Radikalan novi zakon koji ima za cilj da smanji problematičnu stambenu krizu na Novom Zelandu, mogao bi biti model kako bi i Kanada možda mogla obuzdati svoje previsoke cene nekretnina, smatraju stručnjaci koje je kontaktirao National Post.
Ove sedmice, vlada Novog Zelanda uvela je mere za ukidanje “previše restriktivnih pravila planiranja” koja ometaju razvoj u urbanim jezgrima.
Novozelanđani sada mogu graditi nekretnine maksimalno do 50 % na svom zemljištu, mogu graditi zgrade do tri sprata, bez brige oko pristanka opštinskih vlasti. Reforme takođe oslobađaju vlasnike zemljišta da grade i do tri kuće po parceli u područjima koja su ranije ograničavala te parcele na jednu ili dve kuće.
Iako mere ne obuhvataju gradnju koja je trenutno u toku, one znače da Novozelanđani sada imaju mnogo više slobode da grade na svom zemljištu, a da se gradnja ne protivi opštinskim zakonima o planiranju. Sličan zakon koji bi se primenjivao u Vancouveru i Torontu, na primer, automatski bi oslobodio građevinare od potrebe da traže lokalno odobrenje od komšija za gradnju kuća.
Analiza koju je naručila vlada od agencije Pricewaterhouse Coopers, procenjuje da će nove mere podstaknuti građevinski bum, za koji se očekuje da će do kraja decenije na Novom Zelandu pridodati između 48.200 i 105.500 novih stambenih jedinica.
“Mislim da bi reforme poput ove verovatno pomogle u priličnom uvećanju kanadskog stambenog fonda”, rekao je za Nathanael Lauster, istraživač gustine stanovanja na Univerzitetu Britanske Kolumbije.
Lauster je pomogao u stvaranju projekta Metro Vancouver Zoning Project, pokušaja da se pažljivo dokumentuju zakoni o zoniranju u trećem po veličini gradu u Kanadi. Ono što je projekat otkrio je da je ogromna većina zemljišta u Vankuveru zonirana za porodične kuće, što efektivno čini problem na najnepristupačnijem tržištu nekretnina u Kanadi.
U opsežnoj analizi novih stambenih reformi na Novom Zelandu, Lauster je reforme nazvao “novim modelom ” za oduzimanje ovlašćenja iz ruku lokalnih vlasti, koje nesrazmjerno favorizuju interese postojećih vlasnika kuća. “Relativno je lako da opštinsku politiku zarobe oni, koji su najotporniji na promene i veću uključenost”, napisao je.
U opsežnoj analizi novih stambenih reformi na Novom Zelandu, Lauster ih je nazvao “novim modelom dobrodošlice” za oduzimanje “isključujućih” ovlašćenja iz ruku lokalnih vlasti, koje nesrazmerno favorizuju interese postojećih vlasnika kuća.
Nove mere Novog Zelanda podržale su vladajuća Laburistička partija i konzervativna opoziciona Nacionalna stranka. Zanimljivo je da je zvaničnom predstavljanju ove politike prisustvovala liderka Nacionalne stranke Judith Collins.
“Nacinalna partija podržava ovu politiku jer se fokusira na ponudu. Umesto da otežava život vlasnicima nekretnina, ova politika im govori da imate pravo graditi”, rekla je Collins na konferenciji za novinare u utorak.
Lider Nacionalne stranke je takođe udarila na Kivi partiju koja se protivi zakonu s obrazloženjem da će zajednicama oduzeti njihov “karakter”. “Naše zajednice gube svoj karakter kada ljudi ne mogu priuštiti da poseduju vlastiti dom”, rekla je ona.
Novi Zeland trenutno muči ovakvo tržište nekretnina, koje je još nepristupačnije od kanadskog. Jaz između prosečnih prihoda u Novom Zelandu i prosečnih cena nekretnina i trenutno je među najvišima u OECD-u.
Problem nastavlja rasti uprkos činjenici da Novi Zeland održava strogu kontrolu stranog vlasništva. Godine 2018. zemlja je zabranila nerezidentima da kupuju nekretnine na Novom Zelandu, iako je strancima data ograničena mogućnost kupovine novih zgrada.
Kanadsko ionako pregrejano tržište nekretnina je na brzom putu da parira Novom Zelandu po nedostupnosti. Samo u prošloj godini prosečne cene nekretnina u Kanadi porasle su za neverovatnih 21,4 %.
Jedini razlog za to je nedostatak ponude. Kanada ima najmanji broj stambenih jedinica po stanovniku od bilo koje druge zemlje u G7, odnos koji se samo pogoršava jer se slab stambeni razvoj susreće sa ogromnim rastom stanovništva.
U Kanadi, svaki zakon kojim bi se umanjili opštinski zakoni o zoniranju morao bi doći iz provincija. S obzirom da Novi Zeland ima samo pet miliona stanovnika, njegova nacionalna vlada često donosi odluke koje bi se smatrale, regionalnim problemima u Kanadi.
Međutim, postoji snažan presedan koji pokazuje da kanadske provincije imaju relativno slobodna ovlašćenja da donose opštinske zakone kad god to žele.
Jedan od najizraženijih nedavnih primera bio je, kada je pokrajina Ontario naglo prepolovila veličinu gradskog veća Toronta.
Grad Toronto izneo ovo pitanje pred sudom i proglasio ga nedemokratskim, a Vrhovni sud Kanade presudio da je vlada Ontarija postupila u skladu sa Ustavom.
Na nedavnim kanadskim saveznim izborima, sve tri glavne stranke iznosile su platforme o stambenim planovima, koje uglavnom zaobilaze pitanje opštinskih prepreka razvoju. Konzervativci su predložili da se federalno finansiranje tranzita poveže sa spremnošću gradova da se zgusnu, ali nije bilo obećanja u stilu Novog Zelanda da će se nadjačati opterećujući lokalni zakon o zoniranju.
“Ako bi došlo do opšteg zoniranja zemljišta u kanadskim Metro područjima, to bi dovelo do povećanja stambenog fonda”, rekao je Steve Lafleur, analitičar specijaliziran za pristupačnost nekretnina na Fraser institutu.
Liberno orijentisani institut Fraser, ne zagovara strogu vladinu kontrolu ekonomskog sektora, a Lafleur je rekao da provincijsko “mikroupravljanje” lokalnim zoniranjem ne bi bilo idealno. Ipak, rekao je, „sa obzirom na ogromnu potražnju za stanovanjem, nemoguće je verovati da ne bi došlo do buma… kada bi se dozvolilo gušće stanovanje”.
SERBIANNEWS/CANADA