Dan nakon što je šef mađarske diplomatije Peter Sijarto obavestio Brisel da Budimpešta neće dozvoliti uvođenje sankcija zvaničnicima Republike Srpske, premijer Viktor Orban skrenuo je pažnju svetskoj javnosti na to da su prava Srba u BiH ugrožena, detektujući to iz optike Budimpešte kao ključ regionalnih problema.
„BiH ne može biti stabilizovana ako se Srbima ne vrate prava koja oni moraju imati”, primetio je Orban.
Naime, zbog opredeljenja RS da vrati prerogative koje je stekla u Dejtonu, a koji su joj, kako tvrde u Banjaluci, oduzeti prisilno i nedemokratski, zvaničnicima tog entiteta preti se sankcijama. Zahtevi za sankcionisanje dolaze iz Nemačke i SAD.
Ministar spoljnih poslova Mađarske Peter Sijarto najavio je da će ta zemlja uložiti veto na eventualni predlog uvođenja sankcija srpskom članu Predsedništva BiH Miloradu Dodiku, sugerišući zvaničnicima u Nemačkoj da otputuju u Banjaluku i razgovaraju sa Srbima, te da iz toga „možda bolje shvate situaciju”.
„Mađarska u svemu tome nije usamljena”, kaže Dodikov savetnik Radovan Kovačević.
Orban pred novinarima potvrđuje da se Mađarska usprotivila sankcijama Dodiku, jer bi se njima dodatno potkopala stabilnost Balkana.
„Balkan treba stabilizovati, a to nije moguće bez Srba. Nije moguće stabilizovati Balkan bez BiH, a ta zemlja ne može biti stabilizovana ako se Srbima ne vrate prava koja oni moraju imati. To je naša logika”, rekao je Orban, uz napomenu da su Srbija i RS „ključ stabilnosti zapadnog Balkana”.
Pojedini sarajevski mediji izveštavajući o tim porukama premijera Mađarske opisuju kao „nacionalistu”, pa čak i „rasistu” i „antimuslimana”, dok u najavi da će Budimpešta dati 100 miliona evra Srpskoj, za pomoć malim i srednjim preduzećima, slute mogućnost da bi novac mogao da bude iskorišćen za „ostvarivanje Dodikovih političkih ciljeva”.
Sarajevski portal „Istraga” otišao je i korak dalje, objavivši saznanja kako je Dodik navodno s evropskim komesarom za proširenje Oliverom Varheljijem (mađarski diplomata) dogovorio datum održavanja posebne sednice Skupštine RS i dinamiku sprovođenja zaključaka o vraćanju nadležnosti sa BiH na RS. „Istraga” je do takvih saznanja navodno došla iz beležaka šefa Delegacije EU u BiH Johana Satlera.
Portparol Evropske komisije Peter Stano odbacio je navode sarajevskih medija i političara o navodnom dogovoru Varheljija i vlasti Srpske o održavanju posebne sednice Skupštine RS. Te spekulacije je odbacio i Dodik, koji kaže da je Varhelji zahtevao da se Srbi vrate u institucije BiH.
Predsednica Srpske Željka Cvijanović kaže da je reč o „opasnom podmetanju” i „specijalnom ratu” sarajevske kuhinje i njenih prijatelja, koji su u stvari „neprijatelji jedine moguće BiH”.
Zbog objave takvih saznanja, ali i postupka koje je pokrenulo Tužilaštvo BiH protiv zvaničnika RS zbog „napada na ustavni poredak”, kao i pretresa koje je juče sprovodila Agencija za istrage i zaštitu (Sipa) BiH, uzimajući dokumentaciju iz sedišta političkih partija u RS, Vlade i Skupštine RS, Cvijanovićeva kaže da se takvim konstrukcijama uvek pribegne na sarajevskoj političkoj sceni uz uobičajene pretnje pravosuđem, prizivanje stranih trupa ili visokih predstavnika, uz angažovanje domaće i strane međunarodne harange.
I Milorad Dodik je komentarisao pretrese Sipe i poslednje aktivnosti Tužilaštva BiH: „Sarajevo se oslonilo na podršku jednog broja voštanih političkih struktura okupljenih iz Amerike i ponekih iz Evrope. BiH neće moći da spasu napadajući Orbana i pokrećući ’proces veka’ u kojem je Dodik navodno organizovao ekipu koja treba da odgovara za svoj politički rad. Toga nije bilo ni u vreme najgorih diktatura i dokaz je da nam Sud i Tužilaštvo BiH nisu potrebni. Zato ćemo ovih dana uputiti zakon o formiranju visokog sudskog i tužilačkog saveta RS, ali ćemo sprovesti i diskvalifikaciju Suda i Tužilaštva BiH na prostoru RS. Proces koji su poveli je kraj BiH, jer su zloupotrebili institucije do mere da one više ne treba da postoje”, rekao je Dodik.
Cvijanovićeva kaže da je ne interesuje šta piše u zapisnicima Delegacije EU, ali da, ako je tačno da je Varhelji rekao da je Incko pokrenuo ovu krizu, treba primetiti da evropski komesar nije usamljen u takvim procenama. Cvijanovićeva je to izjavila komentarišući pisanje „Gardijana” koji je izvestio da zvaničnici EU rade na „ispravljanju” zakona koji je nametnuo bivši visoki predstavnik u BiH Valentin Incko nakon što su zaključili da postoji rizik od izazivanja ponovnog sukoba u regionu.
„Dok se zakon ne suspenduje, neće nas videti u organima BiH”, ponovio je Dodik.
Iako institucije BiH tehnički funkcionišu i nisu u paralizi, odluka RS o neodlučivanju u tim organima odrazila se na brojne obaveze koje su pred BiH. Odluke se donose samo onda kad se proceni da bi RS imala štetu usled neglasanja.