlikama između grupa koje nisu povezane s kovidom”.

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име

OSTALI KOMENTARI

KANADA

Najnovije vesti i priče

Nezapamćen debakl Mančester Sitija, Totenhem slavio na “Etihadu” 4:0

Fudbaleri Mančester Sitija poraženi su večeras od Totenhema rezultatom...

Košarkaši Srbije večeras dočekuju Dansku, ukoliko pobijede plasiraće se na EP

Košarkaška reprezentacija Srbije dočekuje večeras od 20.00 časova selekciju...

Ferstapen postao četvorostruki šampion u Las Vegasu

Holanđanin Maks Ferstapen osvojio je petu poziciju u trci...

Radovanu Vujoviću uručena nagrada „Raša Plaović“

Dan Narodnog pozorišta u Beogradu svečano je obeležen uručivanjem...

Posle 44. godine brže starimo – kažu naučnici

Najnovija istraživanja objavljena u avgustu 2024. godine daju naučno...