Katastrofalni i ekstremni vremenski događaji izazvali su pustoš u Britanskoj Kolumbiji ove godine. Za otprilike četiri meseca, pokrajina je prešla put od rekordnog toplotnog talasa sa divljim požarima do velikih poplava, koje su dovele do masovne evakuacije.
Dramatična promena u vremenskom sistemu je bez presedana za Kanadu, kažu stručnjaci. “To je krajnje neobično”, rekao je Anthony Farnell, glavni meteorolog Global News-a.
“Ne sećam se da sam ovo ikada vidio u Kanadi, gde imate ta dva ekstrema, od ogromne vrućine, pa požara i onda u istim područjima ove rekordne količine padavina.”
Od teške suše koja je počela krajem juna do najnovije atmosferske katastrofe u pokrajini, BC je doživela “drastičnu promenu”, rekao je Armel Castellan, meteorolog u kanadskoj agenciji za okolinu i klimatske promene.
“Ovo leto je bilo izuzetno suvo i toplo, a promena na prekidaču se desila oko 14. septembra… kada su stvari počele da postaju jako vlažne i kišne.”
Evo kako se to odigralo.
“Toplotna kupola”, koja je sistem visokog pritiska koji zadržava topli vazduh ispod sebe, podigla je živu na nivoe bez presedana, dostigavši blizu 50 celzijusa krajem juna i srušivši toplotne rekorda širom Britanske Kolumbije i Kanade.
Mali grad Liton je 29. juna postavio novi nacionalni maksimum od 49,6 stepeni celzijusa, oborivši rekorde u tri uzastopna dana.
Povrh nenormalnih dnevnih i noćnih temperatura, kiše nije bilo od sredine juna pa do barem do sredine avgusta u južnom delu BC-a , rekao je Kastelan.
Usred ekstremne suše, na većini mesta je padala samo minimalna kiša od milimetra ili dva nedeljama, rekao je Farnel.
Dok su besneli na stotine šumskih požara i prisiljavale ljude na masovnu evakuaciju, pokrajina je proglasila vanredno stanje koje je stupilo na snagu 20. jula.
Ove godine u BC-u su zabeležena ukupno 1.634 šumska požara, a do 15. novembra izgorelo 869.209 hektara zemlje. Ovo je značajno povećanje u odnosu na godinu dana ranije kada je zabeleženo 670 požara i kada je izgorelo 14.536 hektara šume.
Sredinom avgusta izdata su upozorenja o visokim temperaturama za 100 Mile House, Centralnu i Severnu obalu, Istočni deo, za ostrvo Vancouver, kanjon Fraser, dolinu Fraser, Greater Victoria, Howe Sound, Whistler, Metro Vancouver, North i South Thompson, Sunshine obalu i južna ostrva.
Najviša dnevna temperatura kretala se od 35 do 38 C, u kombinaciji sa najnižim tokom noći od 17 do 20 C.
Nakon sedmica velikih vrućina i suše, došlo je do određenog odmora u avgustu jer je sever BC-a osetio kratkotrajnu kišu. To je pomoglo da se smanji požar koji je i dalje ostao intenzivan, rekao je Kastelan.
Međutim, klima se značajno promenila sredinom septembra kada je sezona tajfuna pokrenula akciju u zapadnom Tihom okeanu. Od tada je prošlo osam do 10 sedmica jake kiše.
U septembru su mnoga područja imala padavine koje su prelazile 300 % od normalne, prema Castellanu, a u oktobru se taj višak kretao između 200 i 240 % iznad normalnih padavina duž južne obale.
Sredinom oktobra, Environment Canada je izdala specijalnu vremensku prognozu koja pokriva Metro Vancouver, dolinu Fraser, Howe Sound i Whistler, Sunshine Coast i istočnu, zapadnu i unutrašnjost ostrva Vancouver.
Environment Canada je rekla da se očekuje da će par frontalnih sistema stići prepuni vlage “povezane s atmosferskom padavinama sa jugozapada Tihog okeana”.
To je dovelo do onoga što sada gledamo u većem delu BC-a.
Hope je u nedelju zabeležio svoj najkišniji dan u istoriji, s kišom od 174 milimetra, rekao je Castellan.
Grad Chilliwack takođe je navodno u nedelju oborio rekorde sa padavinama od 154,6 milimetara.
“Malo je zapanjujuće. Verovatno ćemo analizirati ove brojke u narednim danima i sedmicama jer su tako izvanredne”, rekao je Kastelan.
Poplave su prisilile na evakuaciju cele grada Merritt-a, kao i delimično gradić Princeton u BC-u
Naredba za evakuaciju je takođe izdata za celi deo doline Sumas do granice Chilliwack u istočnoj dolini Fraser.
Grad Abbotsford proglasio je lokalno vanredno stanje u utorak i zamolio stanovnike da odmah odu jer nivo vode brzo raste.
“Sledeće sedmice a možda čak i narednih 10 dana, s vremena na vreme će i dalje biti kiše, ali neće biti poplava, nema značajnih vidljivih opasnosti”, rekao je Farnell.
Međutim, to bi se moglo promeniti krajem novembra i u decembru kada La Nina zima krene u akciju, dodao je.
“Teško je reći da će biti još ekstremnih situacija kao što smo videli, ali definitivno padavine iznad normalnih su na putu za obalna područja ove zime.”
Šta je pozadina ovih dramatičnih promena?
Klimatske promene su faktor koji doprinosi ekstremnim vremenskim prilikama u BC-u, koji sa svojim planinskim terenom i geografskim položajem, postaje primer ekstremnih događaja, rekao je Farnell.
“Ovi događaji se sve češće dešavaju i klimatske promene su jedan od razloga za to”, dodao je. Međutim, Kastelan je rekao da je ono što sada vidimo u velikoj meri konzistentno sa projekcijama vlažne klime od pre nekoliko decenija.
Ožiljci od opekotina koje je ostavila sezona šumskih požara i topljenje snega na planinama koji nije bio dovoljno gust da preživi kišu takođe su igrali ulogu u intenzitetu atmosferskih padavina i uticaja na tlo, rekao je Castellan.
SERBIANNEWS/CANADA